Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 72917
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6442901
Ko je na sajtu?
Imamo 197 gosta na mreži

KRALJ PETAR POŠTOVANIJI OD TITA ?


04.08.2013. / Akademediasrbija

Piše : Slobodan М.Maričić

Pročitao sam dosta članaka novinara i publiciste Marka Lopušine, poreklom iz jednog velikog crnogorskog bratstva, koje je osnovao junak, koji je sekao turske glave ko bundeve, valjda. ( Tako piše u svojoj biografiji sam Lopušina).

 Uvek sam dosad kao čitalac zaključio da je autor (Lopušina) dobro obavešten i često sam pročitao stvari koje mi nisu bile poznate. Ipak, par puta sam nailazio i na tekstove za koje i pored potpisa baš i ne bih rekao da im je isti autor. Ali zbog zaista obimnog stvaralaštva autora, te slučajeve vredi zaboraviti, jer neke stvari kod hiperprodukcije promaknu.

 Međutim, jedan od poslednjih tekstova na portalu „Serbianna” gde Lopušina ima svoju stalnu rubriku, ipak zahteva malo kritike, činjenica radi. U dilemi kako da iznesem svoje kritike nekih autorovih tvrdnji koje ne stoje, odlučio sam se na primedbe po citatima gde je autor pogrešio ili preterao u svojim ocenama. Možda sam malo zakasnio u aktuelnosti, ali neke stvari su večne, ne zastarevaju.

Elem kaže autor M. Lopušina u tekstu sa naslovom kao gore :

- U Srbiji je po prvi put više naroda otišlo u mauzolej kralja Petra Drugog Karađorđevića, nego na grob Josipa Broza. Konačno se otkrilo da je Tito ukrao kraljevo zlato.

Moram da ispravim ovu pogrešnu tvrdnju autora i kažem da Kralj Petar II. nema u Srbiji mauzolej niti ga je imao . Medjutim, Kralj Petar I. njegov deda je sazidao zadužbinu koja se zvanično i zove po njegovom imenu. Pravi i puni naziv je : crkva Svetog Djordja u čijoj kripti su sahranjeni ostaci pokojnih Karadjodjevića, a crkva je zadužbina Kralja Petra I. jer je sagradio svojim novcem i posvetio svojim naslednicima i srpskom narodu.

Dalje piše Lopušina :  

- U nedelju 26. maja polaganjem kovčega sa zemnim ostacima kralja Petra Drugog, njegove supruge kraljice Aleksandre, majke kraljice Marije i strica Andreja Karađorđevića u kriptu crkve Svetog Đorđa na Oplencu okončano je decenijsko putovanje ovih izgnanika i emigranata. Poslednji jugoslovenski kralj i članovi dinastije Karađorđević sahranjeni su uz državne počasti. Zvanične govore održali su patrijarh Irinej, predsednik Tomislav Nikolić, premijer Ivica Dačić i prestolonaslednik Aleksandar, kog je poglavar SPC prvi put javno nazvao kraljem.

Baš me zanima šta su poglavar SPC i autor posebno, hteli ovim da kažu, ako je Patrijarh zaista Princa Aleksandra nazvao kraljem. Dakle Prestolonaslednik je nazvan kraljem ! To naglašava autor i baš me zanima šta je hteo time.I šta god da je hteo, to je greška u svakom smislu, ma čija bila pa čak i Patrijarha.

- Neki srpski mediji, željni žive aktuelnosti, ali i sa komunistički nastrojenih urednicima su davali 25. maja ogroman prostor titoistima, koji su slavili Josipa Broza i Jugoslaviju, a mnogo manji prostor dobijali su Karađorđevići, koji su stvorili Srbiju.

Ovde je malo dati samo jednu primedbu. Kao prvo, netačna je tvrdnja da su mediji toga dana 25. maja više izveštavali i slavili J.B. Tita. Naprotiv, vršen je direktan prenos sa Oplenca, ponavljan više puta, i dati su prilozi slikom i rečju u udarnim terminima gotovo svih TV stanica. Sutradan, gotovo da nije bilo novine koja nije izvestila o istorijskom dogadjaju na Oplencu. I sada jedna greška koja uvaženom autoru nije smela promaknuti. Naime, Karadjordjevići nisu stvorili Srbiju, ali jesu stvorili Jugoslaviju, a ne Tito. Srbija je postojala i pred Kosovsku bitku, ali je bila Kneževina. Ako je autor mislio na Karadjordjevu ulogu, on je svakako medju najzaslužnijim za oslobodjenje Srbije od Turaka i začetke državnosti Srbije, ali ništa manje nisu ni Miloš Obrenović i njegova dinastija. Srbija je stvorena ( postala nezavisna od Turske ) i medjunarodno priznata na Berlinskom kongresu 1878. I to je bilo takodje za vreme vlade dinastije Obrenović.

A Srbija je izgubljena, nestala, utopila se 1918. godine, ujedinjenjem sa ne/braćom, pa se zakovala u Kraljevini SHS i konačno u Kraljevini Jugoslaviji, tada je Srbija – nestala ! Postala je od nezavisne zemlje, jedna od – banovina. A to je bilo za vreme vlade dinastije Karadjordjevića i pomenutih.

- Okretanje Srbije Karađorđevićima, počelo je još pre dve decenije, kada se prestolonaslednik Aleksandar, sin kralja Petra Drugog sa suprugom princezom Katarinom doselio iz Londona na Dedinje. Država mu je iznajmila njegov dvor i iz budžeta finansira aktivnosti kraljevske porodice, čiji je prestolonaslednik starešina.
Političari i stranke ne gledaju rado na ovog novog kralja i njegovu porodicu, jer se boje da im ne odnese političke poene kod glasača, pa ga često bojkotuju. Ne pozivaju ga na sve državne i partijske svečanosti, ne pominju ga previše u medijima i izbegavaju da govore o velikim humanitarnim aktivnostima princeze Katarine.

Šta reći na ove poluistine. Naprimer, istina je da se deo naroda zaista “okrenuo” prema Karadjordjevićima, ja bih rekao i čak oduševio, kada je video Princa Aleksandra u Jugoslaviji. Ali autor u istom stavu Princa Aleksandra naziva sinom Kralja Petra II, a samo dva reda kasnije “novim kraljem “ ? Dalje, država Srbija (mu) nije iznajmila dvor, i ne finansira iz budžeta aktivnosti kraljevske porodice. Istina je da Princ Aleksandar samo povremeno boravi u Srbiji u Beogradu u Belom dvoru, a njegovi sinovi jedan do dvaput godišnje. Država Srbija plaća iz budžeta samo neke od troškova Belog dvora . Troškove za komunalne usluge Princ (ne ) plaća sam. Kako su prošle godine pisali mediji, Princ je dugovao samo za troškove struje oko pet miliona dinara i zatražio je od EDB plaćanje na rate. Od preuzimanja vlasti od strane SNS i koalicije, više se ne govori o troškovima i dugovima Princa Aleksandra Karadjordjevića za povremene boravke u Belom dvoru.

Naročito ne od kada je predsednik Nikolić, postao blizak sa Karadjordjevićima, a kako se priča za „ uvodjenje Princa” u prvi red na državnim i političkim manifestacijama, Nikolić je zauzvrat, uveden u neki drugi red”.

Aplutno mi nije jasna tvrdnja autora , da nekome Princ Aleksandar može da „odnese” političke poene, jer se on ne bavi politikom, i ustvari niko u Srbiji ne zna čime se on zapravo bavi? A činjenica je da poznaje mnoge uticajne političare u svetu, medju kojima i Džozefa Bajdena američkog potpredsednika. Na žalost nije poznato, da je Princ ikada nešto „poradio” za Srbiju, kod tih svojih prijatelja.

Nešto i o humanitarnim aktivnostima Karadordjevića. U ovoj zemlji je jako popularno baviti se humanitarnim aktivnostima, i svi poznati i imućni se time bave . Neko time ulazi u svet poznatih, neko radi nekog benefita, neko radi muljanja. Samo postoji kvaka: baviti se ne znači i postizati neke rezultate. Naravno, nije na meni, da ja procenjujem “humanitarne doprinose Princeze Katarine”, ali svi znaju da to ide ovako: dodje poznata ličnost ili bude pozvana na dvor, pa se onda pregovara koliko može donirati za Fond , pa padne slikanje, a onda se daju pare, pa se kupi donacija koja se uručuje dva puta, jednom Fondu, a drugi put, jadnom srpskom zdravstvu, naprimer. Jako bih voleo da vidim pregled godišnjeg poslovanja nekog Fonda Karadjordjevića, Princeze Katarine, Princeze Linde, Princeze Jelisavete ili koga drugog. Što da ne i supruge predsednika države, jer je i ona osnovala neki fond. Ili Vlade Divca , koji je imao neke “teškoće” sa poslovanjem. Fond B92 neću da pominjem, jer je to “Sveta krava Srbije.” Onda bi se videlo odakle stiže novac – donacije, šta i ko kupuje, kome se dodeljuju donacije i koliko. I tada bi se tek moglo govoriti o rezultatima nečijih „ velikih humanirnih aktivnosti” i zaslugama. Ipak ja se rekoh u to ne razumem baš, ali tek toliko da znam, da i ti fondovi podležu poreskim i finansijskim kontrolama, o kojima ništa do sada nisam čuo.

I citiram Lopušinu:

- I dalje je kod nekih Srba i političara omiljena izreka komunista:

-Kralj ne zna da govori srpski!

-Njegov otac, kralj Petar je pokrao kraljevsko zlato!

-Kralj Petar Drugi je abdicirao!

- Pokazalo se, međutim, ovih dana dok se pisalo i govorilo o sudbini poslednjeg jugoslovenskog kralja, koji je umro u Americi 1970. godine, da Petar Drugi nije ukrao kraljevsko zlato i odneo sa sobom u emigraciju. Da nikada nije abdicirao. I da su to bile Titove i komunističke neistine. I da njegov sin Aleksandar Drugi prestolonaslednik, rođen u londonskom hotelu odlično privatno govori srpski, ali da za javnom govornicom malo zapinje u izgovoru, zbog ogromne treme koju ima.

Greši Lopušina kada kaže: „da je kod nekih Srba i političara omiljena izreka da kralj ne zna srpski” . Pa naravno da ne zna srpski, i to je notorna činjenica poznata svima. I to je kolosalna sramota ! Ali Lopušina u odbranu prestolonaslednika ide i dalje i tvrdi: „da on odlično govori srpski, ali za govornicom malo zapinje zbog ogromne treme”. E pa ovde ima razloga, da se čovek nasmeje. Pa svaki strani ambasador i iz najudaljenijih zemalja govori srpski jezik bolje od našeg pretendenta na presto. To vidjamo svaki dan na TV. Tu je i detalj, na koji nas Lopušina podseća, da je „Aleksandar Drugi prestolonaslednik”, rodjen u londonskom hotelu ( Kleridžis), sa jednom besmislicom. Naime ni za vreme rodjenja , pa ni sada Princ Aleksandar nije imao titulu Prestolonaslednika, a još manje ili nikako titulu „Aleksandar Drugi” . Sin Petra II. se rodio posle predaje kraljevske vlasti Namesništvu. U medjuvremenu su donete odluke o proglašnju FR Jugoslavije (Federativne republike Jugoslavije) čime je prestala da postoji Kraljevina Jugoslavija.

Dakle, danas imamo Princa Aleksandra, sina Petra II. Karadjordjevića, a nikakvog prestolonaslednika, i još manje “ Prestolonaslendika Aleksandra II: “ . O tome da je Kralj Petar II. abdicirao piše i poznata britanska enciklopedija “ Hadčinson”, pa ko još ima dileme sa time , trebao bi da pogleda u istu ili da se konsultuje sa britanskom kraljevskom porodicom, koja je neka vrsta pokrovitelja iste.

Što se tiče dodatka “Drugi” koju tako rado koristi Princ Aleksandar,  i po nekadašnjim jugoslovenskim pravilima, koja su inače prepisana dinastička pravila britanske dinastije,DODATAK II. ide samo uz imena nekog kralja ili cara, ukoliko ih u jednoj dinastiji ima više. Kako Princ Aleksandar nije krunisan ni za kralja ili cara, potpuno je besmisleno da ih koristi. I sada ovde je veoma umesno postaviti pitanje, kako je to i kada Princ Aleksandar postao Prestolonaslednik srpskog trona ? Ako Aleksandar tvrdi da je prestolonaslednik – a sin je poslednjeg jugoslovenskog kralja, onda je po predratnim zakonima, dinastičkim pravilima Kraljevine i Ustavu kraljevine Jugoslavije – naslednik jugoslovenskog prestola, kako se i titulisao do 1989. godine. To je trajalo dok je postojala SR Jugoslavija. A onda preko noći ostade Srbija, te se Princ Aleksandar „ samopreimenovao” u „Prestolonaslednika” Srbije ! Zanimljivo, ali ni teoretski moguće. I da bi ojačao ovu svoju „poziciju”, Princ Aleksandar tako  dodaje i „Drugi” , kao, da bi ga razlikovali od njegovog dede Kralja Aleksandra I. E, ali tu pade sam jamu koju mu iskopaše savetnici.

Njegov deda je imao titulu Kralj Aleksandar I. od Jugoslavije. Pa sad kako bi pomešali Kralja Aleksandra I. od Jugoslavije i eventualno ( nikad) Kralja Aleksandra II. od Srbije ? Kraljevina Srbija ne postoji ! Kraljevina Srbija je utopila svoju državnost u nesrećnu Kraljevinu Jugoslaviju i prestala da postoji . I onda je nestala i Kraljevina Jugoslavija. A to se dogodilo za vreme vlade oca, sadašnjeg Princa Aleksandra Karadjordjevića. Oko ovoga je besmisleno se natezati sa onima koji naduvavaju ovu priču, kao u pocepane gajde.

- Otvaranjem tajnog Brozovog sefa pokazalo da je Tito pokrao Karađorđeviće, a ne oni sami sebe i svoj narod. U Titovom sefu su nađene zlatne poluge, nakit i ordenje moje porodice i kraljevske dinastije. Nađen je orden Karađorđeve zvezde sa 17 dijamanata i brilijanata, koji je nosila moja baka kraljica Marija Karađorđević. To je dokaz da moj otac kralj Petar Drugi nije ukrao i iz zemlje odneo narodno i kraljevsko blago – rekao mi je zadovoljan što je istina otkrivena prestolonaslednik Aleksandar.

Pa hajdemo redom. Vrlo je zanimljivo da se tek posle 32 godine otkriva Titov sef ? Gde li je bio sakriven sve ove decenije? Ili možda nisu imali majstora da ga otvore tri decenije, nego baš sada kada su prenošeni Karadjordjevići? To je toliko naivno i besmisleno, da u to može da veruje samo onaj ko je to napisao i onaj ko mu je navodno to ispričao.

- Pored toga što je Tito uzeo kraljevski dvor, u kome je živeo i Slobodan Milošević, pa je on vraćen Karađorđevićima, srpska dinastija deli sa Brozom i zlatno kraljevsko posuđe, na koje je maršal udario preko kraljevskog grba onaj grb iz Jajca sa šest plamenova i petokrakom iz 1943. godine. Prestolonaslednik Aleksandar nije hteo da menja grb FNRJ i ostavio ga je na svom porodičnom posuđu, servisu i escajgu.

- To je istorija, dinastije se menjaju, ali grbovi ostaju. Ne želim da prekrajam Tita i brišem njegov grb, kao što je on brisao naš karađorđeviski – rekao mi je novi srpski kralj Aleksandar drugi Karađorđević.

E sad Lopušina pada u sevdah i kaže da mu je to.... „rekao novi srpski kralj Aleksandar ...” . Kakav bre novi srpski kralj? A ko je to bio onda stari srpski kralj ? To ne bih uopšte komentarisao.

A da je Tito koristio sve što je zatekao i što su mu doneli u Beli dvor, verovatno je tako, kao i tvrdnja da je udarao grb Jugoslavije iz Jajca, gde je stigao od tabakera do tanjira. Činjenica je, da je Princ dobio na korišćenje Beli dvor, a nije mu vraćen , o čemu govori i podatak da se o tome pored osam hiljada tužbi u Strasburu nalazi i tužba drugih Karadjordjevića u vezi sa podelom imovine, jer Princ Aleksandar misli ( kao i njegovi savetnici) da ne samo Beli dvor, nego i sve ostalo ( pa i tanjiri , kašike i viljuške... ) pripadaju samo njemu , a ne i neki deo ostalim od 48 naslednika – Karadjordjevića. Tako ispada smešno kad kaže , da on nije hteo da menja grb Jugoslavije koji je stavio Tito. Pa da usput pitam : A koji bi to grb Princ Aleksandar stavio, kraljevski grb Srbije ili Jugoslavije? Dakle sve sama kontradikcija do kontradikcije.

- Četvoro Karađorđevića, kralja, dve kraljice i kraljevića na poslednjem putovanju pratila je čitava Srbija, srpska dijaspora, i Garda Vojske Srbije, koja je držala počasnu stražu, špalir i nosila kovčeg pokojnog kralja Petra Drugog. Garda jeste kraljevska, koliko i titovska, jer se Broz sa njim stalno kitio i hvalio. A sada je opet srpska i kraljevska, jer učestvuje u svim državnim manifestacijama.

E ovde je rekao tačno autor Lopušina, da su Srbi ispraćali četiri Karadjordjevića: jednog kralja, dve kraljice i jednog kraljevića. To je tačno, ali je u suštoj suprotnosti sa podnaslovom članka Lopušine koji glasi :

- U Srbiji je po prvi put više naroda otišlo u mauzolej kralja Petra Drugog Karađorđevića, nego na grob Josipa Broza.

Dakle da konstatujemo nisu Srbi došli samo da isprate Petra II. nego i sve ostale pomenute Karadjordjeviće, a prema komentarima, najviše njih Kraljicu Mariju – Srpsku majku. Ovim je poredjenje, gde je bilo više naroda – nepotrebno i neumesno.

Piše dalje Lopušina, a izgleda kao da diktira princ Aleksandar sudeći po govoru srpskom.....

- Lepo je bilo gledati svih ovih dana dok su Karađorđevići putovali Srbijom ka svom poslednjem odredištu na Oplencu, da su Država, Crkva i Kruna na jednom mestu. Na Oplencu je u nedelju 26. maja bio kompletan srpski establišment sa oko 10.000 naroda, da poslednji put pozdrave kraljom Petrom Drugim i njegovu porodicu. Tog dana je Tito prvi put bio poražen od pokojnog kralja Petrda Drugog Karađorđevića.

Kome je do smeha neka to čita i komentariše.

 - Posle državne sahrane četvoro Karađorđevića, koji su pristigli u kovčezima iz SAD, Velike Britanije i Grčke, trećina Srba je pokazala svoje raspoloženje za uvođenje parlamentarne monarhije. Kralj prestolonaslednik Aleksandar je bio srećan što je osvetleo obraz dinastije i ispunio zavet svog pradede. Kraljevski dvor je postao mesto okupljanja svih Srba i njihovih prijatelja iz sveta. A stari Beograđani su obnovili svoj zahtev da se Josip Broz iseli sa Topčiderskog brda i iz Beograda. Nećemo Tita i njegovu Kuću cveća u svom dvorištu! Neka Joža Broz ide u svoj rodni kraj u Hrvatsku, ako je maršal Tito zaista onaj Josip iz Kumrovca, za kog se godinama predstavljao ???

I na kraju opet autorski biseri, napr. sa anketom u kojoj je trećina Srba pokazala raspoloženje za uvodjenje parlamentarne monarhije ! Posebno je zanimljivo (što je „kralj – prestolonaslednik” verovatno takodj rekao rekao Lopušini) „da je osvetlao obraz dinastije i ispunio zavet pred 10.000 hiljada naroda, a o državnom trošku, naravno.

I samo nekoliko reči o famoznom zlatu. Kralj jeste poneo sa sobom zlato iz Narodne banke i to 72 sanduka. A potvrda za to je i činjenica da je nešto oko trećine , ostalo sakriveno u manastiru u Crnoj Gori, jer nije moglo stati u avion. A ko se malo više bavio ovom temom, treba da zna da je van Kraljevine bilo deponovano oko osam tona zlata u nekoliko zemalja. I ne samo to Narodna banka Kraljevine je po nalogu Princa Pavla Namesnika 1937. godine deponovala državne rezerve u dolarima, takodje u nekoliko zemalja. Zašto je to važno ? Pa zato, jer da li je Kralj poneo 150 ili 300 kila i nije čak toliko bitno, već činjenica da je samo Kralj Petar II. imao pravo raspolaganja sa tim zlatom i novcem ! I najvažnije, tek 1944. godine jugoslovenska vlada uspeva da stavi zabranu Kralju Petru II. na korišćenje državnih rezervi zlata i dolara u stranim bankama u SAD, V.Britaniji, Brazilu, Švajcarskoj itd. Naravno da se iznosi prilikom deponovanja i kada ih je preuzela jugoslovenska Državna komisija nisu slagali. Razlika je bila u milionima dolara. I naravno da se Tito odmah postarao da iznos bude još manji. To je istina ne o „kraljevskom” nego o narodom zlatu i parama.

Šta reći na kraju ? Moram da kažem par stvari, jer znam kako ide posle pljuvanje : dakle nisam titoista, komunista i nikada nisam bio u Kući cveća ili titovom mauzoleju. Na Oplencu i u crkvi Svetog Djordja, bio sam do100 puta. Da sam bio komunista, jesam kao i 80 procenata moje generacije. Ali do 1979. kada sam otišao u inostranstvo. I Nikolić i Dačić su bili komunisti kasnije, a Dačić valjda i danas preobučen u socijalistu, ali to ne smeta Aleksandru, jel tako, ali kao i autor udara po komunistima. Što se moje malenkosti tiče, Srbin sam do koske. A mi Srbi svoje roditelje sahranjujemo sami i o svom trošku.

I zato ne treba Nikolić, ni Dačić, ni neki „krunski savet” ni Bećković, ni Lopušina da ( mi ili nam) tumače raspoloženje i sklonost Srba prema monarhiji, koju u Srbiji sasvim izvesno ne predstavlja Princ Aleksandar.  


  


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP