Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 57589
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6334537
Ko je na sajtu?
Imamo 59 gosta na mreži

USPON I PAD ZAGONETNOG TAJKUNA


12.08.2013. / ree-Akademediasrbija
P. Petrović

U nedeljnom broju Njujork tajmsa objavljen je članak pod naslovom “Suđenje tajkunu potresa Srbiju, zemlju (političke) korupcije“. U tom članku najpre se govori o činjenici da je Miroslav Mišković prošlog meseca položio kauciju u visini od 16 miliona dolara, nakon što je proveo više od sedam meseci u zatvoru zbog optužbi za prevaru i izbegavanje plaćanja poreza.

 Taj ogromni novac učvrstio je mišljenje u javnosti da je ovaj 68-godišnji tajkun jedan od najbogatijih balkanskih biznismena, koji je poznat po tome da ne voli da se eksponira u javnosti. Dalje, Njujork tajms opisuje Miroslava Miškovića kao “zagonetnu ličnost”, koja, kako se sumnja, plaća novinare da o njemu ne pišu. Njegov “spektakularni uspon i pad” sada je jedna od najvažnijih tema u regionu.
Srpska vlada pozdravila je njegovo hapšenje u decembru prošle godine kao “udar na organizovani kriminal i korupciju”, koji je trebalo da uveliko pomogne zemlji na njenom putu ka priključenju Evropskoj uniji. Takav čin trebalo je, takođe, da doprinese stvaranju utiska da Srbija prestaje s “kultivisanjem bezakonja”, kao nasleđa zaostalog iz ratova s kraja prošlog veka.

Mozak borbe protiv korupcije je “moćni prvi zamenik” premijera Aleksandar Vučić. Njujork tajms napominje da je Aleksandar Vučić koristio svoj Fejsbuk profil da bi se oslobodio napetosti i frustracija.

Misleći na Miroslava Miškovića, naizgled nedodirljivog “poslovnog mogula”, Vučić je tada napisao:
“Niko nije i niko neće pobediti Srbiju, uključujući tu i Miroslava Miškovića.”
Srpsko tužilaštvo optužilo je Miroslava Miškovića, njegovog sina i devet drugih osoba zbog toga što su oštetili putarska preduzeća za više od 30 miliona dolara u vreme privatizacije između 2005 i 2010. godine. Mišković se sada brani sa slobode. Ako bude proglašen krivim očekuje ga kazna do deset godina zatvora.

Novinar Njujork tajmsa nije uspeo da naprave intervju s Miroslavom Miškovićem. Razgovarao je sa njegovim saradnicima, koji su tvrdili da je optužba politički motivisana i da je Miroslav Mišković izabran da u takvoj “igri” bude “žrtveno jagnje”. Na veb sajtu Miškovićeve kompanije “Delta holdinga”, pod naslovom “Ko je Miroslav Mišković?”, tvrdi se da on nije učinio ništa protivzakonito. Portparol ‘Delte’, Branislava Milunov, kaže: “Odbijamo sve optužbe.”

Iako Njujork tajms ne kaže direktno da je hapšenje visokih zvaničnika u najnovijim članicama Evropske unije dobilo jedan “pomodni trend”, možda bi se do takvog zaključka moglo doći posrednim putem. Naime, do danas su se na optuženičkoj klupi našli premijeri Češke Republike, Rumunije i Hrvatske. U Bugarskoj nedeljama traju protesti protiv endemske korupcije među političarima. Srbija, smatra novinar Njujork tajmsa, takođe pokušava da uozbilji svoju “borbu protiv korupcije”, da bi time lakše podigla evropsku “prijemnu rampu” i da bi u doglednom vremenu i sama postala članica EU.

Iako se nerado pojavljuje u medijima, nakon što je platio rekordnu kauciju, Miroslav Mišković se ipak oglasio na konferenciji za štampu, rekavši da je održavao kontakte sa svojim poslovnim saradnicima i u vreme dok je boravio u zatvorskoj ćeliji. Njujork tajms napominje da Delta holding ima 7.200 zaposlenih širom Balkana i da se bavi poslovima koji obuhvataju trgovinu nekretninama, proizvodnju hrane, maloprodaju i osiguranje.
U zemlji koja se muči da se otrese ekonomskih nevolja i korupcije, naročito posle zbacivanja s vlasti Slobodana Miloševića, Miroslav Mišković je postao moćni simbol jedne nezdrave veze između poslovnih interesa i države, koja je omogućila šačici tajkuna da steknu ogromna bogatstva. Ove njujorške novine podsećaju čitaoce, da je Aleksandar Vučić optužio Miškovića da je ovaj davao mesečni “džeparac” u visini od 40.000 do 65.000 dolara 20-orici visokih srpskih političara. Isto tako, Vučić je optužio Miroslava Miškovića da je pokušao da sruši vladu u pokušaju da izbegne proveru njegovog poslovanja.

Njujork tajms prenosi i reči novinara Slobodne Evrope Dejana Anastasijevića koji kaže da je Mišković “postao preveliki za jednu malu zemlju, da bi mogao biti tolerisan”. “Mišković je iznikao iz jednog kumovskog sistema, a sada država pokušava da uspostavi ravnotežu”, dodao je Anastasijević.

Mišković je, objašnjava Njujork tajms, svoju poslovnu imperiju počeo da gradi u Miloševićevo doba, kada je jedno kraće vreme bio potpredsednik vlade zadužen za privatizaciju.  Njegovi saradnici tvrde da je dao ostavku na to mesto jer se nije slagao sa Miloševićevom politikom. Nakon što je napustio vladu Mišković je osnovao svoje privatno preduzeće, ‘Delta 2M’, koje se uspešno razvijalo i pod međunarodnim sankcijama, prodajući veoma traženu robu kao što su igračke, čokolade i skejt rolere. Kada je Milošević zbačen s vlasti Mišković se spremno okrenuo prozapadnim demokratskim reformistima, šireći i dalje svoju imperiju.

Ipak, prošlost je nastavila da ga progoni. 2007. godine jedna depeša američke ambasade iz Beograda, do koje je došao Vikiliks, govorila je o tome da je Mišković profitirao na krilima jedne užasne političke korupcije. U istoj depeši pisalo je da se Mišković bogatio na sumnjivom dogovoru koji je postigao sa srpskom carinom tokom 1990-ih. Na kraju takvog dopisa stajala je preporuka da se Miroslavu Miškoviću zabrani ulazak u SAD.

“Miškovićevo bogatstvo ostvareno je preko leđa srpskog naroda koji se borio protiv osakaćujućih sankcija i hiperinflacije, dok je on zarađivao na njihovoj bedi”, pisalo je istoj depeši. Prema toj depeši, negdašnji upravnik jugoslovenske carine, blizak gospodinu Miloševiću, omogućio je povoljan uslove ‘Delti’, najviše kroz grejs period od 45 dana za plaćanje carine. U vreme galopirajuće hiperinfalcije, gospodin Mišković je navodno mogao da skladišti robu na carini i da je pusti u promet u trenutku kada bi cene bile najviše.

Portparol ‘Delta Holdinga’, Branislava Milunov, izjavila je da je sva roba stavljana u promet čim bi stigla u Srbiju, i da su sve kompanije, koje su pribavile bankarsku garanciju, u to doba imale grejs period od 45 dana za podmirenje carinskih obaveza. Pored toga, ‘Delta Holding’ se nije nalazila na crnoj listi Sjedinjenim Američkim Državama i u evropskim zemljama krajem 90-ih.

Miroslav Mišković, poput mnogih bogatih Srba, pokušavajući da izbegne međunarodne sankcije iz devedesetih, registrovao je ofšor kompaniju ‘Hemslade Trading’ u poreskom raju na Kipru, i tamo prebacio profit kompanije. Portparol Milunov kaže da je ‘Hemslade’ oformljen 1992. kao potpora međunarodnom poslovanju ‘Delta Holdinga’ i da je ta firma, u skladu sa zakonom, plaćala porez u Srbiji i na Kipru.

Njujork tajms u nastavku prenosu “standardnu” priču da je Mišković sin prodavca obuće koji je živeo u selu Bošnjani (centralna Srbija), da je nekada  bio državni reprezentativac u atletici, da je diplomirao ekonomiju… Tu je i jedna anegdota iz Miškovićeve “obućarske” epohe, koja je preuzeta sa veb stranice “Ko je Miroslav Mišlović?”.

Iako je teško proceniti Miškovićevo bogatstvo, časopis Forbs je 2007. tvrdio da neto vrednost njegove imovine iznosi više od jedne milijarde dolara. Njujork tajms pominje ukratko i 2001. godinu kada je Miroslav Mišković, bio kidnapovan , a potom oslobođen sledećeg dana, nakon što je sebe “otkupio” sumom od pet miliona dolara.

Članak u Njujork tajmsu završava se mišljenjem novinara Anastasijevića, koji je kazao da tek treba da se vidi da li će proces protiv Miškovića ozbiljno uticati na sistem političkog tutorstva koji je tako duboko ukorenjen i institucionalizovan da ga nije lako izbeći.

“Pitanje je da li je vlada ozbiljna po pitanju reformi ili će Miškovića zameniti neki novi tajkun blizak vladajućoj partiji”, izjavio je Dejan Anastasijević novinar Slobodne Evrope.


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP