Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 57593
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6334589
Ko je na sajtu?
Imamo 100 gosta na mreži

DRŽAVNICI KOJI NEMAJU PROBLEMA


05.08.2013 / ree-Akademediasrbija
D. Gosteljski

“Nikad nisam ništa ukrao i zato mogu da vas sve pogledam u oči. Neću da vas lažem. Ja govorim istinu. Ja sam pošten. Ne drogiram se. Ne pijem kafu. Ne pušim…!”

 Sve su to reči Aleksandra Vučića, koje on neprestano ponavlja još od onog doba kada se preobučen pojavio u ruhu nove stranke. I zaista, ako je verovati u medijima oformljene slike, onda u Srbiji postoji samo jedan pošten političar – a to je Aleksandar Vučić. Kako se dogodilo (i zašto se dogodilo), da usred neprelazne srpske političke kaljuge, jedino Aca Vučić ostane neuprljan? Kako taj čovek uspeva da u “belim” cipelama hoda političkim blatom, a da mu cipele i dalje ostanu snežno bele?

Aleksandar Vučić nam svakodnevno ulazi u domove, hvaleći se svojom čašću, iskrenošću i svojim poštenjem. Dok on (Vučić) “oštri” svoje “poštenje”, premijer Srbije Ivica Dačić zlokobno priziva nekakvu srpsku “perestrojku”, koja bi, valjda, trebalo da “prestroji” zemlju ovakvu kakvu je danas znamo. Poznato je da je Gorbačovljevo “prestrojavanje” izazvalo propast sovjetske imperije. Zapravo, “prestrojavanje” je dovelo do “prekrojavanja” SSSR-a, koji se ubrzo raspao na Rusiju i brojne druge “re(s)publičke države”. Ipak, tadašnji Sovjetski Savez imao je na šta da se raspadne, ali, u slučaju Dačićeve “perestrojke”, teško je (pred)videti na šta to treba da se raspadne trenutna srpska država.
Sudeći po onome što pričaju (i rade) Ivica Dačić i Aleksandar Vučić, Srbiji se ne piše ništa dobro. Kosovo i Metohija je protivustavno izbačeno iz državnopravnog ustrojstva zemlje. Takav nedržavnički čin se pokriva maglovitom pričom o navodnoj brizi srpskog državnog vrha za sudbinu Srba u toj, danas već, slobodno možemo kazati, bivšoj srpskoj pokrajini. Stvar je tu otišla toliko daleko, da čak premijer srpske vlade ponizno moli šiptarske vlasti da mu dopuste da glasa na šiptarskim lokalnim izborima. Da se Vlasi ne bi dosetili i shvatili gde leži “jadac”, Ivica Dačić tu novu natovsko-šiptarsku paradržavu kosovo, naziva i dalje “Kosovo i Metohija”.

Dobija se utisak da ceo svet vidi tu ogoljenu i prozirnu šarenu lažu, koju uporno protura srpska trijumviratna vlast, a samo srpski narod nije u stanju da je razazna. Premijer Srbije, budući da je duboko svestan činjenice da Srbija verovatno nikada neće biti primljena u članstvo EU (jer je isključena iz “evropskog razvoja” još početkom trećeg milenijuma), možda počinje da priprema “uspavane” Srbe i na takvu realnost i kaže:
“Ovakvi kakvi smo sigurno nećemo ući u Evropu.”

Da li to znači, da kada sve propadne na onom putu, koji je još tokom prethodne Tadićeve vladavine prozvan “bezalternativnim”, tada za takvu propast neće biti krivi oni koji su takav put zagovarali, već će sva krivica pasti na narod, koji, eto, nije bio spreman da se menja. U prostom “prevodu” to bi otprilike glasilo:
“Narode, mi smo vas doveli do samog praga, ali, vi ne umedoste ni nogu da podignete, pa da preko tog praga zakoračite u “svetlu evropsku budućnost”.

U stvari, ne zna se ko narodu više baca prašinu u oči. Da li Aleksandar Vučić ili Ivica Dačić? Za razliku od ove dvojice, Tomislav Nikolić se, izgleda, povukao u mirnu “predsedničko-penzionersku” luku. Otišao je u zavetrinu iz koje može mirno da posmatra propast države na čijem se čelu formalno nalazi. I to bez ikakvog osećanja krivice. Njemu, eventualno, ostaje još da klekne u Potočarima i izvini se tamošnjim muslimanima za sve zlo u prošlosti, pa i ono koje su Orićevi banditi naneli srpskom narodu. Izviniće im se u ime svih odsečenih srpskih glava na Ozrenu, u Sarajevu, i oko Srebrenice. A za sve zlo koje će dalje nastati, “odgovaraće” njegovi “politički naslednici”, oni koje je on podržao, ali za čija dela on nije odgovoran: Aleksandar Vučić i Ivica Dačić.

Dačićeva “perestrojka” morala bi da zabrine svakog građanina Srbije koji svojoj zemlji želi dobro. U takvo “prestrojavanje” srpske vlade verovatno ulazi i neobičan plan da se određeni vladini resori povere strancima. Vučićeva potvrda da je razgovarao sa Dominikom Štros-Kanom (bivšim šefom Međunarodnog monetarnog fonda) o njegovom angažovanju na “stručnom prepakivanju” srpskih finansija, pokazuje da zapadne zemlje nisu zadovoljne brzinom srpskog “prestrojavanja”, ma šta god oni pod takvim “prestrojavanjem” podrazumevali.
Iako sa Štros-Kanom, čini se, možda i neće biti dogovora (jer je on, po sopstvenoj tvrdnji, “preskup” za Srbiju), Vučić kao da od takvog nauma ne namerava da odustane. Nije do kraja jasno da li je to samo Vučićeva opsesija strancima, koji su, eto, “stručni” i “sposobni”, za razliku od srpskih “priučenih partijskih kadrova”, ili je to zadatak koji mu je direktno ispostavila neka od stranih zemalja? Ako je tačno, kako se priča, da je američka ambasada (bukvalno u zadnjem času) zabranila Vučiću i SNS-u da u ovom času raspišu prevremene izbore, tada nije isključeno da su ti isti strani diplomati “obavestili” Vučića da mora da angažuje strane “stručnjake” u novoj, “rekonstruisanoj” vladi.

Osim sa Štros-Kanom, podsetimo se, Aleksandar Vučić i SNS svojevremeno su “pregovarali” i sa Vilijamom Montgomerijem i Rudolfom Đulijanijem. Takvi “dilovi” (ako ih je bilo sa Montgomerijem i Đulijanijem) ostali su uveliko u magli i sa takvim angažovanjem “strane pameti” srpska javnost nikada nije bila do kraja upoznata. Ako znamo da je Srbija već angažovala hrvatske i slovenačke “eksperte” da bi se “ubrzali” procesi “evroatlantskih integracija”, onda nije iznenađujuće ako srpska vlast namerava i da upravljanje zemljom sasvim prepusti strancima.
Dve najnovije izjave Aleksandra Vučića – jedna da on “ne razume jezik” kojim se tvrdi da je on “od Srbije napravio koloniju”, a druga je “da će on da gura (svoju stvar) i baš ga briga kome to smeta” – morale bi ozbiljno da zabrinu građane Srbije. To je najava neke vrste “modernizovane” vazalne diktature, koju i premijer Dačić nedeljama najavljuje i objašnjava tako što tvrdi da narod “ne razume šta on i Vučić pokušavaju da postignu”. A Vučić se trudi da sve to što “narod ne razume” dodatno začini jednom autističnom “nonšalancijom”, neprestano tvrdeći, ma o čemu da se povede razgovor, da on “s tim nema problema”.

I zaista, kada srpsku politiku u potpunosti preuzmu stranci, tada srpska vladajuća trojka “ni sa kim neće imati problema”, osim sa svojim narodom u slučaju da taj narod uspe nekako da “razume” šta Dačić i Vučić uistinu “pokušavaju da postignu”.

Ali ko će da razume šta znači Vučićeva izjava na B92 da se ne radi samo o njegovom razgovoru sa pametnim savetnicima, koji imaju znanje koje nemaju naši u Srbiji, već da će i u vladi Republike Srbije na mesto nekih ministara, možda, da budu postavljeni stranci… I  baš briga Vučića što je narod Srbije po tom pitanju podeljen.

Jedni plaču, drugi se smeju, a treći ne znaju da li da se smeju ili da plaču… Srbi mogu da budu i složni, kao što su u ubeđenju da će na “pozorišnoj sceni” Srbije uskoro biti izvedena nova predstava, premijera najnovije srpske tragikomedije!

/ KORENI /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP