Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 74787
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6448132
Ko je na sajtu?
Imamo 57 gosta na mreži

ŽIVOT U INOSTRANSTVU - MERA USPEHA


01.02.2014. / ree-Akademediasrbija

Danas se za "Gorenje" iz Velenja više ne može više reći da je slovenačka firma, jer 95 procenata proizvodnje završava na tržištima izvan Slovenije. "Gorenje" praktično za potrebe slovenačkih potrošača radi samo desetak dana u godini, a sve ostalo za potrošače širom sveta.

 Naravno, nije "Gorenje" jedini ovakav kolektiv u zemlji čiji je izvoz blizu 14 milijardi evra. Slovenija, kako kaže predsednik Privredne komore Slovenije Jožka ćuk, naprosto "živi u inostranstvu", a da je doista tako dokaz je i podatak da 58 odsto BDP koji je lane dostigao 24 milijarde evra potiče od izvoza.

Svaka ozbiljna firma u Sloveniji prevashodno je okrenuta stranom tržištu, a žestoka konkurencija vlada u svim sektorima. Internacionalizacija poslovanja je postala svakodnevica, a u sistemu vrednosti reč kvalitet i ekologija imaju veoma visoko mesto. Kada oficijelne predstavnike slovenačke privrede pitate šta je najveći rezultat završene tranzicije u njihovoj zemlji, odgovor da je to povećano znanje koje se ogleda između ostalog i u utrostručenom broju studenata u odnosu na 1990. godinu, deluje više nego iznenađujuće. Ali odmah sledi još nešto, neskrivena želja Slovenije da za deset godina postane jedna od deset vodećih zemalja EU i da od uvoznika tuđeg znanja postane izvoznik i u toj oblasti.

Više puta do sada, dolazeći u Srbiju slovenački zvaničnici i privrednici su isticali da je preokret u njihovoj zemlji nastao onog momenta kada je postignut konsenzus o tome da izvoz jeste alfa i omega uspešnosti svakog privrednog subjekta i ekonomske politike u celini. Kod nas, nažalost, i dalje sve stoji na priči o tome da se jedino u izvozu mora tražiti spas za smanjenje ogromnog spoljnotrgovinskog deficita, ali statistika uporno beleži da se mesečni izvoz stalno kreće na granici između 300 i 320 miliona dolara dok je uvoz maltene trostruko veći. Dok u Sloveniji danas posluje 2.500 firmi sa međunarodnim sertifikatima sa 40 procenata ukupno zaposlenih, kod nas se još govori o tome kako se po sertifikate mora u Beč, jer nemamo adekvatne i međunarodno licencirane institucije koja bi izdavale bar neke od tih sertifikata.

Slušamo i priče o tome kako strane kompanije bezuspešno obilaze Srbiju tražeći partnere koji bi mogli da proizvode za njih, ali uz zadovoljavajući kvalitet i kvantitet. Kažu da pronalaze male privatne firme koje poseduju i najsavremeniju tehnologiju, ali nažalost ne mogu da garantuju kvantitet i ročnost isporuka. Baš je "Gorenje" recimo u potrazi za kooperantima u Srbiji koji bi mogli da proizvode 50 procenata potrebnih delova za novu fabriku "Gorenja" u Valjevu. Kako će se ova potraga završiti ostaje da se vidi, ali treba se prisetiti ne tako davno izgovorenih reči predstavnika "Gorenja" u Beogradu da je tri godine bezuspešno tragao za pravim kooperantima koji bi radili za fabriku u Velenju.

Nema nikakve sumnje da će ukoliko se i ovog puta potraga neuspešno okonča, Slovenci za svoju fabriku u srcu Srbije kooperante možda naći u susedstvu, u Bugarskoj ili Rumuniji. Uostalom, Slovenija i ne krije da Srbija neće narednih godina biti u centru njihove investicione pažnje. Upravo će se koncentrisati na naše susede kao zemlje najbliže ulasku u EU, ali i zemlje u kojima je cena radnog sata skoro tri puta niža nego u Sloveniji. Ništa drugačije se neće ponašati ni drugi strani investitori. Do sada su oni dolazili u Srbiju tražeći nekadašnje partnere ili videći našu zemlju kao odskočnu dasku za poslove sa Ruskom federacijom. Za to vreme kod nas su privrednici uglavnom spavali, čekali i nisu nudili ništa. Ni onih 400 italijanskih privrednika koji su nedavno boravili u Beogradu nije dočekala hrpa konkretnih projekata, a trebalo je.

Naravno, strani kapital ne čeka na nas. On odlazi u zemlje koje su shvatile da nema bitne razlike između stranog i domaćeg kapitala, odnosno da logika kapitala donosi prednosti, ali i nanosi nevolje bez obzira na boju novca. Empirijski je dokazano da postoji visoka pozitivna korelacija između nivoa stranih direktnih investicija i nivoa BDP.

Dolazak stranih investitora znači, naravno, i kupovinu domaćeg tržišta, propadanje nekonkurentnih domaćih firmi, povećanje nezaposlenosti, kao i opasnost od naglog odlaska kapitala. Problem je međutim, što se kod nas naglasak posebno poslednjih meseci stavlja upravo na ove negativne posledice, a zanemaruje ono što je pozitivno. A predstavnici slovenačkih privrednika upravo kažu da je tek investicijom "Renoa" u fabriku automobila u Novom Mestu od preko 400 miliona evra uz državni ulog od 40 miliona evra kroz razne bonuse, ova fabrika postala proizvođač 120 hiljada automobila godišnje uz izvoz od preko 2,4 milijardi evra, što je ravno ukupnom srpskom godišnjem izvozu.

Strani investitori se u Sloveniji, međutim, ne bore sa nelegalnom konkurencijom kao u Srbiji gde su baš stručnjaci "Perutnine" Ptuj analizirajući tržište ustanovili da su domaće potrebe za piletinom 60 hiljada tona godišnje, a da je domaća proizvodnja 25 hiljada, pa pitaju nadležne hoće li nešto preduzeti protiv neregistrovane proizvodnje mesa. Kao što strani investitori koji su uložili svoje pare u hemijsku proizvodnju kod nas pitaju kada će biti zaustavljen šverc deterdženata iz inostranstva. Rizik koji očekuje strane investitore kod nas je, dakle, i dalje veliki, ma šta pričali nosioci ekonomske politike.

/ Izvor : Srpska dijaspora /


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP