Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 64503
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6392023
Ko je na sajtu?
Imamo 52 gosta na mreži

EVROPI PRETE POBUNE, GRADJANSKI NEMIRI I RATOVI ?


05.08.2010. / ree-Akademediasrbija

Fridrih Emke

Nemačka i cela Evropska unija mogu da biraju između diktature i građanskih ratova, upozoravaju Žoze Manuel Barozo i najznačajniji svetski eksperti. Prvi znaci "balkanizacije" već su vidljivi i na nemačkim ulicama.

 Sredinom juna predsednik komisije Evropske unije Žoze Manuel Barozo bio je neočekivano iskren: ako finansijska pomoć ne bude dovoljna da spreči bankrot posrnulih evropskih država (kao što mnogi veruju), Evropi prete pobune, građanski ratovi i državni udari. U Španiji, Grčkoj i Portugalu, smatra Barozo, demokratija bi ubrzo mogla da postane prošlost. Londonski Dejli mejl je svojim člankom o ovoj temi od 15. juna izazvao pravi šok u celom svetu.

Kataklizma pred vratima

Vodeći svetski ekonomisti upozoravaju da nam tek predstoji najžešći udar finansijske krize. Od američkog finansijskog stručnjaka Roberta Prečtera, preko Fredmunda Malika, Nurijela Rubinija (prognozirao početak krize 2008), pa sve do švajcarskog berzanskog eksperta Marka Fabera - svi se slažu da "veliki udar" dolazi najkasnije 2012. godine. Nemački časopis Kop upozorava: ono što nam predstoji, obični građani jednostavno ne mogu da zamisle ni u najgorim košmarima.

Barozo, dakle, nije pričao napamet. Njegove su informacije tačnije od onih kojima raspolažu i najbolje obavešteni obični građani. Kataklizma je pred našim vratima.

Američki Trend Research Institute (TRI) je politički neutralan. Ne pripada ni desnici ni levici, niti se priklanja bilo kojoj veri ili ideologiji. Od 1980. TRI spada u najuticajnije prognostičare i analitičare čije se mišljenje poštuje u svetskim centrima odlučivanja. U svom časopisu Trends Journal (Summer Issue 23/No.10) Institut je kroz pero urednika Džeralda Celentea objavio prognozu za Evropu, od koje se čitaocima diže kosa na glavi.

Amerikanac italijanskog porekla, Celente već dvadeset godina sa preciznošću hirurga predviđa politički razvoj u celom svetu. Krajem osamdesetih je na sebe skrenuo pažnju prognozirajući ne samo raspad komunizma u Istočnoj Evropi već opisujući do u detalje, kao da je svemu tome već prisustvovao, raspad Sovjetskog Saveza i građanske ratove na jugu i istoku Evrope. Sada predviđa opet isto, ali ovog puta za Evropsku uniju.

Monetarne rezerve EU i SAD su iscrpljene. Poslednji paket finansijske pomoći Grčkoj poljuljale su Evropsku monetarnu uniju i oslabile evro. Direktorijum Evropske centralne banke, a posebno njegov nemački član Jirgen Štark, zalaže se za nemilosrdnu štednju kako bi se popunila rupa u budžetu nastala grčkom krizom. Mere štednje će narednih godina sve više da pogađaju Evropljane navikle na relativnu ekonomsku sigurnost i socijalna davanja države. A baš ova poslednja, socijalna davanja, biće žestoko pogođena ne samo planiranom štednjom već i novom privrednom krizom koju predviđaju vodeći stručnjaci.

Evropska socijalna stabilnost bila je moguća samo u vremenima kada je privreda u razvoju kroz poreze punila državni budžet. U vremenima recesije rashodi postaju veći od prihoda, pa države počinju da štampaju novi novac koji nema pokrića. Ovo vodi u inflaciju, koja dodatno opterećuje privredu, pa su fiskalni prihodi još manji. Začarani krug u koji su EU i SAD već upali, kako smatraju vodeći svetski eksperti.

Korenite reforme

Da bi se prevazišla ovakva kriza neophodne su korenite reforme, koje mogu da sprovode jedino političke snage koje uživaju nepodeljeno poverenje naroda. U Evropi su, međutim, na sceni bezlične birokrate bez vizije i bez snažnijeg uporišta u biračkom telu. Aktuelnu nemačku vladu, smatraju nemački mediji, narod voli "koliko i smrad iz usta".

U vremenima dubokih i dugotrajnih kriza, kao što je bila ona tridesetih godina prošlog veka, ljudi se često priklanjaju ekstremnim političkim opcijama koje obećavaju vladavinu "čvrstom rukom" kojom će "da zavedu red". To je, izgleda, imao Barozo na umu kada je upozoravao na preteće diktature ne samo na jugu Evrope. Celente, međutim, ide još dalje.

U svom izveštaju na 28 strana objavljenom u poslednjem izdanju magazina Trends Journal, Celente upozorava da će evropski građani u vremenima ekstremne štednje i raspada socijalne države početi da se pitaju koliko ih koštaju emigranti. Posebno će na udaru biti vanevropski došljaci i to prvenstveno oni islamske veroispovesti koji se lako prepoznaju ne samo po boji kože već i po svom načinu oblačenja i ponašanja.

Celente njima jasno poručuje u svom tekstu: "Napustite Evropu pre nego što bude kasno. U 2010. su ovakva razmišljanja bila izvan zamislivog. Napravite planove da pobegnete iz Evrope pre rata. Rata? Kakvog rata?"

Narednih meseci, smatra Celente, svuda u Evropi doći će do porasta nacionalizma. Separatističke težnje Baska, Flamanaca ili Škotlanđana će tokom trajanja ekonomske krize od izuzetka da postanu pravilo. Ono što je prosečni Evropljanin gledao na televiziji u izveštajima sa Balkana, postaće realnost i u njegovoj ulici, smatra Celente. U oblastima koje nemaju separatističke tendencije, a to je najveći deo EU, ksenofobija izgladnelog naroda okrenuće se protiv došljaka iz drugih kultura i sa drugih kontinenata.

Balkan u Evropskoj uniji

Posle prvih masovnijih nemira, većina evropskih vlada moraće da uvede neki oblik vanrednog stanja, smatraju analitičari. Smrt demokratije istovremeno će označiti i nestanak razloga za postojanje Evropske unije koja se do sada prikazivala kao garant ljudskih sloboda. Evropska tehnokratija sukobiće se tada sa evropskim narodima.

Iako Celente i drugi autori magazina Trends Journal smatraju da će etnička čišćenja po balkanskom modelu početi 2012. (a završiće se do 2016), mnogo štošta nam ukazuje da je EU već dobrano na tom putu.

Nakon što je 17. jula u južnofrancuskom gradu Grenoblu mladi Tunišanin Karim Bududa ubijen u razmeni vatre sa policijom, posle pokušaja pljačke jednog kazina, izbili su nemiri u kvartovima grada u kojima većinu čine došljaci iz severne Afrike. Afrički migranti su po ugledu na svoje idole iz Avganistana i Iraka iz zasede pucali na policajce i u šali ovo divljanje nazivali "lovom na zečeve".

Da bi izbegli sličan razvoj u Nemačkoj, sudovi pokazuju neobjašnjivu toleranciju prema kriminalcima sa imigrantskom pozadinom. Poslednji primer nam dolazi iz Berlina. Devetnaestogodišnji Jasin G. dobio je samo 14 meseci uslovno i da plati 500 evra, jer je na bestijalan način pokušao da ubije policajca koji ga je "čudno gledao", kako je objasnio mladi prestupnik. Jasin je prvo pokušao da zadavi nesrećnog čoveka, a onda ga oborio na zemlju i šutirao u glavu dok nije pristigla druga patrola i spasla kolegu.

Ni ova blagonaklonost nije donela smirenje među muslimanima u Nemačkoj. Nedavno se na prijateljskoj utakmici dva fudbalska kluba iz Turske u Menhengladbahu okupilo skoro 40.000 gledalaca poreklom iz Male Azije. Pred kraj utakmice navijači na severnoj tribini zapalili su vatromet od koga je nekoliko gledalaca teško povređeno. Policija je pokušala da interveniše, ali bez uspeha.

Posle utakmice rivalske grupe su priredile pravi ulični rat u okolini Borusijinog stadiona. Situacija se smirila tek krajem dana kada je prisutnoj policiji stiglo pojačanje sa vodenim topovima i helikopterima.

Već mesecima se nemački policajci žale da ih stranci bezrazložno napadaju u kvartovima velikih gradova u kojima žive došljaci iz Turske ili sa Balkana. Grupe mladića tamnije puti često prilaze parkiranim policijskim kolima koje zatim ljuljaju, a ponekad i prevrnu. Tek onako, iz čiste zabave, bez ikakvog drugog vidljivog razloga.

Iznerviran pasivnim stavom ionako nemoćne nemačke vlade u kojoj se koalicioni partneri slažu kao rogovi u vreći, i koja opstaje jedino zahvaljujući želji ministara da po svaku cenu ostanu na vlasti, predsednik severnorajnsko-vestfalskog ogranka sindikata nemačkih policajaca, Erih Retinghaus, predložio je da u patroliranje po turskim kvartovima u Nemačkoj idu turski policajci.

Samo, koji turski policajci? Njih u nemačkoj policiji gotovo i da nema. Retinghaus zbog toga predlože da se iz Turske uvezu regularne jedinice turske policije. Nemačka je na kolenima pred došljacima iz Azije, odmah su zavapili ultradesničari, i najavili masovne proteste protiv nemačke vlade i samog ministra unutrašnjih poslova Tomasa de Meziera (CDU).

Ako nisu sposobni da zavedu red i sigurnost, neka idu i puste da na vlast dođu oni koji to mogu - poručuju kritičari saveznoj vladi. A tako počinje svaka diktatura, upozorava Barozo. A ako vlada ne uspe da zavede red i ne podlegne pritiscima da vlast prepusti "čvrstorukašima", Nemačkoj preti građanski rat, smatra Celente.
Bilo kako bilo, Balkan je u Evropu stigao mnogo pre nego što je i formalno pristupio Uniji.

Pred raspad

Eksperti iz TRI upozoravaju istovremeno da se Amerika ponaša na isti način na koji se ponašao i Sovjetski Savez i ceo Varšavski pakt u godinama pred raspad. Investicije u naoružanje prevazilaze realnu snagu američke ekonomije, tako da će već za nekoliko meseci doći do novog ciklusa državnog zaduživanja i berzanskog kraha.

Istovremeno, za Rusiju i veći deo Istočne Evrope stručnjaci predviđaju relativno miran period zahvaljujući činjenici da su te ekonomije dobrim delom oslonjene na prihode od prodaje sirovina, te da ne zavise toliko ni od industrijske proizvodnje, a ni od stanja na finansijskim tržištima, kao što je to slučaj sa EU i SAD.

Značajniji problemi izvan EU mogu opet da nastanu na Balkanu, budući da TRI veruje da bi muslimani iz Zapadne Evrope mogli tamo da budu proterani u slučaju eskalacije unutarevropskih sukoba i etničkog čišćenja većih razmera. Nije daleko od pameti da se BiH, Makedonija, Albanija i takozvano Kosovo zato drže u polukolonijalnom odnosu kako bi njihove vlasti u datom trenutku mogle da budu prisiljene da na svoju teritoriju prihvate državljane EU poreklom iz islamskih zemalja.


Za Tabloid
dopisnik iz Frankfurta



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP