Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 99221
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6606323
Ko je na sajtu?
Imamo 51 gosta na mreži

ISTINA IMA SAMO JEDNO LICE (IV.DEO)


02.08.2010. / Akademediasrbija
Priredio za objavljivanje : Slobodan Maričić

ZAŠTO AMERIČKE TAJNE SLUŽBE MRZE SRBE ?

I Miodrag Paunović je bio major jugoslovenske kraljevske vojske, koji je posle kapitulacije 1941. zarobljen i interniran u Nemačku. Posle oslobodjenja ostao je u emigraciji i zavrbovan da se bavi špijunskim poslovima za Kralja Petra II.

Zbog toga je odlikovan i unapredjen u pukovnika. Njegovo područje delovanja je bila Italija, a načelnik za špijunski centar u Trstu bio je Marko Ardalić, koji je imao konspirativno ime "Agent 692". Bio je sed, nizak, pedantan i temeljan čovek, i dobar organizator jer je uspeo da stvori špijunsku mrezu i u Zagrebu, gde je već 1946. imao tajnu radio-stanicu "Violina" i jednu u Beogradu. Špijunski centar pod imenom "Janko" u Zagrebu vodio je folksdojčer Ludvig Mekter. A glavni agent, načelnik špijunskog centra u Srbiji, bio je Milorad Japaga, komandant bataljona u brigadi Dragoslava Račića i član Štaba Dragoslava Draže Mihailovića. Japaga je ušao u Jugoslaviju 1949. godine pod lažnim imenom Milorad Kladara, a sa njim je bio i Danilo Cintor, koga je on imenovao za šefa Obaveštajnog centra Vojvodina. Cintor je bio smešten u jednom salašu kod Novog Sada. Treći član ove špijunske trojke bio je četnik Milan Todorović, bivši nedićevac i oficir za vezu izmedju Draže Mihailovića i četničkog komandanta Račića. On je sve do 1947. godine ilegalno živeo u Vinkovcima, da bi 1948. emigrirao u Austriju, ali ga je već 1949. godine Milorad Japaga vratio natrag u Jugoslaviju. Šifra kojom se Japaga javljao Marku Ardaliću preko radio stanice glasila je "Republika Srbija", a Cintor je koristio lozinku "Vojvodina je ravna".

ŠPIJUN ZVANI „CICO“

"Kada je izbio hladni rat, a posebno kako je rasla napetost u zoni Istre Amerikanci su se direktno umešali, pa su svojim dolarima postali "suvlasnici" Kraljevskog obaveštajnog centra br. 1 u Trstu. Na čelu ovog centra nalazio se Dragoljub Vurdelja, predsednik Pravoslavne crkvene opštine „Sveti Spiridon“ u Trstu. Sve pisane izveštaje agenata i privatnu korespodenciju ovoga centra, Vurdelja je vodio preko emigranta Djordja Draškovica, takodje iz Trsta", piše istoričar Milenko Doder.

Po podeli italijansko-jugoslovenske granice na zonu A i B, Amerikanci su dobili prvi reon, tačnije grad Trst sa okolinom. Bilo je to 1945. godine. Već godinu dana kasnije biće to tzv. „Slobodna teritorija Trsta, a po Doderu buduća obaveštajna „Meka“ za sve sile, a prvenstveno za SAD. U takvim uslovima Dragoljub Vurdelja je imao pune ruke posla, jer je za potrebe Amerike rukovodio kanalima za ilegalno prebacivanje emigranata u Jugoslaviju. Prvi njegov kanal se zvao "Slovenska veza", a drugi "Austrijska veza", jer je išao preko Udina - Tržiča i Maribora, odnosno preko Udina - Filaha i Klagenfurta. Da bi pokazali kako podržavaju četnike u emigraciji, kao svoje nove saveznike protiv jugoslovenskih komunista, Amerikanci su, tačnije predsednik Truman lično 1946.godine posmrtno odlikovali Dražu Mihailovića i tako mnoge naše emigrante pridobili za sebe. I to je bio odgovor Britancima na njihov zaokreta prema partizanima tokom rata i jugoslovenskim komunistima posle rata. Ali u igri je Vašington samo sledio London.

" Tajnim kanalima su do 1948. godine u Jugoslaviju ubačene stotine diverzanata i špijuna i Amerikanci nisu birali iz koje će emigrantske grupacije birati saradnike – ustaše četnici, šiptarski balisti, makedonski VMRO – svi su bili dobrodošli.

Najveća ustaška akcija ubacivanja terorista posle rata je bila sa poznatom ustaškim zločincima Ljubom Milošem i Božom Kavranom na čelu. Ova akcija se zvala "Gvardijan". Ustaše su ušle preko Madjarske, kuda je do tada prošlo petnaest njihovih grupa terorista. Amerikanci su u šesnaestu grupu ubacili i svoja tri špijuna, koje je predvodio neki Izidor Strmecki. Svi oni su, kao i ostali pre toga , pali u ruke našim organima bezbednosti" - piše Milenko Doder.

Dragoljub Vurdelja je bio sreski načelnik u Smederevu pre rata, a potom jedan od Ljotićevih funkcionera. Vurdelja je zbog razgranatih veza i aktivnosti dugo godina smatran najjačim špijunom – operativcem u jugoslovenskoj emigraciji. Koristio je nadimak Petrović ili Cico. On je oko sebe okupio nekolicinu agenata iz svih društvenih slojeva, koji su svoje posebno uporište imali već tada i u Beogradu. Posebnu podršku imao je medju bivšim kraljevskim oficirima, od kojih su neki posle oslobodjenja, tvrdi Doder, postali starešine JA. Jedan od njih je bio i Andrija Lončarić, kojeg je Vurdelja zavrbovao da radi i sa Amerikancima. Zajedno sa Djordjem Draškovicem držao je na vezi u Mariboru jednog profesora, koji je imao šifrovano ime „Lojze“, koji mu je 1947. zbog neaktivnosti bio „zatvorio“ glavni kanal za prebacivanje terorista. Zato je Vurdelja poveo akciju "Crni kralj" da otvori taj kanal. Medjutim, njegova saradnica Mirjana Jović ga je izneverila i sva dokumenta o tome predala jugoslovenskoj tajnoj policiji. Vurdelja je morao da prestane sa radom i umro je 1971. godine, a tajna o obaveštajnoj saradnji sa Amerikancima se nije do kraja nikada razjasnila, posebno o kraljevom učešću u subverzivnim aktivnostima njegovih ličnih agenata protiv Jugoslavije.

" Zvanično je obaveštajna aktivnost dela naše emigracije počela još 1941. godine, odlaskom u inostranstvo izbegličke vlade generala Simovica u London , koja je reorganizovala svoje špijunske punktove, koji su pre rata postojali u svim diplomatskim centrima. U saradnji sa nekim zapadnim obaveštajnim službama - piše dr Milo Bošković, taj deo političke emigracije je tokom rata radio na povezivanju sa četničkim pokretom u Jugoslaviji. Centri su bili u Parizu, Jerusalimu, Kairu, Istanbulu, Rimu, Bernu i posebno pri Vatikanu. Imali su zadatak da prikupljaju podatke o stanju u zemlji, da vrbuju ljude u Jugoslaviji i pripremaju diverzantske akcije. Kapitulacijom Italije ovi centri su pomereni bliže granici naše zemlje u Bari, Brindizi, Taranto, Napulj, Rim, Firencu, Perudju i posebno Trst".

Jedan od ljudi koji se bavio vrbovanjem novih agenata bio je Boško Blagotić, specijalni emisar četničkog vojvode Jevdjevića. Zdenko Antić, saradnik vojvode Momčila Djujića i saradnik Radio stanice "Slobodna Evropa", zavrbovan je još u logoru Eboli od strane američkih obaveštajaca. I on je poput ostalih doušnika radio na agenturnim vezama, na kvazi-naučnim metodama prikupljanja, obradi i analizi podataka o FRJ, finansiranju emigrantskih organizacija, vrbovanju naših gradjana u inostranstvu i ubacivanju agenata u Jugoslaviju. U jednom od takvih centara u Baden-Badenu, na primer, vrbovani su i obučavani i neki bivši oficiri Drinske divizije, kojom je komandovao vojvoda Momčilo Djujić. On je u lično u Jugoslaviju poslao agente Damjana Davidovića, Petra Markovića, Stanka Bahtovskog, dok je Miodrag Paunović za sprovodjenje akcije "Dalmacija" zadužio Vojina Mamulu. Svi su oni pohvatani i osudjeni na višegodisnju robiju, kao američki, britanski i francuski špijuni prema pasošima zemalja koje su imali. Mnoge emigrantske političke organizacije su u to doba izdavale preporuke i uputstva o formiranju obaveštajnih službi. Tako je organizacija "Jugoslovenski demokratski savez" iz Minhena, čije se sedište nalazilo u zgradi radija "Slobodne Evrope", početkom pedesetih izdala slična pravila. Ne treba zaboraviti da je tu radio stanicu osnovala CIA i da je bila pod specijalnim obezbedjenjem te organizacije. Rukovodilac te emigrantske organizacije bio je Slobodan Stanković, zvani Ćata, takodje zaposlen u radiju Slobodna Evropa . Njegov zadatak je bio da za CIA-u analizira jugoslovensku, posebno srpsku štampu. Svoje izveštaje je predavao pukovniku Robertu Smitu u američkoj vojnoj bazi kod Minhena, koji je bio koordinator obaveštajnih aktivnosti medju jugoslovenskim emigrantima. Amerikanci nisu imali nikada običaj da priznaju svoju blisku saradnju sa jugoslovenskim emigrantima na obaveštajnom planu. Medjutim februara 1967. godine, list "Vašington post" priznao je da je CIA direktno finansirala četnike, da im je platila prevoz od Njujorka do Vašingtona da bi učestvovali na demonstracijama tokom posete Josipa Broza Tita. U to vreme Nikola Kavaja je sa grupom saradnika pokušao atentat na jugoslovenskog predsednika, a docnije oteo avion kako bi doleteo do Jugoslavije obrušio se na zgradu CK i ubio Tita. Iako je ovaj plan, inače dostojan samo romana na granici fantastike, ne zbog organizaciono tehničkih, već i bezbedonosnih razloga Kavaja je osudjen na doživotnu robiju, ali je pomilovan posle dvadeset godina. Jednom je javno priznao da mu je u zatvoru Teri Balentajn, oficir za deportaciju ponudio da bude saradnik CIA i FBI protiv Srba u Americi. Nikola Kavaja je, kako sam kaže, tu ponudu sa gnušanjem odbio.

/Nastavlja se/





Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP