Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 54159
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6301090
Ko je na sajtu?
Imamo 65 gosta na mreži

HRVATSKA PRETI SRBIJI II. DEO


15.09.2013. / Akademediasrbija
Ljubljana : Z. Lipušček
Beograd : V.S.  major

Amerika je posle aktivnog učešća u „ oslobodilačkom ratu“ Hrvatske i smirivanja izražavanja drugih „naklonosti“ prema Hrvatskoj ipak shvatila da je Balkan trusno područje na kome su još uvek podele između bivših republika SFRJ veoma duboke i da nije najpametnije previše forsirati simpatije, pomoć i podršku prema jednom narodu.

 Ali ako se analizira, kako je i čime Amerika nastavila da „pomaže“ ostale zemlje na Balkanu, proizilazi da se ona prvo postarala da nijedna od naslednica nema prevlast nad ostalima. To se prvo primenilo nad Srbijom, sa kojom je Amerika za vreme vlade Borisa Tadića kao predsednika, Dragana Šutanovca kao ministra odbrane i Vuka Draškovića  ministra spoljnih poslova, napravila nekoliko sporazuma i praktično „ okupirala“ Srbiju kroz najrazličitije vrste „pomoći“ . Osim što je kao i u drugim državama NATO saveza Amerika obezbedila posebne povlastice za svoje trupe i vazduhoplovstvo, u  Srbiji je postavila na svim strateškim mestima u vojsci i politici svoje „savetnike i posmatrače“.

Onda je došla na red reorganizacija vojske, navodno, po domaćem projektu, međutim po projektima NATO – a. Na zaprepašćenje „starih“ kadrova vojske ( što podrazumeva sve učesnike u sukobu 1999 godine) „modernizacija“ vojske je počela sa uništavanjem takozvanih „viškova“ streljačkog i lakog pešadiskog PA i PT oružja. Tako su u topionici u Smederevu završile hiljade komada savremenih i ubojitih sistema, a bukvalno je u aktivi vojske ostavljano po stotinak , po navodnom standardu za novu „armiju“ od 18 hiljada vojnika, koliko je propisano da će brojati Vojska Srbije u budućnosti. Zatim su na red došli „ viškovi“ teškog naoružanja, artiljerijskih oruđa, tenkova i oklopnih vozila. Niko ne zna tačno koliko je miliona komada streljaškog naoružanja sa svim ostalim, istopljeno u Smederevu. Prva faza „modernizacije“ je okončana slanjem u penziju oficira i podoficira koji su direktno učestvovali u ratu sa snagama NATO pakta iz svih vidova vojske. Kako su se komandanti jugoslovenske odnosno srpske vojske, već nalazili na optuženičkim klupama u Hagu, sa ovim je srpska vojska potpuno obezglavljena i unazađena nekoliko decenija, kako u organizacionom i komandnom smislu, tako i u napuštanju veoma dobro uigrane strategije odbrane usavršavane više od pola veka. Sa ukidanjem obaveze služenja vojske, sve što je bilo u uniformi oko 2000 godine, moglo je poslužiti samo za proslave i parade.

Međutim, ništa bolje iako saveznica Amerike nije prošla ni Hrvatska sa svojom tek stvorenom armijom. Prema nedavnom pisanju Portala Jutarnji.hr :

„ Amerikanci su uložili i visoki iznos sredstava za uništavanje više desetaka tisuća tona starog streljiva i oružja, koje Hrvatska vuče kao problem još iz ratnih vremena. Među njima su i laki raketni protuzračni sustavi, koji mogu postati iznimno opasni, ako dođu u ruke terorističkih skupina. Zbog svega toga Hrvatska je uključena u američki projekt MANPADS (Man Portable Air Defence Systems). Za njega je dobila milijun dolara pomoći, ali i prostor za osjetno podizanje razine sigurnosti u skladištima streljiva HV-a. Cooperative Logistic Supply Support Arrangement (CLSSA) je program kojim se omogućava logistička potpora stranim oružanim snagama, među kojima je danas i Hrvatska.“

Zanimljivo je da je „problem čuvanja streljiva“ – municije , u Srbiji rešen na drugi način. Pod veoma sumnjivim okolnostima, došlo je do dve ogromne eksplozije u skloništima za čuvanje artiljerijske , raketne i druge municije u Srbiji, kojom prilikom je uništeno na hiljade tona. Eksplozije su se dogodile na dva različita mesta u relativno savremenim hangarima i pod nadzorom vojske, izazvavši ogromnu štetu ne samo u vojnim nego i civilnim objektima. Naravno uzroci nisu nikada otkriveni, ali se spominju bešumne letilice ( dronovi) koji su doleteli iz pravca Bugarske i kretale se u blizine mesta eksplozija. Tu vrstu letilica ne poseduje ni jedna balkanska zemlja osim NATO-a.

Konačno je Hrvatska „primljena“ u koaliciju zemalja koje imaju svoje vojne kontigente u mirovnim misijama u Afganistanu, Iraku i na drugim kriznim mestima. Za te namene je Hrvatska dala kontingent od više od dvestotine vojnika i časnika, a Amerika vozila, naoružanje i opremu. Komandu nad kontigentom naravno ima američki štab misije. Srbija se dugo opirala učešću svojih vojnika u mirovnim misijama, ali je konačno pristala da to bude u obliku sanitetsko medicinske službe. Međutim, sa novom vlašću Srbija će dati svoje vojnike i za mirovne misije za poslove održavanja reda i mira na linijama razdvajanja sukobljenih strana u zemljama u Africi i Aziji. Za ovu svrhu je nedavno Srbija dobila od Američke vojske 20 vozila Hamer od kojih deset treba da upotrebi za potrebe međunarodne misije. Opet isti „model saradnje“ kao i sa Hrvatskom. Tako je teoretski moguće, iako Amerikanci vode računa o svemu, da se na istom zadatku „mirotvoraca“  negde u svetu nađu jedni pored drugih, hrvatski i srpski vojnici.

Prema pisanju srpskog lista Press bivši hrvatski predsednik je ne jednom izjavio da bi bez razmišljanja poslao hrvatsku vojsku na Republiku Srpsku u slučaju bilo kakvih pokušaja osamostaljenja iste referendumom ili pripajanja Srpske Srbiji. Srpski vojni analitičar Miroslav Lazanski je ocenio da su to bile reklamerske izjave Mesića, pa iako je on imao dosta rigidne stavove, pa i direktnu umešanost u početak „domovinskog rata“, svi u Hrvatskoj su svesni da ista ne raspolaže kapacitetima za rat protiv Srbije. Tačnije ni jedna zemlja nema izrazitu nadmoć na Balkanu, iako je Srbija ipak vojno najsnažnija.

Iako je Srbija trenutno najjača vojna sila na zapadnom Balkanu, to u sadašnjoj geopolitičkoj situaciji na prostoru bivše SFRJ nema mnogo značaja. Jer, pored toga što Zapad za sada ne bi dozvolio ponovno paljenje „Bosanskog lonca", koji je tako lako podgrejao Mesić svojim „napadom na Srpsku” , vojni eksperti smatraju da nijedna vojska nekadašnjih država SFRJ nema dovoljno kapaciteta ni opremljenosti da bi izdržala sukob većih razmera u dužem periodu. Lazanski kaže da bi se u eventualnom sukobu na prostoru bivše Jugoslavije najverovatnije vodile prevaziđene borbe, jer je u svim vojskama je najjača kopnena vojska, odnosno  sve vojske u republikama bivše Jugoslavije su „prašinarske" . Ipak izjava bivšeg hrvatskog predsednika da bi u slučaju raspisivanja referenduma u RS poslao hrvatsku vojsku na koridor kod Brčkog, kojim bi bosanskim Srbima presekao teritoriju, podsetila je na period s kraja osamdesetih godina prošlog veka, kada niko nije verovao da je rat moguć i po principu „koga je zmija ujela, taj se i guštera plaši", probudio strahove od novih ratova na ovim prostorima.

Zoran Dragišić, profesor na Fakultetu za bezbednost u Beogradu, kaže da ukoliko bi došlo do toga što je izjavio Mesić, to bi preraslo u sukob srpske i hrvatske vojske. Ako bi hrvatska vojska ušla na teritoriju BiH, to bi bila agresija i morale bi da reaguju snage BiH, ali jasno da bi se u tom slučaju ta „trobojna” vojska raspala. Onda bi morala da se umeša Vojska Srbije, kao jedan od garanta Dejtonskog sporazuma. Međutim, mislim da u ovom trenutku ne postoji nikakva šansa da Hrvatska napadne RS. To je bila jedna politikantska izjava tada odlazećeg predsednika Mesića. Činjenica je da ne postoje obaveštajni podaci da bi Hrvatska mogla da napadne RS, niti postoje izveštaji o tome da Hrvatska vrši pregrupisavanje svojih snaga koje bi ukazalo da je Brčko postalo važnija strateška tačka nego što je bilo do juče - otkriva Dragišić. Ipak, ako bismo hipotetički gledali u kakvom su stanju vojske ovih država, on kaže da je prema svim procenama svakako jača Vojska Srbije, i u naoružanju i ljudstvu, i da bi u slučaju sukoba imala veliku prednost.

Vojni analitičar Veljko Kadijević kaže da lično ne veruje da bi se Srbija uvukla u takav rat, iako Srbija tu ima dobru poziciju. Većina vojski na Balkanu su na minimumu opremljenosti i spremnosti, sa zastarelom tehnikom. Mesićeva izjava spada u kategoriju političkih pritisaka na rukovodstvo RS, a možda i na deo međunarodnog pritiska da se ne dozvoli eventualno sprovođenje referenduma. Naravno, ne može se reći da nikada neće biti rata na Balkanu, ali to što je Mesić najavio nije realno, osim ako za to ne daju signal sa strane da u sklopu šireg dogovora Evropa zažmuri i da dozvolu Hrvatima da pokušaju da “srede stvari” u Bosankoj Posavini - smatra Kadijević. On kaže da će u narednom periodu u Bosni međusobne pretnje još biti osnovno sredstvo komunikacije, što će voditi stvaranju novih ideja podele BiH. Postoji jedan nemački plan, po kom se od RS traži nova prekompozicija Bosne, da se podeli u nekoliko regiona, gde bi prostor Jahorine ušao u neki nov region , koji ne bi bio pod kontrolom Srba. To u RS, naravno, neće niko da potpiše, jer je Jahorina ekonomski resurs RS, i to bi moglo da bude mesto eventualne strateške borbe - objašnjava Kadijević.

Inače, koridor kod Brčkog, koji je verbalno napao Mesić, nije važan samo zato što je dodirna tačka zapadnog i istočnog dela Republike Srpske, već ima i simboličan značaj pošto je na tom prostoru vojska RS u junu 1992, u borbi za „Koridor života", ostvarila jednu od najznačajnijih pobeda. Brčko nije slučajno ostavljeno kao najbolnija tačka, gde je uvođenjem distrikta prekinut teritorijalni kontinuitet RS. Značajno je što postoji taj prostor većinski nastanjen Hrvatima, koji je teritorijalno odvojen od Federacije - tvrdi Kadijević za Press u autorskom članku Veljka Miladinovića.

VOJSKA SRBIJE JE NAJVEĆA VOJNA SILA NA BALKANU !
Srpska vojska ima najveći broj tenkova i aviona, a najavljenom kupovinom ruskih "migova" i zvanično će zagospodariti nebom Balkana. Od Hrvata i Slovenaca imamo tri do četiri puta više udarnog naoružanja, piše Telegraf.

Vojska Srbije visoko se kotira u regionu i jedan je od najbitnijih faktora te vrste i najveća vojna sila na Balkanu, pokazuju podaci do kojih je došao Telegraf u Ministarstvu odbrane Srbije, a i drugih ministarstava iz regiona. Prema ovim podacima Vojska Srbije ima trenutno 33.000 profesionalnih vojnika, 8o aviona i 272 tenka, što su brojke koje je svrstavaju u najveću vojnu silu na Balkanu. Telegraf je dobio podatke iz ministarstava odbrane Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, Slovenije, BiH, Bugarske i Rumunije i prema njima Vojska Srbije ima u svom posedu najveći broj aviona i tenkova. Jedino Rumunija od svih zemalja ima 28 tenkova više od Srbije, ali 25 aviona manje.

Vojska Srbije će uz najavljenu modernizaciju kupovinom novih ruskih aviona suvereno zagospodariti regionom i još više se učvrstiti među vojnim silama na Balkanu. Vojni analitičar Aleksandar Radić izjavio je za Telegraf.rs da će Srbija kupovinom novih aviona Mig-29M/M2 postati dominantna na nebu Balkana  sa deset najmodernijih aviona, i preko 70 osavremenjenih aviona treće i četvrte generacije. U vazduhoplovstvu smo imali samo „papirnu“ silu, ali najavljenom modernizacijom i kupovinom ruskih borbenih aviona VS zagospodariće nebom nad regionom, a jedina konkurencija u tom pogledu bila bi iz Mađarske, koja od Švedske iznajmljuje 14 aviona tipa “Gripen” – kaže Radić. Prema njegovim rečima, Srbija je kao naslednica JNA ostala jedna od većih vojnih sila u regionu, i dodaje da su ovo zvanični podaci. Vojska Srbije je nasledila i sačuvala dosta tehnike iz JNA i kao produkt te činjenice zasigurno je vojna sila u regionu, a ovi podaci o tenkovima, avionima i drugom  oružju su samo zvanični podaci, a na to treba dodati i određenu količinu tehnike koja se čuva u strateškim rezervama, koje se nikada ne objavljuje. U skladištima vojske Srbije koja su upisana u strateškim rezervama, nalaze se poprilična vojna sredstva, ili to imaju i sve druge zemlje – kaže Radić za Press u autorskom tekstu D. Zlojutro.

Podaci o broju aviona i tenkova u vojskama u regionu:
* Srbija (vojno neutralna, ali članica Partnerstva za mir i posmatrač u “Ruskom NATO-u) – 80 aviona, 272 tenka
* Slovenija (članica NATO) – 24 aviona, 54 tenka
* Hrvatska (članica NATO) – 32 aviona, 86 tenka
* Bosna i Hercegovina (članica Partnerstva za mir) – 19 aviona, 188 tenkova
* Crna Gora (članica Partnerstva za mir) – 4 aviona, nemaju tenkove
* Makedonija (članica Partnerstva za mir) – 31 tenk, nemaju aviona
* Bugarska (članica NATO) – 70 aviona, 86 tenka
* Rumunija (članica NATO) – 55, aviona, 300 tenkova


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP