Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 99170
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6606018
Ko je na sajtu?
Imamo 21 gosta na mreži

ШИПТAPИ СА КОСОВА ТРАЖЕ ДА СРБИЈА ПЛАТИ РАТНУ ШТЕТУ И ЗАОСТАЛЕ ПЕНЗИЈЕ !


23.03.2013. / pee-Академедиасрбија

ШИПТAPИ из Приштине траже да у споразум са српским властима буде укључено и решавање тема као што су „ратна штета“, „подела имовине“, али и пензије. То, али и једна пресуда из Стразбура, разлог је тамошњих Албанаца да потраже пензију од државе Србије.

Након пресуде Европског суда правде у Стразбуру, којом је Србији наложено да брачном пару Грудић из Митровице, након 13 година исплати пензије, дала је повод хиљадама Албанаца који су у пензији да затраже пензије од државе Србије. Због тога у албански удружењима пензионера на Косову већ месец дана не престају гужве и предаја докумената који ће да се пошаљу у Стразбур.

Мифтар Раманај из околине Призрена, један је од око три и по хиљаде пензионера који су за протеклих месец и по дана предали тражена документа у седишту Удружења пензионера у том другом по величини граду на Косову. Радио је, каже, својевремено у Крагујевцу, градио тунеле по Црној Гори, а од марта 1999. укинута му је пензија која до тада стизала из Београда.

-Радио сам 40 година. Зарадио сам пензију која је мени и десетинама хиљада људи, не само Албанцима, укинута већ 13 година од стране Србије. Предао сам документа, иако лично сумњам да ћу је добити за живота. Сиромаштво нас убија пошто добијам 60 евра пензије од Владе Косова што је, у ствари, социјална помоћ, каже Раманај.

Авди Кајтази из Приштине каже: -Моја супруга је добијала три године пензију док су Срби били овде. Након тога, то право јој је укинуто. Ако се ово стварно шаље у Европски суд правде, верујем у позитивни исход. Сваким даном људи умиру, а Србија нам је узела пензиони фонд када се повукла са Косова.

Пошто је у међувремену и Фонд за пензијско и инвалидско осигурање Републике Србије објавио да прикупља захтеве за исплаћивање пензија, многи су, попут Мирсада Тафиловића из Призрена, апликацију предали и у Београду:

-Не верујем више никоме. Зато сам документа предао и косовском синдикату и Пензијско инвалидском осигурању Србије у Београду, па где и ако добијем, каже Тафиловић.

Шаип Витија, председник Удружења пензионера и инвалида Приштине, признаје да је настала велика збрка око прикупљања докумената. Уплаћивањем од два до осам евра сакупљен је велики новац, јер је око 20.000 пензионера већ доставило документа.

-Влада је формирала комисију експерата која ће нам припремити шта треба да осигурамо и са ким да разговарамо у вези пензија које нисмо примали да сада, а треба да их добијемо од Србије. Одлучили смо да сачекамо одлуку те комисије и да онда разговарамо на основу ње, каже Витија.

Шаип Љаљоши, његов колега из Призрена који је и иницирао целу ту акцију, каже да ће је они истерати до краја:

-Сад ћемо и од стране државе имати помоћ. Пре неки дан је (у Скупштини Косова) гласано за наше трошкове у Стразбуру. Формираћемо у оквиру Владе и једну групу правника који ће радити и бити стално у контакту са Косовом и Стразбуром, каже Љаљоши.

Са друге стране, Ненад Рашић, високорангирани чиновник албанских структура, није оптимиста. Он на све то гледа као на политички маневар Србије, а у техничком смислу губитак снаге и времена, али и новца да би њихове апликације стигле у Стразбур или Пензијско инвалидски фонд Србије.

-Пензионери, који су до сад подносили апликације не треба то више да раде због тога што мислим да то није начин да се регулише било шта. Само ће можда бити још више разочарани зато што немају довољно прикупљену документацију за те органе, било београдске било стразбуршке. То би обесхрабрило пензионере, не би донело никакав бољитак, само би направило још већу конфузију која је ионако на доста високом нивоу, сматра Рашић.

Због свега тога, Рашић, који тврди да је апсолутно на страни пензионера и да жели да се проблем трајно и квалитетно реши, сматра да би то питање требало наметнути као једну од тачака разговора у Бриселу.

-И када се успостави контакт између Министарстава за рад Србије и Косова, та размена података ће тачно моћи да утврди ко је примао пензију, ко је и даље прима, а ко је није примао. На основу тога можемо, малтене по пензионеру, да имамо тачне податке ко испуњава услове, а ко не. Тек онда може да уследи политичко обавезивање у ком би једна или друга страна преузела мере које би подразумевале исплату или надокнаду, да назовем штету која се десила у протеклих 13 година, каже Рашић.

Колика је та штета, односно дуг Србије према пензионерима са Косова, којих има више од 170.000, а од нелегалних шиптарских структура примају између 60 и 112 евра, нико тачно не зна. Заштитник грађана Србије Саша Јанковић, али и неки из удружења пензионера на Косову, спомињу дуг у висини „од једне до пет милијарди евра“.

/ ИЗВОР: ВАСЕЉЕНСКА.KОМ /


Коментар Слободанa Маричићa :

Ово питање није ни мало наивно, али није ни нерешиво. Наиме ако уопште и икада будемо признали Косово као независну државу, онда треба да применимо метод који су према нама применили Словенци. Они су наиме одуговлачили десет година са склапањем међудржавног споразума са Србијом по питању међусобне исплате пензија. Како је десет пута више Срба који су стекли право за пензију у Словенији, него Словенаца у Србији, они су својим пензионерима исплаћивали пуне пензије, а поступак склапања споразума и "обраде подносилаца захтева за словеначке пензије из Србије" одужили су толико док се број захтева није смањио за трећину, јер су људи поумирали чекајући и двадесет година (од дана раздруживања).

Тек онда је почела примена споразума али не и ретроактивна исплата пензија од када је прималац стекао право, него од дана примене споразума (нешто више од пре две године). Дакле ако нас "притисне" Страсбур, применимо и ми тај метод. Међутим, пре тога морали би и ми тј. Србија да пред Судом у Стразбуру покрене читав низ тужби за отету имовину, накнаде најразличитијих штета учињених грађанима, па онда јавној имовини, црквеној имовини, гробљима, породицама-власницима надгробних споменика, цркава и безброј других вандализама уништења српског приватне и дpжавне имовине. Али ја се бојим да са оваком издајничком влашћу ми то нећемо урадити, већ ћемо "изаћи у сусрет" свим уценама ткзв. Међународне заједнице, уствари Немачке, Америке, Француске и још пар земаља које имају директне интересе да униште Србију. Шта треба да урадимо? Да скинемо власт, доведемо нове, младе, непознате, школоване људе, али не знам како.

 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP