Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 53433
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6295134
Ko je na sajtu?
Imamo 96 gosta na mreži

АВИЈОНОМ У ЈЕВРОПУ…


29.10. 2013. / pee-Академедиасрбија
 
Пише: Сена Тодоровић
 
Српска влада, са првим потпредседником Александром Вучићем на челу, који је заправо „прва виолина“ у кабинету Ивице Дачића, потрудила се ових дана да свом народу приреди једно необично задовољство: НАРОД ЈЕ ВИДЕО АВИОН !

 Пошто је, према договору са Вућићевим арапским пријатељима, ЈАТ ервејз угашен, јер је имао огромне губитке, које ће влада покрити народним парама, основана је нова авиокомпанија Etihad–Air Serbia. Какав је финансијско-комерцијални аранжман направљен за сада је тајна, иако су се напредњаци у предизборној кампањи клели да ће све „бити транспарентно“. Детаље ћемо свакако сазнати онда када нам рачуни стигну на наплату. Али, шта је то према задовољству и доброј забави за народ!

Половином октобра, уз невиђену медијску буку, на сурчински аеродром слетео је невелики Ербас 319, авион са 120 седишта, стар осам година. Није нов, али је у Немачкој офарбан и окићен новим симболима. Опремљен за естрадни наступ, долетео је у пратњи војних мигова, ангажованих да уприличе церемонију. Нема везе што је потрошња керозина само за њихово узлетање огромна. На аеродромској писти дочек је увеличан и двема ватрогасним цистернама, које су унакрсним млазевима допуниле свечарски декор.

А на писти – одбор за дочек, новинари, камере, рефлектори… и наравно, владајућа политичка елита. Тачније, њен јачи и масовнији део – напредњаци. Премијер није присуствовао – имао је нека важнија посла унутар партије, јер му се на путу изненада испречио тајкун Милан Беко, који је у фази прекрцавања на Вучићеву страну.

СВОМ НАРОДУ се тим поводом, усхићен и задовољан, са широким осмехом, обратио ППВ (први потпредседник Владе) и обећао да ће ускоро стићи још летелица. Биће их укупно осам, каже. И наредни дани по слетању првог половњака били су свечарски. Ербасов први домаћи лет до Ниша, Новог Сада и изнад Београда, више пута је најављиван као прворазредни догађај. Чак су оглашена и осматрачка места одакле народ може да прати прелетање. А у парламенту, Зоран Бабић, шеф напредњачких посланика, и први ватерполо функционер Србије, оштро је укорио све оне који се нису довољно радовали доласку првог авиона. И РТС-јавни сервис придружио се срећном догађају, па је 23. октобра свој неприкосновени други дневник у пола осам започео извештајем о пробном лету.

За то време, Вучићеви нови пријатељи, на свом терену, били су неумољиви. Стјуардесе и стјуарди “Ер Србије” који су упућени на обуку, провели су два дана заробљени на аеродрому у Абу Дабију. Девет чланова наше посаде није прошло регуларну пасошку контролу јер нису имали адекватне визе за улазак у пријатељску земљу, па су приведени под претњом хапшењем. Они су провели ноћ у чекаоници за одмор путника на аеродрому. Наше стјуардесе нису могле ни по ствари у хотелске собе, нити да отпутују за Србију, иако је одмах покренута процедура за добијање виза са више улазака у емирате.

Овде у Србији настављено је вишедневно славље: откривање авиона, показивање, крштење (име му је Новак Ђоковић), припрема за полетање, полетање… Представа за народ који нема посао је вешто смишљена да се попуни време и не чује крчање црева. Да не буде забуне, овде није само реч о власти, него, пре свега, о српском народу, који није ништа научио из своје бурне историје. Кад год се тако патолошки везао за једног вођу, платио је своју наивност. Радоје Домановић је у својој причи „Вођа“ то најбоље описао.

Култ личности, који се сада ствара од Александра Вучића је реприза Милошевићевог успона. Вољени Слоба нас је пре само четврт века на таласу народног лудила, вратио уназад толико да ћемо се опорављати бар још један век. Крајем осамдесетих година на сваком камиону, где су дуголинијски шофери по правилу држали фотографије голих жена, њих су замениле слике Милошевића. Сада се слично догађа и са Вучићем. Наравно, сви волимо да нас воле и обожавају. Али, мудар политичар, мудар вођа, мора да зна да том обожавању убрзо дође крај ако народно безумље узме маха. Зато је и сам одговоран ако се заборави, ако му се амбиције и жеља за влашћу отму, измакну контроли. По оној народној, што више узлетиш, то ће ти и пад са те висине бити дубљи. Политичари који, осим празне приче, народу не понуде ништа конкретно, морају да рачунају да народном заносу мора да дође крај. Нажалост, и наше време пролази. Али нам је изгледа судбина, од које нико никада није побегао, да сваки пут платимо високу цену.

Не треба велика памет да се претпостави шта ће даље бити, није први пут. Обећања којима се вођа уздиже до небеских висина увек се мењају у складу са актуелном ситуацијом. Милошевић је почео успон обећањем да неће дати Косово. Вучић је на том његовом таласу пливао скоро две деценије, а када је ПОНОВО дошао на власт, направио заокрет и тако стекао привремену наклоност света, која ће трајати док се не заврши косовска драма, чији се задњи чин управо догађа. Чим се заокружи признавање реалности да је Косово независна држава, вођа ће бити препуштен заведеном народу, који биолошки неће моћи дуго да живи у трансу. Мораће да једе, да нахрани гладну децу. А када ојађени народ схвати да се од косовског мита не живи, а и тај мит нестане, онда ће бити касно. Србија, која је већ сада и демографски преполовљена, биће дефинитивно враћена негде у петнаести век. И ту више неће бити важан вођа. Он ће завршити тамо где му је место. Али, шта ми имамо од тога?

Ниво обожавања није и мера вредности ниједног појединца. И не обећава срећу онима којима је она потребна да би преживели. Не верујем ни да ће радници крагујевачког транспортног предузећа који данима штрајкују и блокирају саобраћајнице, позивом да им се обрати Вучић добити своје плате, које нису примили скоро годину дана. Утихнули су интелектуалци, радници се буне једино када не добију плату, не упуштајући се у то због чега ту зараду нису примили. Омладина је једино заинтересована да одавде побегне, с правом, јер им је тамо далеко једини излаз и шанса да се остваре. Прљави новац влада и решава проблеме политичке елите. Док га има. А, биће га, на жалост, пре свега на политичком тржишту.

На пијаци питам једног ватреног обожаваоца актуелне власти: шта је то Вучић за годину и по добро учинио за Србију?

- Ухапсио је Мишковића!
- А шта ти имаш од тога? Мишковић још није осуђен?
- Немам ништа, али нема везе. Нема ни он!

Значи, није важно шта ћу добити, него шта ће комшија изгубити. Нек’ комшији цркне крава!

 / http://www.torontonovosti.com/home/2013/10/27/zadovoljstvo-u-srbiji-narod-je-video-avion  /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP