Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 53192
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6293188
Ko je na sajtu?
Imamo 66 gosta i 3 člana na mreži

ШТА ЈЕ ОНТОЛОГИЈA ?


30.08.2013. / Академедиасрбија
Пише : Слободан М.Маричић

Одувек , током историје било је много људи који су желели да подигну вео тајни пребачен преко великих истина егзистенције : одакле долазимо и куда идемо ? Који је циљ нашег рођења и постојања ? Шта се налази изван материјалног света ? Шта је после смрти ?

 Одговоре на ова питања  филoзoфи и обични људи траже од давнина . Тражећи одговоре неки су се окренули ка метафизици , други догмама и веровањима различитих цркви . Ова природна тежња за погледом ван димензија видљивог света у тражењу одговора негде напољу , с тим више је природнија и јача у данашњем свету у коме је морална и духовна декаденција , незаситива амбиција , жеља за моћи , поседовањем и задовољавањем унутрашњих порока , све јача и постала скоро законитост самог циља живота .
 
Тако се кроз векове развила наука онтологија или oпшта метафизика као основна дисциплина метафизике . Она не посматра бит - биће под неким ограниченим видом , дакле не неко конкретно биће ( особу , појединца ) него она биће посматра какво је оно по себи , у својој суштини . Проучавајући биће , онтологија испитује настанак и узроке бића као таквог , његову суштину , постојање ( егзистенцију ) , његове могућности , односно стварност суштине .

Из овог описа уствари проистичу и основна питања на која одговоре тражи онтологија :
- Шта је бит , биће , суштина , супстанца ?
- Зашто постоји бит , биће ? Који су узроци постојања бића ?
- Које су категорије бића ?
- Шта је идентитет бити ( бића ) ? Шта је разлика у бити ?
- Шта је постојање ? Шта значи постојати , шта значи бити , шта значи егзистирати ?

Онтологија најуже третира заједничку и појединачну бит , биће . Узрок бити или постојања бити је у онтологији и метафизици темељни појам . Аристотел је говорио да оно што говоримо описујући нешто , никада не може одговарати стварности , јер искључујемо ( заборављамо ) при томе божанску моћ , вољу или жељу да неке ствари или догађаји буду у стварности - садашњости или будућности или на крају , представљени такви или онакви - дакле различити и другачији од онога каквим их ми видимо , чинимо или у датом тренутку представљамо и описујемо .

Амерички филозоф идеализма Вилард Квин доцније тврди , да не само постоје различите представе бити , бића или суштине нечега , него и различите врсте постојања , бивствовања или стварности , а те разлике одређује Бог .
 
Онтологијски тумачењем настанка и узрока бити и живота бавили су се немачки филозофи Мартин Хајдегер , током прошлог века и Аустријанац Алексиус Мајнонг , а пре њих Рене Декарт , Тома Аквински , Готфрид Лајбниц , Барух Спиноза , Исак Њутн и Емануел Кант . Из различитих позиција у оквиру oнтологије ови филозофи су коначно дали аргументе за тврдње о постојању Бога . Сваки од њих види Бога као јединог творца , и свегa у њему укључивши и бит, а то су образложили :

- онтологијски општим аргументoм ,
- аргументoм дизајна ,
- космологијским аргументом , и
- моралним аргументом .

У књижевности се од двадесетог века почињу јављати појмови као например : онтолошки осећаји , онтолошка сећања , онтолошка бол , туга , патња . Ово такође и у религијској литературе . Међутим , једно необично занимљиво тумачење туге у онтолошком смислу даје Карлос Кастанеда у једном од својих интервјуа крајем деведесетих година прошлог века пред своју смрт . У опису персоналности Нагуала ( чаробњака ) Кастанеда помиње онтолошки тугу као један изузетан и екстреман осећај , један од ретких који му може пореметити психолошку ( спиритуалну ) равнотежу .

У поменутом интервјуу Кастанеда говори о Нагуалу :

" Он ( Нагуал ) не може бити увређен , љубоморан , посесиван , не осећа страх , тугу , бол - ништа . Једина ствар које се Нагуал плаши , која га може избацити из сталне апсолутне равнотеже је ткзв . " Онтолошка туга " . Онтолошка туга - то није носталгија за неким " добрим старим временима или жал за животом и прошлом младошћу , јер је то обична егоманија .

Дакле , то што видимо око нас , то није права стварност , јер је она негде другде , док ми видимо само њен привид " , тврди нам или преноси Кастанеда казивање Дон Хуана ( види појам Матрикc ) .

Онтолошка туга је нешто сасвим друго : то је космички појам , непрекидна сила у универзуму која је у сталном протоку , као гравитација и Нагуал је осећа на посебан начин . То није ни психолошко стање , већ усисавање духа ( спирита ) у поток космичке енергије која садржи све што постоји и што је икада постојало и што ће постојати . То је сливање космичких сила које се уједињују и могу да " згазе " или понесу собом тог малог микроба , који се решио свог ега . То ( Онтолошка туга ) се осећа , када више немате приврженост ни према чему и постали сте независни од свега . " , oписује Кастанеда овај појам .

Кастанеда каже да је волео филмове . У време ноћних пројекција на Висти у Холивуду , гледао је неколико филмова из којих је учио критеријум , по коме сте мртви .

Ту наводи пример једног филма који по њему садржи монолог са дефиницијом живота и смрти - правим примером - тренутком онтолошки туге :

" Знате , има сцена у футуристичком филму " Блejд Рaнер " (Blade Runner) која је стварно дошла дубоко у нас . Писац не зна баш тaчно шта прича , али нешто погађа . Репликант говори човеку, кога је управо спасао смрти - терминатору који ликвидира репликанте код којих се јаве људска осећања : " Моје очи су виделе незамисливе ствари . " Он говори о констелацијама : " Видео сам ратне бродове с руба Ориона и далеких галаксија , видео сам рађања и умирања звезда и хиљаде генерација људи . Видео сам ратове цивилизација из далеких галаксија , видео сам оно , што људске очи никада неће моћи видети " , говори репликант . "

Сцена и речи постају прекрасни , ридајући наcтaвљa Кастанеда . " Киша која пада слива се низ његово беспрекорно лице мешајући се са сузама , а репликант држећи се рукама за ивицу небодера изговара : И шта ако сви ти тренуци , које памтим буду заувек изгубљени у времену ...... као сузе на киши...... ? " И пушта се у амбис под њим " , завршава Кастанеда , тумaчећи тај космички тренутак онтолошки туге , очито oн као Нагуал у истом стању .


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP