Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 75107
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6448674
Ko je na sajtu?
Imamo 49 gosta i 1 člana na mreži

KRIV JE NAROD, A NE POLITIČARI !


05.01.2014. / ree-Akademediasrbija
Milutin M. Marinković

Lepo je, a ponekad i lako političare kritikovati. Dovoljno je samo da otvore usta kako bi nešto prozborili i eto vam prilike. U drugom slučaju kad im baš stanete na žulj, ili možda bolje na rep, jer za to se najteže hvataju, onda stvari postaju ozbiljne. Bez šale!

 Kako je to lucidno onomad zaključio prvi potpredsednik vlade, država je ubila Ćuruviju. Ali nije ga ubila ova naša država, već ona prethodna. A ova naša samo ne može da nađe ubice iako su oni još živi. Stoga, zaista ne bih kritikovao političare, jer drugi ljudi sa ovog sajta to rade mnogo bolje od mene. Ja ću kritikovati nas.

Da, vas koji čitate ove redove, one koji ih ne čitaju  i povrh svega samog sebe. Nas sve zajedno, sitnu raju u ovoj zemlji, nas treba kritikovati. Reći ću vam i zašto:
Ko je osim nas postavio sve te nikogoviće u kožne ministarske fotelje, blindirane automobile sa pratnjom, skupštinske klupe, gradske i opštinske kancelarije? Mi, naravno. Kako to da su ti isti ljudi koji su devedesetih demonstrirali u pocepanim farmerkama jedući pasulj iz zajedničkih bakrača na Terazijama postali najviša društveno-politička elita zajedno sa onima protiv kojih su demonstrirali?

Ko im je to dozvolio?  Pa mi! Mi i niko drugi!

Bez obzira kako ste glasali i na kojim god izborima, za ovog ili onog, za ovog što lepo priča ili onog što lepše laže, pa čak i ako ste poslali beli listić u onu varljivu kutiju, nište nam nije pomoglo. Lepo je to rekao  Branislav Nušić -  „Vama gospodo, koji mislite da u demokratiji leži moralna snaga jednog društva, / raphanus sativus“*!

Zaključio sam, nažalost sa zakašnjenjem, da mi ne volimo dovoljno svoju zemlju. Zemlju, ne državu! Oni koji vole svoju zemlju a državu u ovakvom stanju preziru neizrecivo su u pravu. Za šta ćemo se boriti sutra? Za svoju zemlju, državu ili kao do sad za ono mesto gde se leđa prestaju čestito zvati?

Kod nas još uvek vlada opšta nezainteresovanost po pitanju ličnog uticaja na društvene prilike jer uvek mislimo da ima nekoga već ko će to da uradi i pokrene. Dokle god preovladava misao „samo nek je guzica sita, a sutra ko pita“ nećemo daleko stići.

Pa dragi moji zemljaci, sugrađani i čitaoci – došlo nam je povećanje PDV-a, poskupljenje nafte, struje, gasa, hleba, mleka, ulja, dolazi nam novi ugovor o radu, otpuštanja, otpuštanja trudnica, pa onda još malo otpuštanja sa raznih poslova, pa i zabrana zapošljavanja u javnim preduzećima koja će od nepotizma prerasti, ne samo u stranačku, već i u familijarnu privilegiju.

Onda ćemo da opet slušamo strane ambasadore kako nam iskrenije govore od naših političara. I šta ćemo mi da uradimo po tom pitanju? Ništa!

Pa tek bez njih mi ne znamo da li smo nečiji emirat, protektorat ili gubernija. Samo nam je najteže da budemo svoji, jer tek onda ne znamo šta hoćemo. Zato nećemo uraditi ništa. A trebalo bi, i to što pre.

I dok se drugi prema našoj zemlji ponašaju kao prema okupiranoj teritoriji, naša država se ponaša kao pravi kolaboracionista. Dokle god budemo bez glasa protivljenja dozvoljavali našim dragim političarima da rade to što rade, biće nam tako kako jeste. Biće nam i gore kad budemo kolektivno završili u radnoj biografiji jednog Jejlovca.

Kad smo već izdržali da devedesetih budemo na platnom spisku jednog bivšeg bankara, kad su nam nelegalno privatizovali firme dok nam je bio onaj legalista, dok smo ludeli sa onim psihologom, dođosmo na kraju i do ovog što je po zanimanju bio grobar. Šta je sad – niko ne zna. Znamo samo da je master. Da li se nešto zaista promenilo? Da li smo stavili prst na čelo i razmislili? Sad smo bar u demokratiji i kad već ne možete i ne smete da govorite, a vi se makar zamislite.

I nemojte ovo shvatiti kao poziv na bunt, već kao poziv na razmišljanje. Duboko razmišljanje. Hoćemo li i dalje da dajemo poverenje ljudima kojima je bitnije mišljenje Brisela, Vašingtona i Moskve nego sopstvenog naroda? Hoćemo li mi makar učiniti nešto za ovu zemlju jer to političari neće uraditi? Oni će spašavati državu, jer država za njih znači fotelje, a zemlja znači ljude. Ipak je za njih to previše gladnih usta.

Hoćemo li uraditi nešto? Verovatno nećemo uraditi ništa.
_____
*raphanus sativus (lat) – rotkva; u tom smislu – Vama gospodo, koji mislite da u demokratiji leži moralna snaga jednog društva, rotkve strugane!

/ Izvor : Kolumnista /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP