Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 53190
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6293157
Ko je na sajtu?
Imamo 76 gosta i 4 člana na mreži

ИЛИ ШИПТАРИ ИЛИ МИ, НЕМА ПРЕГОВОРА


04.01.2014. / pee-Академедиасрбија
Пише: Б. Братина

Ако Србија хоће да задржи Косово и Метохију у саставу Србије, онда мора да буде свесна једне чињенице. Можемо ми са њима да преговарамо, баш је лепо што преговарамо, али стално морамо да будемо свесни чињеница да ће пре или касније бити – или они или ми.

 Да би се две стране договориле, у цивилизацијском развоју оне морају да буду на једнаком нивоу. У овом случају, то није питање, јер Албанци не познају појам закона… отети је могло када су овде били Турци, а када смо ми били хајдуци. Али народ који не познаје закон, него отима, то није народ који би се данас могао укључити у савремене европске токове.
 
Прво бих се захвалио Српском културном клубу из Новог Сада, што је ово организовао, ово је активност за сваку похвалу, свака вам част. Затим бих и захвалио Канцеларији за Косово и Метохију, што је организовала скуп о културном наслеђу Косова и Метохије, што се ретко код нас дешава, али морам и да пређем на неке критичке примедбе. Пре свега, велика већина радова није баш онаква каква би требала да буде, друго, овде се неки зову професор доктор, што не спада у личне податке, јер и други имају титуле, а да то није наведено, што није педантно. На неким местима су помешани апстракти, и тако даље. То су све ситнице у овој нашој огромној борби.
 
Оно што је за мене значајно у читавој овој ситуацији, а што нисам приметио да смо данас казали, а то је да нам некако измиче једно правило које се наметнуло пре двадесетак или тридесетак година, барем у оној мери у којој је неко време, које називамо постмодерном или глобализацијом, дошло до свог постојања. А то је овакво једно правило, врло просто – они кажу „мисли глобално, делуј локално”.
 
Ја морам да кажем да трећу захвалност изражавам господину Леонасу из Литваније, који нам је представио једно дескриптивно знање о Косову и Метохији које у великој мери недостаје српској јавности, у најмању руку као информација о том Косову и Метохији. Ово што смо чули од господина Леонаса, на многим местима нисмо могли да чујемо, иако су то подаци којима вероватно располажу разноразне службе које оперишу на Косову и Метохији и које су задужене за то.
 
Треба сачувати КиМ у Србији, а не културно наслеђе на Ким
Када бисмо приступили идеји очувања Косова и Метохије, а не само културног наслеђа, тада морамо имати у виду, пре свега, глобалне токове које се око нас одигравају. Ми се, међутим, понашамо исто као што смо се понашали пре десет година: Морам да кажем да не видим претерану разлику у односу на понашање државних власти према Европској унији и Сједињеним Америчким Државама, у односу на претходне власти, које су гајиле отприлике исту културну политику. А то значи, „ми ту треба да говоримо конструктивно, не треба много да бринемо о стварима на које не можемо да утичемо, и онда ће се све догодити онако како ће наши пријатељи најбоље да одлуче шта је у складу са нашим интересом”. Морам да каже да је то сигуран пут у заблуду народа и клип у точкове српском народу у целини. Косово и Метохија нису једна област Србије. Прво, ја видим да овде доста људи, поготово ми са Косова и Метохије, већ полако почињемо да зовемо овај ужи део Србије – Србија… јел да, ми смо на Косову, па онда идемо у Србију. И то показује психолошке тенденције које се догађају међу нама, чак мање када је у питању становништво Косова и Метохије, далеко више када је у питању становништво остатка Србије.
 

                   

                                  Православни саборни храм Св. Тројице у центру Ђаковице

На Косову и Метохији у протеклих десет година уништено, оштећено или осрнављено је 150 цркава, манастира и других објеката, од којих 61 имају статус споменика културе. Уништено је и покрадено више од 10.000 икона, црквено-уметничких и богослужбених предмета који се увелико крчме на светском илегалном тржишту антиквитета.

Ми, пре свега, немамо јасно одређену политику о томе шта хоћемо са Косовом и Метохијом. Знате шта, ако ће културно наслеђе овако да стоји у УНЕСКО-у и да долазе туристичке туре из иностранства, да гледају наше манастире, па нека долазе, нека се Албанци брину о томе, ако је то Косово независно. Али ако то културно наслеђе означава нешто више од неких културних фактографских података, онда ми не можемо да говоримо о очувању културног наслеђа… морамо да говоримо о очувању Косова и Метохије унутар Србије. У оквиру тога, мени је драго када чујем некога као што је г. Леонас и друге људе који се баве политиком, и политичаре који сада виде како ми треба да причамо све културно и уредно са Европском унијом, која је тако фина, и са њима ћемо разговарати, па ћемо, у једном процесу дискурзивног обраћања, доћи до коначног решења и договараћемо се, а најбоље говори о томе јучерашња Дачићева изјава, која објашњава како изгледају ти преговори са Приштином. Споменули смо преговоре у Рамбујеу 1999. године, и они, такође нису изгледали тако, како људи замишљају, да се неки културни људи обраћају један другоме на културан начин. То је једно безобразно џапање, са најодвратнијим особинама које људски род поседује… тако изгледају ти преговори. Зато се немојмо залуђивати шта се преговорима може постићи или не.
 
Према томе, ни ове бајке о томе како ћемо ми полако и помало да помажемо Србима на Косову и Метохији….. мислим, знате шта. За четрнаест година, од 1999. на овамо, ми нисмо успели да развијемо ни најмање производне капацитете, рецимо, на том северу Косова и Метохије… где су се са разумним донацијама могле развити мале привредне активности, које би обезбедиле економску независност становника севера. Да не причамо о томе да је то могло да се покуша на југу. Да не причамо о томе да ни једна власт за протеклих четрнаест година није мобилисала те Србе да се врате не то Косово и Метохију. Господин из Литваније говори о томе како није могуће да се врате на Косово и Метохију. Ко каже? Која ће то сила да задржи 250.000 протераних Срба са Косова и Метохије да се врате? Ко ће то да спречи нашу владу, уколико буде направила систем кампова? Па, мало ли нам је избегличких кампова, још од Крајине, на овамо. Да целу административну линију са Косовом и Метохијом заокружимо камповима са људима који хоће да уђу на Косово и Метохију, јер им је ту кућа, ту им је род и ту хоће да живе, па нека онда они изволе да их не приме.
 
Ја мислим да се ми даље понашамо у духу – да будемо добри са нашим непријатељима, па ево, како видимо, још смо спремни и да хвалимо Немце. Не треба заборавити уопште да је једина библиотека у Другом светском рату која је бомбардована, била Народна библиотека Србије. Једина телевизија која је од 1945. до 1999. бомбардована у свету била је Радио-телевизија Србије. И сада очекујемо да ћемо са тим људима, у поступку разумног, рационалног разговора, да дођемо до некаквих решења која су за нас корисна. Онај ко не размишља глобално, видеће само оно прво што му долази, а ко глобално размишља, видеће да се у свету дешавају многобројни процеси. Од 18. новембра 2008. свака глобална моћ објављена у лондонском Обзерверу као флоскула једино је могућа за унутрашњу употребу. То што смо ми и даље у некаквој интересној сфери НАТО пакта, то не значи да ми не треба да водимо некакву другачију политику од тог НАТО пакта. Међутим, ми имамо усвојену државну мантру о томе да се ми приближавамо Европској унији. Па погледајте Украјину…. постоје само два народа у Европи која нису обавештена шта је то Европска унија. Господин Леонас може лепо да нам каже шта је Европска унија, гледајући из своје земље… све је пропало по Литванији, по Летонији, по Естонији, ништа се није догодило од онога што су им обећавали. Погледајте Бугарску и Румунију… Бугарска има 49 одсто становништва које не може да се прехрани током дана. И сада неко овде очекује да ће у разговору са Европском унијом да добије корисна решења за Косово и Метохију…. па, то се граничи са малоумношћу.
 
Албанци нису цивилизован народ
Ми морамо да пређемо на потпуно другачију политику. Прво, преговори са Албанцима нису равноправни преговори, јер ентитети који преговарају нису једнаки ентитети у онтолошком смислу. Наиме, Албанци нису цивилизован народ, они нису европски народ. Неко може овде мене да оптужи за „српски национализам” и за шта год хоћете, али то је напросто тако. Албанци не познају идеју закона. То значи да они два миленијума касне за европском културом. Не знам како да их назовемо… не би требали да их зовемо Албанцима… требали би да их зовемо онако, како су их вазда Срби звали – Арбанаси. То још можда нешто и значи, а Албанци значи нешто слично што значи Германи. То је нека латинска реч примењена на један народ који, чак, нема ни индоевропско порекло. Тако исто и назив Германија за Немце је потпуно погрешан… то је једна реч која означава сроднике расуте по свету, који уопште немају разлоге да се примене на један народ који себе зове Деутцх. Ако Србија хоће да води прокосовску политику, ако хоће да задржи Косово и Метохију у саставу Србије, онда мора да буде свесна једне чињенице. Пре или касније, можемо ми са њима да преговарамо, треба да преговарамо, баш је лепо што преговарамо са њима, али стално морамо да будемо свесни чињеница да ће бити – или они или ми. Да би се две стране договориле, у цивилизацијском развоју оне морају да буду на једнаком нивоу.

               

У овом случају, то није питање, јер Албанци не познају појам закона… отети је могло када су овде били Турци, а када смо ми били хајдуци. Али народ који не познаје закон, него отима, то није народ који би се данас могао укључити у савремене европске токове. То је једна гомила примитиваца, веома мали број културних људи. Ми смо за 45 година, до 1990. године, уложили да уведемо један број Албанаца у културни цивилизацијски круг. Ми, нажалост, видимо да су се сви ти Албанци, преко ноћи, ипак вратили у своју примитивну средину кланова. Не морамо много да се бринемо око тога, не разликују се они много од Црногораца. Клановски начин живота у друштву, поготово у демократском друштву, представља смрт за демократију. Као што то видимо по последицама корупције у Србији, како ми то можемо да очекујемо да се једно Косово и Метохија, макар и независно, развија. Господин Јокић је малопре објаснио колико су Албанци неорганизовани и колико не могу да понуде српској заједници нешто нарочито од онога што их интересује. Наравно, ми са њима морамо да разговарамо и ми ћемо са њима и разговарати, али боље је бити свестан свега овога.
 
Политика коју води Србија мени највише личи на словеначку политику. Словенци су, такође, имали своје „Косово поље”, именом Госпосветско поље… оно се данас налази у Аустрији. 1947. године влада тадашње ФНРЈ писала је захтев Уједињеним нацијама, да се Корушка и тај део Аустрије присаједине Југославији. Тада је било 100.000 декларисаних Словенаца у Корушкој. Данас 10.000 говори словеначки језик, а остатак не може да се идентификује… сваке недеље имате „бомбе” у новинама. Оно што данас имамо на Косову и Метохији није тако далеко од неког Целовеца, који сада зову Клагенфурт.
 
Није, дакле, проблем у томе што би Србија била нека неевропска држава или што бисмо ми били довољно некултурни… ми имамо довољно примедби на саме себе, него је проблем у следећој ствари – Европа је сама одустала од европских вредности, нема више тих европских вредности, са којима ми можемо да рачунамо, да ћемо мирним преговорима и у рационалном разговору са Европском комисијом или неким другим европским телима да дођемо до некаквог резултата. Ко год хоће да сазна шта је Европска унија, Јиргена Хабермаса, прве главе Европе, који је од 1943. до 1945. обучавао Хитлерјугенд, и написао је добру књигу „Теорија интеркомуникативних заједница” и то је то како ради Европска унија… то предвиђа да се сви људи понашају по законима ума. Да ли можемо да се окренемо око себе и да приметимо да се људи понашају по законима ума?

Далеко од тога, ми имамо тотално насиље, које траје већ 25 година, према пар еxцелленце европском народу. Не кажем да су Срби једини такав народ на свету и далеко сам од тога да тврдим да су прво постојали Срба, па онда амебе, али просто је непријатно до кеје мери ми не можемо да постигнемо самосвест. Ми нисмо још дошли на ниво културног народа јер не поседујемо сопствену самосвест. Ми се са својим жртвама поигравамо, ми своје жртве не поштујемо, ми смо културно деградирали од 1945 године, на овамо. 1945 или 1955 године ми смо били народ који је био на вишем културном ступњу од Јевреја. Додуше, ми смо и данас то, и ево по чему. Госпођа Стијовић је поменула жртве… па Јевреји први не разумеју идеју жртве, јер само један народ који се није подигао на високу цивилизацијску лествицу не може да појми жртву као жртву, него поима једино своју жртву као жртву… то није никакво поимање жртве.
 
Или они или ми!
У овој ситуацији морамо да будемо јасни, да ће на Косову и Метохији, какав год био државни план, моћи да буде само једна дилема – они или ми. Немојмо да заборавимо да је преко 200.000 чудних људи из Албаније ушло након 1999. године. Ја сам превише пријатеља имао у Приштини, који су познавали албански језик, који су гарантовали да тај језик који су ти људи говорили не разумеју… а ови су дошли из северне Албаније. Да бисмо било куда кренули, у овоме овде, ми морамо да објавимо рат пасивној политици Србије.
 
Да би се то све постигло, мора се прво раскинути са „маглама у ветру”… коме није јасно, Европска унија нестаје. Зато немојмо да више расправљамо о Европској унији и треба већ једном прекинути тај „пусти санак” о некој Европској унији, која се понаша на овакав или онакав начин. Европска унија, у озбиљном смислу, може да се разуме само у оних 12 држава, не рачунајући Велику Британију, у којима ће, можда, преживети евро. Европска унија је „брод који тоне”.
 
Зашто се данашња Влада Србије и даље везује за ту Европску унију? Па, ми имамо потпуно другачија решења… Ја нисам титовског кова и не дај Боже да будем титовског кова, па да волим да седим на две столице, као што данашњи политичари раде. Они би овамо, па тамо, па „два стуба”, па „четири стуба”… Жао ми је, али модерно време је прошло, данас више нема апсолутно независних држава, а ваше је да изаберете ком ће те културном ареалу да припадате. Ми не припадамо, у првенственом смислу, западноевропском културном ареалу, него припадамо православном културном ареалу и наша метропола боље је да буде Русија, него да буде било каква западноевропска унија, која се успут и распада и према којој се понашају као према последњој стоци, када су у питању Сједињене Америчке Државе… Пошто им сваки дан издају наређења, та европска стока се понаша као послушна марва, а сада ми треба да слушамо ту послушну стоку која постоји у Европи и која извршава сваки налог Беле куће. Па добро људи, да ли треба неко да обавести ове људе у Влади Србије да су се времена променила, да су се променили медији, да данас постоје много другачији начини, да се више никада неће ни једна промена догодити на улицама Београда, нити на улицама Париза, нити на улицама Лондона, нити било ког града?

Данас, да бисмо се супротставили глобалном неоколонијализму, ми морамо да располажемо знањем, а то знање је, пре свега, ово типично информатичко знање, које је обогаћено философском традицијом, пре свега, дијалектичком. Осим тога, постоје техничка знања. Једно од тих техничких знања пружају нам на сва звона… Ко није хтео, није ни чуо за Џулијена Асанжа, за Ричарада Столмана, за Бредлија Менинга… Дакле, господо, ако хоћете да радите, морате имати приватност. Једино знање које у овом часу треба да се усваја јесте енкрипција, да би се могло комуницирати независно од метрополе.
 
Ако српска влада буде отворена и буде свим европским институцијама на извол’те, онда ће они да кажу… ево, погледајте, јуче је човек на телевизији рекао да Немци отворено сматрају да је у приближавању Европској унији најбоље решење да ми признамо независно Косово и да му дамо столицу у Уједињеним нацијама. Зар ико још мисли да Немачка то отворено не тражи? Да се разумемо, та зона владања евра, такозвана Европска унија, то је та Немачка, чије је главно обележје Рамштајн, чувена америчка база, а не немачка. Погледајте у чије се интересе ми уплићемо када радимо ово што радимо. Ми морамо да постанемо самосвојни и да се окренемо онима који знају и за Пољаке и за Чехе и за Литванце и за Украјинце, али су једни њихови и једне зову нашима, а то су Руси…

Само нас Руси зову нашима и свако онај ко би овде продавао антируску политику, тај је отворени непријатељ српског народа и отворени бивши титоистички следбеник.

/Српска политика /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP