Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 53193
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6293197
Ko je na sajtu?
Imamo 66 gosta i 3 člana na mreži

ТРАНСФОРМАЦИЈА СВЕТСКE МОЋИ


21.12.2013. / pee-Академедиасрбија
Јелена Пустовојтова

У cвету је одавно на сцени велика трансформација моћи, од привредне, стратешке до војне, али је мало наших политичких очију која то виде. Ми као слепац и даље тумарамо штапом и упорно куцамо на врата ЕУ иако у тој немачкој пљачкашкој унији одавно немају шта да понуде. Реалне понуде стижу само из два светска центра – Русије и Кине.

 Пред нашим очима вектор економске снаге глобализма који је већ две деценије био усмерен ка САД, мења правац и упорно стреми према азијском колосу – великој „Поднебеској“ Кини. Овим текстом желимо да вас бар мало упознамо са привредним токовима и оно чиме Кина гази све своје западне конкуренте.

Економска снага Кине још увек нам изгледа несхватљиво, али Кинези су ствар узели у своје руке, на пример у производњи ретких метала и сада, пошто одреде квоту за њихову продају иностранству, лако регулишу њихову цену на спољном тржишту. Учешће Кине у производњи ретких метала у свету износи 97% ! А ретки метали – то су и електроника, и војна производња, и енергетика из секундарних сировина.

Нема петнаестак дана како су САД, Јапан и Европска унија поднеле Светској трговинској организацији тужбу против Кине због њене одлуке да уведе ограничење свог извоза ретких метала, како би могла да смањи цену сопственој индустрији која тај материјал врло много користи. Том одлуком Кина је знатно повећала своје приходе од његове продаје иностранству. Управо зато што су увели ограничење цене, њихове цене су почетком 2011. скочиле 5 пута. Сада је, како саопштава Ројтерс, Пекинг објавио да формира јединствену асоцијацију за грану производње ретких метала у циљу „убрзања консолидације у тој сфери“.

Кина се већ изборила за доминантне позиције на тржиштима Европе, Северне Америке, Африке, Јужне Америке и Аустралије. Падају у очи и спољноекономски успеси Кине у правцима као што су производња компликоване опреме на најсавременијем технолошком нивоу и изузетно сложени производи.

Истовремено кинески масмедији много пишу о односу Пекинга према америчком економском диктату, од кога дрхти већина других престоница. „САД су опет, пред почетак председничке кампање, почеле да критикују Кину - пише „Женмин жибао“. –Кандидати предузимају грубе мере, окривљујући КНР за „вођење неправедне трговине“ надајући се да ће тиме да „заштите могућност Американаца да запошљавају своје раднике“. Кинеска индустрија је по ко зна који пут постала „дежурни кривац“ у унутрашњој политичкој игри САД. Од мултилатералних путева Светске трговинске организације до билатералних канала Кине и САД, од критике нових правних органа за заштиту трговине Кине све до одлука којима се дозвољава узимање компензационих царина, „ујка Сем“ се труди да удари практично по свим областима кинеско-америчке трговине.

КНР представља најкрупнијег на свету произвођача, и преко 70% антикомпензационих истраживања има везе са Кином. Међутим, да се иде против прописа Светске трговинске организације, да се уводе забрањене супсидије према Кини зато што се губи лична добит - то је једноставно необјективно и нетачно. Развој производних грана Кине представља резултат ефикасности економије и по сразмерама, и по разноликости, као и резултат врло усмереног напредовања наших индустријских грана и предузећа… Америчке компаније би морале да преузимају наше искуство, а не да притискају кинеске структуре и траже заштиту преко међународних институција. У антикомпензационим споровима у фотоелектричној индустрији САД окривљују кинеску владу зато што преко ниских цена земље и струје и повлашћених кредита помажу својим предузећима, тако да америчке компаније раде у неправедној конкурентској средини. У стварности таква критика не поседује рационални смисао, јер такве повластице постоје и у САД када се ради о њиховим предузећима. Управо зато, пошто је америчка страна поднела антикомпензациони захтев за фотоелектричну индустрију, Министарство за комерцијалне послове КНР је почело истрагу трговинских баријера САД, државне подршке и субсидија у области секундарних енергетских сировина.

Тешко да се данас може наћи још нека земља која је у стању да потпуно мирно враћа шамаре Сједињеним Државама. „Ујка Сем“ мора да схвати да су озбиљни проблеми у производној сфери САД пре свега повезани са унутрашњом ситуацијом у земљи“ – закључује „Женмин жибао“.

А шта је одговорила Кина (уосталом – једногласно са Русијом) поводом бриселских дажбина авиопревозницима због избацивања угљендиоксида у атмосферу? Ево шта је о томе написала“Коријере дела сера“: „Свет ризикује да се врати неколико деценија уназад: робе и путници ће се превозити много спорије. То ће се десити уколико Русија и Кина буду упорни у вези са мерама којима ће одговорити на дажбине, а о којима су већ обавестили Европску унију. Руска влада је изјавила да забрањује прелетање преко њене територије за 19 од укупно 30 летова авионима који превозе само робу, и то онима који у Кину, Јапан, Тајван и Јужну Кореју превозе немачку робу. Немачки авиопревозници ће морати да бирају дужи пут, а то ће да утиче на висину цена и неизбежне губитке за Дојчланд а.г. Исти проблем ће се појавити и у путничком трафикингу из Италије према Пекингу, Шангају и Токију… Можда ће најсуровији бити одговор Пекинга који је већ саопштио да забрањује приземљење у Шангају „Ербусу 380“ који је немачка авиокомпанија закупила за летове Франнкфурт – Шангај: инвестиција од 240 милиона долара је била непотребна. Кинеска влада је такође својим авиокомпанијама забранила да купује европске авионе, и авиокомпаније су сторнирале куповину скоро 40 „Ербус“ авиона.

То је оно што се назива „суви остатак“. И уопште не мислим да ће произвођачи авиотехнике опростити Бриселу горку таблету са опорезивањем авиопревозника због угљендиоксида. Брисел је изгледа „заборавио“ колики је у прелетеним километрима ваздушни простор Русије или Кине и колико би њихове авио компаније требале да плате загађење угљендиоксидом.

Западна невладина организација „Плеј фер“ се дала у потрагу у две кинеске фабрике које су производиле а и данас производе сувенире за олимпијаду у Лондону, по наруџбини Лондона, саопштава „Коријере дела сера“. Наравно, открила је да ће „купци да погледају у сувенире и да помисле како су слатки, али неће знати колико је муке и зноја проливено, колике су ниске плате и како су сиромашну храну јели они који су их произвели“. Али – све то је цијукање миша испод ногу „главног произвођача“ на свету. А тамо где се говори о правим стварима – о нафти и гасу – никоме није до сувенира. Кинеска нафтна компанија Петро Цхина је према резултатима 2011 године постала најкрупнији светски произвођач нафте, чиме је прескочила америчког гиганта Еxxон Мобил, али и даље наставља да купује активе по читавом свету. У прошлој години она је произвела 886,1 милиона барела нафте, при чему је просечна дневна експлоатација износила 2,43 милиона барела.

Путин најмоћнији човек на планети

Владимир Путин по први пут моћнији од Обаме на "Форбсовој" листи најмоћнијих политичара света. Одмах иза њих су председник Кине Си Ђинпинг, папа Фрања и Ангела Меркел
Председник Русије Владимир Путин престигао је свог америчког колегу Барака Обаму на "Форбсовој" листи најмоћнијих политичара света, нашавши се на првом месту, преноси Б92. Ово је први пут за последње три године да се председник САД нашао на другом месту листе најмоћнијих магазина "Форбс".

Агенција Франс прес подсетила је да је Путин 13 година доминирао Русијом и да је поново изабран за председника у марту 2012. Обама, с друге стране, пише француска агенција, тек се извукао из 16-дневне, мучне блокаде владе, изазване буџетском и дужничком кризом у Вашингтону.

"Путин је учврстио своју контролу над Русијом, док је Обаму сачекао незгодан период, раније него што је то уобичајено за двогодишњи председнички мандат - последњи пример: збрка због блокаде владе", пише "Форбс".

АФП подсећа да је Русија доделила азил бившем агенту америчке Националне безбедносне агенције Едварду Сноудену, којег САД траже због објављивања поверљивих докумената. "Месец дана касније, Путин је опет извукао кеца из рукава, показао оштрину и спречивши Обаму да нападне Сирију због производње хемијског оружја"."Сви који су пратили овогодишњу партију шаха због Сирије и цурења информација, схватили су промену динамике моћи појединца", навео је "Форбс".

На трећем месту "Форбсове" листе најмоћнијих политичара нашао се председник Кине Си Ђинпинг, који ће, како се очекује, владати током целе деценије у којој би Кина могла да засени САД, као највећа светска економија.

На четвртом месту је поглавар Римокатоличке цркве папа Фрања, а на петом немачка канцеларка Ангела Меркел.

Где би Кинези вадили нафту, ако је у Кини баш и нема много? Аналитичари ИХС Wорлд Маркетс Енергy су израчунали да је до повећања експлоатације дошло захваљујући кинеском развоју гигантског налазишта Румејла у Ираку. И тврде да ће „у будућности раст производње да се дешава захваљујући нафтним пољима Халфаја у Ираку, као и нафтним пешчарама из Канаде. Осим тога, наставља се рад на пројектима у Казахстану и Индонезији. „Петро Цхина“ своју предност над Еxxон Мобил-ом може да одржава још дуго.“

Пре годину и по дана руководство Петро Цхина је објавило да има намеру да следећих десет година инвестира у стицање актива (куповина експлоатационих права) од минимално 60 милијарди долара у читавом свету. Исте године компанија је купила 60% учешћа у пројекту за експлоатацију угљоводоника из нафтоносних пешчара Мац Каy Риверy канадске Атхабасца Оил Сандс. А почетком ове године Кинезима је опционо припало и преосталих 40% пројекта чија је укупна вредност 2,5 милијарде долара. Како је изјавио врховни руководилац Петро Цхина Цзјан Цземин компанија има намеру да сакупи већину актива: „Фокусирани смо према кинеском тржишту, и на том тржишту пласирамо нафту коју експлоатишемо, али у дугорочној перспективи имамо намеру да се ширимо и ван граница Кине“, - рекао је он.

А како се Кина односи према суседним земљама, то се види на примеру Бурме (Мјанме). Мјанма коју од Кине дели граница укупне дужине преко две хиљаде километара, која је први пут у двадесет година дозволила да на изборима учествује и опозиција, сада од Запада чека, у замену за „политичке реформе“, да јој се укину међународне економске санкције. Још је државна секретарка САД Хилари Клинтон изјавила да САД „теже да подржавају реформе које земља спроводи“ мислећи на то да је опозиција на изборима од 48 слободних места у парламенту добила 47. Међутим, рекло би се да су „јенки“ са својим реформама закаснили: у годинама блокаде Мјанма се фактички претворила у економски протекторат Кине. И сада не зависи од Вашингтона, већ од Пекинга, колико ће добро у тој држави да живи „народ који је на изборима победио“.

Данас Кина показује да ће поштовати само јаке суседе. То, наравно, још увек не представља изазов, или неку претњу Русији – јер је то, једноставно, услов за мир и стабилност Евроазије.
 
/ Извор : Српска политика /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP