Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 71972
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6439777
Ko je na sajtu?
Imamo 68 gosta na mreži

АУСТРИЈСКИ ИСТОРИЧАРИ И ШТАМПА: СРПСКИ ИСТОРИЧАРИ „ЛАЖУ”, БЕЧ НИЈЕ КРИВ ЗА РАТ


08.01.2014. / pee-Академедиасрбија

Аустријски историчари негирају тврдње из Београда према којима су постојали планови за почетак Првог светског рата 13 месеци пре сарајевског атентата и 14 месеци пре аустроугарске објаве рата Србији.

 “Писмо није ништа значајно”, реаговао је један од познатијих аустријских експерата на тему Првог светског рата Манфрид Раухенштајнер, поводом писма који је у Андрићграду представљен пре пар дана од стране директора Архиве Србије Мирослава Перишића.

То писмо је бечки војни гувернер БиХ Оскар Поћорек упутио тадашњем министру финансија Аустроугарске монархије Леону Билинском, 28. маја 1913. године, а препис је сада представљен у одељењу за историју Каменграда.

Перишић је рекао да је то писмо вишеструко значајно за све оне који се баве проучавањем Првог светског рата, јер открива не само намере ратних кругова Беча да га поведу, већ и ставове владајућих кругова према Србима, Хрватима и муслиманима и њихове међусобне односе, а посебно на политику Беча према Србима у Босни и Србији, као и према поборницима идеје уједињења Јужних Словена.

Овај изузетно важан документ до сада није био доступан историчарима нити је коришћен у научним радовима, иако је први пут објављен 1928. године у листу “Вечерња пошта” у Сарајеву и био чуван у тзв. црном кабинету где се скрива најповерљивија пошта, истакао је Перишић.
“Поћореково писмо је документ који спада у примарне историјске изворе, јер је настало оног момента када се догађај десио и оно је један од најзначајнијих историјских извора за изучавање питања кривице и одговорности за почетак Првог светског рата”, рекао је Перишић.

Навео је да разлози за прећуткивање овог документа није тешко открити, јер се његов садржај није уклапао у жељену, односно конструисану ненаучну слику предисторије и историје почетка Првог светског рата.

Бечки дневник “Кронен цајтунг” указује да је Перишић представио новинарима само превод писма. Према бечком листу превод је супротност онога што Србија намерава да њиме докаже.

У писму бечки војни гувернер говори о “неизбежном рату за пар година” и да “Србија никада не може бити направљена поузданим пријатељем”, зато што ће “се земља у сваком будућем рату отворено и одлучно борити на страни преосталих непријатеља”, наводи лист.Истовремено, указује “Кронен цајтунг”, у писму Поћорек предлаже да “се Србија мора учинити безопасном тиме што би монархија са овом земљом склопила најмање један трговински, царински и војни споразум”.

Планови Аустроугарске: За Србе логори и одреди смрти
Аустроугарска је искористила почетак Првог светског рата за систематско чишћење Подриња од српског народа. Ван закона било „непоуздано становништво“. Формирано око 300 концентрационих логора

Системско истребљење српског народа из Подриња и источне Херцеговине, с намером да се ту насели становништво лојално Хабзбурзима почело је у првим данима Првог светског рата. Рат је био идеална прилика да се активира план стварања „етничког зида“ – простора очишћеног од Срба у Босни и Херцеговини дуж границе са Србијом и Црном Гором, која се родила 1872. у главама тадашњих аустроугарских управитеља Босне и Херцеговине.

- Дошао је рат. Код нас се показао не само као страхота борбе државе против државе, него као страхота борбе државе против властитих држављана. Релативна већина наших суграђана, тј. сви Срби православни били су извргнути најстрашнијим прогонима – поручила је у меморандуму угарском премијеру грофу Тиси група босанских политичара 20. септембра 1918.
Ово буђење савести изазвао је продор јединица српске и црногорске војске све до Пала и страх од одмазде за злочине над српским цивилима. Чим су се српски ратници повукли због аустрогарске офанзиве етничко чишћење Срба се наставило.

- Није била реч о насумичним злочинима, већ о државној политици Беча. Само неколико дана после објаве рата Србији, Аустроугарска је обнародовала ратне прописе којима су Срби стављени ван закона као „непоуздано становништво“. Беч тада формира одреде „шуцкора“ од око 11.000 добровољаца, углавном муслимана, који су имали одрешене руке у решавању „српског питања“. Одмах је стављено у погон и 300 концентрационих логора за Србе. Њихове жртве до данас нису пописане – каже публициста и новинар Миша Тодовић.

/Танјуг, Вечерње новости/


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP