Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 99323
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6607146
Ko je na sajtu?
Imamo 50 gosta na mreži

БЕЛОЈ АМЕРИЦИ СЕ ПРИБЛИЖАВА ЦРНИ ЈУБИЛЕЈ


28.03.2013./ pee-Академедиасрбија

 Слобода се никада не поклања. За њу се бори.

Аса Филип Рандолф (1889 – 1979) Вођа Афроамеричког покрета за људска права

Пише:Александар ЛЕВЧЕНКО

Само још мало, па ће Америка да прослави јубилеј – 400 година од оног дана, када је 1619.године на тле Северне Америке ступио први, закован у окове, црнац, патријарх данашњих афроамериканаца.

Тешко да ће овај датум бити прослављен уз топовске салве и конфете, војну параду испред Капитола и свечаним пријемом у Белој кући. У новинама које се боре за напредовање «америчке демократије» изван кордона ће се, вероватно, појавити чланци о томе како су добри белци ратовали против лоших белаца како би ослободили поробљене црнце. Приповедаће и до којих су се висина у најдемократскијој земљи на свету подигли тамнокожи спортисти, филмске звезде, политичари, војници, па чак и бизнисмени. И ту никако нећеш имати шта да кажеш. Црнци у САД свакако живе боље него њихови саплеменици у Конгу или Чаду.

А тешко да ће се при том ико сетити да за део афроамериканаца 2019.година представља и завештани «одозго» почетак њиховог «стварног ослобођења», које треба да се заврши формирањем државе црнокожих грађана, чија ће религија бити ислам, и која ће се налазити на територији Северне Америке.

Те стотине хиљада, а можда и милиони грађана САД, су поверовали да, ако је већ Господ бог дозволио да се њихови преци превезу из Африке у Америку у потпалубљу бродова белих трговаца робљем онда је то, значи, била Његова воља, и све то крије божју промисао. Објашњење за то они налазе у Библији, претпостављајући да се речи Јахвеа, изговорене Аврааму, односе управо на њих: «…знај да ће твоји потомци бити дошљаци у земљи која није твоја, и да ће их поробити, и да ће их угњетавати четири стотине година, али ћу Ја направити суд том народу код кога ће они бити робови». (1) И тако се време праведног суда, мисле потомци црних робова, приближава.

У Сједињеним Државама постоји маса друштвених удружења, чији је циљ да заштите права и интересе расних, етничких и религијских заједница. Али међу њима нема баш много масовних организација чији чланови сматрају да формирање сопствене државе на територији САД представља једини начин да се постигне правда у односима белих и «обојених» Американаца. Међу њима је и «Нација ислама».

Организација са тим називом, формирана 1930.године, одмах је постала објект пажње америчких тајних служби и блаћења преко штампе коју контролише јеврејски капитал. Обзиром да лидери «Нације ислама» користе псеудониме, FBI није успела да поуздано одреди порекло оснивача те организације, који је познат под именом Волес Фард Мухамад и који је, како верују његови следбеници,био «махди», односно муслимански месија.

У.Ф.Мухамад, који је без трага нестао 1934.године (претпоставља се да су га убили бели расисти) и Елајџа Мухамад, који га је заменио, разрадили су на први поглед необичну доктрину у чијој су основи основни принципи традиционалног ислама, густо помешани са теозофијом и будизмом. Главни принцип те доктрине је постулат о вештачком «извођењу» од стране неког преисторијског научника Јакуба свих тада постојећих раса од њихових црних и «браон» афро-азијских предака. При том је белу расу и њен нуз-производ, Јевреје, Јакуб лично створио као «ђаволску расу» специјално због привременог малтретирања тамнокожих, до кога је дошло ради њиховог каљења у тешким условима живота. Афромериканци са своје стране представљају јединствену нацију, народ који је Алах «одабрао» како би у будућности он ослободио све «обојене» од доминације белаца, и они ће владати светом као највиша раса због свог старијег порекла и чињенице да је «одабран».

Проповедници «Нације ислама» уче да се њихови следбеници за сада ничим принципијелно не разликују од других раса и народа. Они само иду путем који их води ослобођењу и претварању у највишу расу, под условом да прате савете својих учитеља. Ради бржег кретања они треба да се издвоје од других Американаца, све док се на територији Северне Америке не створи аутономија или чак посебна држава црнаца. Вође организације подвлаче, да «Нација ислама» нема намеру да то учини силом. По њиховом мишљењу, уколико «белци» не могу за «црнце» да обезбеде подједнаке могућности, они су једноставно обавезни из «моралних разлога» да «црнцима» омогуће да се издвоје и да свој живот граде самостално, између осталог - развијајући своју економију, посебно од САД (2).

Како учи «Нација ислама» - у будућности, после конституисања своје власти над светом, тамнокожи ће својим примером, а не силом оружја, влашћу новца и лажљивом пропагандом, како то – као – раде амерички белци и посебно јевреји, за собом повући друге народе .

Тако се у учењу те организације објединило одмах неколико идеологија. У САД их карактеришу као «Црни расизам», «Црна надмоћ» (Black Supremacy), «Црни сепаратизам» или исламски радикализам, мада су следбеници традиционалног ислама дуго, све до 2000.године, одбијали да чланове «Нације ислама» признају за своју «браћу по вери».

Најпознатији Американац који је прихватио идеје «Нације ислама» је био познати боксер Касијус Клеј, који је, пошто је 1964.године постао светски шампион , изјавио да се придружује тој организацији и од њеног лидера је добио ново име – Мухамед Али. Његов пример је надахнуо многе црнокоже суграђане. Прави број чланова «Нације ислама» је тајан. Најужи круг се обично процењује на 50 – 60 хиљада активиста. Међутим, када су 1995.године објављени документи FBI у којима се говорило о покушајима америчких власти да организацију разједине тако што ће преко јеврејске штампе да шире компромитујуће податке о њеним вођама, а затим још и неуспели покушај да буде убијен један од главних проповедника (при чему FBI није нашла да учини ништа паметније од тога, да за врбовање убице унајми агента-јевреја), «Нација ислама» је заједно са другим црначким и исламским организацијама за заштиту права успела да у Вашингтону организује такозвани «Марш милиона мушкараца» (Million Man March). При чему – «милион» не због назива, већ према стварном броју учесника, и – стварно – само мушкараца (!).

Од тада је FBI унео «Нацију ислама» у списак посебно опасних група, мада, за разлику од радикалних исламистичких организација, њени лидери никада нису позивали на свргавање америчке владе, на терор и чак једноставно – ни на насилне уличне акције. Шта више, учење «Нације ислама» брани члановима организације да се хватају оружја и позива да се делује само речју и личним примером. И, како се испоставило, то плаши амерички естаблишмент ништа мање него што то чине терористичке акције.

Уз помоћ правних заштитника – стручњака за компјутерске технологије из Фонда електронског фронта (Electronic Front Foundation) и Америчког савеза за заштиту грађанских слобода лидери «Нације ислама» су добили потврду чињенице да их америчке тајне службе прате, да покушавају да разбију организацију и да покушавају да поједине чланове убеде да набаве ватрено оружје. Ово последње би омогућило Департману за унутрашњу безбедност САД (United States Department of Homeland Security) да објави да «Нација ислама» представља терористичку групу и да је подведе под чланове Патриотског акта. И све то без обзира што је руководство организације јавно осудило напад терориста на куле Светског трговинског центра у Њујорку и позвало исламисте да одбију коришћење терора као метода борбе. (3)

Истина, одређени разлози за немир код FBI и CIA су могли да се појаве зато што је садашњи руководилац «Нације ислама», Луис Фарахан одржавао везе са лидерима многих земаља Северне Африке и Блиског Истока, добијајући вишемилионску финансијску помоћ из Либије, Судана, Ирака и Ирана. Међутим, без обзира на сав труд, америчке тајне службе нису успеле да пронађу било какве доказе да је тај новац коришћен за набавку оружја или припрему терористичких аката. Религиозна забрана која важи за чланове организације у вези са узимањем оружја је заиста врло строга.

Природно, појавило се и питање законитости коришћења Патриотског акта од стране америчких тајних служби ради праћења организације која није чак ни по дефиницији терористичка. Произилази да се америчка влада супротставља «Нацији ислама» само зато што њени чланови исповедају ислам и што се отворено изјашњавају да нису задовољни влашћу, у томе полазећи од својих представа о социјалној правди. Конкретно, проповедници «Нације ислама» тврде да 10% најбогатијих становника Земље експлоатише 85% човечанства, али да се само 5% људи свих раса и нација, укључујући и «Нацију ислама», бори са том неправдом.

Тако да, уколико влада САД сматра њихове проповеди за опасне, то значи да се не ради толико о борби између «црнаца» и «белаца», колико о борби између «богатих» и «сиромашних», и о супротстављању институција силе САД слободи речи, којом се та земља толико хвали док по иностранству протура «вредности америчке демократије».

Па шта је то толико узнемирило америчку елиту ако је на ту наивну и ништа друго, до - само - организацију, обрушила сву силу америчких тајних служби и масовну пропаганду разних «антитерористичких» пропагандних пројеката као што је, на пример сајт «Радикални ислам» (4), који су се појавили као печурке после кише. Наравно – нису теорије о старим цивилизацијама и пореклу белаца и црнаца. Није чак ни сепаратизам који «Нација ислама» проповеда, утичући на «савест» америчких јевреја и дошљака из Европе. Највероватније је да је амерички естаблишмент у проповедима «Нације ислама» видео оно, на шта је још 2010. и 2011. упозоравао Збигњев Бжежински, говорећи пред члановима Савета за спољну политику у Канади (5), а затим и на Јарославском форуму у Русији (6) - социјална бура која се надвила над САД и која прети да се претвори у социјални торнадо који ће да збрише све пред собом.

Према подацима економисте Џулијане Малвјо највише 1,5% афроамериканаца има годишњи приход од преко 200 хиљада долара, док у другим расним групама тај проценат је између 8 и 10. (7) Без обзира на све покушаје администрације Барака Обаме, његова политика да се у САД смањи провалија између богатих и сиромашних и поготово разлика у приходима између белаца и «обојених» Американаца, није до сада дала неке битне резултате. Шта више, према подацима Департмана за статистику САД, за две године (2010 – 2011) број белаца који живе испод нивоа сиромаштва се смањио за 0,2%, док се број афромериканаца у том положају повећао, као намерно, за тих истих 0,2%. (8) При том црнци представљају већину становништва у великим градовима какви су Балтимор (65%), Бирмингем (74%), Мемфис (64%) и Њу-Орлеан (61%). У Детроиту их је највише (84,3%), а тај град представља један од најдепресивнијих градова Америке. (9) Није тешко замислити како би изгледало уколико би тамо дошло до социјалне експлозије. Довољно је да се сетимо масовних пљачки и убистава власника радњи за време поплаве у Сан-Франциску 2010.године.

Власти и бело становништво САД се још више плаше тенденције даље криминализације афроамеричке заједнице и масовног преласка у ислам црнаца по америчким затворима. Према подацима који су дати Комитету за унутрашњу безбедност за време заседања у Палати општина 2011.године, Сједињене Државе имају највећи број затвореника у свету – преко 2 милиона, и по том показатељу оне су надмашиле све земље света – 701 човек на сваких 100 хиљада становника. (10) Од укупног броја муслимана, у америчким затворима је 80% прихватило ислам у време затвореништва. Сваке године број оних који прелазе у ислам расте просечно за 35 хиљада људи. Према подацима извештаја сенатског Комитета за спољну политику за 2010.годину, отприлике 40 људи који су прешли у ислам у затвору пре тога су прошли обуку у исламистичким логорима у Јемену.

У местима где се издржава казна у САД створене су стабилне исламске криминалне групе, као што је «Арапска асамблеја правог ислама» (Jam’iyyat Ul-Islarn Is-Saheeh), «Породица Црних Горила» (Black Guerilla Family), «Крвави» (Bloods, алијанса афроамеричких уличних група предграђа Лос-Анђелеса), и т.д. Пошто њихови нови чланови буду ослобођени из затвора, групе настављају да шаљу и контролишу њихов живот, задржавајући их као чланове оружаних банди и планирајући злочине, при чему део добити од криминала иде за финансирање исламистичких организација.

Зато није чудно, што намера Барака Обаме да Американцима ограничи право поседовања ратниx врста ватреног оружја има супротан ефект. Становништво (а пре свих бели Американци, богатији од већине) почели су да купују оружје и потребне принадлежности, пустошећи продавнице оружја темпом који доcaд није био никада виђен.

Бела Америка осећа да јој се приближава грађански рат. И чак не зато што се приближава «црни јубилеј». Американци све више почињу да схватају да их неће спасити «легиони на границама империје» који натурају «демократију» у другима земљама света. Администрација САД треба, најзад, да прекине трошење пара на ратне и политичке авантуре у иностранству. Она би морала, док не постане касно, да се позабави решавањем јаких социјалних проблема у својој земљи, како то саветује Збигњев Бжежински. Јер иначе може и да закасни…

(1) Књига Постања, 15 : 13-14

(2) http://www.finalcall.com/artman/publish/National_News_2/article_9640.shtml

(3) finalcall.com, http://www.finalcall.com/artman/publish/Perspectives_1/article_9642.shtml

(4) http://www.radicalislam.org/blog/nation-islam/nation-islam-reaching-out-dangerous-tenacles

(5) http://www.youtube.com/watch?v=hrerI69tCBw

(6) http://csis.org/publication/our-common-geopolitical-challenge

(7) http://www.finalcall.com/artman/publish/National_News_2/article_9640.shtml

(8) www.census.gov/apsd/techdoc/cps/cpsmar12.pdf)

(9) http://www.infoplease.com/spot/bhmcensus1.html

(10) http://www.hsdl.org/?view&did=9102

(11) api.ning.com 

/ Фонд Стратешке Културе /


 

 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP