Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 53187
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6293089
Ko je na sajtu?
Imamo 67 gosta i 2 člana na mreži

НЕПОДНОШЉИВИ РАКЕТНИ СВРАБ КАЛИЊИНГРАДА


26.01.2014. / pee-Академедиасрбија
Фјодор Лукјанов и Виктор Литовкин

Руске балистичке ракете на граници са Европском унијом су одговор на војну опасност од стране НАТО-а, која се може сажети овако: САД у Европи на шест ваздухопловних база у Белгији, Немачкој, Италији, Холандији и Турској имају укупно 180 нуклеарних бомби.

 Поменуте земље „немају нуклеарно оружје“, али имају авионе који могу да носе нуклеарне бомбе В61. Истовремено, Русија држи своје нуклеарно оружје искључиво на сопственој територији.

Чланак у немачком илустрованом часопису Билд у коме се говори да је у Калињинградској Области Русије размештен оперативно-тактички ракетни систем „Искандер-М“ подигао је велику прашину како у Европи, тако и шире. Ово утолико пре што је у часопису речено да је „Искандер“ (СС-26 Стоне по класификацији НАТО-а) намењен за уништавање различитих циљева на земљи, почев од ракетних система и тешке артиљерије, па све до објеката и система противваздушне и противракетне одбране. У чланку се говори и о другим тактичко-техничким карактеристикама система: о његовој мобилности, неприметној примени и брзој припреми за лансирање ракете.

Истина, часопис из неког разлога није објавио „тајне снимке из сателита“ на које се позива, тако да му је тешко поверовати на реч да је у Калињинградској Области заиста постављен оперативно-тактички систем „Искандер-М“. Представници руске армије нису конкретно навели место где се налазе ракете, само су изјавили да су „Искандери“ размештени на подручју Западног војног округа (а Калињинградска Област припада том округу).

Часопис Билд такође није објаснио својим читаоцима ко то приморава Москву да поставља своје оперативно-тактичке системе на граници са ЕУ. Нико други до САД, савезница Немачке у НАТО-у. Како и чиме је приморава?

Тиме, на пример, што у Европи на шест ваздухопловних база у Белгији, Немачкој, Италији, Холандији и Турској има укупно 180 нуклеарних бомби В61 које се лансирају са борбених авиона Ф-15Е и Ф-16. (Кад смо већ код тога, Русија држи своје нуклеарно оружје искључиво на сопственој територији.) Поменуте авионе имају чак и чланице НАТО-а које немају нуклеарно оружје, укључујући и Белгију, Холандију и Турску, а такође Немачку и Италију, мада оне поседују авионе Торнадо. Дакле, немају нуклеарно оружје, али имају авионе који могу да носе нуклеарне бомбе В61. И те авионе чланице Алијансе наизменично шаљу на дежурство у ваздухопловне базе близу литванског града Шауљаја, где се они с времена на време подижу у ваздух и патролирају дуж балтичке обале.

Суперсоничном ловцу је потребно 15-20 минута летења да од Шауља и Балтика стигне, рецимо, до Смоленска. Руски генерали би били крајње лакомислени ако не би узимали у обзир такву могућност угрожавања безбедности своје земље и ако не би покушали да предузму потребне мере како би одвратили могући нуклеарни напад. „Искандер-М“ је само део комплекса одбрамбених мера које Русија и њена армија предузимају ради заштите сопствених грађана.

Део тог комплекса је и радарски систем за откривање ракетног напада „Вороњеж-ДМ“ који је такође размештен у Калињинградској Области и контролише подручје у правцу Атлантског океана где дежурају америчке и енглеске нуклеарне подморнице наоружане балистичким ракетама. Русија је принуђена да предузима одговарајуће мере заштите своје безбедности још и због тога што САД врло упорно покушавају да разместе у Европи своје системе противракетне одбране (ПРО), чиме угрожавају руске стратешке ракетне комплексе размештене у европском делу земље, што значи да угрожавају половину руског ракетно-нуклеарног штита.

Најпре се мислило да ће Американци поставити антиракетни радар у Чешкој, а ракете-пресретаче у Пољској. Међутим, Вашингтон је касније усвојио програм фазног адаптивног постављања система ПРО, и у првој фази је већ почела изградња базе ПРО са ракетама-пресретачима СМ-3 близу румунског градића Девесела. Затим ће почети изградња исте такве базе у Пољској, близу границе са Калињинградском облашћу. Треба ли Русија некако да реагује на те конфронтационе планове (како их је назвао министар одбране Сергеј Шојгу)? Свако војно лице ће одговорити да треба.

Вежбе и провокације
Чланице НАТО-а наизменично шаљу на дежурство бомбардере способне да носе нуклеарно оружје у ваздухопловне базе близу литванског града Шауљаја, где се они с времена на време подижу у ваздух и патролирају дуж балтичке обале. Суперсоничном ловцу је потребно 15-20 минута летења да од Шауља и Балтика стигне, рецимо, до Смоленска у Русији.

Истина, поједини грађани Русије понављају тврдње које се чују са оне стране океана и кажу да антиракетни планови САД уопште не угрожавају Русију, да је то заштита Европе и Америке од недружељубивих и непредвидљивих режима као што су они у Ирану и Северној Кореји. Али, са Техераном је постигнут договор и он у великој мери редукује нуклеарну делатност. С обзиром на ту чињеницу министар спољних послова РФ Сергеј Лавров је претпоставио да сада Вашингтон може одложити своје планове за постављање ПРО у Европи. Али о томе нема ни говора. И председник Барак Обама, и његов министар одбране, и мање значајни представници државног апарата у један глас су изјавили да се Ирану свеједно „не може веровати“. Осим тога, систем ПРО, како кажу, није усмерен против неке конкретне силе, него има за циљ да реагује на могућу потенцијалну опасност из разних праваца.

Шта онда Русији преостаје? Вашингтон говори о потенцијалној опасности, а зар Москва не може исто то рећи? Како је истакао Сергеј Шојгу, „програми ПРО у Европи се развијају, а наша забринутост се не узима у обзир. Планови Америке и НАТО-а у вези са ПРО за нас нису довољно предвидљиви“. Због тога су се оперативно-тактички системи „Искандер-М“ и појавили у Калињинградској Области.

Зашто су „Искандери“ у Калињинграду ?
Нема ничег чудног у томе што је Русија разместила тактичке ракетне системе „Искандер“ на граници са Европском унијом. Руски руководиоци су много пута најављивали да ће на планове постављања ПРО у Европи одговорити постављањем „Искандера“, и то се у једном тренутку морало догодити.

Многима се већ смучила дискусија о европској безбедности. Свет се мења, и Европа постаје стратешка периферија. Озбиљне противречности се назиру у Источној Азији. Пекинг је објавио да Источно кинеско море контролише кинеска противваздушна одбрана, што је изазвало панику у читавом региону, па и шире. Корејско полуострво је у сталној напетости и стању борбене готовости, утолико пре што се узбуркава Север, чије су ракете окренуте на Југ. Ето, погубљен је и утицајни теча великог вође [у Северној Кореји - прим. ред.], и сада се сви питају шта ће даље бити. Шта тек рећи о Блиском Истоку, где у свако доба може почети прекрајање граница Сирије, Ирака и осталих земаља.
 
У таквом међународном контексту Русија и НАТО настављају да се рогуше једно на друго и да размењују симболичне потезе. Усудићу се да претпоставим да чак ни најратоборнији јастребови у Пентагону или на Арбатском тргу не могу замислити избијање оружаног конфликта у Европи у коме би се сукобиле две велике силе. Управо стога сви дејствују тако сталожено, не обазирући се на могуће последице. Једни мирно размештају америчке системе ПРО у Европи, а други мирно узвраћају постављањем ракетних система дуж зоне одговорности Алијансе. Да је конфронтација реална, они би сто пута размотрили могући ризик пре сваког конкретног потеза.
 
Александар Македонски XXI века
Руска војска је добила раскошни поклон - други потпуни комплет ракетне бригаде ОТК „Искандер-М“. Главна врлина „Искандерових“ ракета је то што лете по непредвидљивој путањи; могу да носе и нуклеарне бојеве главе, што Русија планира и да реализује уколико не буде прихваћен предлог Москве о повлачењу нуклеарног наоружања на сопствену територију, што се у првом реду односи на САД, које у Европи држе око двеста нукеларних бомби.
 
Војним и професионалним стратезима својствено је да гледају у прошлост. Они се спремају за ратове које познају и гледају противника на којег су навикли. Русија бар то чини отворено и поштено, а САД камуфлирају носталгију за Хладним ратом митовима о опасности од иранског ракетног удара. О томе је говорио Владимир Путин у обраћању Федералној скупштини.
 
Међутим, глобална арена 21. века је на другој страни. Она је сада на Тихом океану, и то је председник такође поменуо. Дакле, „Искандери“ ће бити само симболична „претња непријатељу“, док праве ресурсе треба концентрисати на Далеком Истоку. Нека нас тамо бар имају у виду кaжe Путин  .
 
Фјодор Лукјанов је председник председништва Савета за спољну и одбрамбену политику PФ.

/ Српска политика /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP