Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 53190
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6293145
Ko je na sajtu?
Imamo 70 gosta i 4 člana na mreži

ШТА ЈЕ ПРОБЛЕМ СА СРБИЈАГАСОМ


27.10.2013. /  pee-Академедиасрбија
Бранко Павловић

Бајатовића је из угла Америке потребно сменити зато што је Србијагас партнер у изградњи Јужног тока. И из угла Србије га треба сменити, али не сад.

Тема је компликована и зато одмах износим ставове који ће олакшати читање:
1. Зорана Михајловић тражи смену Бајатовића одмах зато што је њен задатак да заустави изградњу Јужног тока;
2. Бајатовића, наравно, треба сменити, али не док се не заврши сва папирологија потребна за реализацију Јужног тока;
3. Основно питање на које треба дати одговор је, како и под којим све условима Србијагас може пословати, тако да не ствара текуће губитке;
4. Све што смо имали прилике да чујемо од званичника показује у најбољем случају по њих огромно не разумевање како се управља сложеним системима и потпуна неспособност да се сагледају сви одлучујући аспекти проблема. А проблем је стваран, није измишљен нити је последица само корупције и зле намере.

Бајатовића је из угла Америке потребно одмах сменити зато што је Србијагас партнер у изградњи Јужног тока и, ако се овлада позицијом директора, онда је могућност опструкције у добијању свих дозвола и папирологији, коју је неопходно поднети, огромна. Ви као све хоћете, само никако да радите како треба и стално вам треба још неко разјашњење, још нека анализа итд., итд.

Када Михајловићка каже да ће се „угрожавање енергетске стабилности Србије“ избећи сменом директора, онда дубином бесмислице коју изговара, као да ће дугови, а нарочито стварње текућих губитака, нестати променом менаџмента у недељи пред грејну сезону, подцртава и чини видљивијим степен хистерије који постоји око почетка изградње Јужног тока.

На моје непријатно изненађење – а верујем да нико не мисли да сам ја нарочито наиван и необавештен човек, сви други предлози које смо чули и од Дачића (повећање цене) и нарочито од  Радуловића (конверзија потраживања у капитал), једнако су далеко од стварног почетка решавања проблема Србијагаса. Уз ограду да не спорим чињеницу да ти предлози нису до те мере бесмислени као оно што изговара Америка кроз лик министарке Михајловић.

Проблеми Србијагаса

Централно питање Србијагаса уопште нису дугови, него непрекидно прављење текућих губитака.
Централно питање Србијагаса уопште нису дугови, него непрекидно прављење текућих губитака. Да би се то решило, неопходно је истовремено сагледати следеће сегменте:

а) Како организовати рад целокупне привреде и топлана као највећих потрошача гаса како би се потрошња кретала у уговореном распону 40 одсто лети и 60 зими;
б) Оптимализација инвестиција и техничко-технолошког одржавања система;
в) Смањење транспортних трошкова и кроз Мађарску и кроз Србију;
г) Оптимализација запослених и смањење фиксних трошкова;
д) Рационализација коришћења сопствене имовине;
ђ) Рационализација финансијског пословања;
е) На основу претходних анализа, утврдити цену гаса која би обезбеђивала да се не стварају нови губици;
ж) Поновна анализа свих сегмената у моделу примене цене гаса утврђене на описани начин;
з) Предалагање решења које је одрживо.

Тек када се ово уради, на ред долази питање дугова. И евентулана конверзија, о којој говори Радуловић. То је као да имамо пацијента коме треба пресадити јетру. Потребан нам је донор, силне анализе да јетра одговара пацијенту, огроман тим од 15 и више стручњака на челу са врхунским хирургом, терапија коју ћемо применити након операције да би се смањио ризик од одбацивања и тако даље. А потребан нам је и анестезиолог, да пацијента уведе у анестезију. То је у нашем случају конверзија дуга у капитал. То што је пацијент успаван, не значи ништа у погледу нефункционисања јетре. Узрок није отклоњен. А то су текући губици. Само да бих приближио читаоцима сложеност неопходних анализа, овом приликом само ћу мало развити тачку а).

Реч је о томе да остварујете повољнију цену гаса ако имате вишегодишњи уговор са Гаспромом, али онда морате гарантовати стабилност повлачења количина гаса у уговореном распону. Иначе вам следују санкције које гас чине скупљим него да га набављате по краткорочним уговорима. И онда је систем потпуно неодржив.

Да бисте то постигли, морате да искључите рад главних потрошача који нису везани за грејање у периоду 15. децембар – 15. фебруар, као што су нпр. Азотара или Петрохемија.

Смисао гасних електрана

Мора се анализирати и искључење грејања на гас у Београду како би се смањила количина утрошеног гаса у зимском периоду и враћање на пројекат грејања топловодом од термоелектране Обреновац. Ако се сећате, својевремено је гасни лоби преко покојног Богдановића успео да већ пложене цеви ископа и прода како би се Београд потпуно бесмислено грејао на гас, а топла вода и даље отицала Савом.

То даље значи да такви субјекти морају своје ремонте да планирају у зимско време, веома прецизно и одговорно, а истовремено да у периоду који претходи ремонтима обезбеде залихе својих производа како тржиште не би остало без снабдевања. То повлачи питање финансирања тих залиха у првој години (после све иде у оквиру текућих прихода и расхода), ко то плаћа и из којих средстава.

То даље значи да се мора обезбедити пласман производа тим субјектима иначе је систем неодржив. Истовремено се мора анализирати и искључење грејања на гас у Београду како би се смањила количина утрошеног гаса у зимском периоду и враћање на пројекат грејања топловодом од термоелектране Обреновац. Ако се сећате, својевремено је гасни лоби преко покојног Богдановића успео да већ пложене цеви ископа и прода како би се Београд потпуно бесмислено грејао на гас, а топла вода и даље отицала Савом.

Анализа мора да обухвати и могућност повећања потрошње гаса преко изградње гасних електрана, које би радиле у летњем периоду и утицај тако произведених киловата на цену струје. И иначе се мора направити цела студија паритетних цена енргената.
У сваком од ових система се такође мора водити рачуна о оптимализацијама како би били у стању да плаћају за утрошени гас.

И да овде станем, мислим да сте схватили о како сложеном питању је реч, чак и када се задржимо површно само на једном сегменту неопходне анализе.

Сада поново замислите одговоре типа „цену треба повећати“ – као да цену, уз све постојеће трошкове, можеш дизати колико ти се хоће, а не колико привреда и грађани могу да издрже, или конверзија дугова у капитал, или смена Бајатовића.
Зашто га стварно треба сменити

Када смо радили реорганизацију НИС 2002. године, у чијем саставу је тада био и Србијагас, транспортовано је око 2,2-2,5 милијарди кубних метара гаса годишње. Запослених је било око 650 и план је био да се тај број смањи на 470. Данас се транспортује око 1,2-1,3 милијарде годишње, дакле дупло мање, а запослених је преко 1.300.

За крај мала илустрација зашто Бајатовића треба сменити. Када смо радили реорганизацију НИС 2002. године, у чијем саставу је тада био и Србијагас, транспортовано је око 2,2-2,5 милијарди кубних метара гаса годишње. Запослених је било око 650 и план је био да се тај број смањи на 470. Данас се транспортује око 1,2-1,3 милијарде годишње, дакле дупло мање, а запослених је преко 1.300.

Или, форсирају се „пројекти гасификације“ у Војводини, а постојећи системи праве губитке и људи се искључују са гаса. Дакле инвестира се потпуно нерационално.

Само у овим ставкама сасвим непотребан трошак који прави Србијагас је око 14 милиона евра годишње. Да и ту не идемо даље у анализу. Јасно је.

Складиштње гаса као могућност да се сачува однос 40-60 је само крајња мера, зато што складиштење битно повећава цену гаса. Складиште превасходно служи за кризне ситуације, када редовних испорука гаса нема. Отуда су све приче о куповини гаса кад је јефтинији и продаји кад је скупљи сасвим неосноване.

Складиштње гаса као могућност да се сачува однос 40-60 је само крајња мера, зато што складиштење битно повећава цену гаса. Складиште превасходно служи за кризне ситуације, када редовних испорука гаса нема. Отуда су све приче о куповини гаса кад је јефтинији и продаји кад је скупљи сасвим неосноване.

И да вас затрпам са још два податка, како бисте у каснијим расправама на ову тему – а расправе и то жестоке тек предстоје – лакше доносили закључке. Ми имамо данас инсталирану гасну инфраструктуру за око 5,5 милијарди кубних метара гаса годишње. Дакле, постојећи капацитет користимо са око 20 одсто (што, наравно, утиче на цену). И прихватљиви транспортни трошкови гаса, када је реч о озбиљним купцима, износе четири долара на хиљаду кубика на 100 километара. Лакше ће вам бити да сами сагледавате постојеће транспортне трошкове кроз Мађарску, ценовни систем кроз Србију, приходе од Јужног тока итд.

Укратко, од ових на власти се решење не може ни очекивати не само зато што су лошег карактера него очигледно немају потребан капацитет. Горњи ниво „оптимизма“ се разборито завршава на нивоу да неће ваљда зауставити изградњу Јужног тока.

Ову констатацију не треба мешати са њиховом популарношћу. Нико није популарнији од Бајатовића у Србијагасу. Ми сви остали то преко државних гаранција за дугове плаћамо, а Бајатовић се весели за све паре. Ту и тамо његова свита у пијанству, враћајући се са баханалија, згази по неког бициклисту, и ту нам се стварно све смучи.

Али после се појави Зорана Михаиловић и горе потисне зло.

/ Изворник: Нови стандард /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP