Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 70479
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6425076
Ko je na sajtu?
Imamo 78 gosta na mreži

TITULA PRESTOLONASLEDNIKA POD ZNAKOM PITANJA - Promo



KO IMA PRAVO NA KRUNU ?

Slobodan Maričić

Intervju

Tumačeći dinastička i pravila kraljevskog doma Karađorđević, Slobodan Maričić, nekadašnji lični sekretar Princa Tomislava, tvrdi da Princ Aleksandar nije jedini pretendent na presto...

 

S vojevremeno lični sekretar kraljevića Tomislava Karađorđevića, novinar
i publicista Slobodan Maričić nije mogao čudom da se načudi kad je nedavno
u novinama ugledao tekst pod naslovom: "Prestolonaslednik se konačno
vraća u svoj dom".

Princ Aleksandar Karađorđević:može li biti kralj

- Priče da će princ Aleksandari ući u Beli dvor i da će ovaj reprezentativni objekat posle eventualnog vraćanja imovine Karađorđevićima baš njemu pripasti, nemaju pravnog osnova - tvrdi on. - Naime, kad je kralj Aleksandar ubijen u Marseju, Beli dvor je još bio u izgradnji. Dovršio ga je knez Pavle koji je u njemu držao mnogo svojih slika iz privatne kolekcije, uključujući Rebranta i Pusena koje, kad je počeo rat, nije stigao da ponese. Izvesno je da će se jednog dana voditi sudski postupak između naslednika kralja Aleksandra i princa Pavla.Pored navedenog, Slobodan Maričić smatra i da se princ Aleksandar nikako ne može titulisati prestolonaslednikom. Svoju tvrdnju potkrepljuje navodom iz velike engleske Hatčinsonove enciklopedije, izdanje za 1998, gde kod imena Petar Drugi Karađorđević, stoje sledeći podaci: "Kralj Jugoslavije od 1941. do 1945. godine, abdicirao januara 1945. godine i predao svoju kraljevsku vlast Namesništvu i vladi vladi maršala Tita".- Znači - zaključuje - Aleksandar Karađorđević je sin ekskralja i kao takav ne može biti prestolonaslednik. 
 

Vidovdanski ustav menja pravila
 

Prema Maričićevom mišljenju, i o dinastiji Karađorđević se ne može osnovano govoriti kao o aktuelnoj jugoslovenskoj dinastiji i to iz više razloga. Raspad Kraljevine Jugoslavije, stvaranje novih država iz bivše SFRJ, kao i mnoge druge istorijske činjenice, radi definisanja statusa dinastije i odnosa unutar kraljevske porodice, zahtevaju ne samo tumačenje dinastičkih dokumenata i Pravila kraljevskog doma već i zakona Kraljevine, a posle i nove Jugoslavije.

- Svi kažu da je osnivač dinastije bio Karađorđe - kaže Slobodan Maričić. - To nije tačno. Zbacivanjem sa vlasti kneza Aleksandra, Karađorđevog sina, završila se dinastija Karađorđevića čiji je rodonačelnik bio Karađorđe. Posle na vlast stupa dinastija Obrenovića, da bi posle ubistva kralja Aleksandra i kraljice Drage 1903. godine na presto došao kralj Petar Prvi Karađorđević. Krunisanjem u Sabornoj crkvi u Beogradu i činom miropomazanija u manastiru Žiča, on je po svim državnim i crkvenim pravilima postao kralj Srbije i rodonačelnik druge dinastije Karađorđević. Kralja Petra Prvog je posle njegove smrti nasledio mlađi sin Aleksandar. Pravno gledajući, tumačeći dinastička pravila, tu je okončana srpska dinastija Karađorđević, jer je Aleksandar postao kralj Jugoslavije. On je, dakle, osnovao jugoslovensku dinastiju Karađorđević.

Vidovdanskim ustavom Kraljevine Jugoslavije sprovedene su brojne izmene srpskih dinastičkih pravila koje nisu naišle na odobravanje, ne samo srpskih nacionalista već i mnogih javnih ličnosti, državnika i Srpske pravoslavne crkve. Po ovom Ustavu je za izbor jugoslovenskog monarha, između ostalog, potrebna saglasnost sve tri verske konfesije u jugoslovenskoj državi - pravoslavne, katoličke i muhamedanske, a predviđena je i mogućnost da kralj Jugoslavije može biti i druge veroispovesti, a ne samo istočnopravoslavne.


Kralj Petar II, prenoseći vlast na Namesništvo i Titovu vladu je abdicirao

 

- Ovo je svakako najjači adut tvrdnjama da je time prestao kontinuitet srpske dinastije Karađorđević - ističe Maričić. - Upravo zbog tih nesaglasnosti državno-pravnih, dinastičkih i crkvenih pravila i protivljenja Srpske pravoslavne crkve, kralj Aleksandar Prvi nije nikad krunisan krunom kralja Petra Prvog, obeležjem srpske dinastije Karađorđević.

Posle ubistva kralja Aleksandra, Kraljevinom Jugoslavije je u ime maloletnog prestolonaslednika Petra Drugog upravljalo Namesništvo. Pučem od 27. marta 1941. maloletni kralj je sa sedamnaest i po godina doveden na vlast protivno jugoslovenskom Ustavu, dinastičkim pravilima i izjavi volje njegovog oca.

- U knjizi "Tako se raspala Jugoslavija" Danila Gregorića, diplomate koji je pred Drugi svetski rat prisustvovao svim važnim političkim razgovorima i bio svedok mnogih događaja, između ostalog, stoje podaci da je poslednja volja kralja Aleksandra Prvog da njegov sin preuzme vlast kad bude punoletan, a punoletstvo se u staroj Jugoslaviji sticalo sa dvadeset jednom godinom, pogažena - kaže Slobodan Maričić. - Sutradan po izvedenom puču, Petar Drugi je u Sabornoj crkvi u Beogradu položio zakletvu pred patrijarhom srpskim Gavrilom Dožićem. Međutim, za to nisu dale pristanak, niti su tom svečanom činu prisustvovali predstavnici ostalih verskih konfesija. Nije bilo ni miropomazanija u manastiru Žiča. Posle nedelju dana, mladi kralj je sa pučistima napustio zemlju, prekinuo vođenje institucija države, vojske, kontakt sa crkvenim vlastima i narodom i nije se više vraćao u otadžbinu. Ovo je još jedna činjenica koja osporava kontinuitet kraljevske vlasti i dinastije.

Rođen na jugoslovenskoj teritoriji? 

Kasnije je, što je na početku ovog teksta već rečeno, početkom 1945. godine, kralj Petar Drugi vlast preneo na Namesništvo i Titovu vladu. Odlukom Ustavotvorne skupštine FNRJ od 29. novembra 1945. ukida se monarhija.

Najvažniji podatak koji potkrepljuje Maričićevu tvrdnju da princ Aleksandar Drugi Karađorđević ne može biti prestolonaslednik jeste da je on rođen 17. jula 1945. godine, dakle posle abdikacije njegovog oca. Priča se da je soba u londonskom hotelu "Kleridžis", gde je došao na svet, proglašena za jugoslovensku teritoriju, kao i da je babica koja ga je prihvatila stajala na zemlji donetoj sa ovih prostora. Time je formalno ispunjen uslov da prestolonaslednik mora da bude rođen na teritoriji svoje zemlje.

- Pokušao sam da dođem do nekih podataka i odluke engleske vlade o proglašenju jugoslovenske teritorije u hotelu "Kleridžis" - priča Slobodan Maričić. - Takav dokument ne postoji. Protumačeno mi je da, kad su u pitanju teritorije, nije nadležna vlada, već engleski parlament. I da su kojim slučajem doneli takvu odluku, morale su je potvrditi i tada već međunarodno priznate zvanične jugoslovenske vlasti. Čuo sam i da je do poslednjeg trenutka bilo neizvesno gde će biti porođaj i da se sve dešavalo veoma brzo. Moram da kažem i da su dinastička pravila i Pravila kraljevskog doma Karađorđevića, u stvari kopije pravila engleskog dvora.

Slobodan Maričić nabraja još neke podatke koji princu Aleksandru osporavaju pravo prestolonaslednika. To su, na primer, englesko državljanstvo koje se rođenjem u Britaniji nikad ne gubi, činjenica da je bio u engleskoj vojsci, onda njegova izjava posle smrti njegovog oca Petra Drugog 1970. godine da ne želi kraljevski presto, brak sa katolkinjom Marijom da Glorijom sklopljen 1972. godine u Brazilu...

A šta je s činjenicom da su nedavno Aleksandru Drugom Karađorđeviću i članovima njegove porodice uručeni jugoslovenski pasoši?

- To prema mišljenju pravnih stručnjaka ima samo ceremonijalni karakter i političku potrebu novih vlasti - tvrdi Maričić. - Teško je, međutim, verovati da će princ Aleksandar putovati sa jugoslovenskim pasošem po svetu, sem u Jugoslaviju.

Prema rezultatima nedavnog ispitivanja javnog mnjenja koje je sprovela agencija "Tiker i Vajt", samo 15 odsto građana se izjasnilo da bi se na eventualnom referendumu odlučili za monarhiju kao budući oblik državnog uređenja, a od tog broja, samo njih tri odsto bi za monarha izabralo Aleksandra Drugog Karađorđevića. Njegovo eventualno vraćanje na presto, zahtevalo bi tako mnogo para, a to u današnjim okolnostima deluje prilično beznadežno.

Da li je maštao o kruni: princ Tomislav i vladika Sava


- Znate, sa akademicima, slikarima i poznatim književnicima oko sebe, ne može da se uradi praktično ništa uspešno - ističe Maričić. - Svaki takav skup predstavlja jednu gužvu i utrkivanje tih ljudi ko će od njih biti bliži princu prilikom slikanja ne bi li time istakao svoju važnost. U ovoj zemlji su glavnu reč više od pola veka vodili teorija i teoretičari, dok praktičari nisu mogli da dođu do izražaja. Dakle, sve je deklarativno, svečano i - bezuspešno. Još nešto je veoma bitno. Princ Aleksandar Drugi Karađorđević se nikad nije izjasnio da li je pretendent na jugoslovenski ili srpski presto. Imajući u vidu današnje političke prilike teško je poverovati da bi princ Nikola Petrović, naslednik crnogorske dinastije, i članovi crnogorske loze pristali da im princ Aleksandar bude kralj.

 




Kruna i običnom građaninu
 

Imajući na umu sve što je dosad rečeno, ko je onda pravi pretendent na krunu dinastije Karađorđević?

- Ne može nikome da se da prednost - smatra Slobodan Maričić. - Da je princ Tomislav živ, on bi kao sin nespornog poslednjeg jugoslovenskog kralja Aleksandra Prvog, po svim dinastičikim pravilima, imao apsolutnu prednost u odnosu na Aleksandra Drugog. Ovako, pretendenti na presto mogu biti i svi drugi članovi kraljevske porodice dinastije Karađorđević. Ako bi se referendumom ljudi ovde odlučili za monarhiju, u situaciji koja je pravni interegnum, kandidati za prestolonaslednika mogu biti i iz nekih drugih dinastija, kao recimo Obrenović. Može biti i običan građanin. Znamo kako su se mnogi proglašavali za monarhe. Kako je Karađorđe došao na vlast?

Najzad, očekuje li Slobodan Maričić na svoje javno izrečene sumnje u titulu prestolonaslednika oštre reakcije princa Aleksandra i Krunskog saveta?

- Meni rezultati rada Krunskog saveta od rata do danas nisu poznati - kaže smireno. - Nije mi jasno ni po kom kriterijumu su birani neki članovi ovog savetodavnog tela. Krunski savet bi trebalo da radi konkretne stvari u vaspostavljanju monarhije i na stvaranju imidža budućeg monarha. Svođenje aktivnosti na organizovanje balova jeste puka ikonografija. Ako princ Aleksandar Drugi hoće da bude prestolonaslednik, Krunski savet bi morao da mu da tumačenje dinastičkih pravila, da odluče da li se bore za srpsku ili za jugoslovensku dinastiju. Zašto Krunski savet dosad ništa konkretno nije uradio na prenošenju moštiju kraljice Marije, kralja Petra Drugog i princa Andreje na Oplenac?

(U sledećem broju: Misija princa Tomislava)

 Snežana MILOŠEVIĆ


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP