Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 57593
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6334600
Ko je na sajtu?
Imamo 109 gosta na mreži

PISMO SA SEVERNOG KOSMETA ILI POSTOJI LI PLAN „B“


19.08.2013. / ree-Akademediasrbija
Blog Marka Jakšića

Nadam se da će ljudi odavde uključiti mozak i isključiti osećanja koje izdaja Srbije izaziva kod svakog od nas, dok ne bude kasno.....

 Sva medijska tarapana i priča o glasačkom listiću su dokaz da je forma značajnija od suštine. Ili prava šansa za manipulaciju narodnim masama.

Drug Vulin i zvanični Beograd iskoristili su izgled listića i eventualno postojanje nekih obeležija „kosova“ na njima da uspešno javnosti predstave da to utiče na statusnu neutralnost lokalnih izbora organizovanih na Severu Kosova na osnovu kosovskog Zakona o lokalnim izborima (broj 2008/03-L072 – ako hoće neko da baci pogled).

Valjda je suštinski problem „naše strane” zakonski okvir prema kojem se organizuju ti izbori, a ne šta će oni po čijim zakonima se organizuju izbori staviti na glasački listić. Zato pitam zvaničnike u Beogradu zašto zamajavaju narod formom, odnosno zašto istom prikrivaju suštinu? Sa druge strane, Priština, odnosno ekipa oko Hašima Tačija namerno insistira na simbolima jer zna da to vrlo negativno utiče na nas, Severce. Iskreno, nije mi jasno zašto to rade? Jer imaju priliku da prvi put izbori na Severu budu organizovani na osnovu njihovih zakona, što bi suštinski trebalo da znači da su uspeli u ostvarivanju teritorijalnog integriteta Kosova. Na primer, kad bi Srbija organizovala izbore na celom Kosovu i kad bi na njima Albanci učestvovali, da me neko pita, rekao bih: „Iritira vas grb Srbije na listiću? Pa evo vam, ljudi, napravite listić kakav god hoćete, samo glasajte (po našim zakonima)”. Toliko o tome koliko su Tači i ekipa iskreni i posvećeni integraciji Severaca, samo što Srbija i dalje insistira na integraciji. I ne samo Srbija već i čitava međunarodna zajednica. Ali dobro, i sa tim mora da se živi.

SA NAMA I BEZ NAS, IZBORA ĆE BITI
Iako ću se uvek čuditi ovim novosrbijanskim nacionalno odgovornim kvazidemokratama na vlasti, koje nezadrživo srljaju u progres, i koje su nas odavde prodale i izdale na način na koji to ne bi uradio čak ni Boris Tadić (personifikacija zla i svega najgoreg u političkoj eliti Severnog Kosmeta i velikoj većini stanovništva) i koje je Sever, nažalost, ogromnom većinom podržao i pored toga što je bilo nas, „žutih”, koji smo upozoravali da će sledeći biti gori od prethodnih jer se moraju dokazivati. Istini se mora pogledati u oči, i mogu da razumem bes zbog toga što su izgirani jer su na tu kartu igrali na sve ili ništa, ali taj bes i to razočarenje ne sme da opterećuje racionalno odlučivanje i sagledavanje situacije. Obični ljudi i imaju pravo da budu besni i ljuti, ali što je neko na odgovornijem mestu ima manje prava na to. Samo zato što ne odlučuje o svojoj ili budućnosti svoje porodice, već i desetinama, stotinama i hiljadama ljudskih života i sudbina.

Beograd, naš najvažniji saveznik i kada je najgori prema nama, u situaciji kada se bolesno vezujemo za Srbiju dok nas ona tera od sebe i kada niko ne želi ni da razmisli o alternativi zvanoj Republika Severno Kosovo (branimo Srbiju od nje same kad pet šestina Skupštine podržava sporazum i kada na mitngu u Beogradu bude 3.000 umesto 500.000 ljudi), jasno je poručio svoj stav u vezi sa izborima. On se najlepše oslikao u rečenici koju je rekao jedan od trenutnih lidera Severa: „Izbora će biti sa nama ili bez nas”, na šta bi dodao i to da, bez obzira na izlaznost i ko će pobediti, Beograd će izabrane priznati kao legitimne predstavnike srpske zajednice na Severu. To je istina kojoj moramo pogledati u oči. I sa njom živeti. I pokušati da joj se prilagodimo na najbolji način. Ne možemo je negirati, još manje poništiti iako se neki svojski trude da to urade. Surovoj i gorkoj istini se moramo prilagoditi i izvući najbolje što možemo u interesu stanovništva koje živi na Severu, a koje je opravdano sumnjičavo, zabrinuto, razočarano, besno, zbunjeno, ljuto, izgubljeno itd.

PERIPETIJA
U petak su se na Kosovu i oko Kosova desile dve važne stvari. Prva je medijski bila više nego propraćena. Posle sastanka sa državnim vrhom, predsednici opština sa Severa su podneli izveštaj, nakon čega je privremena Skupština AP Kosovo i Metohija (u krnjem sastavu) usvojila neke meni čudne zaključke. A druga je, mnogo manje primetna i vidna, da je Vlada Srbije raspustila Skupštine opština Novo Brdo (izbori u ovoj opštini su održani istog dana kad i u Kosovskoj Mitrovici 2010. godine), Peć i grada Priština (sa sedištem u Gračanici). Neki bi rekli slučajnost, međutim nije baš tako.

Vremena za formiranje i prijavljivanje zajedničke (državne) liste, odnosno lista, za izbore sve je manje i manje, a odluke kao što su zaključci privremene Skupštine APKiM, dovode do dodatnog zaoštravanja na relaciji država Srbija–Sever Kosova (u prvom redu lideri i skupštinari i ostali predstavnici). Šta su posledice događaja od petka? Gotovo sam ubeđen – jer je vlast u Srbiji pritisnuta rokom za prijavu učešća na izborima (3. septembar), a lokalni lideri i ostalo rukovodstvo se ušančilo u kategoričnom protivljenju svemu – da će već na koliko narednom zasedanju, koje je do sada bilo redovno četvrtkom, Vlada uvesti privremene mere u četiri opštine na Severu Kosova i imenovati privremene organe (veća). To će verovatno dovesti do dodatne polarizacije među stanovnicima na Severu, povećati tenzije, možda i dodatno inaćenje Srbiji, koja je rešena pošto-poto da sprovede Sporazum (zarad svojih interesa), iz čega će deblji kraj izvući obični ljudi, građani Severa, koji nemaju previše a koji direktno i indirektno zavise od budžeta Republike Srbije. A biće pokrenut lov na „izdajnike“ i pojačana podela između njih i „patriota“, što je najgora stvar koja je može da nas zadesi.

Evo jednog plastičnog primera situacije u kojoj se mi na Severu nalazimo. Naša majka ili maćeha (Srbija) nas je doterala do litice i jasno nam kaže da nazad nema jer je ovo bespovratan proces. Spremna je da nas sankcioniše ako pokušamo da se nešto bunimo i protivimo. I mi imamo izbor između samo dve mogućnosti (iako se sve vreme mlatimo trećom, koja ne postoji i nema veze sa razumom). Jedna je da padnemo sa litice i izgubimo sve, pa i mogućnost da Srbiju nekad vratimo ovde (što većina nas iskreno i želi) zbog svoje tvrdoglavosti (čak nas možda i gurne) i budemo sami krivi zbog toga (što nesvesno neki i rade). Druga je vrlo teška i zahtevna – da krenemo jednom stazom, strmom, rizičnom, nesigurnom, neizvesnom, čiji početak vodi na dole, i čiji kraj ne vidimo, što nas dodatno zbunjuje i plaši, ali koja jedino može da znači da imamo šansu da stignemo do cilja koji imamo svih ovih 14 i kusur godina.

I ne mogu oni najstariji i najiskusniji među nama da podgrevaju razočarenja, strahove i zebnje jer je njihova odgovornost najveća. A, ukoliko ne žele da nas povedu tom nesigurnom stazom, jer su već našli neke male prolaze kojima samo oni mogu da se izvuku ili ako hoće da skaču u provaliju, neka se dostojanstveno povuku ili skoče sami i puste neke nove koji bi prihvatili taj rizik i tu odgovornost kretanja tom malom uskom stazom ka cilju, koji je vrlo sličan, gotovo istovetan prethodnom, ali se više ne zove očuvanje Srbije na KiM, nego povratak Srbije ili u Srbiju. Samo nije pošteno da guraju čitav Sever u tu provaliju.

ODGOVORNOST
Politika je izbor mogućeg. Nekada se to poklopi i sa željama, pa bude idealno. Najčešće nije tako. U tim slučajevima odgovorni političari moraju da izaberu najmanje loše rešenje, koje može da bude i skroz nepopularno, ali garantuje ostanak na terenu i nastavak utakmice. Pravi sportsmeni igraju na svim terenima i pod svim uslovima ako su sigurni u sebe i veruju u pobedu. Gubitnici se ljute, povlače, plaču. Pobednička ekipa nije ona koja se zbog nepravde ili pristrasnog sudije povuče sa terena ili digne ruke od svega jer nenadoknadivo gubi. Kao što nije ni kapiten, niti zaslužuje da bude, onaj koji se zbog istih okolnosti i nepravde naljuti, pa reši da povuče ekipu sa terena iako zna da postoji prostora da se do kraja utakmice ostvari pozitivan rezultat.

Sa nama ili bez nas Ibar će i dalje teći, zemlja će se okretati, Sever će biti tu gde jeste. Da li će nas na Severu biti zavisi u ovom trenutku najviše od nas, i dosta od onih koji nas vode. Ne ni od Beograda, koji je opsednut šargarepom, ne od Prištine, koja bi najradije da mi odemo i da integriše samo teritoriju Severa sa malo podobnih, niti od predstavnika međunarodne zajednice, u prvom redu EU, SAD, koje i dalje nemaju sluha za naše vapaje iako sam gotovo siguran da su svesni realnosti, ali da bi razumevanje za naše potrebe značilo i da priznaju da su 1999. godine pogrešili.

ZA KRAJ, ALTERNATIVE
Mnogo ih je. Uvek postoje. Ali one izuzimaju isključivost i kategoričnost. Kažemo da je 40.000 nas reklo da neće institucije nezavisnog kosova na Severu, a Srbija kaže da više nema njenih institucija na Severu i da je to prošlost. U tom slučaju bojkot izbora, koji će se desiti ne može da bude alternativa. Niti odluka Ustavnog suda. Realne alternative mogu da budu i kolektivna seoba čitavog Severa, i Republika Severno Kosovo, i Privremene institucije samouprave po rezoluciji SBUN 1244, i oružana pobuna, i Gaguzija, i referendum, i još mnogo toga, ali alternativa nije bojkot zarad bojkota. Čak je alternativa i kolektivno učešće na izborima, pa onda proglašenje otcepljenja Severa kroz Zajednicu srpskih opština. Nadam se samo da će ljudi odavde uključiti mozak i isključiti osećanja koje izdaja Srbije izaziva kod svakog od nas pojedinačno, dok ne bude bilo kasno, odnosno dok nam se ne ponove Slobodan Petrović i južne srpske opštine na Kosovu.

Vreme odluka je stiglo.

Autor je bloger iz Kosovske Mitrovice koji slučajno ima isto ime i prezime kao tamošnji poznati političar (prim NS)

/ Novi Standard /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP