Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 53572
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6296094
Ko je na sajtu?
Imamo 90 gosta na mreži

PRVO „TRADICIJA”, PA ONDA PARE


23.01.2014. / ree-Akademediasrbija
Piše : Slobodan Jankovic

Slobodan Janković, naučni istraživač i stručnjak za Svedok Bliski istok za analizira otkud i zašto, odjednom navodna , „velika ljubav“ Srbije i Emirata......

 Predsednik Srbije je 11. decembra prilikom još jedne posete emiratskog šeika Muhameda bin Zajeda, ukazao na tradicionalno partnerstvo i otvoreno prijateljstvo dva naroda.
Muhamed bin Zajed je prvi put posetio Srbiju još 2000. godine, ali to se skriva od ociju javnosti, a zašto bi kada je u pitanju tradicionalni prijatelj?

Možda zato što tada nije bio u Beogradu vec u Vucitrnu?
Dobro o kakvoj se tradiciji tu radi? Da to nije nešto poput one price o istorijskoj saradnji sa Turcima tokom nekoliko vekova, o cemu smo slušali tokom prethodne vlade?
Medutim, ono što osiromašeni i unezvereni narod koje bezalternativno vode u EU, zanima više, jeste i ima li tu para i posla?

Da krenemo redom, prvo tradicija, pa onda pare.
Srpske vlasti otvoreno i javno ismevaju i nipodaštavaju našu istoriju i tradiciju ili je u najboljem slucaju precu¬tkuju. Bez obzira da li se radi o upornom blacenju kosovske bitke oko Vidovdana 2013, kilavom obeležavanju Prvog balkanskog rata i nikakvom Drugog, ili o neprimecivanju 900. godišnjice rodenja Svetog Simeona mirotocivog i 200. godišnjice rodenja Njegoša.

Ali, eto nam tradicionalnih prijateljstava.

Kako Tanjug javlja, predsednik Nikolic se poziva na tradiciju u odnosima sa Emiratima. Istina, danas se u Srbiji drugi lokalni festival šljivovice, ili treca kupusijada proglašavaju za tradicionalne, pa zašto ne bi i saradnja sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima odakle nam krunski princ, general Muhamed bin Zajed dolazi vec više puta u poslednjih godinu dana, to je valjda svojevrsna tradicija.

Šta više, poneki mediji su podsetili da je 2002. godine tadašnji predsednik vlade Zoran Đindic bio u poseti Emiratima i razgovarao sa ocem našeg šeika, Zaidom Ben Sultanom al Nahajanom. Poseta je prošla bez ugovorenih poslova i u znaku napadanja premijera za odsedanje u skupocenom smeštaju i kritike zbog putovanja avionom kontroverznog biznismena Stanka Subotica Caneta.

Dobro, ne radi se o toj tradiciji, ima tu sigurno necega.
      
Tradicionalni odnosi
      
U diplomatiji su svakako formule o prijateljskim ili dobrim namerama, dobrim odnosima i slicnom uobicajene. Tamo gde za to ima malo osnova poželjno je navesti i prijateljstvo dve zemlje ili dva naroda.

Svakako da je zgodno i pominjanje tradicionalno dobrih odnosa, samo ako u tome neke osnove ima. Dok glasila iz arapskog dela Persijskog zaliva (u kome su i Emirati) ne govore o nekoj uzajamnoj tradiciji, naš predsednik zna bolje.

Istina je: Socijalisticka Jugoslavija razvila je dobre odnose sa nizom arapskih zemalja.
Tito je pomagao alžirski rat za nezavisnost od Francuske, sa egipatskim predsednikom Gamalom Abdelom Naserom bio suosnivac Nesvrstanih.

Gadafi nam je bio prijateljski naklonjen i za vreme Tita, ali i kasnije kada je zvao naše firme da dobiju poslove u Džamahiriji. Libijski revolucionarni voda je prezrivo odbio molbe šiptarskih narko-trgovaca za priznanjem njihove državnosti. Od arapskih monarhija Jugoslavija je imala naklonjenost Kuvajta kome je prodala 149 tenkova M-84.

Promene u svetskom poretku krajem 80-ih i pocetkom 90-ih godina 20. veka pogodile su i širi region Bliskog istoka i prostor bivše Jugoslavije. Uticaj ovih promena bio je najuocljiviji u izbijanju ratova - Prvi Zalivski rat i ratovi na tlu SFRJ. Nestala je blokovska podela ali ne i podela sama po sebi.

Savezna Republika Jugoslavija, kasnije Državna zajednica SCG i konacno Srbija oznaceni su kao neprijatelji Zapada i neprijatelji Islama. Na taj nacin Srbija je pored izolacije uzrokovane sankcijama izolovana i šire spoljnopoliticki. Kao neprijatelj Zapada ona je postala smetnja pobednicima i nosiocima Novog svetskog poretka. Samim tim ona je bila otudena od svog politickog i geografskog okruženja.

Kao neprijatelj islama ona je izgubila potporu velikog broja nesvrstanih koje su podržavale SFRJ. Tako je vlast u Beogradu postala neka vrsta medunarodne parije, jedinica sistema izložena pritiscima sa svih strana.

Americki i NATO ratovi prvo u Persijskom zalivu (1991) ali kroz nekoliko godina i protiv Srba u RSK i BiH, i konacno bombardovanje Srbije i Crne Gore 1999. ponovo je pobudilo simpatije pojedinih arapskih i uopšte muslimanskih zemalja prema Srbiji, kao u slucaju Egipta, Sirije i Iraka.
Posle propasti pregovora u Becu u organizaciji SB UN, koje je prekinuo Marti Ahtisari, ispostavilo se albanski lobista, Srbija je konacno krenula u obnavljanje saradnje sa Moskvom, ali i sa Trecim svetom.

Srbiji tada pomaže Iran i poziva je na ucešce srpskog predstavnika kao gosta na konferenciji nesvrstanih u Teheranu, septembra 2007. Iran je iskoristio svoje pravo i uticaj omogucivši da naredne 2008.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremic na samitu Pokreta Nesvrstanih u Teheranu, predstavi srpsku borbu za ocuvanje teritorijalnog integriteta i poštovanje medunarodnog prava. Tada velika vecina arapskih zemalja još nije bila priznala albansko Kosovo. Doduše, tada se i vlada, iako nespretno i nedovoljno, ipak borila za KiM.

Sada je novo vreme, vreme novih tradicija.
      
Emirati i Srbi(ja)
      
Ujedinjeni Arapski Emirati, bivša britanska kolonija, kao i ostale monarhije arabijskog poluostrva bezbednosno je povezana sa SAD i Velikom Britanijom sa kojima uskladuje i spoljnu politiku.
Nije tajna da apsolutnim monarhijama u ovom delu arapskog sveta americko oružje i britanski uticaj garantuju opstanak na vlasti.

Na slucaju Srbije poklapaju se politika podrške širenju islama i pomoci muslimanskoj braci sa ciljevima Londona i Vašingtona.

Emirati su bili medu glasnijim zagovornicima pomoci muslimanskoj vladi za vreme rata 1992-1995. u Bosni. Tada je otac našeg šeika u UN tražio odluku o ukidanju embarga na naoružanje muslimanskoj strani. Pošto UN nisu uslišile šeikove vapaje on se postarao da Emirati šalju oružje i humanitarnu pomoc braci po veri.

Došla je i 1998. godina i Emirati su poceli da pozivaju medunarodnu zajednicu na intervenciju protiv SRJ. Kada je NATO zapoceo agresiju marta 1999, Emirati su to oduševljeno pozdravili. Kada je privremena skupština šiptarskih parlamentaraca na KiM proglasila nezavisnost samo tri muslimanske zemlje su je i priznale Albanija, Turska i Avganistan. Posle nekoliko meseci pridružili su ime se Saudijska Arabija i 14. oktobra 2008. pogadate — Emirati.
Došlo je i vreme da naš šeik poseti Srbiju. Tada 31-godišnji general vojske Emirata, Muhamed bin Zajed, koji je istovremeno i zamenik nacelnika generalštaba ove arapske zemlje, obilazi svoje trupe na Kosovu. Emirati su imali kontigent od 1450 ljudi, koji je povucen krajem 2001, posle još jedne posete generala i šeika bin Zajeda.

Osim ucešca u KFOR-u, naši tradicionalni prijatelji su obnovili i podigli novih 29 džamija i pružili medicinsku, humanitarnu i drugu pomoc u južnoj pokrajini.

Od tada je zabeležena samo još pomenuta Đindiceva poseta i to bi bilo to.
Doduše, Emirati su nastavili da budu NATO poslušnici što je kvalitet više za saradnju sa Srbijom. Ne bi li se umilili partnerima oni su medu deset najvecih uvoznika oružja na svetu, naravno oružje uvoze mahom iz SAD.

Pozdravili su svrgavanje Gadafija, protiv su Irana, sa kojim imaju teritorijalni spor, a medu retkim su zagovornicima vojnog napada na Siriju.
U septembru prošle godine Emirati su uz Francusku, Tursku, Saudijsku Arabiju i ocekivano Izrael pozivali Ameriku na upotrebu sile.

Kod takve sile u posetu, došao je 24. oktobra prvi potpredsednik vlade i sudeci po tamošnjoj štampi, još uvek ministar odbrane republike Srbije, Aleksandar Vucic.
Jer kako navode tamošnji mediji, Vucic je došao u posetu generalu bin Zajedu, pa su zato valjda mislili da je naš koordinator službi i dalje nadležan za odbranu.
 
Arapske pare
      
Rojters je 31. oktobra javio o novim, zaboravili su da kažu i tradicionalnim, odnosima Srbije i Emirata.

U clanku pod nazivom „EU polaže nade u izgradnju neocekivanog savezništva Srbije i Emirata” navodi se da Srbija ima tradicionalnog slovenskog saveznika Rusiju, i to je to u pogledu tradicije, barem što se tice Rojtersa.

Medutim, u clanku se navodi kako Srbija ima minornu trgovinsku razmenu sa ovom arpskom zemljom, svega 20 miliona evra u 2012. godini. Ali navode i razne srpske nade i ocekivanja. Zaista do sada smo culi samo najave o ulaganjima Al Dahre u poljoprivredu koja treba da omoguci arapskoj zemlji da dobija hranu iz naše severne pokrajine. Naravno, ta hrana ne bi bila namenjena za naše tržište, a Srbija ne bi dobila ni porez na profit koji Dahra placa u svojoj zemlji.
Takode smo culi da ce Emirati napraviti Dunavsku luku kod Panceva. Problem je što je vlasnik tamošnje luke naš kontroverzni biznismen Peconi, vlasnik TV Hepi koji traži mnogo više od realne cene, dok šeik nudi mnogo ispod stvarne vrednosti.

Opet su bile najave da ce Šeik preporoditi Crvenu Zvezdu.
Konacno su i došle neke pare. Za 40 miliona uloženih dolara emiratski Itihad je postao vlasnik 49 odsto novoosnovane Er Srbije.

Dobro, eto za 40 miliona dobiješ pola firme, a i 40 miliona je ipak neka sumica. Naše vlasti tvrde da ce Arapi uložiti još mnogo više. To je vec ucinjeno, založili su se da nova firma uzme na lizing flotu polovnih aviona kako bi zamenili stare. Dakle, uspeli su da odmah zaduže firmu, a ne kupe nijedan novi avion.

Bice novih, kažu od 2018. Pravu nameru ovih uloženih 40 miliona otkrivamo u SAD.
JAT je imao puno vrednih termina za sletanje i poletanje na medunarodnim aerodromima. Evropska komisija je Evropskom parlamentu 2011. predložila odobrenje da se trguje slotovima (mestima za sletanje i vremenom u kome avioni slecu i uzlecu).

Evropski parlament je 12. decembra 2012. odobrio ovaj predlog. Er Srbija je vec septembra meseca, dakle pre osnivanja (oktobar 2013.) zatražila da se postojeci vredni slotovi JAT-a prebace na ER Srbiju, ali i na Itihad Ervejs.

Amerikanci su ovaj zahtev ocenili kao bizaran, a Turska je vec prebacila sletanja naše, a arapske kompanije sa evropskog aerodroma na azijski, cime su i simbolicno zapocele, šojicevski receno, evro-azijske integracije.

Tako od prijatelja OVK i NATO, porodica bin Zajed postaje tradicionalni partner nove Srbije, naših vlasti bez alternative koje dosledno rade na promeni svesti.

Šeik vodi konstantnu politiku od Vucitrna do Beograda, i on je uvek u pravu. Naši su shvatili grešku i sada su kooperativni partneri Jahjagi i Taciju, tim pre i Šeiku.

Dakle, tradicije ima, a i zajednickih interesa, barem kada su u pitanju dobrobit Prištine, Londona i Vašingtona. Ima takode i nade, nade u dolazak para u Srbiju, jer, vlada kaže da su obecane. A kako narod kaže „Obecanje... radovanje.”

/ Internet Svedok – skraćeni tekst /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP