Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 53428
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6295072
Ko je na sajtu?
Imamo 40 gosta na mreži

PRE ĆE SRBIJA DA BUDE PRVAK SVETA U FUDBALU, NEGO DA NAS OVE MERE IŠČUPAJU IZ KRIZE


09.11.2013. / ree-Akademediasrbija
Piše: Milan Dinić

INTERVJU: Prof. dr Mlađen Kovačević, ekonomista, o ekonomskom stanju u Srbiji i najnovijim merama vlade za štednju    

Definicija optimiste je - da je to nedovoljno obavešten optimista. Druga situacija je razgovor između pesimiste i optimiste o stanju u srpskoj privredi. Pesimista kaže - stanje u privredi je takvo da ne može gore biti, a optimista kaže - može!
 

 Sadašnje stanje srpske ekonomije je takvo da čovek jedino može da bude optimista u pogledu toga da može biti još gore. I oni ekonomisti koji su stalno bili optimisti i obećavali brda i doline, ni oni više nemaju slamke za koju bi privezali svoja optimistička i ulagujuća predviđanja. Od 2001. stalno smo slušali o svetlim perspektivama, dok je istina drugačija. U ponoru smo, a pogled nam je zamagljivan godinama. Jedan aforizam sve dobro sumira: med i mleko su nam obećavali trutovi i volovi. Mene svi proglašavaju za katastrofičara i za nekoga ko stalno vidi sve najcrnje. Neka pričaju šta hoće, ali je žalosno što se ono što sam rekao pokazalo kao istinito, kaže u intervjuu za „Svedok“ Mlađen Kovačević, profesor Ekonomskog fakulteta.

Svedok: Kako gledate na ukupno ekonomsko stanje u zemlji i reforme u koje se, po ko zna koji put, krenulo?!
Mlađen Kovačević: Mi smo društvo u dubokoj krizi. Prema mojoj analizi, postoji 25 elemenata krize, među kojima su: kriza vrednosnog sistema, kriza morala, kriza poverenja i nepoverenja - niko nikome niša ne veruje, potom demografska kriza, kriza ustava, kriza obrazovanja, kriza sela... Na 25. mestu je kriza Srpske pravoslavne crkve. Uz sve to, bavljenje politikom se strašno iskompromitovalo što dovodi do toga da ljudi od autoriteta i znanja beže iz politike, a na povšinu izbijaju najproblematičniji kadrovi. I ekonomska i društvena kriza se međusobno pospešuju, a mi ekonomisti smo nekada jednostrani pa sve svodimo na ekonomiju. I onda, kada se predlože neke mere, to se predstavi tako kao da je prošao neki cunami koji nas je mnogo razorio, ali da sada kreće oporavak.

S: Kako tumačite mere štednje koje je vlada nedavno usvojila?
M.K: Mere su vezane za one koji ih predlažu i sprovode. I ovi ljudi koji su sada u vladi deluju problematično. Vi u „Svedoku“ ste u više navrata pisali o vrlo spornim stvarima vezanim za ministra Sašu Radulovića. Imamo Lazara Krstića koji je završio veoma jaku školu, ali deluje krajnje neautoritativno. Našavši se na toj funkciji Krstić nam odjednom obećava srpsko privredno čudo. To me nedvosmisleno podseća na istu priču koja je bila svojevremeno sa Božidarom Đelićem, samo što je Krstić malo smireniji. Mere koje su predložene su više iznuđene kako ne bismo došli u situaciju bankrota. To je gašenje požara, ali daleko od toga da se nazire neka revitalizacija i plan oporavka. Naime, vrlo je verovatno da ćemo do kraja ove godine morati da imamo novi rebalans budžeta. Sad već priznaju da neće biti rast BDP kako je planirano... Prema rečima vlade, to će biti 1.5 odsto. Stravično je što će se to desiti isključivo zahvaljujući klimi koja je pogodovala poljoprivredi, i zahvaljujući „Fijatu“. Ali ako nam rast BDP u 21. veku zavisi od božije volje i neba, onda je jasno gde smo mi i šta nam predstoji.

S: Kažete da predložene mere liče na gašenje požara. Pošto se kod nas svaki dan gasi neki „požar“, da li Vam predložene mere liče kao još jedne u nizu neostvarenih, ili ipak deluju ozbiljnije?
M.K: Ne ulivaju neko veliko poverenje. Meni sve ovo liči na nekog knjigovođu kome je samo važno da nešto malo namakne i negde prištedi tako što će da iseče neke troškove i slično. Samo da se spasi situacija i ne dođe do bankrota.

S: Šta je, konkretno, sporno u merama?
M.K: Ne vidi se šta ćemo učiniti da dođe do oživljavanja privredne aktivnosti. Oni obećavaju da će izaći sa predlogom koji će mnogo konkretnije govoriti o preokretu, ali ništa precizno nije izneto u javnost.

S: U čemu bi, prema Vašem mišljenju, bio izlaz?
M.K: Naša ekonomska kriza deo je sveukupne društvene krize. Stoga se od 2006. godine zalažem da predsednik republike oformi tim koji će uključiuti naše najviđenije stručnjake iz raznih oblasti, koji su u našim najjačim institucijama, i da im da zadatak da naprave plan i strategiju oporavka i da koja god vlada dođe - to i sprovodi. Međutim, veliko je pitanje da li je tako nešto moguće?! Međunarodni monetarni fond ima veliku bitnu ulogu u koncipiranju naših ekonomskih politika. Zapravo, veliko je pitanje koje su naše ekonomske mogućnosti?!

S: Pa, koje su?!
M.K: Naša zaduženost je ogromna i iznosi 27 milijardi evra. Odnos spoljnog duga i BDP je 85 odsto, a 80 odsto je gornja granica. Kada bismo korektno obračunali, sa dinarom koji realno vredi između 160 i 200 dinara, a ne ova precenjena vrednost koja se veštački održava, videli bismo da naš spoljni iznosi preko 100 odsto BDP-a! Imajte na umu da u javnom dugu 80 odsto čine dugovi u devizama.
S: A šta je bilo sa onom čuvenom granicom od 44,5 odsto zaduženosti BDP-a koja ne sme biti pređena?!
M.K: To danas niko ne pominje.

S: Zbog povećanja PDV-a, kako je izjavio ministar finansija Lazar Krstić, potrošačka korpa će poskupeti 450 dinara. Mnogi se pribojavaju da će biti i više.
M.K: Verujem da će biti više. Kada krene povećanje cena postoji jedan psihološki efekat koji se združen naziva - inflatorna očekivanja. Na našem tržištu postoji ogromna dominacija nekoliko velikih firmi, a po efikasnosti antimonopolskih komisija Srbija je katastrofalno loše plasirana. Tako ćemo sada u ovim poskupljenjima imati situaciju da će neki podići cene više nego što treba jer imaju formalno opravdanje u skoku PDV-a.

S: Da li se ovim merama vlade razmišljalo o povećanju zaposlenosti?
M.K: Ne. Ovo je samo da se reši budžetski problem.

S: Iz vlade jasno poručuju da je previše ljudi zaposleno u državnim službama. Sa druge strane, u privatnom sektoru su plate daleko - niže. Isplati li se u Srbiji danas biti preduzetnik.
M.K: To je vrlo teško. Svaka čast svakome ko je u privatnom poslu ako radi pošteno, ali to se svodi na preživljavanje.

S: Kada ljudi pročitaju sve ovo što ste rekli - šta da rade?
M.K: Ljudi moraju da rade ono što je do njih, a jedna bitna stavka je da nauče da menjaju sebe. Mnogi ljudi kod nas su naučili da voze kola, da sede u kafićima, ali ne i da plaćaju račune. Nema besplatnog ručka. Mora da se to usadi u svest naših ljudi, a pre svega mladih. Kvalitetna i objektivna informacija zahteva novac. Poštujte rad novinara i pomozite opstanak slobodnog novinarstva. Kupite Svedok na kiosku.

Ekonomski institut - siva eminencija srpske privrede

S: Pokazalo se da među privrednicima i ekonomistima koji imaju važnu ulogu u ovoj zemlji ima dosta ljudi sa Ekonomskog instituta. Šta je Ekonomski institut i koga on predstavlja?
M.K: Ekonomski institut u srpskoj politici važnu ulogu igra od vlade Mirka Marjanovića. Od tada se pojavila ekipa ekonomista koja stalno vedri i oblači našom javnošću i imaju važnu ulogu kao savetnici u vladi. Kada se videlo da ceo Miloševićev sistem propada, oni odjednom postaju strašni kritičari tog sistema. Posle petog oktobra, opet oni dolaze u prve redove. o je privatna konsultantska kuća, a ne neka državna institucija ili naučni institut. Vlasnici su Danko Đunić i Aleksandar Vlahović (koji je u vladi Zorana Đinđića bio ministar privrede i privatizacije - napomena redakcije). Mirko Cvetković je 15-20 godina radio u Rudarskom institutu, pa se zaposlio u „CES Mekonu“, pa u Ekonomskom institutu. I Labus je sa njima sarađivao. I Nebojša Savić, koji je sada šef Saveta guvernera, a koji je formirao fakultet FEFA, je iz Ekonomskog instituta. U Ekonomskom institutu je dugo bio i Pavle Petrović koji je predsednik Fiskalnog saveta.

S: Koliki uticaj na politiku sadašnje vlade ima Ekonomski instutut.
M.K: Značajnu, ali manju nego ranije. Svakog meseca oni izdaju časopis „MAT“ i tu se vide svi njihovi saradnici i savetnici, poput, recimo, Stojana Stamenkovića, Miladina Kovačevića, Ivana Nikolića... Zanimljivo je da su to sve spoljni saradnici, odnosno, da taj Ekonomski institut ima možda tri - četiri čoveka u stalnom radnom odnosu. Recimo, njima je sada direktor Dragan Šagovanović za koga ja u životu nikad nisam čuo... Ali, oni su povezani sa političarima i nameću se svima.

Ekonomska struka samu sebe upropastila: Stojan Stamenković, Miladin Kovačević, Ivan Nikolić, Jurij Bajec, Vladimir Vučković… ?

- Moram da priznam da je ekonomska struka dosta doprinela širenju lažnog optimizma u javnosti. Time se ona toliko iskompromitovala da su se ekonomisti sveli na ljude koji pitaju političara koliko će da plate da bi im oni zastupali određeni stav. Prosto, imali smo ekonomiste koji su svesno širili lažan optimizam. Proteklih deset godina su iste grupe ljudi pravili različite projekcije o skoku srpske ekonomije i tako se šetali od instituta do instituta, od institucije do institucije, uzimali pare za projekte i obećavali. Sada su oni na vrlo važnim funkcijama...

S: Zbog čega su to radili? Jel su u pitanju bile titule i priznanja ili finansijski motivi? Zašto bi neki ljudi stali uz nešto što je protivno pravilima struke?!
M.K: Čini mi se da su akademski ekonomisti uvek bili više zainteresovani da se približe političarima, nego političari njima. Oni koji su se približili političarima i postali savetnici izuzetno su dobro prolazili - od materijalnih preko društvenih priznanja. Sada kada pogledate, ti koji su od 2001. najviše obećavali, oni su fantastično prošli.
      
S: Konkretno?
M.K: Pođimo od sadašnjeg Saveta guvernera Narodne banke. Barem trojica njih su bili u onoj grupi koja je napravila model postkriznog razvoja Srbije od 2011. do 2020. u kojem su obećavali prosečnu stopu rasta BDP gotovo šest odsto, a već prva postkrizna godina je pokazala da nam rast nije ni približan. Kada se pogleda taj postkrizni model vidimo da ga je stvarnost vrlo brzo demantovala. Kada se taj model pojavio negde sredinom 2010, u autorskom tekstu za „Politiku“ napisao sam da je veća šansa da Srbija postane svetski prvak u fudbalu 2018, a pogotovo 2022. nego da se ostvare projekcije tog modela.
      
S: Šta oni sada kažu na to?
M.K: Kažu da su to bile projekcije a ne obećanje da će tako biti. Međutim, u tom dokumentu na dva mesta piše „projekcije su ambiciozne, ali realno ostvarive“... Dakle, trojica od tih autora su postali članovi Saveta guvernera, a dvojica su visoki funkcioneri u Fiskalnom savetu.
      
S: O kojim ljudima je konkretno reč?
M.K: To su u Savetu guvernera Stojan Stamenković, Miladin Kovačević, Ivan Nikolić. Tu su i Pavle Petrović i Vladimir Vučković koji su sada visoko u Fiskalnom savetu, a koji su bili izabrani od Cvetkovića jer su zajedno radili u „CES Mekonu“. Tu je i Jurij Bajec, diplomirani savetnik svih premijera, uključujući i Mirka Marijanovića i Cvetkovića. Mislim da je ovo prvi put u 20-30 godina da Bajec nije savetnik nekome…

Srbija danas po konkurentnosti gore plasirana nego u vreme Miloševića
- Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma iz septembra 2012. po merama da se mladi ljudi vrate iz inostranstva samo dve zemlje su gore od Srbije. Po konkurentnosti zemlje Srbija je na 101. mestu u svetu. Albanija nas je prešla po konkurentnosti! Gore smo plasirani nego u vreme Miloševića, što je teško poverovati.

Stečajni radovi Saše Radulovića: Zapanjujuće da nisu mogli da nađu čoveka koji ima besprekornu prošlost !

- Kritike na račun ministra privrede Saše Radulovića u vezi sa njegovim radom kao stečajnog upravnika deluju ozbiljno i to sve se čini vrlo problematičnim. On se sam retko oglašava, što je čudno. Zapanjujuće je da vlada nije mogla da nađe čoveka koji ima besprekornu prošlost !
Mladi koji više od pola godine nemaju posla imaju trajne psihičke posledice
   
 - U Srbiji preko 51 odsto mladih nije zaposleno. Predsednik Međunardone organizacije za rad nedavno je rekao da kada mlad čovek na Zapadu završi obrazovanje, ako pola godine ne radi, javljaju se trajne posledice po njegovu psihu. Zamislimo sada kako je mladom čoveku u Srbiji koji je završio svoje obrazovanje, ma kog nivoa bilo, i koji provede nekoliko godina bez posla?! Prvo, izgubi deo znanja koje je stekao, dalje - nije u kontaktu sa novim saznanjima u profesiji, onda izgubi radne navike i samopouzdanje, na kraju izgubi i samopoštovanje. Kakav to čovek onda može da bude i kakvo društvo on može da gradi?!


/ SVEDOK /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP