Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 54163
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6301170
Ko je na sajtu?
Imamo 108 gosta na mreži

2014 - GODINA VELIKIH POTRESA I PREOKRETA


28.12.2013. / ree-Akademediasrbija
Dragan Stojanović

Potresi se odnose na rezultate izbora koji će se obaviti u mnogim zemljama sveta, a kojima će biti obuhvaćeno gotovo 40 odsto svetskog stanovništva, smatra urednik specijala „Svet u 2014“ Danijel Franklin

 Svet u 2014. neće biti mnogo bolje mesto za život. Ugledni magazin „Ekonomist“ na kraju svake godine (od 2004) izdaje specijal u kojem pokušava da predvidi kako će izgledati svet u narednom kalendarskom ciklusu i koji će to događaji obeležiti sledeće 52 nedelje. Mada će ekonomija u 2014. biti u porastu, politika i demokratija neće se proslaviti.

Kako navode urednici „Ekonomista“, narednu godinu obeležiće glamurozni događaji. Prvo će premijer Rusije Vladimir Putin otvoriti Zimske olimpijske igre u Sočiju, spektakl koji je po troškovima već oborio sve olimpijske rekorde. Zatim sledi još veća globalna predstava u Brazilu. Predsednica te zemlje Dilma Rusef otvoriće Svetsko prvenstvo u fudbalu. I dok jednim okom bude gledala majstorije na stadionu, drugim će morati pomno da prati demonstrante koji bi više voleli da bolje žive nego da se bakću nekim sporednim stvarima, makar to bila i ona najvažnija iz te kategorije.

Glasanja širom planete
Kako piše urednik specijala „Svet u 2014“ Danijel Franklin, za razliku od sveta sporta, politiku i ekonomiju obeležiće potresi i preokreti.

„Potresi se odnose na rezultate izbora koji će se obaviti u mnogim zemljama sveta, a kojima će biti obuhvaćeno gotovo 40 odsto svetskog stanovništva“, smatra Franklin.
Novinari „Ekonomista“ zaključuju da je finansijska kriza potkopala osnove demokratije, pa na izbore širom sveta izlazi sve manje ljudi. Tako se očekuje da će na izbore za Evropski parlament izaći još manje ljudi nego na prethodnim izborima, kada je glasalo samo 43 odsto punoletnih građana.

I pored moguće male izlaznosti, ti izbori mogu biti zanimljivi. Inače dosadni izbori za Evropski parlament dobiće na dinamici pre svega zbog pojave antievropskih stranaka.

Indiju bi mogao da uzdrma ambiciozni desničar Narendra Modi, čovek koga je najveća opoziciona partija BJP odredila kao svog kandidata za premijera. On na opštim izborima 2014. treba da se suprotstavi Rahulu Gandiju, očekivanom kandidatu vladajuće stranke. Ta trka će biti veoma važna iz još jednog ugla. Dvojica kandidata će izaći na najveće izbore na planeti. U Indiji pravo glasa ima 800 miliona građana, a od toga će 150 miliona glasati prvi put. Bilo bi iznenađenje da Škotska izglasa povelju za otcepljenje od Ujedinjenog Kraljevstva, ali ako se to ipak dogodi sličan talas mogao bi da zapljusne Kataloniju i Kvebek, navodi se u specijalu „Ekonomista“.

Analitičari tog magazina tvrde da će Aleks Salmond, lider Škotske nacionalne partije (SNP), koja je otvorila priču o otcepljenju, biti ubedljivo poražen. On, kako se navodi, nema odgovore na mnoga pitanja: da li će Škotska zadržati funtu u slučaju otcepljenja, hoće li porasti cene pozajmica, da li tako mala zemlja može da preživi bankrot još jedne banke... Zbog toga predviđaju da će Škoti glasati za ostanak u engleskom društvu.

Teški pregovori
U 2014. svet će s pažnjom pratiti nastavak pregovora s Iranom u vezi s nuklearnim programom. „Ekonomist“ ne isključuje mogućnost da će Amerika primeniti silu kako bi uništila nuklearna postrojenja, ali ipak veće šanse daje postizanju dogovora. To će biti nagrada i za Iran i za SAD. Naravno, Amerika sumnja u namere Teherana, pa otuda i pojačani oprez. Zbog toga do potpisivanja sporazuma mogu proći meseci. Prvi impuls se očekuje od Teherana, a potom bi usledilo postepeno ukidanje sankcija, koje su skoro uništile iransku privredu. „Ekonomist“ zaključuje da su Iran i SAD prirodni saveznici i da bi potpisivanje sporazuma donelo obema stranama koristi. Irancima pre svega ekonomsku korist, a Vašingtonu poboljšanje globalne pozicije.

Rat u Avganistanu će biti završen u narednoj godini. Amerikanci su napali tu državu 7. oktobra 2001. jer talibanski režim nije hteo da preda Osamu bin Ladena. Pošto je međuvremenu ozloglašeni terorista ubijen, SAD su rešile da se povuku. Kako ocenjuju analitičari „Ekonomista“, američko povlačenje neće izazvati vakuum u vlasti, ali će ostaviti sumornu sliku u zemlji.

Ameriku u 2014. očekuje primena kontroverznog sistema zdravstvene zaštite pod nazivom „Obamaker“. Milioni ljudi će prvi put dobiti zdravstvenu zaštitu. Osiguravajuće kuće do sada su bolesnima mogle da naplaćuju nerealno visoke sume za lečenje ili su im uskraćivali zdravstvenu pomoć. Sada će to biti zabranjeno. Međutim, prodaja samo jeftinih polisa može dovesti do kolapsa osiguravajućih kompanija.

„Obamaker nudi klasičnu metodu štapa i šargarepe kako bi podstakla i druge da ostvare zdravstveno osiguranje. Takozvani individualni mandat nalaže svim građanima Amerike da kupe polisu zdravstvenog osiguranja ili da u suprotnom plate kaznu. Međutim, ta kazna je relativno mala i iznosi svega 95 dolara ili jedan odsto prihoda. Takođe, program nudi i državne subvencije, kao i kredite za one koji nemaju dovoljno novca“, navodi se u „Ekonomistu“.

Moć virtualnog sveta
Sve to će povećati budžetske troškove za zdravstvo na čak 17,9 odsto BDP-a (2,7 milijarde dolara). Ta cifra je u proseku u grupi bogatih država (OECD) 9,3 odsto.Prema predviđanjima analitičara „Ekonomista“, očekuje se da se mržnja naroda prema bankarima i naftašima proširi i na tehnološku elitu. Naime, ispostavilo se da su vladari virtualnog prostora postali najnemilosrdniji kapitalisti. Do pre nekoliko godina činilo se da su vrata moderne ekonomije otvorena svima, a sada tim sektorom vlada šačica usko povezanih oligopola. Recimo, „Gugl“ i „Epl“ obezbeđuju 90 odsto operativnih sistema za pametne telefone. „Fejsbuk“ ima više članova nego Amerika i Evropa zajedno. Gospodari virtualnog prostora imaju ogromne zarade, a za njih radi veoma mali broj ljudi. Njihova moć toliko je porasla da lobiraju u Vašingtonu kako bi zaštitili postojeće i ostvarili buduće interese. Moć te male grupe ljudi će rasti i u narednoj godini.

„Ekonomist“ je uradio i veliku analizu u kojoj je pokušao da predvidi mogućnost narodne pobune u pojedinim državama. Analiza je urađena u 150 zemalja s ciljem da se utvrdi faktor rizika od socijalnih nemira koji bi mogli da predstavljaju veliku opasnost po vladu ili postojeći poredak. Tim časopisa procenio je da je vrlo nizak rizik od pobune u Austriji, Danskoj, Japanu, Luksemburgu, Norveškoj i Švajcarskoj. Vrlo je visok rizik od pobune u Argentini, Bahreinu, Bangladešu, Boliviji, BiH, Egiptu, Grčkoj, Gvineji, Libanu, Libiji, Nigeriji, Sudanu, Siriji, Uzbekistanu, Venecueli, Jemenu i Zimbabveu. Srbija se nalazi u najvećoj grupi zemlja gde postoji umeren rizik za pobunu naroda.

Na kraju tu si i dva podsećanja iz istorije, sve s ciljem da iz prošlosti nešto naučimo o budućnosti. Tako će 28. januara 2014. biti obeležena 1200. godišnjica smrti Karla Velikog, vladara koji se smatra ocem Evrope. Takođe, širom Evrope će se obeležiti stogodišnjica od početka Prvog svetskog rata.

Pored istorije ne treba zaboraviti ni napredne tehnologije. Tako analitičari navode da bi primena uslužnih robota mogla naglo porasti u narednoj godini. Dovoljan razlog za zadovoljstvo, ali i za stari strah da bi u budućnosti savršene mašine mogle da zamene poprilično nesavršene ljude. Zvuči kao naučna fantastika? Ne budite tako sigurni.

/Akter /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP