Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 54159
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6301089
Ko je na sajtu?
Imamo 67 gosta na mreži

PUTINOV GAMBIT


03.12.2013. / ree-Akademediasrbija
Piše : Marina Raguš

„Štagod da se desi, gdegod da Ukrajina krene, mi ćemo se, ipak, sresti negde, na nekom mestu…Zašto? Jer smo jedan narod“[i] rekao je Vladimir Putin septembra tekuće godine u intervjuu za Asošijeted Pres.

 I, Rusija i Ukrajina su se srele mnogo brže nego što je bilo ko sa zapada mogao i da pretpostavi. Taj susret izveo je prozapadne snage na ulice glavnog grada Ukrajine dobro „motivisane“ od strane EU koja je zabeležila istorijski poraz u projektu porobljavanja Istočne Evrope. Da li je termin porobljavanja prejak? Ukoliko se samo pozabavimo ekonomskim i finansijskim parametrima koji proizlaze iz procesa „pridruživanja“ EU, zaključak je jednostavno bolan.

Viktor Janukovič, predsednik Ukrajine zatresao je Brisel odlukom da Ukrajina obustavlja pregovore o pridruživanju EU. Zapravo, Vlada Ukrajine donela je odluku 21. novembra da „obustavlja pripreme za potpisivanje“ ugovora o asocijaciji i zoni slobodne trgovine sa EU, iako je zapadna hemisfera već videla još jednu državu u svojoj neoliberalnoj mreži pred kraj novembra ove godine (kada je na samitu u Viljnusu trebalo da se „desi potpisivanje“). Prema rečima Janukoviča, EU je Kijevu dala „ponižavajuću ponudu“[ii].

Ta ponižavajuća ponuda značila je, da prevedemo na finansijski jezik, da bi Ukrajinu do 2017. godine ispunjavanje EUropskih standarda koštalo 160 milijardi dolara, ili godišnje najmanje 20 milijardi dolara. Za ekonomski posrnulu državu kakva je Ukrajina koja se (prema procenama ekonomskih analitičara) nalazi na ivici finansijskog kolapsa bilo je previše.

Bez jakih deviznih rezervi, sa stranim dugom koji je negde oko 78 odsto bruto domaćeg proizvoda, uz nemilosrdne ucene od strane MMF-a (kao što je poslednje uslovljavanje za kredit od 10 milijardi dolara. Ukrajina je zauzvart trebalo da zamrzne plate, smanji energetske subvencije i ostvari ogromne budžetske rezove koji bi inicirali sasvim sigurno pravu socijalnu eksploziju) Ukrajina je odlučila: nema potpisa na ugovor o pridruživanju. Ukoliko tome pridodamo i politički uslov od strane Brisela, kakav je oslobađanje nekadašnje premijerke Julije Timošenko iz zatvora, za ovu mnogoljudnu i osiromašenu zemlju stvar je bila potpuno jasna. Više nego ikada pogled se okrenuo ka Rusiji, sa kojom Ukrajina ima značajne privredne veze.

Pristupanje EU, što bi dalje značilo gubitak ruskog tržišta i nemogućnost plasmana ukrajinske robe na tržištu evropske unije. Nemogućnost zbog nekompatibilnosti tržišta koje je tradicionalno povezano sa Rusijom. Pritom, nije jasno kojim proizvodima bi Ukrajina konkurisala na EUropskom tržištu u odnosu na Nemačku, Francusku, Italiju ili bilo koju drugu razvijenu zemlju EU. Naravno, na agendi Brisela to nikad i nije bila ideja. Za Brisel, Ukrajina je (uostalom kao i sve ostale države toga profila) tržište koje treba osvojiti EUropskim proizvodima i „uslugama“.

Rusija je iz krajnje ekonomskih i pragmatičnih razloga upozorila Ukrajinu da će pristup Uniji da revidira sporazume koje međusobno ostvaruju. Zašto? Rusija bi mogla da se nađe u situaciji poplave proizvoda sa tržišta EU što bi moglo da dovede do „ubijanja privrednih grana Ruske Federacije“[iii] kako je istakao predsednik Rusije. Tako je Ukrajina samo u poslednja tri meseca zbog: pooštrenih carinskih procedura kojima su se usporile pošiljke ukrajinske robe u Rusiju (posebno onih koji dolaze iz Istočne Ukrajine u kojima se nalazi teška industrija); zamrzavanja uvoza železničkih vagona u Rusiju (a time je bilo zaustavljeno oko 80 odsto izvoza Ukrajine) bila na gubitku od pet milijardi dolara.[iv]

Treba podsetiti da u okviru teške industrije u Ukrajini radi oko 100 000 Ukrajinaca. S druge strane, iz Brisela su stizala samo „naklapanja“ o perspektivi, „demokartiji“, konkretna politička uslovljavanja (Timošenko) i iniciranje socijalnih „bombi“ ucenama od strane MMF. Svako ko je iole okrenut objektivnim analizama poslednjih događaja na relaciji Kijev-Brisel-Moskva, a ne propagantističkim procenama, može samo da zaključi da politika EU „sve dužeg štapa, i sve manje šargarepe“ izoštrava ekonomsku logiku lidera istočnoevropskih zemalja-nekadašnjih uzdanica Brisela, a današnjih evroskeptika, koji sve manje imaju dobre odgovore na sve češća pitanja građana: Čemu članstvo u EU?

Moć „meke sile“ Brisela istopila se pred sve većim i dubljim krizama unutar samog (EU okovanog) Starog kontinenta, s jedne strane. Osiromašena istočna Evropa uvedena u pravo dužničko ropstvo, s druge strane nema više vremena da se bavi EU „standardima“. Ona gladuje i njoj treba radna (a ne kreditna) perspektiva. Tako je Ukrajina bacila i „štap i šargarepicu“ i samo sledila nacionalni interes zasnovan na čistoj ekonomskoj logici.

Kada bismo pokušali da tu logiku konkretizujemo, bar je tri dovoljno jakih razloga Ukrajinskog zaokreta:
1. Nepostojanje finansijskih garancija:Brisel koji je od Ukrajine tražio i ekonomske i političke ustupke nije pružio finansijske garancije kojim bi Ukrajina mogla da „preživi“ primenu Sporazumom predviđenih standarda. Naprotiv, Brisel je potpuno ignorisao zabrinutost Ukrajine zbog 8 milijardi teškog gubitka samo do kraja ove godine. EU je Kijevu ponudila 1, 36 milijardu dolara pomoći, ali pod uslovom smanjenja budžetskog deficita što bi za rezultat imalo socijalne nemire. „Pozicija MMF koja nam je predstavljena u pismu od 20. novembra bila je poslednja kap“[v], rekao je premijer Ukrajine Nikolaj Azarov. Zamrzavanje plata uz budžetsku restriktivnu politiku prema korisnicima budžeta, ukrajinsku Vladu je „osvestila“ i ona je shvatila da je ostavljena na „cedilu“.
2. Trgovinski gubici: Ukoliko bi Ukrajina postala delom zone slobodne trgovine sa EU, Rusija bi morala da zaštiti svoje tržište i privredu. Tako bi vrlo otvorene granice morala da zatvori sa Ukrajinom. U suprotnom cele privredne grane bile bi uništene, kako je istakao predsednik Rusije. Primera radi, u cilju zaštite domaćih proizvoda (u pravoj poplavi proizvoda sa EU tržišta), Ruska Federacija je 17 godina pregovorala sa Svetskom trgovinskom organizacijom, podsetio je Vladimir Putin.[vi] Ukrajina je, kako smo već istakli, samo u poslednjih tri meseca zbog približavanja EU, bila na gubitku oko 5 milijardi dolara. Konačno, Ukrajina nema konkuretnu robu za tržište eurozone-dakle potpisala bi sebi kraj.
3. Cena gasa: MMF je za kredit od 10 milijardi dolara Kijevu tražio da podigne cene gasa za 40 odsto, zamrzne plate, učini ogromne budžetske rezove i smanji energetske subvencije[vii].To bi značilo da se dovodi u pitanje isplata penzija, plata i ostalih prinadležnosti sve većem procentu socijalno ugroženih. Ovo poslednje, prelilo je ukrajinsku čašu i tekovine Narandžaste revolucije učinilo vrlo nepromišljenim i otužnim.

Trenutno, nastavljaju se protesti prozapadnih „snaga“ na ulicama Kijeva i u velikoj meri zbunjenih građana koji su godinama unazad bili pod stalnim medijskim spinovanjima o obećanom EUropskom raju.

Bez ijednog argumenta, ekonomskog, političkog i nacionalnog promišljanja bezalternativni put u EU doveo je do toga da danas Janukovič ima problem da objasni razloge svog zaokreta. Kako sada stvari stoje, „izlazna strategija“ iz nemira koji se nadvijaju nad Ukrajinom jeste trilateralni sastanak na relaciji Moskva-Brisel-Kijev. Predsednik Rusije prihvatio je ovaj Janukovičev poziv u pomoć, naravno pod uslovom da se ovaj sastanak održi pre (eventualnog) potpisivanja ugovora o pridruživanju sa EU. U suprotnom bilo bi besmisleno, zar ne?

Ali zahtevi koji dolaze s Istočne strane, za zapadne protagoniste „meke moći“ a ovde prvenstveno mislimo na uposlenike zapadnih najuticajnijih medija znače ucenu, imperijalne pretenzije Rusije i sve ono što neoliberalni oligarsi imaju na meniju kada im se neko nađe na putu. Tako od Vašington posta[viii], NJujork Tajmsa[ix], raznih blogova prozapadnih fondacija[x] i nevladinih organizacija[xi] čitamo propagandističke pokliče. Vrhunac agresivne propagande bio je autorski tekst Viktora Juščenka u Fajnenšel Tajmsu, čiji naslov dovoljno govori: EU ima mogućnost da pomogne Kijevu da izbegne imperijalističku noćnu moru (The EU has the ability to help Kiev avoid an imperialist nightmare) .[xii] Da podsetimo, Juščenko je bio predsednik Ukrajine u mandatu 2005-2010.
Međutim, niko od „proslavljenih“ zapadnih medijskih jastrebova nikako da pronađe argumente koji bi potkrepili „imperijalističke apetite“ kakvi se pripisuju Rusiji. O ucenama i pretnjama da i ne govorimo.Da li, iole, ozbiljniji analitičar može da pronađe ruski intervencionizam u Ukrajini? Ili, se pak radi o legitimnoj, legalnoj i neophodnoj zaštiti nacionalne privrede Ruske Federacije? Da li je Rusija ijednog trenutka tražila od Ukrajine da pravi užasne budžetske rezove na štetu svojih građana?
Ili, da se na bilo koji drugi način meša u unutrašnjepolitičke stvari ove zemlje-poput puštanja Timošenkove iz zatvora. Ne. Rusija prioritetno štiti svoje nacionalne interese i suvišno bi bilo reći da im se to može pripisati u zamerke. Čak i izraz dobre volje, tamo gde ima čak i najmanje prostora u oblasti ekonomske saradnje-kakav je ustupak za plaćanje ukrajinskog duga Rusiji povodom isporue gasa zapad piše u ucene. S druge strane-a šta to Unija radi? Čemu služi Sporazum o pridruživanju? Boljem standardu?

Ravnopravnoj ekonomskoj saradnji? Da podsetimo na slučaj naše Srbije: samo u trgovinskom delu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU (SSP) primenom člana 139 SSP (Prelaznog trgovinskog sporazuma) od juna 2008 do marta 2012, akumulirani spoljnotrgovinski deficit Srbije iznosio je oko 11 milijardi evra. Primenom navedenog člana ukinute se carine za 63 odsto, tarifnih linija odnosno za 50 odsto vrednosti; kada je reč o poljoprivredi, ukinute su carine za 40 odsto tarifnih linija, odnosno za 40 odsto uvoza iz EU. To je značilo gubitak za Srbiju (u periodu 2009-2012) 500 miliona evra.[xiii] O ostalim posledicama pridruživanja EU, nekom drugom prilikom. Svaki od ekonomskih (najavljenih u dalekoj perspektivi) „benefita“ praćeni su žestokim političkim pritiscima koji su Srbiju koštali okupacijom južne srpske pokrajine (Kosovo i Metohija), za početak. Dakle, o kakvom i čijem imperijalizmu mi ovde govorimo?!

Činjenica da se bivše članice Varšavskog Ugovora, okupljaju oko nekadašnjeg gravitacionog centra-Moskve, ne može se objasniti pritiskom od strane Ruske Federacije. Naprotiv. Objašnjenja za napuštanje „EUropskog sna“ treba tražiti upravo u ropstvu na EU način. Okove koje su u paketu Starom kontinentu doneli neoliberalni oligarsi, kida jedna po jedna istočno evropska zemlja gradeći svoju perspektivu uz oporavljen centar sve veće i jače moći- Rusiju.

Da li to znači obnavljanje nekadašnjeg sovjetskog uticaja? Znači. Međutim, tako što su zemlje poput Belorusije i Kazahstana, uskoro Jermenije, Kirgistana i Tadžikistana procenile ekonomske benefite u okviru Evro-Azijske Unije. Janukovič takođe zna da treba prehraniti 45 455 065 svojih sunarodnika. I ne samo to: Naciji mora dati perspektivnost kroz radna mesta i stabilnu ekonomiju. EU „štap i šargarepa“ kako inače Brisel tretira sve „zemlje otpada“ više ne prolaze-jer alternativa postoji.

Konkretna i jaka. Neki će možda Putinove političke manevre šahovskim jezikom prevoditi u gambit, neki u već neke druge kategorije. Kakogod se prevodili čini se da zapadna korporativna oligarhija beleži pripremu šah-mata s Istočne strane. Naravno, to neće prihvatiti lako i bez borbe-one pomahnitale i neurotične kako beleže mnoga „carstva“ na zalasku svoje snage pre njih.
—————————————————————-
[i]http://www.voltairenet.org/article180124.html
[ii]http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2013&mm=11&dd=27&nav_id=782422
[iii]http://rt.com/business/5-reasons-ukraine-eu-155/
[iv]Politika, 24. novembar 2013, str. 2
[v]http://rt.com/business/5-reasons-ukraine-eu-155/
[vi]isto
[vii]Politika, 24. novembar 2013, str. 2
[viii]http://www.washingtonpost.com/world/europe/east-or-west-ukraine-to-choose-its-path-ahead-of-eu-summit-this-month/2013/11/18/5f785452-5024-11e3-9ee6-2580086d8254_story_1.html
[ix]http://www.nytimes.com/2013/11/28/opinion/ukraine-on-the-brink.html?hpw&rref=opinion&_r=0
[x]http://carnegieeurope.eu/strategiceurope/?fa=53715&lang=en
[xi]http://carnegie.ru/eurasiaoutlook/?fa=53713
[xii]http://www.ft.com/cms/s/0/5e7c0b0c-5394-11e3-b425-00144feabdc0.html#axzz2lqlhUnU4
[xiii]http://www.standard.rs/dejan-mirovic-za-cetiri-godine-primene-ssp-srbija-belezi-ekonomske-gubitke-i-pravni-haos.html

/ Fond strateške kulture /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP