Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 53245
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6293636
Ko je na sajtu?
Imamo 76 gosta na mreži

ISTORIJSKI „BITIĆI“ PRESING !


22.11.2013. /  Akademediasrbija
Piše : Slobodan М.Maričić

Amerikanci ponovo pritisnuli srpsku vlast da nadje krivce za smrt tri teroriste i to što je moguće više krivaca i sa što većeg položaja u policiji. Isto kao kada su pravili spiskove srpskih generala koji su poslati u Hag. Naravno, i kada su naredili izdajnicima u Srbiji da izruče bivšeg predsednika Srbije i predsednika SRJ Slobodana Miloševića i to baš na Vidovdan.

 Zbog Vidovdana sam 1989. godine došao izdaleka u Srbiju i prepešačio više od dvadesetak kilometara sa saputnicima iz Nemačke od železničke stanice u Kosovu polju do Gazimestana. Mislio sam  tada da Srbi zaista poštuju Vidovdan, svoje pretke,  tradiciju, zavet Cara Lazara i Kosovski mit. To je lebdelo u vazduhu tada od slinog patriotizma dva miliona Srba na tom svetom mestu, činilo mi se.

Posle izručenja Miloševića, mislim da Srbi ne poštuju ništa. Šta više siguran sam. Ne mogu da odredim ni taj jedan mali broj Srba, koji još drži do svega toga. Slave – foliranje. Nacionalni ponos – foliranje. Istorijski spomenici i istorijske proslave – foliranje. Sve je postalo foliranje. Rekoh, izvinjavam se što ne mogu da odredim taj mali broj ljudi medju Srbima, kojima je sve ono nekad sveto - ostalo i danas - sveto.

Srbija je uvek imala kvarnu vlast i kvaran narod. Vlast je varala narod, a narod je varao vlast. Definitivno to nam je ostalo iz vremena oslobadjanja od Turaka, kada je prestala potreba da varamo Turke, počeli smo da varamo sebe, kumove, komšije, vlast. I do danas nas vlast vara gde stigne. Tako je bilo do 2000. do te navodne velike demokratske revolucije, inače još jedne megaprevare naroda . Medjutim ono što se promenilo od tada je to, da su se medjusobne prevare izlile izvan naše kuće i da smo počeli da varamo i da se prodajemo “napolju” , prvo vlast, pa onda i narod. Vlast od tada prodaje narod, a narod pošto ne može da proda vlast, prodaje ponos. I tako smo tu gde smo. U govnima.

Taj opis je zaista najbolja definicija naše decenijske stvarnosti, nepoštenja,nemorala, nacionalnog ponosa, nepoštovanja tradicije, predaka, Kosova, Lazara, slava i običaja, i cele istorije na koju smo pljunuli. Zato je potrebno tako jak izraz i pojam, jer u Srbiji počinje da sve smrdi na podvale i prevare, od bajate robe u mesarama, pokvarene hrane za decu u obdaništima do bajatih obećanja i parola političara.

Sve je počelo sa prvom vlašću posle državnog puča 5. oktobra 2000. Na vlast su izgmizali političari sa ulice na čelu sa premijerom, koji je vikao sa terase na Terazijama : Mogu da nam puše ! Djindjić, da, on. Slušao sam svojim ušima i gledao svojim očima.

Tada su počele ucene i prodaja vidjenih Srba po ukusa anglo –amerikanacana: na komad ,  u troje, na desetine. Ne samo Haškom zločinačkom tribunalu, već izručivanja radi udvaranja Krvatima, Bosancima, Makedoncima. I puštanje preko 1300 osvedočenih šiptarskih ubica iz srpskih zatvora po idiotskoj aboliciji predsednika Koštunice. A ja sam dugo mislio da je on jedan razuman patriota, intelektualac i čak sam glasao za njega. Danas kada su i do mene došle sve te tajne pravoga Asanža i njegovih srpskih imitacija, mislim da je on - Koštunica jedan običan lelemud. On i Djindjić su najgora kombinacija srpkih političara, koji su počeli farbanje Srbije u crno. Sa njima je počela propast Srbije, ponižavanja od stranaca , mućke, privatizacije, pederizacije, velika braća, farme, stoka i sve najgore. Drugi posle njih su farbanje dokrajčili.

Jedan lik skoro reče : ko gleda farmu je ovca !  Neke novine se osetile  prozvanim, da odbrane neodbranjivo, pa napisaše da je dotični uvredio tri miliona TV gledalaca u regionu. E pa baš me zabole za tih tri miliona ovaca. 1880 godine smo imali samo u Srbiji pet miliona ovaca , nešto manje svinja, dva miliona konja, i drugih domaćih životinja; ej, više od Austrougarske, pa smo im to skupo prodavali i imali srebni i zlatni dinar. Ali nije bilo televizije i Farme, samo seljačka imanja – okućnice.

I da predjem na razlog gornje (samo)kritike, na komentar ponovnog američkog pritiska da se nadju i drugi nalogodavci u ubistvu šiptarskih terorista, jer nisu zadovoljni kako srpska udvorička vlast ispunjava naloge američke administracije.

Dakle, ovde imamo još jedan primer  otvorenog američkog pritiska na Srbiju , navodno zbog brige za njene državljane poreklom sa KIM koji su ubijeni u Srbiji. Naravno da Amerikance nije briga za trojicu šiptara koji su došli iz Amerike da se bore protiv Srba i Srbije u jednom terorističkom antidržavnom pokretu, koga je sama Amerika svrstavala u to vreme, medju ostale terorističke organizacije zajedno sa Al Kaidom. E tako je bilo sve do agresije NATO na SRJ. 

Medjutim, kada je Amerika dobila 100 šamara od  Srbije u ratu sa NATO, rešila je da se osveti i to čini perfidno do danas. Ucenjuje, preti, donosi rezolucije u svom parlamentu i gde god je moguće kontrira srpskim interesima. Onaj ko misli da je američka vlada zaboravila sve svoje materijalne, moralne i ljudske gubitke u NATO agresiji (a bilo ih je ) grdno se vara. Jednoj takvoj sili od najveće važnosti je prestiž, a on je silno umrljan propašću recimo naprimer samo „Stelt projekta“ - nevidljivog aviona vrednog 100 milijardi (utrošenih) dolara i još toliko milijardi neizvršenih poslova prodaje potencijalno zainteresovanim kupcima širom sveta. Malo li je to i za američku privredu u recesiji ?

Naravno nije samo to, mnogi američki generali su govorili posle rata da im je noćna mora bila eventualna odluka Pentagona za kopnenu invaziju na Srbiju. Zašto ? Zato jer nisu imali ni minimum podataka koliko je zaista Srbija nagruvala tehnike i ljudstva na Kosovu i pretpostavljali (osnovano) da će im rat na kopnu biti novi „Ivo Džime“ ili koji već masakr sa fanatičnim Japancima ( Srbima). I zaista, oni su uporedjivali fanatizam i hrabrost srpskih vojnika sa japanskim borcima iz Drugog svetskog rata. Tako umesto triumfalnog pokoravanja Srbije u tri dana, američki Generalštab se morao zadovoljiti time da besomučno tri meseca bombarduje SRJ tj. Srbiju i Kosovo misleći, da će sve te grozote primorati Srbe da podignu belu zastavu. Jebaše nam majku srpski rečeno, razrušiše nam sve što se moglo a dovoljno, da ne ustane sav svet protiv takvog divljaštva. O ljudskim žrtvama da ne govorim.

Konačno kada je potpisano primirje ili naša kapitulacija, ili kako se kome svidja, ali ne bezuslovna predaja teritorije, ponovo su anglo-amerikanci bili posramljeni. Ovog puta do istinskog bola. Ispod zemlje , iz tajnih skloništa i bunkera izašle su stotine tenkova, artiljerijskog orudja, raketa i svih smrtonosnih stvari koje su bile namenjene odbrani. Rezultati napada na vojnu tehniku i vatrenu moć Srbije tri meseca su bili beznačajni u naoružanju kopnenih jedinica. Ne samo oni, ceo svet je bio iznenadjen koliko je dobro Srbija uspela da se vojno pripremi i zaštiti od agresije 19 najrazvijenijih zločinačkih zemalja u NATO savezu.

Tada smo umesto saveznika postali smrtni neprijatelji Amerike. Svoj bes su kako rekoh napred, iskalili na herojima Kosovskog boja iz 1999. godine, generalima, admiralima, najvišim srpskim oficirima koji su nadmudrili hiljade generala i pukovnika , činovnika Pentagona, hiljade špijuna, stotine satelita, kompjutera, čipova i domaćih srpskih izdajnika.

Sve je te docnije izdajničke transefere, vlast aminovala, čak su nudili i sami : Evo daćemo vam ih još..... srpske žrtve od bombardovanja, od OVK, od drugih bandi  ne postoje, ustvari to su kako glasi omiljeni američki izraz : kolateralne štete. Jebiga, omaklo se...

I sad prosečan Srbin, ali ne i ja, je skoro u dilemi je li to Amerikanci zaista toliko brinu o svojim gradjanima koji su kao plaćenici ili dobrovoljci došli da se bore protiv tada još uvek svoje zemlje sa najgorim krvnicima iz celog sveta. Pa da ja odgovorim umesto jajara, koji bi trebali da kažu narodu baš ovako :

Dragi srpski narode,

posle petooktobarskog puča došle su na vlast razne osobe koje izgledaju kao Srbi, govore srpski i ponašaju se skoro kao Srbi.

Ali to nisu braćo i sestre Srbi. To su klonirani srpski izrodi poreklom iz vremena dok su nas Turci guzili, pa su se tako zametnuli, učaureni decenijama kao neke amebe u skrivenim bunjištima i izlaze i danas  na svetlo dana. Oni u sebi imaju podanički i izdajnički gen i prodaju vas i Srbiju na komad, na veliko i malo. Svoje debele ili koščate guzice smestili su u kožne fotelje, koje im pružaju osećaj kao da su na tuskom djoki. Imaju razne titule i škole, domaće i strane, ali, nemaju oni razuma , nemaju srca, nemaju obraza, poštenja ni morala i vode ovo malo što je ostalo od Srbije pravo u propast. Oni su rekoh klonovi, repodukovani izrodi srpskog robovanja pod Turcima i zato oni prodaju vas, nas, sebe. Oni ne znaju šta je poniženje, šta je izdaja, šta su nacionalni interesi Srba i Srbije. Oni misle da su uspešni, jer kad rade deda, tata i sin u kancelariji, onda misle da su uspešni. Kada im sinovi poklanjaju skupe automobile, misle da su slavni. Kada gaze ljude po ulicama, misle da su bogovi i da kažnjavaju nedostojne. 

A ti dragi srpski narode ćutiš. Nemaš para, nemaš posla, nemaš perspektive, ni tvoja deca ni unuci.

Vidiš da nam se svete Nemci, Amerikanci, Krvati, Austrijanci , Madjari, Šiptari,  ama bre svako ko stigne. Vlast ćuti , jer kako klonovi Srba mogu da misle kao ljudi, kao Srbi, kao patriote.

I šta nam je činiti draga braćo i sestre Srbi ?  Nemamo mi tu mnogo izbora. Kako mi da sprečimo da nas klonovi više ne prodaju: na komad, na kilo, u delovima i celini našeg bića i naše Srbije. Kako da se odupremo tim silama koje nas ucenjuju i govore klonovima sutra ćete uraditi ovo, a prekosutra ono ?

Pojma nemam !

Ali mi pada na pamet, šta bi bilo kada bi mi te klonove sa debelim ili koščatim guzicama izbacili iz fotelja i nabili ko Turci na ono, mislim na dobro namašćen kolac. Ali pazite ne ove koji su sada na vlasti, jer su oni najjači kao dahije  pred opsadu Beograda. Nego one islužene klonove koje su sjebali ovi unapredjeni klonovi takozvane „nove generacije”. Pa kada bi poredjali tako jedan drvored tih klonova sa drvetom u dupetu, možda bi se i ovi klonovi nove generaracije zapitali, šta bi bilo kada bi im uletelo neko deblje drvce u procesor. Možda bi se onda pojavio neki pravi Srbin iz onog broja X koliko ih je još preostalo, da nas skrene sa ovoga puta.

Ako me pitate, da li imam i drugu alternativu za eventualni spas naše duše i Srbije, reći ću vam. Imam.

To je da jedemo govna i da ćutimo, ma šta (nam) klonovi radili.

To je oprobana taktika koju smo primenjivali petstotina godina, sve dok Karadjordje nije skapirao da na kolac mogu da se nabijaju i Turci, a ne samo Srbi.

Dakle izbor je : govna - kolac, kolac – govna ili kolac – klon, klon – kolac.


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP