Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 57833
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6336697
Ko je na sajtu?
Imamo 94 gosta i 2 člana na mreži

SNOUDENOVA POBUNA JE VELIČANSTVENA I BESKORISNA


14.08.2013. / ree-Akademediasrbija
Piše: Milan Dinić

INTERVJU: Socijalni psiholog Bora Kuzmanović o slučaju "Snouden"

Edvard Snouden (Edward Snowden) je ime koje će nesumnjivo privlačiti pažnju medija i javnosti u godinama koje slede, čak i ako bude živeo u potpunoj tajnosti i izolaciji. Reč je o čoveku koji je u potpunosti razotrkio najčuvenije američke špijunske tajne i koji je srušio mit o Americi kao državi-bastionu slobode i demokratije.

 Jedan drugi buntovnik, poznat i po svojim antisemitskim stavovima, australijski glumac Mel Gibson 1997. odigrao je veliku ulogu u filmu „Teorija zavere“. U romantičnom i pomalo komičnom trileru taksista Džeri Flečer (koga igra Mel Gibson) opsednut je teorijama zavere. On se polako zaljubljuje u Alis Saton (koju igra Džulija Roberts) koja radi u kancelariji javnog tužioca i donosi joj podatke u vezi smrti njenog oca a iza čega zapravo leži priča o tajnom programu američke vlade za stvaranje ubica kojima su ispirani mozgovi. Ubrzo oboje postaju meta tajnih agenata američkih službi (koje predvodi glumac Patrik Stjuart koji je poznat po ulozi kapetana Pikarda u kultnoj seriji „Zvezdane staze“) i pokušavaju da se spasu.

Bešumni helikopteri, prislušni uređaji, koordinisani međunarodni događaji, navodni incidenti u vazduhu i kosmosu, vulkanske erupcije i zemljotresi - sve su to podaci koje taksista Flečer seče iz novina kači po svom zidovima u stanu i koji potvrđuju njegove „teorije“.
Običan gledalac ovog filma celoj priči više pažnje posvećuje borbi dvoje ljudi da prežive i tome kako se njihova ljubav razvija, dok se „teorije zavere“ ostavljaju po strani kao simboličan i često duhovit element filma. Međutim, posle otkrića Edvarda Snoudena o tome kako se motrila kompletna elektronska pošta i telefonski pozivi između građana SAD, ali i širom sveta, film „Teorija zavere“ deluje mnogo realističnije i bliže.

Uporedo sa objavljivanjem Snoudenovih otkrića u SAD traje sudski proces protiv američkog vojnika Bredlija Meninga (Bradley Manning) koji je optužen za izdaju jer je odao „Vikiliksu“ stotine hiljada dokumenata i snimaka koje su kompromitovale američke vlasti širom sveta i dovele do početka „Arapskog proleća“ koje je promenilo geopolitičku kartu severa Afrike.
I dok su vlade širom sveta „šokirane“ i „zgrožene“ podacima koje je otkrio Snouden, javnost u svetu, čini se, kao da je utihnula.  Bunt je izostao.

Svi su šokirani, ali niko nije izašao na ulicu da se pobuni protiv kontrole nad čovečanstvom koja je, očito, sve veća. O čemu se radi? Zašto svet ćuti? Da li su i zbog čega ljudi izgubili potrebu da se bune? Kakva je budućnost društva koje prelazi preko ovakvih stvari? Da li je Edvard Snouden heroj ili budala koja se odrekla godišnje plate od 200.000 dolara, žene, porodice i komotnog života na Havajima da bi svetu saopštio istinu koja, osim verbalne podrške, nije podstkla ništa više?!
Odgovore na ova pitanja pokušali smo da dobijemo u razgovoru sa istaknutim srpskim socijalnim psihologom, profesorom Univerziteta, Borom Kuzmanovićem.

Svedok: Snouden je otkrio nešto o čemu se u javnosti godinama spekulisalo, a što je često podvođeno i pod „teoriju zavere“. Otkrio je da običnog čoveka špijuniraju i prate sa svih strana. Snouden je mnogo rizikovao da bi to otkrio u svetu, a čini se da je reakcija javnosti mlaka. Kako se Vama čini to što su ljudi, izgleda, lagano i mirno preko ovoga prešli?!

Bora Kuzmanović: Čini mi se da su ljudi zbunjeni. Odjednom se pokazalo da su sve sumnje u to da nas prate opravdane, a sa druge strane pojedinac je nemoćan da nešto učini. Još uvek se nije pojavio nekakakv svetski pokret protiv špijuniranja. Ipak, novost je napredak koji je postignut u tehnologiji - da je moguće da se bez velikih opterećenja gotovo svakoga pratiti i prisluškivati. Ranije su pojedini ljudi mislili da ih neko prisluškuje, a sad se vidi da je to masovna pojava. To je nešto što je u izvesnoj meri šokiralo ljude. Ta potencijlna mogućnost da svako od nas bude prisluškivan i to ne samo od tajnih službi u svojoj zemlji već i iz inostranstva. Na to se dugo sumnjalo, a sada se to i pokazalo.

S: Ali, zašto nema veće pobune?!

B.K: Dobar broj ljudi misli da se njih to previše i ne tiče već, da se to samo odnosi na suženi krug ljudi. Međutim, poruka je druga: svi mogu da se prisluškuju i to po principu „za svaki slučaj“. Tako su, na kraju krajeva, Amerikanci i pravdali to praćenje ljudi.

S: Kako Vi, kao socijalni psiholog, gledate na činjenicu da je direktno ugrožena privatnost čoveka, a da ljudi tome pristupaju ravnodušno? Da li Vam se čini da su ljudi danas manje svesni svoje slobode i potrebe da je brane?

B.K: Trebalo bi da prođe još izvesno vreme da ljudi počnu da daju značaj toj vrsti slobode i pravu na privatnost, bez obzira da li je nešto važno ili ne. U početku je potrebno da manji broj pojedinaca koji je svestan toga podigne glas, a onda će se to proširiti. Ali me brine širenje osećaja nemoći i rečenice „šta mi možemo kao pojedinci“.

S: Posle svih informacija koje imamo, da li Vam se čini da danas živimo u jednom tesno kontrolisanom društvu?

B.K: Živimo u društvu koje je u trendu kontrolisanja. Ono nije još dobilo orvelovske domete. Ali, nesumnjivo je da je to pravac razvoja savremenih društava. Gotovo je teško bilo šta učiniti da se to spreči. Čak i pre ove tehnologije koju je Snouden razotrkio postojale su sprave koje je gotovo svako mogao da kupi za male pare i da prisluškuje komšiju. Setite se slučaja Vuka Draškovića i malih „bubica“ u njegovim zidovima u kući. Dakle, i pojedinci i interesne grupe, a ne samo država mogu pratiti pojedinca.Snoudena hoće da kazne jer smatraju da je on na neki način izneverio državu i tu funkciju koja mu je data. Ne vidim da će uskoro moći da se pojavi nekakav međunarodni pokret ljudi koji bi branio najelementarnija ljudska prava. Jednog dana je moguće da će to da se desi, ali u ovom trenutku to se ne nazire. U ovom trenutku smo svi više zbunjeni i šokirani nego što smo spremni da reagujemo.

S: Danas se događaji u svetu odvijaju i menjuju veoma brzo. Da li Vam se čini da se stvari toliko brzo dešavaju da ljudi faktički i nemaju mogućnosti da se brzo organizuju, jer se već sutra desava nešto novo?!

B.K: Sa ovom tehnologijom stvarno se ne zna kako pobeći od praćenja. Sa druge strane, i ta dinamika događaja stalno nadražuje naša čula pa tako ne stižemo da se prilagodimo ni na nešto prethodno, a već stiže nešto novo. Tehnologija je načinila nepovratan korak. Pređena je granica u mogućnostima špijuniranja i kontrole građana. Teško je ići nazad i voditi borbu protiv sistema. Samo postojanje te tehnologije daje mogućnost praćenja. Iluzorno je zahtevati da se to ne primenjuje, ali je malo verovatno da će to biti ispoštovano. Čak i da dobijemo obećanje da se nešto neće primenjivati, nema dokaza da neće biti tako. Pa i nama je posle 5. oktobra pričano kako neće biti dosijea i tajnih praćenja, ali to i dalje postoji.

S: Šezdesete godine su bile godine bunta. Da se ovo sa Snoudenom desilo 60-ih, bio bi haos na ulicama?!

B.K: Tada je postojalo uverenje da se nešto može promeniti. Sada je osećaj nemoći mnogo jači nego ikada. Šezdesete godine su bile godine nade i izraza da se nešto na planetarnom nivou može promeniti. Nosilac toga je bio studentki pokret. Ja sam jedan od onih koji su se bunilli 60-ih i imao sam osećaj da nešto možemo da uradimo. Imam osećaj da je danas mnogo manja mogućnost da se nešto promeni nego što je onda bilo.

S: Šta je doprinelo tome da se od zaleta 60-ih dođe do osećaja da je čovek nemoćan?!

B.K: Vlast je žilava. Možda je bila iluzija 60-ih da je nešto moglo da se promeni. Ali, na iluzijama i počiva izvesna spremnost na neke revolucionarne korake.

S: Da li verujete da je moguće da se taj idealizam ponovo javi u čoveku?!

B.K: Na vidiku nema nikakvog bunta. Čak je i Snouden ostao kao usamljen čovek.

S: Da li je čovek, faktički, budala ako uradi nešto što je učinio Snouden - ugrozi sebe, a ne dođe do bitnijih promena?

B.K: I ja sam u dilemi da li je to nešto zbilja korisno ili je to samo malo uzdrmalo establišment?! Korisno u smislu da je potvrdilo nešto što je većina znala. Ali, to nije dovoljno za radikalnu promenu. Današnje vreme nije vreme Robina Huda. Teško da jedan pojedinac preterano može da uzdrma sistem. Snouden je zbunio sistem i doveo ga u neprijatnost. Sistem će se oporaviti i sve će biti zaboravljeno kroz neko vreme, a Snouden će trpeti trajne posledice. Njegova pobuna jeste veličanstvena, ali je na neki način i beskorisna u ovom trenutku. Možda če Snoudenov čin podstaći nastajanje nekog pokreta, ali u ovom trenutku ne vidim da je to izazvalo odjek kakav bi možda neko očekivao.

S: Kaže se da svako vreme ima svoje heroje. Da li danas živimo u svetu i vremenu u kojima nema mesta za heroje?

B.K: U priličnoj meri je to tačno. Ako se i pojave heroji, poput Snoudena, onda posle usledi neka interpretacija koja im snižava značaj - da su to uradili da bi se nekome osvetili ili da bi sebe promovisali. Teško je danas biti pojedinačni heroj, a da dobiješ i priznanje okoline. Tu ulogu igra i faktor zavisti kod ljudi. Savremeno društvo nije naklonjeno pojedincima i herojima. Sa druge strane, sistem je snažan i mala je šansa da pojedinac može da pobedi imperiju.

S: Jel to znači da bi trebalo da se pomirimo sa time?

B.K: Ne. Trebalo bi da se udružujemo i probamo da nešto zajedniči uradimo. Ipak, i to udruživanje nadilazi jedan grad ili zemlju, već treba da poveže čitav svet. Još uvek ne znamo da li će internet doprineti da se stvori pokret koji će štiti svest o potrebi da se sčauvaju privatnost i sloboda.
Nažalost, savremeni svet je tako sazdan da stalno šalje poruku pojedincu: „Uzalud se buniš, mala je šansa da nešto učiniš„. Opet, sa druge strane, veličanstveno je da neko pokuša da nešto uradi, čak i ako ne uspe. Ljudi će to uvek ocenjivati pozitivno, ali je malo verovatno da će ljudi za tim krenuti. Hvaliti nekog za herojski čin ne znači da će se povećati broj takvih. Vlasti će uvek obećati da će se pridržavati pravila i da nešto neće raditi, ali to ništa ne znači. Sto puta su davana takva obećanja i sto puta je to kršeno.

S: Da li su ljudi ranije više bili spremni da slede heroje, nego što je to danas slučaj?

B.K: Ranije je bila veća solidarnost i veća spremnost da se pomogne drugima. Usled konkurencije koja vlada u kapitalističkom društvu ruši se solidarnost. To dovodi do razaranja određenih međuljudskih veza, kolektivnih veza. Današnji svet je produkt duha vremena u kojem su ljudi jedni drugima konkurenti. Danas je osećaj nemoći jači nego što je ranije postojao, zato što se povećala moć sistema.Kvalitetna i objektivna informacija zahteva novac. Poštujte rad novinara i pomozite opstanak slobodnog novinarstva. Kupite Svedok na kiosku.Ljudi koji rade tajne poslove za državu imaju velike probleme sa sobom.

S: Kada ovaj tekst bude izašao, pročitaće ga neko ko se bavi sličnim poslom kao Snouden ili, neko ko isto u sebi ima tešku dilemu da li da iznese neku veliku istinu na videlo po cenu sosptvene propasti ili, da ćuti. Šta biste Vi, kao socijalni psiholog, poručili takvoj osobi?

B.K: Mislim da svaki čovek na svoj način mora da reši sopstvenu moralnu dilemu. Ja se, na prvom mestu, time ne bi ni bavio. Mogao sam i ja, svojevremeno, da budem poslušnik i radim nešto za vlast, ali sam to odbio. Ipak, video sam da oni koji su bili u poziciji u kakvoj je bio Snouden imaju velike lične dileme. Oni rade taj posao jer im je važan za egzistenciju njih i njihove porodice, ali se pomalo gade i sebe, a pogotovo vlasti za koju rade. To je situacija u kojoj se javlja ta stara faustovska poruka - da ste prodali dušu đavolu. Ja bi ljudima uvek savetovao da se ni ne upliću u to, ali to ne rešava pitanje sistema jer će se javiti neko drugi da radi taj posao. To je problem.
Negativna poruka „slučaja Snouden“:

Takav čovek je problem svakom sistemu i svakoj vlasti

 - Brine me jedna negativna poruka „slučaja Snouden“: Koliko god on kao pojedinac ispao heroj, sa druge strane pokazalo se da je nemoćan i da zapravo nije pogodan ni za jednu vlast, ni za jednu državu. U ovom slučaju mogućnost azila mu nude države koje su protiv Amerike. Ali, u principu, svaka vlast se tkavih ljudi plaši. Svaka vlast želi da ima kontrolu nad svojim građanima. Niko ne voli osobu koja brani pravo pojedinca u odnosu na državnu vlast i njen aparat. Videli smo da su i Rusi rekli da Snouden može da ostane samo ako prestane da širi štetne komentare o SAD. Njih brine šta ako i neki njihov čovek iskoči i tako nešto uradi.

S.Kako prolaze ljudi koji ustanu protiv sistema

I Čegevaru su svi hvalili, i danas nose njegove majce, ali malo ko ide njegovim stopama

S: Kako vidite čin samog Snoudena? Imao je visoku platu, dobar život. Opet, on se svega odrekao i uništio sebi budućnost.

B.K: Koliko god drugi navijali za Snodena mnogi ga, ipak, vide kao nekakvu budalu koji je iskočio iz sistema modernog društva. Verovatno će se sumnjati da iza svega stoji to da je radio za nekog drugog, da se prodao...Ako ljudi pak pomisle da se on zbilja odlučio na akt pobune, odnos prema njemu će ići od divljenja do sažaljenja. Videće ga kao budalu koji je pokušao nešto što je nemoguće. Malo me podseća njegov čin na istupe Čegevare. Ernesto Čegevara je bio neko ko je hteo da promeni svet. Ipak, iako su se nosile, a i dalje se nose njegove majce, mali broj ljudi je krenuo njegovim stopama. Kao i tada, tako i u slučaju Snoudena - nisu mnogi ljudi spremni da slede taj primer.

S: Kakva je razlika između onoga što je učunio Asanž, i ovoga što čini Snouden?

 B.K: Asanž je nešto izneo ali to nije tako radikalna pobuna kao Snoudenova. Kako će Snouden živeti i gde? Kako će živeti a da ne izneveri samog sebe? Ako Snouden ode u neku zemlju koja takođe nema demokratiju već na neki primitivniji način kontroliše ljude - šta je on onda uradio?! On se pobunio protiv jedne vrste kontrole, a otići će da živi negde gde ima druge vrste kontrole. U tome leži i opasna poruka celog ovog slučaja - svuda je kontrola i iluzorna je pobuna. To je ta opasnost. To je jedan od razloga i zašto običan čovek kaže da se ne vredi buniti.

/ Internet Svedok /


 

 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP