Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 57593
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6334599
Ko je na sajtu?
Imamo 108 gosta na mreži

УСАИД, СЕВЕР КОСМЕТА И ЈЕЗЕРО ГАЗИВОДЕ


13.08.2013. /  pee-Академедиасрбија

Ања Филимонова

У складу са стратегијом за националну безбедност из 2010. године и Председничким указом Барака Обаме по питању глобалног развоја спољно-политичке активности, акценат се ставља на две полуге: стварање извора америчке власти и стварање светског поретка на основу јачања и развоја америчких интереса.

 У Четвoрогодишњем прегледу дипломатије и развоја, под називом “Лидерство уз помоћ грађанских снага” од 15. децембра 2010. године, конкретизовали су се правци делатности у решавању светских проблема, у складу са постављеним циљевима. У првом реду се ради о повећању значаја USAIDA (Агенција САД за међународни развој) ради остварења политике САД у глобалним размерама и њеног таквог реформисања, да, у складу са идејом тадашњег државног секретара Хилари Клинтон,  USAID постане водећа светска институција по питању развоја. Ради тога је била појачана координација између Стејт- департмента и USAID-а, тако да је упоредо са војном моћи почела и свестрана примена “грађанске силе” и привлачење ресурса не само државног, него и приватног сектора САД. За формирање нове глобалне архитектуре сарадње, проширује се узајамно деловање са савезницима и партнерима, како на регионалном, тако и на глобалном нивоу, па тако и са НАТО савезницима и са новим државама.[1] Хилари Клинтон је поставила Специјалног представника за глобално партнерство, под чијим се руководством реализује Иницијатива за глобално партнерство, која обједињује агенције САД, иностране владе, пословне кругове, невладине организације и фондове. Посебно усмерење “грађанске снаге” представља рад са омладином.

USAID је почео да ради на Космету још 1999. године, одмах по окончању бомбардовања СРЈ од стране НАТО пакта, истовремено са формирањем привремене административне мисије УН на Космету. Већина програма USAID-а, у складу са Законом о подршци источно-европској демократији из 1989. године, одмах је била сконцентрисана на економске аспекте. Један од праваца представљала је и тзв. Косовска служба за запошљавање поколења, чији је програм рада реализовала компанија Deloitte Touche Tohmatsu Emerging Markets Ltd., одговорна за рад са “новим тржиштима”. Она је са своје стране основала Косовски пословно-финансијски фонд (КБФФ), који је регистрован као невладина организација. Прва мера КБФФ постало је оснивање Америчке банке Косово (АБК), чији је главни акционар био КБФФ. У Стејт-департменту, а самим тим и у USAID-у је 2004. године била донета одлука о томе да АБК треба да функционише као потпуно независно приватно предузеће и издата је директива КБФФ да прода своје деонице АБК комерцијалној банци. Посао је донео $ 7,881,825.25. Та средства су се затим вратила како USAID-у тако и Благајни САД. Дејл Фајфер, у том тренутку шеф мисије USAID на Космету, изнео је тезу о неопходности усмеравања рада на “људске ресурсе на Косову” – стицање образовања у САД албанске омладине и на тај начин формирање “професионалне косовске елите”. У складу са тим предлогом основан је Косовски Амерички фонд за образовање.[2]

У сферу бављења косметском омладином укључила се и Светска банка, која је разрадила Партнерску стратегију за Косово за период 2012-2015. године, чији део представља “Програм поузданог развоја у запошљавању становништва”. Реализација “Првог програма за поуздани развој политичке делатности” у 2011. години, коштала је 30,9 милиона долара, које су се слиле у буџет Косова и на рачун њих су оствариване “политичке реформе” – у суштини функционисање политичког система “Републике Косово” и њеног развоја (разуме се, у потребном смеру – А.Ф.). На реализацију Другог програма за спровођење “важних политичких реформи и стварања потребне климе за инвестирање”, која је обухватила 2012. годину, савет директора СБ је издвојио 23 милиона еура, а допунска донација Европске комисије износила је 12,1 милион еура, док су низ земаља ЕУ и САД издвојили 1,8 милиона долара.[3]

Међутим, прокламовани циљеви и вишегодишњи напори наведених међународних организација су у потпуној супротности са економским показатељима дела Космета који се налази под нелегитимном влашћу Приштине, ниво незапослености остаје стабилан на показатељу од 45%, незапосленост међу омладином износи преко 70%, у извештајима Светске банке се примећује да је после увођења снага НАТО/КФОР више од четвртине становништва пало испод границе сиромаштва (приход мањи од 45 еура месечно), а 98% бизниса остаје у рукама клановско-рођачких фирми.

Ако се проблем са “људским ресурсима” углавном констатује на фону искључиво козметичких пројеката за његову измену, то се у кључној – енергетској сфери – у скорије време планира коренита промена. USAID је узео курс на превладавању енергетског дефицита, као “уклањања једне од најважнијих баријера за економски развој”. Уз то, за USAID и друге донаторе “богата база природних ресурса Косова” представља могућност садејства у главном задатку обезбеђења земље енергетским ресурсима. Светска банка, између осталог, констатује огромна налазишта природних ресурса – олова, цинка, мангана, подвлачећи изузетне потенцијале енергетског сектора Косова, који са своје стране представљају залог развоја косовске привреде и тржишта. За решавање проблема, USAID је на бази “Косовског  енергетског акционог плана по повећању ефикасности 2010-2020. године” разрадио “Енергетску стратегију за Републику Косово 2013-2020. године”, а такође и Закон о енергетској ефикасности.[4]

У “Републику Косово” су 20. маја текуће године дошли представници Државне Благајне САД и Вашингтонског центра USAID ради учешћа на предстојећој конференцији о енергетици. Представници Светске банке и ЕУ, заједно са Координатором САД за сарадњу са Европом и Евроазијом Данијелом Розенблумом, саопштили су да је Косову уплаћено 200 милиона долара ради покривања расхода у развоју Косовског енергетског сектора и реализације пројеката Косовске енергетске компаније (КЭК).[5]

У оквирима реализације стратегије Стејт-департмента САД и USAID-а, као и Бриселског споразума између Београда и Приштине, планира се предаја вештачког језера Газиводе под управу “владе” Хашима Тачија. Велики део језера налази се у централној Србији (општине Нови Пазар и Тутин са огромном већином муслиманског становништва), остали део језера (брана и Хидроелектрана) налазе се у селу Газиводе – на северу Космета у општини Зубин Поток. Језеро Газиводе створено изградњом велике бране на реци Ибар има за Србију стратешки значај: без његове воде која се користи за хлађење, није могућ рад ТЕ “Обилић” која снабдева електричном енергијом 80% територије Космета (што у суштини омогућава његову контролу у енергетском сектору). Поред тога, вода са језера наводњава косовску низију, а специјалним каналима се одводи и до Грачаничког језера и користи се за снабдевање Приштине водом. Из овога следи да без језера “Газиводе” у принципу не може функционисати “Република Косово”. Српски електроенергетски систем, укључујући и север Космета, ради стабилно и ефикасно. Предузеће “Електромрежа Србије” основано је 2005. године ради даљег ширења електродистрибуције, управљања електричним системом, све до узајамног деловања са суседним државама, што јача позицију Србије (у том смислу и севера Космета) на енергетском тржишту југо-источне Европе. Међутим, нелегитимној власти у Приштини сви пружају подршку – КФОР, УНМИК, ЕУЛЕКС и Стејт-департмент САД у виду USAID-а. Њихови заједнички напори усмерени су на превлaдaвање противљења Срба са севера и присаједињeње Газиводe КЕК-у.

Предајом овог предузећа и језера Газиводе у руке Приштине, ствара се претња безбедности Срба, не само за Србе на северу покрајине, него и за Србију, пошто Приштина планира да узме под контролу разводну станицу Валач на граници централне Србије и Космета, која припада Србији и која снабдева електричном енергијом правац север Космета – Нови Пазар. Уколико Приштина добије у своје руке цео систем – језеро Газиводе, брану, Термо-електрану, станицу Валач, тада ће то омогућити стварање независног енергетског система “Републике Косово”, што ће променити енергетски баланс у региону и “електроенергетски мост” између “Републике Косово” и југа централне Србије (општине Прешево, Бујановац, Медвеђа). То ће постати темељ економског спајања “Републике Косово” и југа централне Србије и наставак “великоалбанске експанзије”.

USAID подвлачи: важан аспект у даљем развоју привреде Косова представља брза приватизација електроенергетског система, у коме сама Агенција планира да узме “интензивно учешће”. Пројекти USAID на Космету “имплементирани” од 1999. године, у целини, поред формирања демократских институција и приватног сектора, “побољшавају способност владе да управља енергетским сектором” и “инфраструктуром општина”.

Обратимо пажњу на последњу тачку. У области “управљања општинама” USAID истиче да он пружа “кључно техничко садејство” у “успостављању грађанског друштва” уз помоћ сектора невладиних организација. У косовском цивилном друштву “треба да буде широко распрострањено проамеричко расположење – како у влади Косова тако и међу становништвом” ради учествовања у “регионалним евро-атланским интеграцијама”. Имајући у виду целокупно становништво Косова, из овога следи да је правац делатности USAID-а усмерен ка интеграцијама косовског друштва – тачније севера Космета, у систем власти Приштине.[6]
У процесу стварања јавно-приватног партнерства између локалне администрације, бизниса и невладиног сектора, USAID је у јулу 2012. године за северне делове Косовске Митровице (српске) основао инструмент свог утицаја -  «Mitrovica/ë North Administrative Office» као прву невладину организацију за рад на северу Космета. Како истиче Агенција, она има могућност да игра важну улогу у стимулисању интеграција.

Да приметимо да могућности нису мале, не само финансијске, него и медијске – у рукама USAID-а се налазе два моћна ТВ канала. Поред тога, у јануару 2013. године USAID је почео да финансира “Програм за активно учешће општина” коју организује организација Mercy Corps. У оквирима Програма за мала и средња предузећа, приоритет представља север Космета, коме се додељују донације. Програм обухвата широк економски спектар, за чији се главни циљ декларише “развој општина са фокусирањем на север Космета – северни део Косовске Митровице, Звечане, Лепосавић и Зубин Поток”.[7]

Тако ће бити планомерно реализована “Интеграциона стратегија за Косово 2014-2016” владе САД и заједничка регионална стратегија USAID/Стејт-депармента по питању “потпуне интеграције Балкана у евро-атланске структуре, као дела демократске и развијене Европе”. Као полигон за формирање посебног протектората којим се апсолутно управља од стране Стејт-департмента и USAID-а, приватних организација и корпорација, ради достизања “заједничких циљева” (по речима Хилари Клинтон) – служи “Република Косово”. Постепено ће се из ње стварати нови центар регионалног утицаја. Срби са севера Космета стоје на путу реализације планова за промену архитектуре Балканског региона и они су постепено, у оквирима важећег Устава, приступили формирању органа самоуправе Аутономне покрајине Косово и Метохија.
________________________________________
[1]http://www.state.gov/documents/organization/153108.pdf
[2]Kosovo American Education Fund evaluation. Final report. August 2012 // http://gem2.org/sites/default/files/KAEF_Eval_08282012_Final.pdf
[3]http://www.worldbank.org/en/news/press-release/2012/05/03/world-banks-second-sustainable-employment-development-policy-operation-for-kosovo-focuses-on-jobs
[4]http://www.usaid.gov/sites/default/files/documents/1863/CDCS_Kosovo.pdf
[5]http://www.usaid.gov/kosovo/press-releases/donors-pledge-millions-kosovo-energy-sector
[6]http://www.usaid.gov/sites/default/files/documents/1863/CDCS_Kosovo.pdf
[7]http://www.kpan-ksam.net/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=58&Itemid=176&lang=sr


/  Фонд стратешке културе  /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP