Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 57590
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6334558
Ko je na sajtu?
Imamo 74 gosta na mreži

КРАЉ АЛЕКСАНДАР И МИСТЕРИЈА ПРСТЕНА КРАЉИЦЕ ТЕОДОРЕ


29.08.2013. /  Академедиасрбија

Мистерија златног прстена Краљице Теодоре, мајке Цара Душана, траје готово цео век, откад је ископан у манастиру Бањска крај Звечана.

 Изузетни примерак немањићког накита заобишле су безбројне турске похаре током 600 година док је почивао у тмини краљевске гробнице, а игром судбине поново је заблистао на светлу дана 1915. усред пакла Првог светског рата. Главни понос Бањске било је чувено „Бањско злато“, опевано у народној песми и описано у оновременим путописима. чинили су га танки златни листићи којима је облагана позадина фресака, такође по узору на маузолеје преходних владара - манастире Студеницу, Милешеву и Сопоћане. Данас је од тог живописа очувано само неколико избледелих фрагмената.

Од осталог блага - икона, рукописа, сребрних, позлаћених и златних свећњака, кандила, кадионица, хороса, којима је, по казивању краљевог биографа Данила II, штедри краљ обдарио своју задужбину, није сачувано ништа. Једини налази скупоценог накита ископани су за време Првог светског рата 1915. године, из гроба Краљице Теодоре, прве жене Краља Стефана Дечанског и мајке Цара Душана краља, по налогу и под контролом самог
Александра I. Карађорђевића. То су два златна прстена: први је украшен античком камејом, а на глави другог је представа двоглавог орла и натпис: „Кто га носи, помози му Бог“.

Прстен су пре 700 година, иcковали најбољи златари тог времена, а злато од којег је израђен топљено је у Новом брду и Трепчи где је ктитор Бањске, Краљ Милутин, Теодорин свекар, имао своје чувене топионице и златне ризнице. Теодорин прстен сматра се најлепшим комадом средњовековног накита. Посебан значај прстену даје хералдички симбол двоглавог орла и јединствена урезана формула „Кто га носи помози му Бог“.

У историјским документима пише да се на ископавањима у Бањској 1915. радило врло журно, да је највероватније тражено злато Kраља Милутина и да је "истраживање" прекинуто због приближавања непријатељске војске. Само два-три дана пред повлачење "копача", у припрати је нађен гроб Kраљице Теодоре чије су кости, након што је са руке скинут њен ретки и вредни прстен, a кости највероватније поново сахрањене у олтару манастира.

Главни понос Бањске било је чувено „Бањско злато“, опевано у народној песми и описано у оновременим путописима. чинили су га танки златни листићи којима је облагана позадина фресака, такође по узору на маузолеје преходних владара - манастире Студеницу, Милешеву и Сопоћане. Данас је од тог живописа очувано само неколико избледелих фрагмената.

Није никаква тајна да је Теодорин прстен, за који се веровало да ће, супротно добронамерном натпису на њему, новом власнику донети несрећу, завршио у колекцији тадашњег регента и каснијег краља, Александра I. Карађорђевића, чак се тврди да је престолонаследник лично присуствовао ископавањима и дао налог да се она започну.
Забележено је и то да је Краљ Александар једно време прстен носио на руци, а потом као привезак на златном ланцу за сат, сматрао га је амајлијом. Међутим, када су и до њега стигле приче да је реч о светињи и да је, чим је одвојен од особе за коју је специјално кован, прстен уклет и да доноси несрећу, краљ је пожурио да га се што пре отараси, па га је поклонио свом пријатељу, тадашњем адвокату Благоју Барловцу. Адвокат који се такође бојао проклетства, је Теодорин прстен у тајности предао Народном музеју у Београду, где се и данас чува. Да ли је овај комад накита био кобан за Краља Александра нико не зна, међутим, после Александрове трагичне погибије у Марсељу сумње су постале још веће. Cвe постаjе мистерија кaда је адвокат Барловац преминуо непосредно након што је прстен предао Народном музеју.

Нема сумње да је Краљ Милутин копао и топио злато, од њега је прављена смеса „Бањско злато“, којом су облагане позадине фресака у најпознатијим српским манастирима, кao што је кован и изузетно леп и вредан накит, а злато је служило и за трговину.
Ризница Краља Милутина, за коју се веровало да је сакривена у подрумима Бањске и да је пуна злата, никада, упркос бројним прекопавањима у време Турака и касније, није пронађена, али је легенда о бањском злату и благу Краља Милутина остала да живи до данашњих дана.

Манастир Бањска са црквом посвећеном Светом Стефану саграђен је између 1313. и 1317. године, као задужбина Краља Стефана Уроша II Милутина, једног од најмоћнијих владара из династије Немањића и једног од најмоћнијих владара на Балкану свога доба. Милутин је Бањску наменио себи за гробну цркву и тамо је најпре и био сахрањен. Међутим, после Косовске битке 1389. године његово тело је пренето у Трепчу, а потом, 1460. године, у Софију где се и сада налази.

И манастир је пратио судбину тела свог ктитора. Монументално здање са црквом, трпезаријом, библиотеком, конацима и „палатом царском“, Бањска је почела да пропада врло рано: почетком XV века пожар је прогутао књиге, а у другој половини истог века манастир је вероватно запустео. Путописац Курипешић забележио је да је по наредби султана манастир у XVI веку разорен јер су се у њему сакупљали хришћански бегунци из турског ропства.

Већ скоро сасвим срушена црква Светог Стефана је у XIX веку адаптирана и претворена у џамију и, као таква, служила је до Првог светског рата. Црква је први пут конзервирана 1939. године, а други пут 1990. године када је учињена делимична реконструкција.
Манастир Бањска је један од ретких манастира са очуваном оснивачком повељом - Повеља Kраља Милутина манастиру Бањска. Из ње се види да је приликом оснивања манастиру приложено огромно властелинство од 75 села и 8 катуна, са рибњацима, воденицама и пчелињацима.

Како је грађевина била предвиђена за краљевску гробницу, укинута је епископија и манастир је проглашен за ставропигион - Царску Лавру, четврту по рангу у држави (иза Студенице, Милешеве и Сопоћана). Градњом је руководио Данило II, тадашњи бањски игуман а каснији српски архиепископ, иначе близак краљев сарадник и повереник, књижевник, човек великог знања. По средњовековним изворима и народној традицији, Бањска је била на гласу као један од најлепших српских манастира. Израђена је у чистој рашкој градитељској концепцији (стил српског класицизма, српско-византијски стил - од Милутина до Стефана Лазаревића) која је обавезно примењивана приликом градње краљевских маузолеја од манастира Студенице Стефана Немање до манастира Светих Арханђела Цара Душана.

По изричитој жељи Краља Милутина, Бањска је грађена по угледу на манастир Студеницу. Тако храм има облик једнобродне базилике са слепом куполом. Источна апсида је полукружна и изразито монументална. У поткуполном простору су бочни певнички простори исте висине као главни брод и само мало иступају из главне масе зида. Улаз у цркву са западне стране био је, такође по рашком начину, наглашен двема монументалним кулама.

Штo cе тиче љубави потоњег краља Александра II.. према злату, познат је з прелазaк рудника злата и бакра у Бору и Мајданпеку у краљеве руке, након чега краљ уступа концесије за вађење бакра и злата једноj француској компанији и вуче милионске ренте, све до своје смрти.   Доцније регент Принц Павле раскида уговор и даје држави већинско власништво, а мањински део задржава породица Карађорђевић до почетка рата 1941.године.

/ Извор: Виа мејл /



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP