Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 53568
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6296062
Ko je na sajtu?
Imamo 81 gosta na mreži

POTROŠILI SMO 80 MILIJARDI EVRA, A NI AUTO-PUT NISMO ZAVRŠILI


03.10.2013. / ree-Akademediasrbija
Milan Ćulibrk

Uvođenje solidarnog poreza neće zakrpiti rupe u budžetu, kaže Milan Ćulibrk za B92, ocenjujući da se radi o demagogiji i skupljanju političkih poena.

 Juče su u Beogradu počeli razgovori delegacije Srbije i misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić istovremeno je poručio da Srbija želi aranžman s MMF-om, a posebno sa Svetskom bankom, ali ne zbog novca, već zbog kredibiliteta finansijske politike.

Gostujući u „Kažiprstu“ RTV B92, v.d. glavnog urednika NIN-a Milan Ćulibrk ocenio je da postizanje dogovora o aranžmanu sa MMF-om neće biti tako lako. On je podsetio da će deficit budžeta u ovoj godini iznositi oko 6 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), a sa tako velikim minusom, istiće Ćulibrk, nema aranžmana sa MMF-om.

Pored toga, neki trendovi su se pogoršali od prošle posete misije MMF-a, u maju mesecu ove godine. Ćulibrk kaže da MMF sada čeka da vidi nacrt budžeta za 2014. godine. Prema njegovim rečima, MMF će tražiti da manjak u budžetu bude znatno manji, bar za dva odsto, odnosno 600-700 miliona evra.

Premijer Dačić juče je izjavio i da Vlada razmatra mogućnost uvođenja solidarnog poreza koji bi plaćali svi zaposleni u javnom sektoru koji imaju visoke plate, pa bi tako neko ko zarađuje više od 100.000 dinara za solidarni porez trebalo da izdvoji 10 ili 12 odsto.

Ćulibrk smatra da ta mera nije dovoljna da se zakrpe rupe u državnom budžetu.
„U javnom sektoru je priviegija raditi. U prethodnih pet godina niko nije dobio otkaz, a u privatnom sektoru je otkaz dobilo 400.000 ljudi. Druga priveligija je da smo jedina zemlja gde je u javnom sektoru veća plata nego u privatnom. I na kraju – pitanje je da li su te pare zarađene ili nisu“, kaže Ćulibrk, ali smatra da Srbiji nisu neophodne izolovane mere poput solidarnog poreza, već ozibljna poreska reforma.

„Sto hiljada dinara je pristojna plata, pogotovo u javnom sektoru, ali tu se ništa ne rešava. Ukupno u administraciji imamo 70.000 ljudi, 10 odsto je viška. Njihova zaposlenost je fiktivna. Koliko ljudi među 70.000 ima veću platu od 100.000 i koliko para može da se dobije od toga? Možda ima 1.000 takvih ljudi, oporezujte ih i 50 odsto, to je 500.000 evra“, objašnjava Ćulibrk.
On kaže i da nije rešenje da se od 18 ministara u Vladi uzme po 200 evra, što je tek 3.600 mesečno, a rupe u buždetu su daleko, daleko veće.

„To je demagogija. Nije naznaka da država oštro namerava da štedi. Poverovao bih da kažu da će smanjiti deficit sa 6 na 4 odsto, zbog čega će trpeti ovaj ili onaj sektor. Ovo služi za političke poene kod običnih ljudi. Ništa se ne rešava. Ozbiljne reforme su za to“, kaže Ćulibrk.

On smatra da ćemo kada vidimo nacrt budžeta za 2014. znati da li je Vlada rešena da reši ovaj problem. MMF ovog puta Vladi sigurno neće gledati kroz prste, smatra Ćulibrk, jer su se, kako kaže, sve vlade u prethodnih 13 godina ponašale kao šibicari, zbog čega će ova vlada morati sve karte da stavi na sto.

„Lazar Krstić je u velikom problemu“
Dačić je juče izjavio i da je ministar finansija Lazar Krstić rekao da podaci o deficitu republičkog budžeta iz prethodnog perioda nisu bili tačni i da to znači da je manjak „verovatno bio veći“.

Ćulibrk objašnjava da je to zbog toga što su prethodni ministri finansija koristili, kako se izrazio, „matematičku gimnastiku“. Oni nisu knjižili neke rashode poput dokapitalizacija banaka ili garancija za javna preduzeča, već su to knjižili ispod crte, kaže Ćulibrk.

Novi ministar finansija Lazar Krstić je u velikom problemu, ocenjuje Ćulibrk. On očekuje da će Krstić pokušati da „sve to što je bilo vođeno sa strane“ vrati na jedno mesto, jer je neophodno da se sazna istina kako bi se odredilo koliki stepen mera štednje nam je potreban. Ćulibrk, međutim, ne isključuje mogućnost da će biti neophodno uraditi i rebalans budžeta za ovu godinu. Manjak u budžetu je samo u avgustu bio 30 milijardi dinara, a tim tempom će do kraja godine taj minis iznositi više od dve mijarde dinara, što je više nego što je bilo planirano. Time se, upozorava Ćulibrk, već stvara problem za 2014. godinu.

„Ja se nadam da je novi ministar uspeo za ovo kratko vreme sve obime problema shvati. Prvi put kad smo razogovarali za NIN, on je rekao da se mora podvući crta i da sledeća godina mora da bude prelomna. Da se mora znatno više štedeti, bar 2 do 2,5 odsto BDP-a“, kaže Ćulibrk.
V.d. glavnog urednika NIN-a, međutim, ističe da je pitanje da li će postojati politička volja da se nephodne mere sprovedu i da li će Vlada podržati ministra finansija.„Ako se to ne uradi nismo na dobrom putu“, ocenjuje on.

Ćulibrk kaže da smo zaboravili da je u prošloj, predizbornoj godini, stopa inflacije bila 12 odsto, jer je država previše trošila. Ne možete da trošite bez posledica, upozorava Ćulibrk i kaže da država ima dve opcije – ili će da primeni mere štednje ili će nivo cena da raste, pa će pare umesto kroz poreze da se izvlače kroz inflaciju.

„Uzimamo od Pere da bismo vratili Žiki“
On smatra i da za Srbiju ne bi bilo loše da sa MMF-om sklopi aranžan iz predostrožnosti. Kod stend baj aranžmana imate mogućnost da povučete deo novca ali ne morate, objašnjava Ćulibrk. Ali dobro je, kako kaže, da znate da imate neku ušteđevinu koju možete da povučete kada dođu crni dani, kao i da imate kontrolora koji će da vam kaže da ste prekoračili. Ćulibrk podseća i da je prethodni aranžman sa MMF-om prekinut zbog velike potrošnje države koja je do aprila potrošili manjak koji je bio planiran za celu prošlu godinu.

Aranžman je bitan, kako kaže, i zbog budućih zaduživanja, jer da bi Srbija vratila stare dugove, mora da uzima kredite. Dug Srbije je već sada 19 milijardi evra, a sledeće godine ćemo samo na otplatu kamata morati da izdvojimo 120 milijardi dinara.

Uzimamo od Pere da bismo vratili Žiki – slikovito objašnjava Ćulibrk – a Žika je onaj koji nam naplaćuje najveću kamatu. Bilo bi dobro ako možete da uzmete kredit sa kamatom od 2–3 odsto i vratite onaj sa kamatom od 7 odsto, kaže Ćulibrk ali ocenjuje da nema toliko novca da bismo mogli da oplatimo sve te kredite.

On kaže da je najavljeni kredit koji bismo uzeli od Abu Dabija jedan od načina da se vrati dug, jer ako imate dug od 1.000 evra sa kamataom od 8 odsto, to znači da za kamatu dajete 80 evra i bilo bi dobro da možete da pozajmite 1.000 evra sa kamarom 2,5 odsto, vratite 1.000 evra duga i plaćate samo 25 evra kamate. Zato se i traže povoljni zajmovi, kaže Ćulibrk ali podseća i da ti zajmovi po tržišnim uslovima nisu ispod 7 odsto kamate, te da je sve ispod toga odlično.

Ipak, kako kaže, u poslednjih 25 godina je naučio da veruje samo stvarima koje su se već desile, tako da će i u aranžman sa Abu Dabijem poverovati tek kada se desi. „Setite se najave investiicija pred izbore, a poršla godina je bila najgora po prilivu investicija„, kaže Ćulibrk i podsćea da je nama u ovoj situaciji potrebno 3,5 milijardi evra investicija godišnje.

„Najveći problem je pad kapitalnih investicija, a to je jedino što država mora stvarno da radi. Pad investicija u ovoj godini je 18 odsto i sa tim nemate prespektivu. Da bise očekivali rast, morali ste da investirate, jer bez toga nema na osnovu čega da raste“, upozorava Ćulibrk. On se plaši i da bi vanredni izbori, koji se sve češće pominju, mogli da izazovu novi vakuum. Jedina pozitivna stvar, prema njegovim rečima, je to što više nema povratka nazad, jer su sada sve stranke okrenute ka Evropi, što je možda olakšavajuća okolnost za investitore. „Biće nam bolje kad nam prvo bude bilo gore“

Kada je reč o stavu ministra rada i lidera PUPS-a Jovana Krkobabića, da neće biti smanjenja penzija, Ćulibrk kaže da „treba pažljivo slušati i analizirati šta ko govori“. „Krkobabić je rekao da nema govora o smanjivanju penzija, a to niko nije tražio, traži se zamrzavanje. Mada, realno će da se smanje zbog rasta cena“, kaže Ćulibrk.

On podseća i da je premijer u maju govorio da nećemo voditi računa o interesima MMF-a, nego o interesima građana, a statistika pokazuje da danas živimo gore jer je promet na malo pao za 2 do 3 odsto. „Prosečne plate i penzije rasle su sporije od rasta cena. Živimo lošije“, ocenjuje Ćulibrk i savetuje ljudima da pogledaju u svoje novčanike i uporede kako žive danas, a kako su živeli u oktobru prošle godne, što najbolje pokazuje koliko je država vodila računa o interesima građana.

„Nemojte više da nas štitie! Pustite stvari da se odvijaju kako treba. Reforme odlažemo već 25 godina“, kaže Ćulibrk i upozorava da će građani živeti još lošije kako se cene raznih komunalnih usluga budu približavale tržišnim cenama. On ipak smatra da socijalna politika ne može da se vodi preko računa komunalnih usluga.

„Navalite im taj deo troška, oni imaju gubitak i onda ne mogu da funkcionišu bez kredita za koje država daje garancije. Oni ne mogu da vrate kredit, pa se to pretvori u javni dug. Bolje da platimo realnu cenu struje, nego da nam uzimaju okolo naokolo“, smatra Ćulibrk. Ćulibrk na kraju zaključuje da će nam biti bolje kada nam prvo bude gore, jer moramo da očistimo „đubre koje se nagomilalo u našem dvorištu, kao što su korupcija, javni sektor, brojne neracionalnosti, zapošljavanje rođaka i stranačkih kolega…

„Da bismo sve to očistili, da bismo uštedeli nešto kako bismo investirali, moramo nešto da odvojimo od naših usta. U tome i jeste problem – neki su odvajali, a neki nisu. Kao društvo se nismo žrtvovali. Potrošili smi 80 milijardi evra stranih investicija i kredita, a ni auto-put nismo završili“, podeseća Ćulibrk.
 
/ VestiNet /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP