Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 53243
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6293574
Ko je na sajtu?
Imamo 27 gosta na mreži

O ČELIČENJU SEVERA I JUGA


03.12.2013. / ree-Akademediasrbija
L. Janićijević

Priča o bureku pred gozbu.....

Naš poznati glumac Predrag  Miki Manojlović u jučerašnjem intervjuu portalu RSE (Radio slobodna Evropa), između ostalog izjavio je da mu, da bi se „osećao živim“,  nije dovoljna ona nadaleko poznata „balkanska formula – ‘use, nase i podase’“.

 Predrag bi, barem na rečima, želeo nešto više od toga, valjda nešto što produhovljuje, nadgrađuje ili očovečuje ljudsko (umno) biće; slično onome kada se  Gilgameš („Ep o Gilgamešu“) preobraća i od surovog ratnika postaje toliko“pitom“, da pristaje da travku besmrtnosti podeli s “braćom” ljudima.
Nedavno je Miki Manojlović učestvovao  na izvesnom festivalu u južnoj Mitrovici pod nazivom “Da li me čuješ” (Do you read me). Tamo su se okupili  umetnici iz Srbije i sa Kosova (posebno svakako). A osim iz te dve „nezavisne države“ na festivalu su učestvovali i „umetnici“ iz još poneke zemlje „(iz) regiona“. Miki uz sve to, pride, hvalospevno govori o nekakvim „čeličnim mostovima“ koje rat nije uspeo da poruši, a koji valjda povezuju (i dalje) zemlje (one dve, je li: Srbiju i Kosovo i još poneku u regionu?) i narode.

Eto, „raspilavio“ se (ili rasplivao) Miki odmah na početku. Da bi ušao u Južnu Mitrovicu, veli, morao je da prođe kroz severnu. Dobro, to je tako  ako se ulazi sa severa, iz one zemlje koja se još zove Srbija. Opet, Miki nije morao da uđe sa severa da bi stigao na „nezavisno“ natovsko-šiptarsko Kosovo. Mogao je da se infiltrira među svoje „čelične“ prijatelje i sa juga (iz „velike“ Tirane, na primer) ili pak sa istoka ili zapada (iz Plava i Gusinja ili iz Tetova). Konačno, mogao je doleteti u južnu Kosovsku Mitrovicu i helikopterom KFOR-a ili Euleksovim „probnim balonima“.

Začudo, Miki Manojlović je „ogladneo“ u severnoj Kosovskoj Mitrovici i odlučio je da se tu najede bureka, kao da nije mogao još malo da se strpi, pa da praznim želucem udari na „očeličenu“ prijateljsku gozbu u južnom delu Kosovske Mitrovice. Valjda, što je sigurno, sigurno je: ako tamo ipak ne bude gozbe, tada neće skapati od gladi među prijateljima i mostovima („friendly bridges made of steel“).

A onda je, nakon pojedenog bureka (dakle sit!), na ulici susreo grupu mladih ljudi (pretpostavljamo Srba, ali to je za Mikijevu čelično-prijateljsku priču nebitno). Zapravo, mladi ljudi su bili studenti (što je veoma bitno za Mikijev almanah osunčanog čelika), koji su bili toliko radoznali (nepristojni) da su pitali Mikija, kuda se zaputio? Ovaj im je odgovorio:
„Idem na jug, preko čeličnog mosta koji spaja dve obale.“

„Ako ide Miki“, čelično-umetnički  i neočekivano spremno su se odazvali studenti, „idemo i mi.“
Takav njihov (studentski) čin ganuo je Manojlovića do oglodane čelične koske. Bilo m je jako drago, pa je u sebi konstatovao: „To su mladi ljudi, i važno je kada mladi ljudi s jedne strane (čeličnog) mosta makar sede sa mladim ljudima sa druge strane (čeličnog) mosta u istoj (čeličnoj) sali“. No dobro, šta bi drugo mogli da rade mladi ljudi osim da sede u istoj sali, osim ako nisu svingeri („variety is the spice of life“)[1].

Pojedinac može da menja svet samo grupnom euforijom, to jeste – grupnim ludilom, sem ako takav nije Miki Manojlović. Po Mikiju „velikom“ (Miki, Miki Veliki), kada se napravi takav zbir pojedinaca koji spoznaju uzroke „krvave zajedničke prošlosti između nas i Albanaca“, a koji će prevazići broj onih koji to ne znaju… Da, tada će doći vreme sreće i razumevanja u kome će mladi ljudi raditi nešto više osim što će sedeti i pričati u istoj prostoriji. Ideal je da svako „pacifikuje“ svoju sredinu – kaže Miki – i problem je rešen. Zar ne? Zar da?

„To je put, to je brava koju treba otvoriti i otvarati stalno. E, sada dolazimo do paradoksa da smo mi, kreativni ljudi, imali zaista betonske, čelične mostove sa drugim sredinama koje niko nije mogao nikada da sruši. I zato sam rekao da rat nije srušio moje mostove, čak je neke i ojačao. I nastavljam da ih jačam“, nastavlja Miki samouvereno, zaboravljajući da je burek pojeo u severnom delu Mitrovice, tamo gde žive ne samo studenti, nego i Srbi.

Poput gorepomenutog Gilgameša i Miki, izgleda, traži svog Enkidua (albanskog naravno), sa kojim će krenuti da se bori protiv nemani (nebeskog bika). Bogovi će tu morati nekoga da odrede za kažnjavanje, jer drugačije se ne bi moglo znati da su bogovi. Da li će kažnjenik biti Miki ili njegov čelični most preko pacifikovane ljudske reke, još ne znamo.

/ www.koreni.rs /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP