Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 53244
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6293608
Ko je na sajtu?
Imamo 57 gosta na mreži

NEPODNOŠLJIVA LAKOĆA GUTANJA


24.01.2014. / ree-Akademediasrbija
D. Gosteljski

Obnevideli narod i slepi vođa

Gotovo je neverovatno da srpske aktuelne (vazalne?) vlasti stalno na istu (maltene mahalsku) foru preveslavaju srpsko javno mnjenje.

 Njihova pi-ar taktika  je toliko prosta i providna da bi teško mogla da prođe i u dečjem vrtiću. Ali, to što ne bi progutali ni „zabavištanci“, s neverovatnom lakoćom guta „odrasli“ svet u  Srbiji.

Aleksandar Vučić je danas naglasio da je sa nedavnom međuvladinom konferencijom u Briselu, kojom su zvanično otpočeli pregovori Srbije  i EU, ostvaren „ istorijski uspeh „  ali i poručio “da neće ustuknuti pred onima koji žele Srbiju da vrate unazad i zaustave reforme”. E sad, slušajući Vučića, čovek bi rekao da zaista postoji nešto što je sveto današnjem srpskom troglavom političkom vrhu i pred čim niko, a ne samo oni, nikako ne bi trebalo da ustuknu.

Pogotovo bismo svi mi morali biti na oprezu, ukoliko naspram ovog vladajućeg trijumvirata postoje (a po PPV-u ima ih) i neke „retrogradne snage“ koje našu zemlju „vuku unazad“, to jeste, sputavaju njen „poletni razvoj“. Zato, podignimo svi visoko pest, pa napred za vođom – nema povlačenja, nema predaje (no retreat, no surrender).

Ipak, ako bismo ovde malo zastali i upitali se pred čim to PPV nema nameru da ustukne, obavezno bi se našli u čudu, jer ne bismo bili u stanju da vidimo ijednu jedinu pretnju njegovim „reformama“. Ili, još gore, ne bismo bili u stanju da vidimo bilo šta što su PPV i njegova SNS pokrenuli, a što bi moglo da liči na nekakvu (bilo kakvu) reformu. Dakle, možemo da se okrećemo na sve moguće strane, pa da takve imaginarne poduhvate tražimo u privredi, finansijama, pravosuđu; ili možda u zdravstvu, školstvu, javnim preduzećima, državnim službama. Sve što se može sagledati, dokle pogled dopire, samo je ruina, spaljena zemlja, pustinja – i ona materijalna, ali i duhovna, što je verovatno još poraznije i za nas i za PPV-a.

PPV neodoljivo liči na Domanovićevog Vođu. Ostaje samo da i PPV-a neko (ako iko preostane) na kraju priupita:
„Gde nas ovo dovede Vođo? Prebroj koliko nas je još ostalo.“
„Pa zar niste svi na broju?“, upitaće Vođa ne dižući glavu.
A oni koji, eventualno, budu preživeli i ovu najnoviju modernu srpsku golgotu, radoznalo će ponoviti ono strašno pitanje iz Domanovićeve satire:
„A je li, more, jesi li ti u putu oslepeo“?
„Ne“, kazaće Vođa, „ja sam se rodio slep“.

I eto, mada bi svako ko još nije slep kod očiju (i kod mozga) morao da primeti da se ništa, od onoga što su prerušeni, emancipovano-evrofilni radikali obećavali, do danas nije ostvarilo, opet više od pola Srbije gaji ludu nadu da „ovi znaju šta rade“. Ljudi veruju da će uskoro poteći novac iz onih obećanih predizborno-SNS-ovskih 100 milijardi evra, istina, razdeljenih na deset  rata u deset godina. Po deset milijardica svake godine, tek onako, da nam se nađe. Džaba je ubeđivati ljude da se osvrnu iza sebe i pogledaju da u Srbiju, za ovih više od godinu i po dana, nije dolepršao gotovo nijedan evro, a da su odleteli milioni, pa i milijarde.

Ovih dana, glavna politička SNS „žvaka“ je „Beograd na vodi“. Radovi samo što nisu počeli. Zaposliće se čitava Srbija. Arapi su zahvalni Srbima što su im omogućili da ovi negde ozbiljno investiraju ogromne količine petrodolara ili „nauljenih“ evra. Ne zna se da li je i Muhamed al Abri (ili Obri) vodio Vođu svome domu onako kako je to svojevremeno uradio bin Zajed.

Kažu da se Zajedu Vučić toliko dopao, da ga je „toplo“ oslovljavao sa „brate“. I ubrzo mu je, bratski, kažu, poklonio tri blindirana automobila u vrednosti od tri miliona evra. Opet, glavni hit  (ili hitac) bila je snajperska puška koju je PPV dobio, koja, kako tvrde, vredi nekoliko stotina hiljada evra. Možda i čitavih onih Bačevićevih “čajnataunskih” deset hiljada milijardi, je li? Šta je to za Arapina? Ništa. Ima Kinez al’ ima i Arapin.
A možda se Vučić i al Abriju dopao, ko zna.
Saker ili Sacher?

Još u Koštuničino vreme, pre nekih osam godina (da se ne zaboravi), jedan treći Arapin gradio je po Srbiji luke po obalama Dunava, hotele, odmarališta i šta još sve ne. Zvao se Tarik Saker ili Zaher, da li Mazoh?
Svu tu intergalaktičku sreću Srbima priređuju kosmičko-abudabijske kompanije, među kojima su i one, svima nama dobro znane, Al Dahra i Mubadala (ili Mi-budala).

Al Dahra je donedavno bila „sigurna“ sa svojim ulaganjima od nekoliko stotina miliona evra. Ipak, ispostavilo se da od posla na vojvođanskim poljima neće biti ništa, Baš kao što ništa nije bilo ni od „gotovog posla“ sa Kinezima u vezi Nikolićevog „projekta veka“ (i ovog i prošlog) – kanal Dunav – Morava – Vardar.

Arapi ulažu u srpske fabrike oružja; zajedno sa Srbima prave raketne sisteme; grade zalivne sisteme; Arapi napraviše fabriku čipova vrednu četiri milijarde evra i pretvoriše Srbiju u pravo balkansko čudo, u privrednu Meku jugoistočne, a možda i srednje Evrope. Kupiše i Zvezdu pride i od nje ponovo napraviše svetskog fudbalskog prvaka. Arapska elektrana u Čačku radi punom parom.

/ www.koreni.rs /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP