Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 71998
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6439849
Ko je na sajtu?
Imamo 78 gosta na mreži

VELIKI KTITOR IZ BAJČETINE


06.11.2013. / ree-Akademediasrbija
D. Gosteljski

Jedna vest u septembru ove godine, koju je objavio internet portal lista “Alo”, nije se kasnije posebno eksploatisala u srpskom medijskom prostoru. Naime, prva dama Srbije je 11. septembra posetila Hram Svetog Save.

Naravno, sama poseta nekom verskom objektu nije ništa neobično, ali je veoma indikativno da se tada Dragica službenim “audijem” dovezla pred sama vrata Hrama. Uz stepenice automobil nije mogao, a da je mogao, možda bi žena predsednika Srbije “ujahala” u tu srpsku svetinju poput srednjovekovnih osvajača s istoka. Takav njen postupak  jasno govori o tome koliko poštovanje ona gaji prema SPC i prema srpskim tradicionalnim vrednostima. List “Alo” podsetio je tada čitaoce da je Hram Svetog Save, tokom svoje posete Srbiji 2011, pohodio i predsednik Rusije Vladimir Putin. Ali, za razliku od Dragičinog, njegov automobil se parkirao na propisnom mestu, na parkingu ispred Hrama.

Ovih dana, pristigla je nova vest: predsednik Srbije gradi crkvu u svome dvorištu! Ni ta vest, izgleda, ne izaziva onoliko interesovanja u srpskom javnom mnjenju, koliko bi se moglo očekivati. Ipak je to takav presedan da se preko sličnog čina nikako ne bi smelo preći ćutke i bez jednog ozbiljnijeg osvrta. Gradnjom crkve, hteo ne hteo, Tomislav Nikolić nas vraća u srednjovekovnu tradiciju srpskih vladara (kraljeva i careva) iz doba dinastije Nemanjića.

Ali, ovde se odmah nameće pitanje, da li jedan “moderni” predsednik države sme da sebi uzme za pravo da gradi crkvu kao svoju zadužbinu? Neko će reći, pa u Srbiji je poslednjih decenija izgrađeno na stotine crkava, a “graditelji” su uglavnom bili novopečeni biznismeni, “tajkuni”, savremeni bogataši, od kojih su mnogi svoj imetak stekli na prilično sumnjiv način. Ako sme crkvu da sagradi svako ko ima dovoljno novca da se takvog “poduhvata” prihvati, zašto to ne bi mogao da uradi i predsednik Srbije – Tomislav Nikolić? Opet, ni pomenuti “tajkuni” nisu gradili crkve u svom dvorištu, ili su takvi slučajevi veoma retki.

Znamo da je podizanje zadužbina (crkava i manastira) bio veoma raširen običaj srpskih vladara u srednjem veku. U državi Nemanjića, od Stefana Nemanje pa do poslednjeg cara Uroša, a potom i u kraljevini Mrnjavčevića i kneževini Lazara Hrebeljanovića, kao i u despotovinama Stefana Lazarevića i Đurđa Brankovića, nije bilo ni jednog vladara koji se nije potrudio da podigne bar jednu značajniju crkvu ili manastir. Kasnije je takvu tradiciju nastavio kralj Petar Karđorđević, izgradnjom crkve na Oplencu. Takve zadužbine (s darovnim poveljama darodavaca) izdržavale su se od imanja koja su im poklanjali ktitori. Da li će i Nikolić svoje imanje pokloniti crkvi koju gradi, da bi ova imala od čega da se izdržava?

Manastiri i crkve nisu građene samo zato da bi se tako širila i učvršćivala vera. Takvi verski objekti nisu bili podizani nasumice, a bez određenog ekonomskog i političkog smisla. Nikako slučajno, manastiri i crkve su građeni na važnim saobraćajnicama i predstavljali su središte crkvenog života u jednom delu zemlje. Svakako, ne smemo zaboraviti i da su brojni manastiri građeni i kao grobna mesta njihovih darodavaca.

Dakle, u kom smislu i s kojim pravom Tomislav Nikolić podiže crkvu u svom dvorištu u Bajčetini? Da li će takav verski objekat biti grobno mesto “dinastije” Nikolić? Teško je videti bilo kakav drugi motiv za izgradnju takvog objekta u jednom zabačenom selu, gde živi veoma mali broj ljudi. Drugo, ništa manje važno pitanje je, odakle Tomislavu Nikolići novac za gradnju crkve? Sigurno je da se on neće zadovoljiti nekakvom “skromnom” crkvicom i da je sigurno neće graditi u obliku drvene kolibe. Znajući Tomislava Nikolića i njegovu porodicu, koja je ogromno bogatstvo, kako tvrde, stekla samo sa “svojih deset prstiju”, crkva u Bajčetini morala bi da bude velelepna. Uostalom, bilo bi nelogično da crkva ne bude veća i lepša od porodične kuće Nikolića u Bajčetini, za koju neki tvrde da vredi više od pola miliona evra.

Plata predsednika Republike Srbije danas iznosi oko 150.000 dinara. To u našim uslovima nije mali novac, ali je sigurno nedovoljan da bi od toga moglo da se živi pristojno i da se, istovremeno, gradi jedno ozbiljno zdanje kakvo je crkva (makar ona bila i u vlastitom dvorištu).

Možda je nedavni odlazak Nikolićeve žene Dragice u Alžir  odnekud vezan za podizanje verskog objekta u rodnoj Bajčetini. Kako smo doznali, prva dama Srbije je krajem oktobra otputovala u Alžir, zajedno sa svojom istoimenom „humanitarnom“ organizacijom („Dragica Nikolić“). Iako su vesti o njenim „humanitarnim“ aktivnostima po školama i bolnicama u Alžiru ostale u domenu „državne tajne“, ipak se doznalo da je Dragica tamo obavila i neke poslove u vezi „ekonomske saradnje“ dve zemlje.

Dakle, možda je ona sa tamošnjim predsednikom Abdelazizom Buteflikom (Nikolićevim “kolegom”) ugovorila neke izuzetno vredne poslove. Od takvog “ekonomskog aranžmana”, izgleda, i Nikolićima je dosta preostalo, pa je njen muž pomislio da je red da se nešto tu izdvoji za iskupljenje greha i spasavanje duše.

Onako, da se nađe za svaki slučaj i za ne daj bože.

/ www.koreni.rs /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP