Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 74034
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6445039
Ko je na sajtu?
Imamo 84 gosta i 1 člana na mreži

ЕВРОИНТЕГРАЦИЈЕ У НИГДЕ


 30.12.2013. / pee-Академедиасрбија
Петар Искендеров

Изјава бившег премијера Србије и лидера ДСС Војислава Коштунице о претњи која се надвила над српском државношћу, у вези са реализацијом споразума о границама, има исувише озбиљан карактер да би се могла свести на партијско-политичку пропаганду.


Нису случајно интервју Коштунице Блицу одмах пренела албанско-језичка медијска гласила на Космету. Локални новинари посебан акценат стављају на упозорење бившег српског премијера, да у косметском проблему, власти у Београду стављају интересе Европе изнад интереса Србије. “Једна граница повлачи и друге границе, једна уцена повлачи друге уцене” – цитира речи В. Коштунице газета Kosova Sot.1

Споразум о заједничкој контроли на административној граници Космета са Србијом, који под притиском ЕУ и САД реализују српске власти, заиста има значајан карактер. Ради се о томе да је први пут, чак и на фону претходних споразума Београда и Приштине, у основу документа стављен принцип не интеграција, него поделе. Када се радило о катастрима, узајамном признању диплома или матичним књигама – тамо је ипак основни смисао потписаних споразума био у олакшавању узајамног рада Београда и Приштине, Срба и Албанаца. Сада се ради о документу који не само да констатује поделу страна на две стране граничном линијом, него и правно учвршћује сличну поделу.

Није се случајно уставни термин “административна граница” користио само у српским медијима (и то не у свим). У САД и ЕУ, о Косову да и не говоримо, већ одавно се изоставља придев “административна”.

Споразум који је потписала још администрација Бориса Тадића, признаје постојање граница између Србије и Космета и још више, налаже властима Србије и Космета да поштују и контролишу њен режим. То је истински смисао документа који треба да реализује нови руководилац Србије Томислав Николић. Јер је ЕУ већ упозорила Београд да не сме да се мења смисао и дух претходних докумената.

И све док приоритет званичне политике Београда буду евроинтеграције, захтеви ЕУ за српско руководство имаће тежину која се може поредити са одредбама националног Устава.Све док приоритет званичне политике Београда буду евроинтеграције, захтеви ЕУ за српско руководство имаће тежину која се може поредити са одредбама националног Устава.

У насталој ситуацији не чуди мноштво изјава албанских политичара о спремности Београда да призна самопроглашену независност покрајине Косово и Метохија. Како је појаснио шеф приштинске спољнополитичке канцеларије Енвер Хоџај, “признавајући овај или онај споразум, Београд полако али сигурно признаје и реалност независности Косова”.2 И што је за српско јавно мнење најтужније – том објашњењу се не може пребацити нелогичност. Аргумент је још увек исти, иако га још до краја нису спознале српске власти (или су спознали исувише добро) – уколико одбије да призна Косово, Србија трајно себи затвара пут у ЕУ. Другим речима – говорећи о приоритету уласка земље у ЕУ, Београд по ко зна који пут самом себи веже руке по питању Космета.

Говорећи о приоритету уласка земље у ЕУ, Београд по ко зна који пут самом себи веже руке по питању Космета.

Поставља се питање: а да ли Србија има у арсеналу, неке друге механизме за спровођење другачије по духу политике по питању Космета, осим оне коју данас имамо? Чини се да таква политика не треба да се заснива на моделима поделе власти и чак не ни узајамне контроле, већ треба започети процес реинтеграције у социјалним, економским, хуманитарним и у другим сферама. Слични процеси су, буквално до пре пар година уназад, били актуелни на самом Космету. Беџет Пацоли је на почетку своје политичке каријере обећао да ће од Србије и Космета створити зону слободне трговине и другог јединственог пространства. Међутим, изолационистичко расположење је преовладало и у Београду и у Приштини.

Неће реализација заједничке пограничне контроле помоћи Србији да започне процес реинтеграције Космета у свој састав. Неће то учинити ни “Канцеларије за везу”. Прекогранични економски пројекти и експанзија српског капитала на косметско тржиште, представљају кораке који ће помоћи реализацији реинтеграције Космета у Србију. Наравно, овај процес треба да се одвија изван оквира Бриселских преговора, који су са становишта српских националних интереса, изгубили сваки смисао. Две кључне црте су карактеристичне за косовску владајућу елиту: перманентни унутрашњи конфликти и љубав ка новцу. Коришћење ових “слабости” могло би омогућити Србији, на косовском усмерењу, много више од путовања у Брисел.

Међутим, за тако нешто српска држава мора да у најмању руку “замрзне” своје евроинтеграционе планове у односу на ЕУ. Или говорећи речима Војислава Коштунице – да “прогласи политичку неутралност” земље.3

Упутнице:
__________
1 Kosova Sot, 25.11.2012
2 Bota Sot, 25.11.2012
3 Blic, 24.11.2012

/ Извор: Фонд стратешке културе /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP