Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 57593
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6334602
Ko je na sajtu?
Imamo 101 gosta na mreži

MIŠKOVIĆ O MIŠKOVIĆU


13.07.2013. / ree-Akademediasrbija

Šta o Miškoviću i njegovoj biografiji piše na njegovom sajtu :

Lekcije o važnosti čovečnosti i napornog rada. Kad god bi se mladi Mišković oprobao u pravljenju cipela, njegov otac – zahtevni poslodavac – nikada nije bio zadovoljan.....

 Kao dečak u rodnom selu i kao najuspešniji biznismen u Srbiji, Miroslav Mišković podjednako poštuje vrednosti kojima je naučen tokom odrastanja, kao što su čovečnost i naporan rad.

To se ogleda u uspehu kompanije koju je osnovao, ali i u njenom neprekidnom nastojanju da pomogne ugroženim i najranjivijim grupama u srpskom društvu. To se vidi i kroz način na koji se Delta Holding odnosi prema svojim zaposlenima i prema klijentima. Kompanija je ogledalo principa kojih se drži njen vlasnik.

Mišković je rođen 1945. godine, odrastao je u Bošnjanima, selu u centralnoj Srbiji, gde su njegovi roditelji imali seosko imanje. Sa osam godina Mišković je umalo izgubio vid, kada ga je u dečjoj igri drug iz praćke pogodio kamenom u oko. Izgubio je 90 odsto vida na to oko, što će mu ostati kao telesno oštećenje za ceo život.

Miškovićev otac pravio je cipele i putovao kolima od mesta do mesta prodajući svoj ručni rad na improvizovanim tezgama na pijacama. Kad god bi se mladi Mišković oprobao u pravljenju cipela, njegov otac – zahtevni poslodavac – nikada nije bio zadovoljan. „Ove nisu dovoljno dobre“, govorio bi njegov otac, čak i kada mu je sin u šali poturao cipele koje je otac svojim rukama napravio.

Prodajući cipele uz svog oca, Mišković je naučio stvari koje važe za ceo život: upornost, poštenje, obezbeđivanje kvalitetnih proizvoda, očuvanje zadovoljstva mušterija i planiranje budućnosti.

Osim napornog rada, naučio je i koliko je važna briga za društvenu zajednicu. Njegovi roditelji i njihovi roditelji pre njih bili su poznati kao pošteni, skromni i darežljivi ljudi. Kako je bio jedan od retkih pismenih ljudi u selu, njegov deda radio je u lokalnoj biblioteci i pomagao svojim komšijama da čitaju i pišu pisma, usput služeći kao primer svom unuku za ljubav prema knjizi i učenju.

Sprintom od fakulteta do karijere

Mišković je studirao finansije na kragujevačkom ogranku Ekonomskog fakulteta u Beogradu i stekao zvanje diplomiranog ekonomiste, a tu se sreo i venčao sa svojom suprugom Ljiljanom. Izraženog takmičarskog duha, kao atletičar se specijalizovao za sprintersku disciplinu – trčanje na 100 metara, u kojoj je osvojio nekoliko medalja i stigao do nacionalne reprezentacije.

Kada ga je povreda noge primorala da napusti trčanje, Mišković se sa još više energije fokusirao na obrazovanje. Ipak, i dalje je nalazio vremena da odlazi kući i pomaže ocu u poslu, ustajući u 3 ujutru kako bi ga vozio od mesta do mesta da prodaje cipele.

Nakon što je diplomirao, Mišković je počeo da radi za Jugobanku u Kruševcu i sa 29 godina postao je najmlađi direktor deviznog sektora. Nedugo zatim počeo je da radi u najvećoj hemijskoj fabrici u tadašnjoj Jugoslaviji – AD Župa, takođe u Kruševcu. Ubrzo je postao finansijski, a već 1982. godine i izvršni direktor. Uz Miškovićev liderski duh, produktivnost je rasla, kvalitet se poboljšao, a Župa je postajala sve veća.

Mišković je 1989. godine primio nagradu AVNOJ-a za najuspešnijeg biznismena. Te godine nagrada je, kao najviše društveno priznanje u bivšoj Jugoslaviji, uručena i piscu Miloradu Paviću i reditelju Emiru Kusturici.

Kao mlad čovek Mišković je poslovno posetio Dubrovnik i tom prilikom je upoznao finansijske direktore banaka, drugih kompanija i stranih preduzeća. Razvio je filozofiju koja je definisala njegovu karijeru: Srbija ima radnike koji mogu u svemu da se takmiče sa najboljima u svetu, a za vrhunske rezultate potrebne su im samo moderne poslovne prakse i uvođenje najbolje tehnologije.

Ostavka u Vladi iz principijelnih razloga

Tokom poslednjih godina bivše Jugoslavije, Miškoviću se pružila prilika da, kako se u tom trenutku činilo, ostvari san. U 1989. godini imenovan je za potpredsednika Vlade Srbije, u vreme vladavine Slobodana Miloševića, sa zadatkom da započne proces privatizacije.

Ipak, Mišković je dao ostavku nakon šest meseci, iz principijelnih razloga. Nije se slagao sa načinom na koji je Milošević sprovodio privatizaciju. Mišković je verovao da bi srpske kompanije trebalo da potraže inostrane partnere koji bi pomogli da se uspostave vrhunske poslovne prakse i uvedu najnovije tehnologije.

Izgradnja snažnog poslovnog sistema uprkos velikom riziku

Tokom 1991. godine, poslednje godine bivše Jugoslavije, Miškoviću se nudio izbor između dve privlačne opcije: da preuzme vođstvo nad nacionalnom avio kompanijom JAT, ili da se vrati u hemijsku kompaniju Župa. Umesto toga, on je odabrao da krene rizičnijim putem – da pokrene sopstveni biznis.

Osnovao je novu kompaniju – tada nazvanu Delta 2M – sa skromnim početnim kapitalom i isprva sa samo pet zaposlenih. Biznis je započet prodajom robe široke potrošnje, kao što su igračke, čokolada, roleri, itd.

U to vreme srpskom ekonomijom dominirala su državna preduzeća. Delta je bila jedna od prvih privatnih kompanija osnovanih u Srbiji, a poslovna klima nije pogodovala njenom rastu. Ipak, Delta je preživela i procvetala u eri etničkih sukoba, međunarodne izolacije, teških demokratskih reformi i rasprostranjene korupcije.

Razlog je verovatno to što je Delta bila jedna od retkih kompanija sa odličnom organizacijom, fokusom i dugoročnom vizijom, a u pretežno socijalističkoj državi siromašnog tržišta imala je tek nekolicinu ozbiljnih konkurenata.

Tokom godina preduzeće se razvilo u Delta Holding – porodicu kompanija koja u jednom trenutku uključuje banku, osiguravajuću kompaniju, investicioni fond, maloprodajni lanac, izgradnju nekretnina, distribuciju i poljoprivredne kompanije.

Razvoj nekretnina pod okriljem Delta Holdinga uključuje šoping molove, poslovne kule i stambene komplekse, a kompanija je širom regiona poznata po tome što je dovela neke od najpoznatijih svetskih brendova u Srbiju, kao što su Nike, BMW, Honda, Fiat, Alfa Romeo,  Johnson Wax i Unilever. Deo kompanije je i najveća privatna osiguravajuća kuća u Srbiji, koja se bavi, između ostalog, upravljanjem penzionim fondovima. Oblasti poslovanja su i trgovina, maloprodaja i veleprodaja u modnoj i sportskoj industriji – na primer sa Inditex brendovima: Zara, Massimo Dutti, Bershka.

Čak i nakon prodaje svog maloprodajnog lanca, Delta Holding ostaje među četiri najveće kompanije u Srbiji (ostale tri su pod upravom države). U zemlji u kojoj stopa nezaposlenosti iznosi 23% (osobe od 15 do 64 godine), Delta ima više od 7000 zaposlenih, od čega su skoro polovina žene.

Podrška lokalnoj zajednici

Kako nikada nije zanemario dobre komšijske osobine, vrlinu koju je stekao tokom odrastanja, Mišković je godinama u tišini odgovarao na nebrojene molbe za pomoć od predstavnika lokalne zajednice i od porodica u nevolji. Osnovao je Delta Fondaciju 2007. godine kako bi ujedinio humanitarne inicijative Delta Holdinga.

Delta Holding donirao je više od 8.1 milion evra, od čega su članice Delta Holdinga poklonile 3.84 miliona evra, a Fondacija je do sada sprovela 315 projekata, pomažući više od 76.000 ljudi sa 4.26 miliona evra. Primarni fokus Delta Fondacije su deca bez roditeljskog staranja i osobe sa invaliditetom, dok Srpska Privredna Fondacija pomaže pojedincima i institucijama u oblasti obrazovanja.

Samo tokom 2011. godine sprovedeni su sledeći projekti: izgradnja dnevnog boravka za decu i omladinu sa invaliditetom u Beogradu, pomoć žrtvama zemljotresa u Kraljevu, programi za pomoć deci oštećenog sluha u Beogradu…

Oživljavajući tradiciju koja je u Srbiji bila uspavana čitavih 70 godina, Delta je 2012. godine Gradu Beogradu poklonila Centar za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine sa invaliditetom „Sunce“ – ustanovu vrednu 2.3 miliona evra, u kojoj svakog dana boravi 70 do 80 korisnika.

U međuvremenu, Delta Sport je sponzorisao nacionalne timove, neke od vrhunskih mladih sportista u Srbiji i prvoligaški fudbalski tim Napredak iz Kruševca. Renoviran je i fudbalski stadion u Kruševcu, na veliko zadovoljstvo tamošnjih građana.

Osim što se bavi dobrotvornim radom, Delta je bila i odgovorni član društvene zajednice u Srbiji, plaćajući više od 1.26 milijardi evra na ime poreza od 2005. godine do danas.

Motivisan u poslu, ali običan čovek kod kuće

Iako vrlo zahtevan kao šef, Mišković delegira proces donošenja odluka, osluškuje svoje zaposlene i pobornik je mentorstva za mlade ljude. On se ne plaši da pogreši sve dok on, njegovi zaposleni i njegove kompanije mogu nešto da nauče iz nastalih grešaka, i dok je osigurano da se iste greške ne ponavljaju dva puta.

Kada razgovarate sa zaposlenima u Delti, najuočljiviji je njihov ponos zbog toga što su deo kompanije koja postavlja standarde načinom na koji se brine o svojim zaposlenima i na koji se odnosi prema potrošačima. Zaposleni u Delti dobijaju plate na vreme i ohrabreni su da uvek traže više kada je reč o obukama i obrazovanju, što je suština Miškovićeve posvećenosti ljudima koji rade za njega. Prošle godine zaposleni u Delti imali su više od 11.000 sati interne i eksterne edukacije.

Kada posao nije u fokusu, porodica i saradnici Miškovića opisuju kao „običnog čoveka“. Miroslav Mišković je oženjen Ljiljanom, imaju ćerku Ivanu i sina Marka, i unuke Miu i Maximilliana. Mišković je strastveni ribolovac i ljubitelj sporta; prati tenis i fudbal i iznenađuje prijatelje svojim znanjem o nižim ligama i međunarodnim ekipama.

S obzirom na svoje međunarodne kontakte, Mišković bi mogao da živi i radi bilo gde na svetu. Ipak, on ostaje posvećen svojoj rodnoj Srbiji, na isti način na koji su njegovi roditelji bili vezani za svoje selo.

Dug je put od Bošnjana do Beograda, od malog imanja do direktorskog odela, i od prodaje cipela do upravljanja ogromnom kompanijom. Na tom rizičnom putu do uspeha, Miroslav Mišković bio je žrtva otmice aprila 2001. Na redovnom putu na posao njega su kidnapovali članovi ozloglašenog “zemunskog klana”, koji će kasnije likvidirati srpskog premijera Zorana Đinđića. Mišković je oslobođen sledećeg dana u kasnim popodnevnim časovima, a protiv otmičara je vođen višegodišnji sudski postupak.

Uprkos svemu, Miroslav Mišković se dosledno i čvrsto drži onih vrednosti koje su obeležile njegovo životno putovanje: raditi naporno, vraćati i davati društvenoj zajednici i ostati odan svom narodu i svojoj državi.

/ Izvor :  www.miroslavmiskovic.rs /


 Komentar urednika Slobodana Maričića:

Ova priča o životnom putu Miškovića liči mi na priče o ostvarenom američkom snu: „od farmera do milionera”, pa sam sklon da verujem da su Miškovićev sajt i ova biografija delo američke lobističke kompanije Podesta.

Inače Miškovića sam upoznao 1976 ili 1977. godine, kada je kao finansijski direktor, iz Hemijske industrije Župa delegiran za kreditni odbor nekadašnje Ljubljanske banke u Beogradu. Šteta što se u biografiji ne pominje činjenica, da je u toj banci Mišković dolazeći iz provincije i anonimnosti, upoznao prvo beogradske, a onda i srpske biznismene iz tog vremena. Potom je Mišković često putovao na sastanke u Ljubljanu, gde je bio delegat beogradske Filijale. Rekao bih, da je to bilo mesto gde je Mišković video i naučio kako se ozbiljno radi i upoznao veliki broj ljudi iz tadašnje Jugoslavije u kojoj su Ljubljanska banka i slovenački poslovni ljudi igrali verovatno najvažniju ulogu.

Položaj u Ljubljanskoj banci svakako je uticao da Mišković pomogne svojim glasom i lobiranjem za finansiranje nekoliko projekata u njegovom rodnom kraju, što mu je sigurno donelo medju zemljacima i poslovnom svetu dosta popularnosti. Tu je naravno bio i neko iz senke ko ga je dobro pogurao.  Priča da je kao mlad u Dubrovniku upoznao poslovne ljude i tra.la.la, je lepa, ali malo verovatna. Ne samo da je sam imao koristi od angažmana u Ljubljanskoj banci, već u istoj zaposlio i nekoliko svojih ljudi iz Kruševca. Da je Ljubljanska banka koju autori Miškovićeve biografije nigde ne spominju, bila presudna za njegovo napredovanje i da je tu praktično „naučio posao” , govori i podatak da se prilikom osnivanja svoje privatne firme okružio ljudima sa iskustvom iz Ljubljanske banke, kojih je značajan broj docnije zaposlio i u kompaniji Delta.

E sad u kojoj je partiji bio, kako je izabran za potpredsednika vlade i ko ga je predložio i gurao i zašto, to je druga duga priča, preduga za ovaj komentar i  biografiju. Isto kao i neki primeri kako i uz čiju pomoć se Delta uzdigla i uslovi pod kojima je poslovala, napr. sa dobavljačima, što već ne spada u biografiju. Niti su svi svedoci Miškovićeve „neverovatne sposobnosti” da postane pošteni milioner nestali, niti je narod u Srbiji toliko naivan da poveruje, kako je meteorski put vlasnika Delte teškog bar milijardu evra, bio bespartijski, principijelan, pošten i mukotrpan, pun odricanja maltene, kao Hrista.

Vozi Miško, jer se zna da svaki “pošteni biznismen” u Srbiji i šire  mora da ima  putera na glavi ( ne pitaj me kako sam zaradio prvi milion ). Neko malo, neko malo više, a neko pliva u puteru. Jel tako? Tako je .


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP