Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 54145
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6300917
Ko je na sajtu?
Imamo 68 gosta na mreži

12 ŽIGOSANIH


02.01.2014. / ree-Akademediasrbija
Piše: Aleksandar Bećić

Još samo dan do kraja ove baksuzne godine. Srećom. Godinu ćemo pamtiti po mnogim stvarima. Po krizi, besparici, izgubljenim poslovima, porastu nasilja…

 U svakom slučaju, biće malo stvari zbog kojih ćemo 2013. pamtiti kao dobru. Naprotiv. U ovoj baksuznoj godini izdvojilo se mnogo onih zbog kojih – ako ništa drugo – podignete obrvu.  S obzirom na to da se ovih dana svi mediji trude da nam predstave ko je bio najlepši, najpametniji, ko je najmoćniji i najuticajniji, kako bi u narednoj godini dobili malo više reklama, mi smo se odlučili da vam predstavimo one koji su najomraženiji.

Pa da krenemo.

SLAVICA ĐUKIĆ DEJANOVIĆ
Kad pomenete našu ministarku zdravlja bilo kom roditelju u ovoj zemlji, njima se obično obrne drob, proradi kiselina, skoči pritisak, počne aritmija ili tahikardija. Nažalost, umesto da brine o zdravlju ove nacije i promeni zdravstveni sistem, ova osoba je u 2013. napravila toliko ljudskih promašaja da bi u najmanju ruku bilo pošteno da je sama podnela ostavku. Nažalost, ona je značenje te reči zaboravila. Baš kao što je zaboravila i na značenje reči „moral“, „saosećajnost“, ili pojam Hipokratove zakletve.
Njeno bezdušno obraćanje naciji posle smrti male Tijane Ognjanović ostaće u analima političkog bezobrazluka u Srbiji. Njeno nemešanje u sopstveni posao ostaće u analima rukovodstva njene stranke. Valjda. Kako je preživela čistku tokom rekonstrukcije vlade, nikom neće biti jasno. U svakom slučaju, mi se još jednom zahvaljujemo svima onima (a bilo ih je oko 29.000) koji su na našem portalu tražili ostavku gospođe ministarke.

MLAĐAN DINKIĆ
Ova osoba koja se bavi finansijama u Srbiji već 13 godina je samo zahvaljujući (ne)delima Slavice Đukić Dejanović na drugom mestu liste žigosanih. Čovek koji za sebe lično misli da je najgenijalniji ekonomista na svetu sklonjen je (konačno) sa mesta ministra finansija i privrede u ovoj zemlji. I to je jedna od retkih stvari koje je ova vlast uradila uz gotovo plebiscitarnu podršku.
Da podsetimo: osim što je obarao svaku vladu do aktuelne, iz koje je izbačen, osim što je narod slagao da će mu podeliti hiljadu evra akcija, osim što je menjao koalicione dresove i svima solio pamet, uspeo je da preživi i u aktuelnoj situaciji. Zaposlio ga je niko drugi do onaj ko mu je obećavao da će ga smestiti. Istina, u poslednje vreme nije ni u njegovoj milosti. Preskače ga u novim dogovorima sa bratom šeikom, ne poziva ga na prijeme…
A Mlađa kontru udara: poziva narod da otvori oči, tvrdi da vlada nema rešenja, da budžet ne valja, da ga je pisao početnik. Najviše mu smeta to što ga proziva onaj „strani plaćenik“ Domagoj Margetić… Zbog njega je u stanju i televizijsku emisiju da zabrani!

DRAGAN ĐILAS
je verovatno najomraženiji bivši vlastodržac. Pravi primer poslovice „ko mačem seče, od mača će i poginuti“. Naravno, figurativno govoreći.
Dok je u Srbiji na vlasti bio DS, nije bilo većeg genija od ovog inžinjera mašinstva. Kad je na vlast došao SNS, verovatno da nije bilo „mainstream“ medija u Srbiji koji se nije sladio njegovim privatnim životom, (još uvek) nedokazanim aferama i skandalima. Apsolutni je rekorder po broju negativnih natpisa u štampi i po broju negativnih naslovnih stranica u medijima. U jednom trenutku je bio kriv i što je padala jaka kiša u Beogradu. O njemu se pričalo više nego o velikim estradnim „zvezdama“ Srbije.
Dodatni udarac Đilasu predstavljao je otvoreni sukob sa dobrim delom rukovodstva Demokratske stranke (Dušan Petrović, Vuk Jeremić, polovina vojvođanskog rukovodstva, mnogobrojni odbori u unutrašnjosti) koji mu je okrenuo leđa, uključujući i Dr Gangulu.
Od kako je Tajfun (kako je sam voleo sebe da naziva) preuzeo Demokratsku stranku, kroz ovu političku organizaciju kao da je prošao upravo takav vetar. Inženjer mašinstva i bivši marketinški mogul ostaće – ako ništa drugo – zapamćen po tome što je „za njegovog vakta“ završen Most preko Ade i što je u Beograd uveden BusPlus sistem. I u jednom i u drugom slučaju – ispostaviće se tek – dva projekta koji su ga koštali mesta gradonačelnika srpske prestonice.

JOVAN KRKOBABIĆ
u narodu poznat i kao Tutankamon, direktor preduzeća PUPS doo, trenutno je najbogatiji dinarski penzioner. Naravno, zato što prima i svoju penziju i ministarsku platu, o čemu možete videti i dokumenta.
Ipak, ne bi Krka bio toliko pominjan da nije svoju političku partiju zloupotrebio da na dobro plaćena mesta postavi i svog sina, pa i unuka. Oni su najpominjaniji. Prosto nas je strah da zamislimo gde sve rade ostali članovi porodice Krkobabić. Bojimo se da ćemo prostim sabiranjem njihovih plata doći do milionskih iznosa na mesečnom nivou.
No, sve to bismo mi Krkobabiusu Rexu oprostili. Progutali bismo mi njegovo „zalaganje“ za „prava“ penzionera – da pred kraj godine na internetu (kad već u novinama ne može) nije pukla nova (ne)proverena informacija: da je deda Joca (šta „deda“… Kurajber Joca!) otišao na hitnu operaciju u Švajcarsku o trošku države.
U davna, pradavna vremena, u zemlji koje više nema, čak su i „diktatora“ i „tamničara“ svih naroda lečili domaći lekari. A danas? Toliko o poverenju u domaće zdravstvo.

JORGOVANKA TABAKOVIĆ
dugo je radila „ispod radara“: nije upadala u oči lošim potezima, iako su mnogi ekonomski novinari povremeno cinično povlačili paralele sa nekadašnjom i sadašnjom Jorgovankom. Ona je, u vreme opozicionog delovanja, bila najžešći kritičar svih postojećih guvernera NBS. A onda, kada je zauzela njihov kabinet, samo je nastavila dotadašnju politiku „plutajućeg kursa dinara“. Dok nam valuta ne potone.
Ipak, ne lezi vraže, u jednom trenutku se i Jorgovanka probahatila. Svoju kćerku je odmah posle diplomiranja smestila da radi u državnoj instituciji, na budžetu građana ove zemlje. Napredno, nema šta. A onda je sredila i da je službena kola voze na stručno usavršavanje. I da je vozač čeka. Kad su mediji došli do papira kojim se dokazuje (zlo)upotreba službenog automobila za njenu kćerku, odmah je zavapila da traži zaštitu od brutalne medijske kampanje. Stopirala je štampane medije da o tome pišu. A „zli novinari“ pronađoše dodatnu nelogičnost. Plata koju je prijavila Agenciji za borbu protiv korupcije bila je 130.000 dinara manja od one koju je – prema podacima NBS – primala u neto iznosu. Napredno, Jorgovanka, napredno. Nema šta.

ZORANA MIHAJLOVIĆ
ostaće zapamćena u novijoj srpskoj politici kao osoba koja voli da daje komentare. „U sve se meša“. I u Južni tok, i u restrukturiranje NIS-a, i u Ugovor vezan za Južni tok, ali i u život i priključenja Dušana Bajatovića (poznatog i kao direktor NIS-a).
Ostaće Zorana Mihajlović zapamćena i po tome što je lagala. Mnogo puta. I o tome smo pisali. No, da pomenemo još jednom: ne može ovaj narod da plaća struju i gorivo toliko, mi ćemo zamrznuti cene energenata, brinućemo o socijalno najugroženijim… Ni „z“ od zamrzavanja (jedino što će se neko zamrznuti u kući od hladnoće, jer nema para da plati račune). Ni „b“ od brige za najugroženije (ništa od jeftine tarife, pojeftinjenja… Naprotiv: evo, za nekoliko dana će i cena goriva da skoči. Pa se ti vozi, bato!).
Ostaće Zorana Mihalović zapamćena i po želji da sedne u fotelju gradonačelnika Beograda. I po prepucavanju sa Draganom Đilasom. Ostaće zapamćena i po tome što je ničim izazvana pričala kako se protiv trenutno najmoćnijeg čoveka u Srbiji – vodi nezapamćena, prljava medijska kampanja. Nisu nam samo jasne dve stvari: pre svega, da li je svesna kakve se inače kampanje vode po medijima u Srbiji. Osim toga, ako su internet mediji toliko moćni da ugroze Aleksandra V, šta se čeka? Što se ne zabranjuje?

DUŠAN BAJATOVIĆ
je čovek kog narod jednostavno – ne voli. A i kako da ga voli kada se ovaj istaknuti pojedinac SPS-a pre može nazvati državnim tajkunom nego borcem za socijalnu pravdu (što mu program stranke nalaže)?
O njemu mediji gotovo da ne smeju ozbiljno da pišu. Razloga za to je mnogo, ali postoje dva najvažnija: em ga štiti država, em ga štite Rusi.Čim se nešto napiše o njemu – odmah kreću pozivi sa sakrivenih brojeva upućeni novinarima i urednicima. I naravno, ne samo njima nego i – malopre pomenutoj Zorani Mihajlović. Jer Dušan Bajatović je njoj trn u oku taman toliko koliko je i trn u oku svakom običnom čoveku ove zemlje. Činjenica je da ni prstom nije mrdnuo kako bi stanovništvu ove zemlje olakšao poziciju i rekao: evo, od sutra je jeftiniji gas. Ili gorivo.
Ovaj ekonomista i elektro inžinjer je odavno nedodirljiv. U tolikoj meri da se njegovo bahaćenje u pojedinim medijima predstavlja kao normalno veselje jednog uspešnog čoveka. Oni što znaju koliko je bogat, tvrde da je u poslednja dva izveštaja o imovini Bajatović morao da prilagođava svoje imovinsko stanje, da nije napisao sve što ima, a da pojedine segmente svoje imovine počinje da prepisuje na vozače koji ga opslužuju.

TOMISLAV NIKOLIĆ
 u narodu poznat po nadimcima Master Toma i Sveti Toma Ordenski zaradio je svoju nepopularnost tako što je počeo da drži lekcije drugima.
Srbi su mu oprostili krajnje sumnjivu diplomu (koju nam je slavodobitno pokazala – ko bi drugi nego Zorana Mihajlović), kao i još sumnjiviju diplomu mastera (pokazala je ništa manje slavodobitno – naravno Zorana Mihajlović). Ne smeta građanima Srbije da je na vlasti neko sa srednjom školom. Ni sa zanatom. Da je drugačije, ne bi Slovenci, Hrvati i Bošnjaci rasturili SFRJ, nego bi to uradili Srbi, zar ne?
Prva greška „predsednika svih građana Srbije“ vezana je za abnormalan broj odlikovanja koje je podelio u prvih 300 dana svoje vladavine. A onda je počeo da brljavi. Tražio je od medija da mu se ne mešaju u posao i da ga ne pritiskaju (kad je abolicija Radeta Markovića u pitanju); Uskratio je Ivici Nobelovcu podršku po pitanju kandidature; Ustvrdio je kako ga i dalje prisluškuju; Kažu dobro obavešteni i da je poželeo da ipak vodi stranku, kad mu već građani (mnogi, uključujući i autora ovog teksta) otkazuju poslušnost.
Master Tomina popularnost je na zalasku. To se vidi i po tome gde je dao novogodišnji intervju. Nekada su predsednici ove zemlje davali novogodišnje intervjue državnim televizijama ili najčitanijim dnevnim novinama. A Master Toma? Ne. Hajde, molim vas, recite mi (bez ikakve želje da omalovažim kolege iz tog medija), ko još od vas čita Ilustrovanu Politiku?

GORAN KNEŽEVIĆ
je po zanimanju bivši ministar i preletač. Iz jedne u drugu stranku. Nekad je bio Demokrata. Sad je Naprednjak. I to je u političkom životu i delovanju – legitimno. Svako od nas ima svoju cenu. Ipak, Kneževića će ovaj narod zapamtiti po tome što nije ni prstom mrdnuo da spasi srpskog seljaka:
Iako je na vreme došao na vlast, nije Briselu dostavio nijedan jedini projekat za razvoj sela, pa su nam već odobrene stotine miliona evra koje su bile predviđene za obnovu provincije – uskraćena.
Iako je na vreme došao na vlast, nije uspeo da sa svojim timom (a imao ga je: čak četiri državna sekretara radila su za njega) predstavi potencijale srpskog seljaka. Naprotiv: nije čak ni prstom mrdnuo da u Berlinu, na najvećem svetskom sajmu poljoprivrede, onaj sramotni srpski štand s traktorom poboljša. Ma kakvi! Cena za štand? 50.000 evra. Plus dnevnice za delegaciju koja nije radila ništa.
Naravno, Knežević će u analima srpskog političkog nonsensa ostati zapamćen kao čovek koji je pod izgovorom da spasava mlekare – zabo nož ravno u njihovo srce. Sećate li se afere aflatoksin? Potezom pera podigao je dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku deset puta. Istog dana kompletan ugovoreni izvoz mleka i mlečnih proizvoda iz Srbije bio je otkazan.
Dozvoljeni nivo aflatoksina je i dalje „po Kneževićevom receptu“. Promeniće se, kažu, tek u aprilu.

ČEDOMIR JOVANOVIĆ
je jedan od onih koji ubadaju oči svakom običnom građaninu Srbije. Svakom – osim članova njegove partije (dok ne daju ostavku i ne iziđu iz stranke) i glasača.
Nema se tu mnogo šta dodati: Čeda je i dalje osoba koja nas košta više od ozbiljnog ministra iz redova vlade, jer je njegova bezbednost (ko zna čijom odlukom i mišljenjem) već čitavih deset godina ozbiljno ugrožena, pa se za njegovo obezbeđivanje angažuje i ozbiljna policijska snaga. Čeda i dalje vozi džipove, letuje i zimuje na neverovatnim destinacijama, razmeće se svojim (pardon, ženinim) ličnim bogatstvom, traži (i dobija) kredite za razvoj…
Ipak, u poslednje vreme, lider LDP pokazuje i znake ozbiljne političke transvestije, nalik onoj koju već godinama pokazuje Vuk Drašković, ili Mlađan Dinkić: nudi Dogovor najpre Demokratama, a onda isti tekst nudi Naprednjacima. Jer – to je jedino moguće.
Voli Čeda da na vlasti bude. Zato valjda i pakuje svoj špil karata onako kako njemu odgovara. Njemu i Fidelinki.

IVICA DAČIĆ
mora da bude na ovoj listi. To je valjda, svakome jasno. I to nema veze sa njegovim konkretnim akcijama, koliko sa njegovom funkcijom.
Lider Socijalista i prvi predsednik vlade Srbije zaslužio je svoje mesto na ovakvoj listi kod dobrog dela biračkog tela najviše time što je pregovarao. Zbog njega su, kažu zli jezici, razmišljali da uvedu vanrednu avio-liniju Beograd Brisel. Isti ti zli jezici kažu da je pristao i na više od onoga što je traženo u Briselu.
Oni koji su zajedno s njim bili na vlasti četiri godine pucaju po Dačiću iz svih oružja. Zato što im je nož u leđa zabio. Tako kažu. Ali, to je neozbiljan rečnik. Tako može da se ponaša uvređena mlada (a ovaj izraz smo koristili nekoliko puta opisujući postupanje Demokrata). Zato i izvlače „koferče“, „bananu“ i sve druge nezgodne priče. Ali, to je licemerno. Nadam se da ne treba objašnjavati previše – zbog čega.
U svakom slučaju – Dačiću se najviše može zameriti to što je na mestu ministarke zdravlja sačuvao Slavicu Đukić Dejanović. U svakom slučaju, premijer peva „Miljacku“ dok mu zemlja grca u problemima.To ostavlja gorak ukus u ustima. I to ga može koštati pozicije, pre nego umešanost u afere.

ALEKSANDAR VUČIĆ
je na poslednjem mestu liste 12 žigosanih. Pre svega zato što je popularan upravo onoliko koliko je i nepopularan. Ono što mu se može zameriti je njegov stav „država to sam ja“. Može mu se zameriti autokratija. Može mu se zameriti to što se za sve – u stranci, a bogami i u vladi – on pita. Može mu se zameriti i to što misli da za sve ima rešenje, a sve više nam se čini da – zapravo – ni za šta nema. Može se reći i da je izneverio obećanja da će s njim na čelu ova država krenuti napred, a da će investitori prosto poleteti u Srbiju. Može mu se zameriti što je postao nedodirljiv, pa samo podgreva nedoumice, nagađanja i priče po kuloarima oko ženidbe, ili oko sukoba u stranci. Oko ovoga prvog – ne progovara. Oko ovog drugog – stalno govori da ne postoji.
I naravno, može mu se pripisati da je kriv zato što se u Srbiji – sve teže obavlja novinarski posao. Ne toliko zbog toga što on „poziva urednike i novinare“. Ne, to je nekad radio. Sada to rade drugi za njega. A najbolje to čine – sami novinari. Pomisle kako bi da „opletu“ po Vučiću, a onda kažu sami sebi „ćuti, bolje piši o velikim dostignućima Novaka Đokovića: to će svako pročitati, a nikog glava neće boleti“.

Kako će izgledati lista u sledećoj godini? Vrlo slično. Tek će se nekoliko imena promeniti. Zamerke će, nažalost, ostati iste. Jedino što će se lista – produžiti. A ko će biti na listi? Pa, hajde da sačekamo 16. mart. Kažu mi „provereni izvori“ da će tad – biti izbori. Ne mrštite se! Kad sve dnevne novine mogu da imaju proverene izvore bliske vlasti, mogu valjda i ja. Živeli!

/ Kolumnista /

 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP