Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 53244
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6293618
Ko je na sajtu?
Imamo 64 gosta na mreži

NIKO VIŠE NE VERUJE U BAJKE, ZATO OLABAVI ACO ?


22.10.2013. / Akademediasrbija

Piše : Slobodan М.Maričić

Čitam, gledam, slušam o proslavi pet godina Srpske Narodnooslobodilačke Stranke ili kako već, po obećanjima  .....

 Da je bilo mnogo članstva i publike – jeste. Da je bilo mnogo gostiju – jeste. Da je bila i poneka suza – jeste. Da je bilo lepih priča, obećanja i bajki – jeste. E tu smo, u „sridu”, kako bi rekao Tomin kolega i prijatel Josipovič . U ovim godinama iskusio sam da maštanja i bajke jednostavno ne funkcionišu. One postoje, njih nam pričaju političari decenijama ili čak vek, dva ( one vekovima, mislim na Srbe), kao danas ili juče Toma, Vučić i ostali. Nisam psihijatar, ali verujem da i oni veruju, da su te bajke ostvarive, da će nam sve postati kao u njihovoj priči, uskoro, ili jednog dana.  Ali kako rekoh, te bajkovite stvari jednostavno ne fukcionišu kako bi se nekom moglo činiti, ili kako nam se predstavlja i obećava.

Medjutim, političari moraju da nam nešto obećavaju, jer inače ne bi imali glasača, a ne bilo ni političara. Neki lažu svesno, a drugi pak veruju i sami u čuda. Neiskusni i generacijama naivni Srbi veruju u čuda, ali čuda se ne dešavaju, pogotovo ne nama Srbima i naročito ne neka lepa i pozitivna. Zato mi Srbi, kako zapažaju psihijatri, idemo nekako pogrbljeni u nekom odbrambenom stavu, očekujući da će da nam se nešto neprijatno opet sručiti na glavu i ledja.

Umesto roštilja ja jedem povrće i pahuljice, umesto špricera pijem čaj od kantariona, moj radijus kretanja je umesto dva, tri dana kao nekad, pao na 1 sat odsustva od kuće, iz više razloga. To je moje trenutno prirodno stanje u kome sam konačno shvatio, da ne postoje lepe i neprirodne stvari kako ih predstavljaju u bajkama. Čak sam nekad i ja živeo u bajci, verujući da su matorci oko mene iz nekog drugog filma i da se moje mladalačko stanje neće pretvoriti u drugo stanje u kome sam danas. I mentalno i po izgledu. Ne verujem više ni da ću živeti sto godina, iako sam i ja pevao : „Neću da živim hiljadu godina, dovoljno je samo sto” .  Zato sam napisao „ poslednju volju” , kovertirao je i čekam, a tek malo se kurobocim u šetnji po kraju, pred onima koji se zeznu pa me slušaju verujući da ću biti kratak. Drugi put skoro trče pored mene, da ih ne bi zaskočio nekom pričom o ranijim vremenima. Da ne bi i vi pobegli iz ove priče, prelazim na stvar.

Jasno je kao dan, da ta SNS nije mogla da naraste kao testo sa dosta kvasca, bez doooosta love i podrške stranog, pa tek onda unutrašnjeg, mislim naroda kao faktora. Kako bi inače poštenjačine i siromasi Toma i Aca kakvi su bili, stvorili „Čudo nevidjeno” prikazano prekjuče u Areni. U to nije siguran samo onaj, koji o tome ne razmišlja, a istini za volju razmišljanje nam je mnogo dalje od držalje sekire. Zaključak : ideja o „ubijanju” radikalizma u Srbiji je projekat stvaranja „Velike SNS”, umesto velike Srbije. I sve je uradjeno prema stranoj zamisli. Radikali su nestali, kao lanjski sneg iako smo svi mislili , pa i ja,  „da samo smrt može da ih rastavi „ a Srbija je tada konačno postala spremna da krene ozbiljno evropskim putem, u propast.  Nisam bio radikal, ni simpatizer, ali je istina da je ta stranka bila ozbiljna opozicija, kakve danas nema, niti će je biti skoro u Srbiji.

Posle formiranja naravno ide SNS u ostvarivanje razvojnih planova uz neizbežnu pomoć stranog faktora, čitaj dolara. Nije malo onih koji su mislili da je u dvojici dojučerašnjih radikalskih prvaka Tomi i Aci  ostalo još nešto malo od radikalnog bunta, koji će svakog trenutka nekako postati javan. Djavola, umesto da budu samostalniji i agresivniji u nastupu u borbi prvo za medjunarodnu pravdu, oni su spuštali ton do majstorskog  govora iz trbuha : „Yes, I understand”. Zapadni neprijatelji postaju njima i nama partneri i prijatelji, a Rusi umesto braća , takodje postaju – prijatelji, i to kada nam  zatreba.

Prvo me je iznenadio Vučić svojim isprva stidljivim izjavama,  a sada skoro zaklinjanjem da nema odstupanja sa EU puta. Toma je iz pozadine mumlao nešto kao „ ali ne po svaku cenu” , medjutim ispade da oboje pristaju na svaku cenu. Hrvati nas trte na svakom mogućem  planu, a mi im dajemo podršku za sve svinjarije: beneficije, oproste, pomeramo granice, izuručujemo ljude, otvaramo im fabrike i megaposluge, ide Toma kao i oni ranije u posete, dive se i obećavaju još bolju saradnju, poklanjamo im i prodajemo zemlju u svakom smislu te reči, pa izgleda i decu. Nema više oblasti gde nam (se) nisu zavukli.

Toma izigrava neku „madam beterflaj“ – leti po svetu obilazi sve što ne treba i radi sve što mu je rečeno. Iznenadio me je svojom skromnošču, kada je od sina dobio na poklon, ni manje ni više nego audi, automobilče tek da mu se nadje pri ruci. Sramota. To je bilo dovoljno da se razuverim u njegovu skromnost,  lik i delo „ čoveka iz naroda“ . Do mojega.

Što se tiče politike i mnogih obećanja vlasti, a najviše Vučića NE VERUJEM :

- da SNS vodi politiku bez američko-zapadnih mentora, jer koji će moj svuda gde je Vućić onaj mentor Manter. Šta će amerikanci ili englezi, ambasadori ili savetnici uvek u blizini nekih političkih dogadjanja. Malo na sastanke u vladu , malo na peder paradu . Pa onda na vežbe naše slavne armije, koja ne sme da udje u pola šiptarskih sela na jugu Srbije da ih ovi ne ispraše, kao što su policiju u Novom Pazaru gde još stoje zastave , table i spomenici teroristima , ali ne u centru, već jedno pedeset metara dalje, a to ne smeta nikome, jel’. Ska probljem !

- da  pre svakog ozbiljnijeg poteza vlade, ne konsultuju nekog debila iz EU

- da je vlada složna jer se slažu, nego im „ strani faktori“ tako nalažu

- da su sve ostale stranke „boranija“ i da je prirodno trebao Vučić da razgovara prvo sa Čedom. Kao on je faktor, njega voli narod, mase, on ima planove za  „revitalizaciju“ ove naše jadne zemlje.  Ali biće zato odlična saradnja LDP i SNS. Živi bili pa videli, jer su to naredili šefovi iz EU i NATO. 

- da će uskoro novi Mig-ovi iz Rusije poleteti na našem nebu, jer se Vučić naglo utišao o planovima za jačanje ratnog vazduhoplovstva, posle packi koje je dobio u Americi. Biće da će nam Nato patrolirati da nas štiti i sa neba, pošto nas već štiti na kopnu gde nam putevima brundaju NATO trupe u kamionima sa našim vojnim tablicama, koje menjaju na granici. A ova tri Mig-a evo baš danas imaju ratne vežbe u sadejstvu za ovim Jatovim , pardon, emiratskim avionom  kojim smo ojačali civilnu flotu.

- da ćemo dobiti S 300 od Rusa da branimo nebo, a kako ide pre će biti da ćemo kada amerikaci odluče na nas sjebu provocirajući Ruse, dobiti S300, S400 i S500, ali sa neba .

- da će Putin doći uskoro da nas pohvali za „ odlučne „ korake ka saradnji i zbližavanju koje je vlast učinila prema Rusiji. ( kao u onoj bajci o mačkovim čizmama od sedam milja )

- ne verujem niti u druga njihova obećanja a posebno u ono Vučićevo – da ćemo u EU biti 2020. E za tim obećanjem ne treba žaliti, jer se objektivno neće moći ispuniti, pošto EU tada neće više ni postojati.

I mnogo toga im još ne verujem. Ali da kažem zašto.

Pa prvo, polako ali sigurno upadaju u političku kolotečinu i čine sve više ono što su drugima zamerali. Počinje nepotizam, partijsko protekcionaštvo, „šamaranje“ finansija. Ne mogu verovati da se nijedna od zemalja u bedaku poput Grčke, Portugalije ili koje već nije setila da pozove svetske i medjunarodne stručnjake da dodju i rade džabe. „Ma ’ajte molim vas“, što bi rekao Bata u filmu : „Ko to tamo peva“ . Nemaju oni druga posla nego da za Srbe rade džabe. Aloooo, pa neko će to morati da plati, i prvo će to plati neko od zapadnih šerifa, a na kraju ćemo da debelo platimo mi. Zašto ? Pa zato jer oni neće da rade pet godina za džabe, neće ni godinu, a nama treba bar pet, šest da izadjemo iz dubioze. A šta ako se oni u svom proračunima slučajno ili namerno zeznu i sjebu i ovo malo što imamo nečega ? Ko će biti kriv ? Naravno niko, jer nema ni papirića o nekoj odgovornosti, kada im stavljamo naše glave na panj.

Hoću da pitam, šta bi od izbornih obećanja da više neće zajebavati Srbiju i da je dostojanstvo zemlje sveti zadatak. Eto ti dostojanstvo Srbije Vučiću, kada ti danas  sa Kosova poručuju ko može, a ko ne može da udje na Kosovo. Ali pre će biti da si odlično odradio fazon da ne odeš na Kosovo i Metohiju, jer šta imaš tamo da poručiš narodu. Ništa. Sve se zna. A i taj neki ministar ili komesar Vulin, koji navlači neku crnu uniformu i maršira provocirajući toliko da ubuduće neće pustiti nikoga,  čak ni u balskim haljinama preko granice ( koja jel' uopšte i ne postoji ), ispade da je ti je neophodan da te kao nešto savetuje. O čemu Aco, pa dečko je još u pubertetu iako ima godina.  Hoću da pitam dalje, kada će da padne prva presuda ovim tajkunima, kriminalcima iz bivše vlasti ili iz ranijih vlasti, jer se nešto to mnogoooo odužilo. 

Prvi sa spiska dr. Kostolomac Dulić šetka ti se ispred nosa na TV i... šta ? U čemu je (iskrsao) problem ?  Hoću da pitam, dokle ćeš da se ližeš sa manjinama koje nam svaki dan jebu mater po Vojvodini, biju, prebijaju i broje Srbe uz pomoć Čanka koji noću bije, a danju ti ljubi sliku ? Znam da ti fali malko glasova koje ti u parlamentu obezbedjuju Madjari, ali bre oni preteraše sa zahtevima.

Sada i potomci folksdojčera prete sa IV-tim  Rajhom, a ti ništa, ne ti, nego  niko se ništa ne oglašava.  Hoću da pitam i oko ovog medijskog bombardovanja, jer se dok se tamo biju oko nekog zakona o medijima,  Al Džazira (naša prijateljska) TV stanica otvara stoto dopisništvo i studio u Srbiji. Ovi sa B92 Turbo i ne znam ko sve još, prenose od  prijatelja u  BBC, CNN, DWelle, Glasa Amerike itd. svakih sat najnovije dogadjaje, koji imaju veze sa Srbijom koliko ja sa baletom.

Naravno, cilj je da sludi ovo malo što preostane normalnih posle Farme, sa vestima iz sveta koje su crnje ne može biti crnje, da bi pomislili kako treba da budemo srećni što živimo u Srbistanu.

Ne razumem se u finansije , a to mi je otkrila žena još davno kada je preuzela kućnu kasu i odredila mi gornju granicu zaduživanja od 20 evra, pa zato ne znam koliko smo uštedeli i čega od kako Ti i Toma dodjoste na vlast. One fore tol'ko posto u odnosu na prosek i potrošačku korpu, takodje ne gutam, jer ko kupuje danas na korpe? Nego svi u najlon kese od kilo, dve.

Na kraju da upitam Aco, kada ćeš reći : „  Evo uradili smo to i to do kraja, bez onog samo još treba...., i ali „ ..... ?   Pedeset ili kol’ko hiljada što ti je došlo na proslavu nije šest miliona Srba koliko nas još ima bez manjina. I kako reče Miloš Obrenović nekada: „Šta radi narod ? Ćuti . E ne valja što ćuti, popuštaj ! „ Dakle popuštaj Aco sa obećanjima i radi . Toma ne treba,  on je već popustio dovoljno i ako nastavi još da popušta , najebali smo načisto. Imao bih još dosta da pitam, ali ko će toliko  da čita, za džaba.

I konačno, Tebi i Tomi i vašim mentorima sretna  petogodišnjica rodjenja stranke, pa kao što voli Toma da kaže : volim vas kao moju decu, evo i ja volim vas kao moju decu i opraštam vam sitne laži, ali ne zaboravite samo vas gledam sa još šest miliona istomišljenika.
 
 


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP