Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 99315
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6607087
Ko je na sajtu?
Imamo 50 gosta na mreži

ТУРЦИ НЕ ПОЗНАЈУ БОШЊАКЕ У ТУРCКOJ !


18.03.2013. / pee-Академедиасрбија

Пре неколико дана турски парламентарац Сири Сакик јавно прозвао преко четири милиона Бошњака у Турској изјавивши да Турска није њихова домовина.

На ту изјаву је реаговао доказани Бошњак Наим Иуксел. Наимиoви родитељи су се родили у Туској, а проф. Иуксел-Звиздић је потомак двије босанске породице.

Са мајчине стране породице Ченан из Мостара, а са очеве Звиздићa из Гацка. Препоручујем поштованим читаоцима Препорода да након реакције на иступ поменутог парламентарца прочитају о породицама Звиздић и Ченан, те њиховом одласку и животу у Турској.

ОТВОРЕНО ПИСМО СИРИ САКИКУ - ПАРЛАМЕНТАРЦУ ИЗ РЕДА ПРОКУРДСКЕ ПАРТИЈЕ У ТУРСКОМ ПАРЛАМЕНТУ - БДП (ПАРТИЈА МИРА И ДЕМОКРАТИЈЕ)

Ко су Бошњаци?

Протеклих дана на заседању Турског парламента (ТБММ) у свом говору сте се обратили Бошњацима реченицом следећег значења: "Ви нисте власници ове земље, има да знате своје границе." Изгледа да ви не знате ко су Бошњаци. Додуше, да бисте знали Бошњаке и њихову културу, требали би прочитати томове књига. Зато ћу вам о Бошњацима изнети неколико врло прецизних података.

Један добар дио Бошњака чине, између осталих, и они људи који су за време османских освајања Југоисточне Европе доселили тамо из Анадолије, и то су они за које данас кажемо Евлад-и Фатихан (потомци султана Фатиха). У савременом босанском језику постоји више од 8000 турцизама.

Бошњаци су у вријеме Османске државе били њени највернији поданици. То што је Османска држава била светска империја има захвалити, између осталих, како Мехмед-паши Соколовићу, тако и преко 20 великих везира као и стотинама других Бошњака који су обављали значајне државничке функције.

Од 1877-78. године и османско-руског рата од када смо изгубили Босну, па до данас, Бошњаци су преживели девет геноцида, а велики дио Бошњака морао је напустити своју земљу и доселити се у Турску. Бошњаци су се заједно с Турцима, као један њихов део, борили од Сарıкамıса до Јемена, од Цанакале до Думлупıнарa. У тим борбама су дали на хиљаде шехида.

Од 1923. до данас више од четири милиона Бошњака који живе као држављани Републике Турске, деле понос и достојанство у томе да сачињавају део велике турске нације.

Међу Бошњацима који живе у Турској живели су и живе бројни појединци који су допринели економији, науци, уметности, спорту и култури наше државе. Бошњаци су били: Сабиха Гокцен, усвојена Ататуркова кћерка и први женски војни пилот на свету, проф. др Сиам Ерсек (Херсек-Херцеговић), доктор који је урадио прву трансплантацију срца и који се сматра оцем кардиологије у Турској, проф. др Екрем Акургал, оснивач археологије као научне дисциплине у Турској, Рифат Борекци Хоџа, први муфтија Анкаре и велики исламски учењак. Од оних који одмах наум падају, а да су пореклом Бошњаци, су Аисе Кулин, позната списатељица (посебно вам препоручујем да прочитате њен роман Севдалинка), Гунер Цıваоглу, новинар, Кıванц Татлıтуг, Гулсен Бубикоглу, Себнем Ферах из сфере уметности. И бројне живе легенде у спорту као што су Хакан Сукур, Сафет Санцак, Хидаиет Туркоглу, Мехмет Окур поријеклом су Бошњаци и многи други који су представљали турски народ у различлитим дисциплинама и били његов понос.

Још важније од свега наведеног је чињеница да ниједан Бошњак у овој земљи није осетио било какву дискриминацију, и увек се поносио тиме што је турски држављанин. Нити један Бошњак никада није правио рекламу или полемику због свог бошњачког порекла, тако да би се то схватило као неки вид сепарације. Напримјер, рахметли мајка бившег премијера Месут Јилмаз била је Бошњакиња. Међутим, он то никада није користио у политичке сврхе.

Хајдемо сада мало споменути неке од карактерних особина Бошњака. Бошњачки младићи су генерално врло згодни. Девојке Бошњакиње су врло лепе. Али код Бошњака скоро да не постоје наследне болести или поремаћаји. Знате ли због чега је то тако? Бошњаци нипошто не улазе у брак са блиском родбином, на страну Амиџин, чак ни тетића неће ни случајно погледати у ту сврху - како би казали - ни родбину која је седам кољена далеко.

Бошњаци не праве разлике по полу, човека цене зато што је човек. Бошњаци своје кћерке не продају за паре. Код Бошњака не постоји откупнина невјесте. Код Бошњака не постоје обичаји и пракса коју не прихвата ни једно столеће - а то су бердел (давање кћерке и уместо откупнине коју породица нема, врста трампе), убијање кћерке која је силована, убиство које захтева обичај.

Код Бошњака не постоји крвна освета. Сматрајући опрост највећом врлином, данас Бошњацима није тешко било да у генералном смислу опросте Србима који су над њима починили геноцид пре само две деценије, те да прихвате да се правда задовољи на судовима само над онима који су починили тај злочин. (Сетите се да су србијанском певачу на Евровизији дали максималне поене).

Бошњаци немају традицију прављења заседа. Бошњак не удара иза леђа. И са својим душманином се храбро и јуначки бори. Бошњаци су током историје били раме уз раме с Турцима, на страну то што нису издали турску државу, већ су одлучно бјежали од сваког поступка сепарације или одвајања која су увек могућност да се нанесе штета народу или држави.

Током историје, Бошњаци никада нису пролили крв једног муслимана на начин да су сарађивали са хришћанским елементима или крсташком идеологијом. Такође, не постоји нити једна бошњачка породица која је кроз историју протерана или изгнана због кривице издаје народа или државе.

Бошњаци су радини људи и уметници. Они производе, желе хљеб јести од свог рада. Данас у Истанбулу живи преко 500.000 Бошњака. Ниједног бошњачког младића нећете видети да окупира неку улицу или махалу и да под фирмом наплате паркинга спроводи хајдучију.

Бошњаци су поштени и честити људи. Верни су својој држави, уредно плаћају порез на воду, струју и остало и свесни су да ако држава буде јака да ће и њихово богатство имати смисла.

На крају, желим рећи нешто лично. Можда се варам, али колико знам, током историје Републике Турске, не постоји нити један турски држављанин бошњачког порекла који је учинио неки злочин, прекршај или био суђен за нешто од чега би се лице требало црвенити. То је посебна тема с којом се Бошњаци имају поносити и хвалити.

У закључку, желим казати да ми Бошњаци, попут Лаза, Грузијаца, Курда, Јермена, Грка, Албанаца, Заза, Асираца, Черкеза, Абаза, Јевреја, Помака и бројних других народа које овде нисам набројао, дајемо допринос богатству културе на овим просторима и да се поносимо што смо део велике турске нације.

Надам се да сам макар нешто успио казати о томе какви су то Бошњаци људи.

Наим Иуксел (Члан Управног одбора Удружења турских држављања бошњачког порекла из Карамурсела )

КО ЈЕ НАИМ ЗВИЗДИЋ – ИУКСЕЛ ?

Када сам 1999. године био у Турској упознао сам многе бошњачке породице, али једна од њих за коју сам се посебно везао јесте породица Иуксел (Звиздић). Проф. Наим Иуксел је потомак двије босанске породице. Са мајчине стране породице Ченан из Мостара, а са очеве Звиздић из Гацка. Ове две породице су само једне од многих које исељавају у Турску и тамо настављају живети, али далеко од своје Босне и Херцеговине коју и данас носе у својим срцима, иако многи од њих никада нису ни били у њој. Животна, а неостварена, жеља. Наимe као и многих Бошњака у Турској јесте двојно држављанство са Босном и Херцеговином. Воле своју домовину Турску, али чезну и у генима носе Босну и Херцеговину.

Одмах након аустро-угарске окупације 1878. године, Наимов дедо Осман Ченан са својим бабом Мустафом и мајком, као дете од шест година сели у Турску. Населили су се у Карамурсел са осталим породицама из Босне, као што су Хајдаревић, Ченгић, Фазлагић, Арсланагић, Беговић, Бурек, Фестић и др.

Са очеве стране у Турску долазе Хамид Звиздић. Након оснивања модерне Турске 1923. године спроведене су многе реформе, а једна од њих је закон који је регулисао да свако има своје презиме, од оних који га нису имали. У закону се није дало право да у презимену има ОВ (Романов) или ИЋ (Бајрић). Свако је за себе могао изабрати презиме из књиге презимена, коју су власти понудиле наведеним законом. Тако је породица Звиздић добила презиме Иуксел. Обзиром да Хамид Звиздић није хтио отићи и изабрати презиме, а није могао да задржи своје, државни органи су одредили да се презиме Звиздић мења у Иуксел.

Хамид Звиздић, најмлађи син Ибрахима Звиздића из Гацка, као младић од 20 година долази у Турску након што је примио позив о обавезном служењу војног рока у аустро-угарској војсци.

Као вјерник - муслиман није хтио пристати да ратује у аустријској војсци и себе доведе у ситуацију да можда ратује и против муслимана. Одлучује не одазвати се и побећи у Турску остављајући све своје у Гацку и Босни и Херцеговини. У Истанбул долази 1905. године и одмах уписује школу (медресу). Служење војног рока га затиче у време I. Cветског рата.

Одлази на ратиште у Јемен и у војсци служи пуних шест година. После рата враћа се у Истанбул и пошто пропада Османска царевина, а са њом сувереност Царевине над Босном и Херцеговином, тамо се није могао вратити. Остаје у Истанбулу и пошто је пронашао рођаке који су прије дошли из БиХ, а бавили су се трговином, код њих ради годину дана. После заједно отварају продавницу у Kарамурселу, где су већином живеле избеглице из БиХ. После I. Cвј. рата Грци нападају Турску од стране Измира и заузимају велики део њене територије. Дошли су чак до Kарамурсела. Све одрасле мушкарце одводе у логор, међу њима је био велики број Бошњака, па и Хамид Звиздић. У ропству остаје годину дана, а по изласку жени се Нуром Кадић, чији су родитељи дошли у Kарамурсел из Фоче.

Нура није имала родитеља, а ни бижњих рођака. Са 19 година се удаје за једног младића који одмах, седам дана након женидбе, као војник одлази на Чанакале и није се вратио. Нура се после преудаје за Хамид ефендију и 1923. рађа му сина Сафета, а касније Исмета и Сафију. За време грчке окупације су све изгубили, па су касније живели врло сиромашно у селу Каравла, са 99% бошњачког становништва и сви говоре босански језик. Хамид еф ефендијa умире 1938. године, а његов син Сафет десет година касније жени Фатма хануму, која је дете из поменуте породице Ченан из Мостара. Хаџи Сафет и Фатма су родитељи Наима Иуксела, Муџахида, Назима и Икбала.

Интересантно је приметити да сви они говоре и разумеју босански језик, јер су им оба родитеља били Бошњаци. Са породицама које су се измешале са Турцима већ није тако, али и они знају и поносно спомену да су им мајка или бабо Бошњаци. Тамо где су родитељи Бошњаци и даље се преноси и чува успомена на Босну и љубоморно чува језик босански. Посебно је то изражено на селима у којима Бошњаци живе.

Професор Наим Иуксел (Звиздић) каже да је интересантно то да Бошњака данас има у целој Турској. Данашња власт (Османлије) су дозволиле да у свакој регији може бити само по два села бошњачких избјеглица из Босне и Санџака. Разлог за то може бити или да им онемогуће значајније груписање, или да тамошње становнике поуче својим обичајима и цивилизацији коју су доносили са собом. Могуће да је овај први разлог извјеснији. Поучени искуствима сталних побуна и немира у Босанском вилајету, нису дозвољавали значајнија груписања Бошњака, јер мање групе су врло лахко могли контролисати.

Сам сам се увјерио у чињеницу, као и многи који су имали прилику да путују кроз турске градове, да нас Бошњака и данас има широм Турске, као уосталом и широм света из добро нам познатих разлога и девет геноцида над овим народом. Када сам 1999. године био у Иозгату, граду који се налази 170 км источно од Анкаре, срео сам Бошњака који тамо има сластичарну, врло мало зна босански језик, али изузетно добро зна да је Бошњак. Био је више него срећан када је сазнао да сам дошао из Босне и распитивао се какво је у Босни стање након рата. Рекао ми је да је једини Бошњак у граду и да од босанског језика зна само неколико речи. Тамо сам упознао и двојицу момака који су поријеклом из Санџака, а родитељи им живе у Пендик и изузетно добро говоре босански. Рекли су ми да су језик научили од родитеља који код куће говоре само босански и за себе кажу да су Бошњаци.

Интересантно је да су Бошњаци обиљежили како хисторију Османске царевине тако и модерне Турске. Добро је позната улога Бошњака на царском двору иу освајачким походима, али је врло мало познато колики су допринос дали у стварању модерне Турске од Ататурка до данас у свим сферама живота.

Проф. Наим Иуксул је у Отвореном писму које је послао свим парламентарцима и турским медијима навео само неке од истакнутих Бошњака у Турској. Наведене Бошњаке зна сваки становник Турске, али мало ко зна њихово порекло, јер сви они воле Турску и њени су држављани, али у кругу својих породица љубоморно чувају успомену на своју другу домовину и претке у њој. С друге стране од те исте домовине су готово зоборављени. О њима се у школама не учи и ништа не зна. Тако да сваки Босанац буде немало изненађен када их сретне у Турској и види колика је њихова љубав спрам БиХ, а да можда никада у њој нису били.

Можда је крајње време да добре односе са данашњом Турском бошњачки политичари искористе да дозволе Бошњацима из Турске право на двојно држављанство. Готово сам сигуран да би бар један милион од њих одмах постали држављани БиХ. С друге стране, ако друга два конститутивна народа имају двојна држављанства са Србијом, односно са Хрватском, зашто Бошњаци из БиХ не би могли имати са Турском? Има ли ико данас у БиХ ко такве ствари може и сме покренути од бошњачких представника?

Наим Иуксел је упутио Отворено писмо и стао у одбрану Бошњака, те може бити примјер многима који су овде за то добили поверење на изборима и добро су плаћени, али не раде свој посао, или су стално под ручном.

Свестан је Курдистанске радничке партије и евентуалних последица, али је реаговао. Реаговао је и када је као члан турског парламента у време премијерке Тансу Цилер долазио у опкољено Сарајево нудећи своју помоћ домовини својих предака.

Искрено се надам да у Бошњака израста једна нова генерација која зна и хоће адекватно реаговати на све аномалије и која врло добро зна коме припада и шта су, без да им други то намећу или их уче. Генерација која ће адекватно радити на умрежавању Бошњака у БиХ и дијаспори зарад заједничких интереса њих и њихове једине домовине.

/ Извор : Препород; пријевод са турског: Седад Бешлија и Неџад Јахић /


Коментар:

Занимљиво, свашта човек може да сазна из оваквих текстова. Например колико су Бошњаци јелте или можда потурчени Срби били верни Турској за време окупације, па колико су и сада верни Турској њих ни мање ни више него четири милиона!? Девет геноцида, каже се у тексту. Па Срби су за 400 година под Турцима доживели најмање 400 геноцида по тој рачуници. И онда та "Бошњачка" имена Звиздић, Тршић итд мало ми личе као и остала босанска на српка или .... Све у свему показа се да је тачна пословица: "Потурица гори од Турчина" И само на крају ми се намеће питање, а што су Турци тако оштри и неправедни према Бошњацима у Турској, ако су ови тако лојални, питоми, невини, учени, доброћудни и верни чувари муслиманске вере? Је .... га ту ми нешто не штима.


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP