Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 61742
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6372521
Ko je na sajtu?
Imamo 63 gosta na mreži

ISTINE SILOVANE MEDIJIMA


06.10.2013. / ree-Akademediasrbija
Piše: Milorad Antonić

Vuk dlaku farba, a ćud i istinu menja ...... 

Po prirodi stvari mediji ne bi trebalo da budu čovekovi neprijatelji, ali  su  poneseni isplativom poslušnošću dozvolili svojim sagovornicima da na tržište informacija seju previše otrova. Tako je Vuk Drašković  nedavno negirao da je stvorio Srpsku gardu, a 1991.godine je govorio: „Odmah moramo formirati Srpsku gardu.Osnivanje Srpske garde SPO traži odavno…“

 Ta praksa političara  da o jednom događaju  imaju dve istine nije ništa drugo nego uvreda, ponižavanje i  objava rata čitaocima. Mediji nam otvoreno poručuju: „nije onako kako je bilo već kako mi objavimo“?! Znači li to da se  mediji , koji su objavljivali drugačije istine  više ne smatraju medijima  ili su ovi današnji nekakvi hemafroditi? Uostalom, šta je  zadatak medija- da nas informišu ili da nam siluju zdrav razum?!

Dakle, ta izjava Vuka Draškovića da Srpska garda nije osnovana od strane njega i SPO-a izazvala je burna reagovanja među svedocima stvaranja Srpske garde, pa i  običnim čitaocima koji pamte vreme kada se Drašković ponosio Srpskom gardom. Istoričari znaju a  arhive čuvaju dokumenta iz tog vremena gde je zapisano da je ovaj političar uputio zahtev  tadašnjem Predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću u kome se kaže:

„Zahtevamo od Vas, takođe da odmah zakažete vanredno zasedanje Narodne skupštine Srbije, sa samo jednom tačkom dnevnog reda :Formiranje Srpske garde…“

Ništa strašno, samo  što je  jedna od ove dve informacije tačna, samo što je Vukova poslednja izjava  uvreda inteligencije ovog naroda svedoka mnogih istina i neistina, samo što je to i napad na ljudski razum, svest, samo što je  to nepoštovanje  žrtava Srpske garde  i  što još povrh svega mediji o dve istine o jednom događaju ćute. A zadatak im je da traže, saopšte i brane istinu. Posle svega pitanje je kako i čime, ako ne istinom u medijima,  boriti  se protiv ovakvih napada !

Na ovakve izjave od političara smo navikli(što je  tek problem) ali bojkot  prave istine od strane medija je znak za uzbunu.

Znači li to da su mediji objavili rat čovekovoj  potrebi i pravu da raspolaže relevantnim istorijskim  činjenicama na osnovu kojih upravlja svojim životom ?! Jer čovek se, po prirodi stvari, celog života bori  protiv nečeg i za nešto. Bori se protiv bolesti, gladi, siromaštva, za zdravlje, za bolji život,…?! U suštini u svakoj od tih borbi on ima pomoć: lekara, nauke, tehnologije..! U ratu čovek protiv  čoveka p(od)moć im je oružje.

Ali  ova borba , a svi su izgledi da liči na borbu  je jedna od onih na koju nismo računali. Nismo, jer začetnici te borbe-čitaj mediji- u početku svoga nastajanja, pa i u podugačkoj istoriji svoga postojanja nisu ni izbliza ličili na čovekovog neprijatelja, niti je izgledalo da je borba sa takvom pojavom  uopšte potrebna.Tim pre jer su mediji prihvaćeni i u suštini oni to i jesu civilizacijsko i kulturno dobro, prosvetitelj, lučonoša napretka, edukacije,  obrazovanja… I naravno da su u takvom  miljeu mediji veoma prihvaćeni. Mediji su, uostalom bili jedini ispravan i pouzdan način da se sazna više  o neprijatelju, pa se stoga najmanje očekuje da u medijima čuči  neprijatelj čoveka. Licemerno,a možda je i to blago reći. S jedne strane mediji se bore za svoje čitaoce a s druge strane zarad isplative poslušnosti ih truju.To će, čini mi se , trajati sve dok jednog dana tako otrovanim čitaocima bude svejedno šta piše u novinama, ko gostuje na televizijama.To je ona faza kada je lepše kupovati ukrštenice, gledati filmove, utakmice.

Reč je, u ovom slučaju o borbi  u ograničenom prostoru- u Srbiji, ali  ni   svet, iz koga smo uvezli ovu strategiju ,ne prolazi bolje. Dakle, na žalost došlo je vreme kada čovek u Srbiji mora da se bori protiv medija koji ga prave ludim, zaboravnim,…U toj borbi uspeh je ostati van zone uticaja ciljanih i skrojenih informacija.U toj borbi ne može nam  pomoći ni nauka, ni medicina, ni tehnologija. A najmanje političari i politika. Jedino na šta možemo  da računamo to je zdrav razum, a njemu pomažu informacije i sa druge strane.

KLIMOGLAVE POTVRDE
Istovremeno konzumenti informacija iz medija su iznenađeni potrebom da se moraju  boriti  protiv uticaja medija na njihovu svest, savest, znanje,… jer ovo je objava rata čoveku spremnom da iz medija uči istoriju, živi život, gradi budućnost. I pitanje je da li smo uopšte svesni i spremni  za borbu  protiv ovog savremenog oružja  i sve opasnijeg neprijatelja. Iz tog razloga od kolega , pa i većine onih koji se ravnaju prema onome što su novine pisale, a ne  prema onome šta je stvarnoo bilo, očekujem osude. Da ne bude da preterujem, podsetiću ih (mada se  nerado prisećam tog vremena)   na  poruke i sadržaje medija iz devedesetih gde je svaka misao bila raspirivanje nacionalne mržnje a svaka druga rečenica potvrda opravdanosti teze da je rat jedino rešenje za regulisanje nacionalnih prava.

Ili, isto tako, danas na veoma opasne pojave nedostatka istine u medijima  o Kosovu i Metohiji. Mediji nam svakodnevno iz veoma autoritativnih usta diktiraju sadržaj pesmice „Nikad nećemo priznati nezavsinu republiku Kosovo“i mi polako pevušeći je verujemo u nju i ne pomišljajući da će tako generacije koje dolaze jednog dana u novinama  pročitati da njihovi preci nikad nisu priznali  državu Kosovo. Naravno, poverovaće u to, jer tako su govorili svi vodeći ljudi ove zemlje. Neće nigde naći drugačije mišljenje, da ne kažem razloge zašto se ta pesmica horski pevala ovih godina a Kosovo već bilo republika. Biće to dobar izgovor i dokaz  kao onomad  devedesetih, da se na otvorenu ranu sipa so – informacija –Kosovo je naše, nismo ga nikad priznali! I , gde će ako neće u   medijima  kroz feljtone i sećanja objavljivati ovako je bilo… ovo je istorijska istina….i počeće dokazivanje. I eto nove borbe (čitaj rata).

Ali, ko je tome kriv?! Mediji ?! Zašto? Da li zato  što danas , a tako je poodavno već, nemaju snage da se suprostave lažima i prevarama-dvema istinama o jednom dogadjaju ?! Kako? Tako što kada  objave vest da, primera radi, glasanje na izborima na Kosovu ne znači da time priznajemo Kosovo kao republiku  odmah toga koji je to izjavio (i uvredio  inteligenciju pola nacije) treba pitati. Pa ako je tako zašto se onda uopšte glasa –pro forme radi ili da bi se izabrali državni organi, vlast…?! Ne, ni jedan medij to danas neće uraditi. Naprotiv, voditelj npr.neke tv emisije će, na takve izjave u znak odobravanja klimanjem glavom odobravati sagovroniku tako mudro sročenu poruku, na konferencijama za štampu takve izjave jedva dočekaju i plasiraju ih kao važne  bez dodatnih pitanja i objašnjenja , traženja logike u svemu tome.

I o čemu to sve govori? Govori o tome da  mediji nisu ono što bi trebalo da budu.I ne mogu to ni biti jer su na takav način saučesnici obmane i širenja zablude koja je posebno opasno oružje. Saučesnici samim tim što suprotno toj istini ne nude i drugu stranu istine. Neprijatelj zdarvog razuma, logike, realnosti koja je jedan od najvažnijih faktora u rasuđivanju i životu čoveka dostojnog bića koje predstavlja. Jer, svi mi znamo da ljudi na osnovu sadržaja iz medija menjaju svoje navike, razmišljanja, formiraju svoje stavove, upravljaju svojim životima…?! I zbilja ako je tako, a jeste, onda s pravom možemo reći da su mediji odgovorni za tu i takvu stvarnost koju su plasirali a ljudi je prihvatili. Ili da budem krajnje  bezobrazan da o profesiji od koje živim  kažem i ovo:  sve dok je tako, mediji će  biti neprijatelji čovekovog zdravog razuma. Ako nameravate da mi kažete da na ovaj način zaobilazim činjenicu da su mediji u rukama moćnika i političara koji im nameću sadržaje i koncepcije u službi očuvanja vlasti, onda morate da mi objasnite zašto im je to važnije od istine. Zbog novca?! Nisam siguran da je bilo šta drugo tiražnije od istine.

ODGOVORNOST ZA STVARNOST
Neko manje neko više, nije ni svestan da je već poodavno došlo vreme da se bije bitka protiv medija takvih kakvi su danas .Većina ljudi sadržaje iz medija doživljava kao putokaz i ideju vodilju, a u poslednjih pola veka pokazalo se da je put bio jednosmeran  bez povtratka. U vreme komunističe vladavine sve je bilo u superlativu ali su sadržaji bili realni. Pisalo se o uspesima koji su bili evidentni, o borcima za slobodu kojih je bila puna zemlja,…Imali smo tada kvizove znanja kao što su danas rijaliti šou programi ali ti kvizovi su bili  neka vrsta elektornske enciklopedije i podsticaj drugima.  Retkost su bili ružni sadržaji, crne hornike i sl. pa su ljudi bili totalno nepripremljeni za iznenađenja koja su raspadom tog sistema donela nova vremana. A ta vremana su donela  trovače ljudskog razuma. Danas  na Tv programima slušamo kao ekskluzivu  isposvesti da je otac spavao sa ćerkom, a nekada bi to bilo najžeća osuda. Ali šta će biti ako takvi sadržaji inciraju još takvih slučajeva.  Nisu retki slučajevi da su sadržaji sa tv ekrana ili iz novina još više podostakli destruktivno ponašanje ljudi.  Tako danas  imamo situaciju da su, iz dana u dan i sve više i više sadržaji sumljivog kvaliteta svojevrsna hrana za glavu mnogih. Prilozi i teme  koje nam mediji nude su licemerje, neiskrenost, neprofesionalizam, patetičnost, providna udvaračka politika iz koje viri naručena tema  i naparfermisana strategija-čitaj namera ispiranja mozga.Zato zbog učestalosti ove pojave, mislim da su mediji, kada  posmatrate njihov put u loš posao zapravo u mnogo slučajeva, odgovorni za stvarnost.

Vrlo brzo razumećete o čemu je reč ako vas podsetim na primer  koji vam je svakog dana u kući . Ovoga puta – Beogradska hronika TV Beograd, 08. 08.2013.godine u 18,05.Voditeljka, koja inače  ništa drugo i ne zna osim da brzo priča, najavi prilog o kondukterki Snežani u gradskom prevozu. Reporter  nadahnut slučajem jedne BUS PLUS kondukterke koja „ima osmeh za sve putnike u gradskom prevozu“ zaključuje kako  kondukterku Snežanu od 700 putnika koji u njenoj smeni prođu kroz autobus, svi obožavaju, zatim reporter dodaje kako je  kondukterka Snežana majka troje dece, koja je „završila informatiku i…“, i koju je sudbina  dovela  da bude kondukter. „Snežana bi volela da se zaposli u svojoj struci , ali bi joj zaključuje  reporter, nedostajali putnici i njihovi osmesi“. I tačka. Posle ovoga zbilja  mora se staviti tačka. Očigledno  je da Snežana ne radi na liniji br.15 gde povlašćenim narodnim herojima Evropske Unije Romima kondukteri ne smeju ni da traže karte. Iz dana u dan ovde  su prava iživljavanja nad  Snežaninim kolegama kondukterima .Takva i tolika da će neko od Snežaninih kolega zažaliti što je ikad radio ovaj posao. I sigurno je da  mu neće, ako nađe drugi  posao, nedostajati putnici.E ali TV Beograd i njegova beogradska hronika  ne razmišljaju  o posledicama ovog  priloga. Njima je važno da je naručilac priloga zadovoljan  što je gledaocima poslata poruka o svim blagodetima  BUS PLUS-a.

TRAČ UTISAK
Ili Utisak nedelje. Voditeljki ove emisije u razgovoru sa premijerom Srbije na temu rekonstrukcije vlade (a to nam je valjda sudbonosno pitanje) važnije od delova iz programa  novih ministara su lična prepucavanja između premijera i vicepremijera, Dačića i Dinkića, šta je ko rekao, i sl. Poseban utisak je odsutsvo pristojnosti da se sačeka da sagovornik završi započetu misao. A još crnje i gore od svega, što to svi, ama baš svi prihvataju kao normalno. Niko još, a tako je već godinama nije rekao toj i takvim voditeljima „Sačekajte da završim odgovor na pitanje koje ste mi postavili.“Sačuvaj Bože da  se sagovornik držeći do sebe  u slučaju takve prakse zahvali na pozivu i  obeća da će doći sledeći put, ali da traži da se poštuje pristojnost u razgovoru.To se skoro neće desti. Neće jer svim tim sagovornicima je važno da dođu u emisju. I to je tužna istina o  odnosu medija i njihovih dirigenata.

Naravno, borba čoveka protiv medija, od  medija do medija  mora biti različita. Svaki medij seje po neku štetu. Uzmite samo za primer TV Hapi i njenu emisiju Ćirilica. Za borbu protiv ove televizije, koju još nazivaju i mašina za pranje, skoro da nema načina odbrane. Na toj  televiziji  voditelj pomenute emisije pre izvesnog vremena , kao što sam napomenuo na početku teksta, ukaza čast Vuku Daškoviću da  kaže istinu o Srpskoj gardi  na prostorima . I bi šta bi. Vuk Drašković se odreče, umesto da se pohvali činjenicom da je  stvorio elitnu Srpku gardu. Kao što mnogi gledaoci znaju za drugačiju istinu, zna i voditelj . Ali Vuk reče što reče. I samo on zna za svoj problem  što, o istoj stvari ima više istina, u ovom slučaju dve, što menja istorijske činjenice . Da muka nije prevelika sigurno ne bi obmanjivao ni sebe niti gledaoce. Ali ako mora Vuk, ne mora voditelj.

On nema pravo da prećuti izjavu  sagovornika, a da je zaboravio teško je  poverovati,  jer nije 4. novembra 1991. godine bio tako davno kada je nedeljnik Vreme objavio izjavu Vuka Draškovića :
“Naša odluka je glasila iniciramo stvaranje Srpske vojske i Srpske garde, kao njenog najelitnijeg profesionalnog dela….Krenuli smo sa stvaranjem spiskova dobrovoljaca i obratili se Skupštini Srbije da donese odluku o formiranju Garde i Vojske, a mi ćemo im dostaviti spiskove dobrovoljaca da ih država naoruža, obuči i preuzme.“

I šta je sada istina ? Ovo ili ono što Vuk nedavno reče?!
A šta je preostalo izbombardovanim čitaocima i Tv gledaocima?! Da se bore i snalaze u kiši neistina. Od prve do poslednje prošlo je tek 22 godine, a  još ne znamo kojoj treba verovati. A šta će biti nakon sto i dvadeset dve godine kada ne bude više ni živih svedoka?! Opet će se  čovek boriti za istinu. Jer će pored pomenutih dokaza naći i ovaj dokaz lične prirode  koji je razlog više da voditelj  ne sme da  prećutkivanjem verifikuje istinu.

Reč je o  oproštajnoj reči Vuka Draškovića  na sahrani  Đorđa Božovića Giške:
“…oni koji ništa  sa srpstvom nemaju od  Tebe su tražili  dokaz srpstva.Umesto toga dao si im svoju krv kao najbolju tapiju“.

Naravno, ono što se svi pitaju, trebalo bi i mediji da pitaju: Zašto bi Vuk Drašković tako posebno inspirisan ponosno   govorio na sahrani  komaandanta   Srpske   garde  ako    je   on  i njegova stranka nisu stvorili. Zato što se svako normalan ponosi svojim uspesima i radom. Istina, ako mu je bio prijatelj, istina je da je Vuk imao još prijatelja, pokojnih, pa nije tako govorio. Ali istina je i to da uz sve  aktivnosti  medija još  ne znamo zašto je od istine časnije, ispravnije i isplativije obmanjivati   javnost ? !

Zato, da mediji danas nisu u otvorenom sukobu sa čitaocima priča o  Snežani  kondukterki ne bi bila hvalospev BUS PLUSU,  Utisak nedelje ne bi bio utisak o tračevima i dokaz  nedostatka osnovne kulture u komunikaciji, rialiti programi ne bi bili farme za formiranje nacije mentola sa kojima je, to se zna , uz pomoć takvih programa najlakše vlada. Vuk Drašković ne bi silovao naše pamćenje  ? !“

U jednom, drugom, trećem… i svim ostalim slučajevima pitanje je– trebaju li nam  mediji koji siluju istine ?“ Zar mediji  nisu odgovorni za takvu  stvarnost ? !  I eto prilike da se čovek ponovo bori. Nenadano ali opravdano.  Konačan račun tek će da stigne………

/ Izvor : Sedma sila /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP