Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 72908
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6442813
Ko je na sajtu?
Imamo 186 gosta na mreži

IGRA MAČKE I MIŠA IZMEĐU MIŠKOVIĆA, NIKOLIĆA I VUČIĆA


21.12.2013. / ree-Akademediasrbija
Piše : Luka Matić
 
Kada je početkom godine angažovao lobističku kompaniju „Podesta“, Miroslav Mišković započeo je borbu za život sa Aleksandrom Vučićem, kome je hapšenje predsednika „Delta holdinga“ donelo politički uzlet.

 Optužnica, dokazi, nepovoljna politička situacija, omraženost u narodu, ništa od toga Miroslavu Miškoviću ne diže kosu na glavi poput Aleksandra Vučića, čoveka koji je doneo odluku o njegovom hapšenju. I zaista, sve gore navedeno samo je „sporedno“ u najvećem političkom-ekonomskom okršaju u našoj državi u poslednje vreme. Ukoliko sruši rejting Vučića, Mišković je na korak i od rušenja svih ostalih prepreka koje mu stoje na putu konsolidacije njegove poslovne, društvene i političke pozicije.

Toga je svestan Miroslav Mišković. Toga su svesni i stratezi u „Podesti“. Toga, barem za sada u pravoj meri i na pravi način, nije svestan Aleksandar Vučić.

Republika Srbija i Aleksandar Vučić nisu klijenti „Podeste“. A možda bi trebalo. Nije „Njujork tajms“ slučajno za „Podestu“ napisao da njihovi „klijenti dobijaju plan kako da uspeju u zvaničnom Vašingtonu“. Mišković je svoj plan odavno dobio. Srbija i Vučić nisu.

Ne vezuje se ovde sudbina Srbije za sudbinu Miškovića, pa ni Vučića. Ali Srbija, koju trenutno vodi Aleksandar Vučić, ma čije ime pisalo na vratima premijerskog kabineta, mora svim silama da se bori za naklonost zvaničnog Vašingtona.

To je državni posao Aleksandra Vučića. Njegovi savetnici Franko Fratini, Dominik Stros-Kan i Alfred Guzenbauer jesu zvučna imena kada se stave u naslov ovdašnjih vesti, ali njihova imena ne igraju bitnu ulogu na međunarodnoj sceni, a pogotovo ne u SAD. Oni su, kao i svi političari, ali baš svi, potrošna roba. Danas jesi, sutra nisi.

Ukoliko se pažljivo analizira podrška velikih inostranih igrača, poput SAD, Rusije i Nemačke, očigledno je da Vučić kaska za svojim saradnicima iz „državnog vrha“. Amerikanci više igraju na premijera Ivicu Dačića u ovom trenutku negoli na lidera naprednjaka. Dačić je u poslednje vreme čest gost američkih zvaničnika i biznismena, a tome u prilog ide i činjenica da je potpredsednik SAD Džozef Bajden nedavno otkazao gostoprimstvo, tačnije posetu Vašingtonu, Aleksandru Vučiću, možda zbog uticaja „Podeste“.

S druge strane, tamo na Istoku, Rusija kao partnera u vlasti Srbije vidi Tomislava Nikolića, potom Ivicu Dačića, a tek potom Aleksandra Vučića. Što se tiče Nemačke, tu Vučić bolje stoji i to najviše zbog činjenice da se za popularnost ne „bori“ sa predsednikom ili premijerom Srbije, već sa bivšim prvim čovekom naše države Borisom Tadićem. U svakom slučaju, nije prvi čovek Srbije u prestonicama velikih sila, iako jeste u Srbiji.

Slučaj „Mišković–Podesta“ u Srbiji je kao prvi Vladin zvaničnik obznanio kadar SNS-a Vladimir Božović, državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova. On je nakon posete Sjedinjenim Američkim Državama novinarima u Beogradu izjavio kako je Mišković angažovao „Podestu“, te naglasio tada kako „aktivnosti te lobističke kompanije mogu biti samo štetne po Srbiju i njene građane“.

Jedino čemu možemo da se nadamo u ovom momentu jeste da je izjava Vladimira Božovića prošla neopaženo u američkim krugovima. Međutim, znajući za ažurnost Ambasade SAD u Beogradu i ozbiljnost jedne „Podesta grupe“, jasno je da se izveštaj sa tom izjavom našao na mnogim stolovima u SAD, i da je protumačena kao stav lidera naprednjaka, a ne kao državnog sekretara u MUP-u.

Ista situacija desila se i sa prošlogodišnjom izjavom Rudolfa Đulijanija, bivšeg gradonačelnika Njujorka, izrečenoj prilikom posete Aleksandru Vučiću. Naime, on je tada kritikovao američkog potpredsednika, upravo onog koji je otkazao gostoprimstvo Vučiću, nazvavši ga „vicom od čoveka“. I nije nelogično da republikanac Đulijani kritikuje demokratu Bajdena, ali jeste štetno što je to učinio čovek koga je Aleksandar Vučić predstavljao kao svog budućeg savetnika.

Zbog svih tih činjenica jasno je da je Aleksandru Vučiću potrebna promena igre, dok još ima kakvih-takvih uslova da je menja. Dobiti naklonost naših birača i nije neka kvantna fizika, znamo i sami, ali dobiti naklonost, tačnije podršku, Vašingtona mnogo je komplikovanija politička igra od ove naše u kojoj trenutno pobeđuje Aleksandar Vučić. Fratini, Stros-Kan i Guzenbauer nisu dorasli toj igri, a i nose popriličan lični prtljag sa sobom. Vučiću su potrebni ozbiljniji igrači za raskrčavanje puta ispred njega i obavezno čuvanje njegovih političkih leđa. Jedan od takvih igrača upravo je lobista Toni Podesta, vlasnik „Podesta grupe“.

Miroslavu Miškoviću trošak od nekoliko stotina hiljada dolara ili desetina miliona evra, sasvim svejedno, za usluge prvoklasne lobističke kompanije poput „Podesta grupe“ je ništa, pogotovo kada se uporedi sa mogućim rezultatima i ishodima tog posla.
Naravno, „Podesta grupa“ je daleko od svemoguće, ali je tome opasno blizu. Pogotovo nakon što je jedan od osnivača Džon Podesta postao savetnik najmoćnijeg predsednika sveta – Baraka Obame. Podesta, nekadašnji šef kabineta Bila Klintona, blizak je Obamin prijatelj godinama unazad, radio je i u njegovim izbornim kampanjama, a prošle godine uspešno je započeo medijsku kampanju za kandidaturu Hilari Klinton na narednim predsedničkim izborima u SAD. Teorijski, Džon Podesta jeste napustio „Podesta grupu“ i prepustio je svom rođenom bratu Toniju, ali u praksi ti razlazi su sve sem razlazi.

U maltene isto vreme kada i Mišković, Tonija Podestu angažovala je i Vlada Iraka za svoje potrebe. Iračani usluge Podeste plaćaju 960.000 dolara godišnje. Ta saradnja je veliki rezultat doživela u vidu pojačanog prisustva iračkih političara u američkim medijima, što je kulminiralo autorskim tekstom premijera Iraka Nurija Kamala el Malikija u „Njujork tajmsu“. Ipak, najveća potvrda isplativosti ulaganja u lobiranje preko „Podesta grupe“ bila je poseta iračkog premijera Baraku Obami u Beloj kući.
Privilegiju da se na taj način sastane sa Barakom Obamom nije imao nijedan državnik iz Srbije. Verovatno zbog toga što nemamo 960.000 dolara za Podestu. Ali smo imali milion dolara za slučaj Miladina Kovačevića. Zahvaljujući tim parama nismo imali otvorena vrata američkih medija i najbitnije od svega Bele kuće, ali jesmo slobodu Miladina Kovačevića, momka koji je pre mesec dana na košarkaškoj utakmici u Smederevu napao i pljuvao protivničkog igrača.

Inače, među sadašnjim i bivšim klijentima „Podeste“ nalaze se države poput Albanije, za koju i sami znamo da stoji izuzetno dobro kako u Beloj kući, tako i u Kongresu, Gruzije, Egipta i malopre spomenutog Iraka, dok se spisak kompanija koje su sarađivale ili sarađuju sa Tonijom Podestom meri u metrima. Tu su: „Bank of America“, „HSBC Holdings“, „Boeing“, „US airways“, „Deutsche Telecom“, „Google Inc“, „Credit Suisse Group“, „Deloitte LLP“, „General Electric“, „Oracle“, „Walmart“, „Heineken“, „Michelin“, „Nestle“, „LG Electronics“, „Johnson&Johnson“, „Wells Fargo“ i mnogi, mnogi drugi. „Podesta grupa“ ovu godinu završiće sa više od 20 miliona dolara prihoda.

Neočekivana previranja u okviru Srpske napredne stranke, tačnije javno istupanje nekadašnjeg generalnog sekretara Predsedništva Srbije za vreme mandata Borisa Tadića Vladimira Cvijana protiv Aleksandra Vučića, takođe su deo ove priče. To je veoma jasno.
Ne baš toliko davno da zaboravimo, barem ne autor ovog teksta, Vladimir Cvijan je uz sve „stranačke počasti“ primljen u SNS. Vučić je tada, između ostalog, o njemu govorio:
„Mi smo ponosni što možemo da pokažemo gospodina Cvijana i da kažemo – ljudi, ovaj čovek je sa nama... Sutra možete da nađete petoricu koji će iz naše stranke da pređu u Demokratsku stranku, koji će da napuste jer su ljuti na ovoga ili onoga. To se dešava u politici. Ali ne možete da nađete Vladu Cvijana! Dakle, to je stvar kojom se mi hvalimo... Nema nikog u Srbiji ko vam neće reći da je on najveći stručnjak.“

Vučić je tom prilikom istakao da je zajedno sa Cvijanom bio student prava kod profesorke Vesne Rakić Vodinelić, dok je Cvijan otkrio da se sa Vučićem, pored prava, bavi i šahom. E, sada je na delu prava partija šaha, u kojoj Cvijan ima ulogu crnog piona, Mišković crnog kralja, a Vučić belog lovca koji pretenduje na kraljevsko mesto.

Sigurno je da je kandidatura Vladimira Cvijana za predsednika SNS-a jedan veliki politički trik, dobro zamišljen, ali ne baš najbolje izveden. Cvijan, kao i oni koji ga podržavaju, svestan je činjenice da su njegove šanse za pobedu naučnofantastične, kao što je i ispunjavanje uslova za tu kandidaturu, potrebna je podrška 15 opštinskih odbora, ravna verovatnoći da Srbija sutra, sat vremena nakon što pošalje letelicu na Mars, zbaci Kinu s vrha liste država po izvozu. Pa čak i manja.

Cilj suzdržanosti koju lider naprednjaka pokazuje u javnosti kada je u pitanju ovaj slučaj, jeste da pokaže kako je on demokratski lider, koji će svakome dopustiti da kaže šta ima.

Ali u realnosti se odvija igra mačke i miša. Ne samo između Miroslava Miškovića, kojeg Podesta sve uspešnije amnestira, već i između Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića.

NAPOMENA : Naslov – Urednik Akademediasrbija

/ Izvor : Akter /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP