Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 100162
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6614053
Ko je na sajtu?
Imamo 64 gosta na mreži

ISTINA IMA SAMO JEDNO LICE ( VI.DEO)


10.08.2010. / Akademediasrbija

ZAŠTO AMERIČKE TAJNE SLUŽBE MRZE SRBE ?

Srbi obaveštajci u američkim tajnim službama- SRBI - LEGENDE OSS

U arhivskim dokumentima američke obaveštajne službe pored pukovnika Nikole Stepanovića krupnim slovima ispisano je još jedno srpsko ime - Eli Popović. Ovaj potomak Licana, rodjen u Denveru 1908. godine, bio je od prvih dana nastanka OSS u julu 1942. godine vojni obaveštajac.

Eli Popović je odrastao u porodici Nikole i Ljubice Popović, koji su pored njega imali jos petoro dece. Tragajući za poslom Popovići su se selili po južnim državama SAD od Kalifornije preko Kolorada do Nevade. Završio je nekako osnovnu i srednju skolu. U krugu porodice naučio je da svira tamburicu, a u Pueblu je izučio mesarski i fotografski zanat. U vreme velike depresije tridesetih Eli Popović je napustio porodicu i krenuo trbuhom za hlebom. Radio je po čeličanama u Klivlendu, Pitsburgu, Detroitu, Mičigenu i San Pedru. Tu ga je i zatekla vest da su Japanci bombardovali Perl Harbur. Kako piše njegov biograf Filip D. Hart, tridesetdvogodišnji Eli Popović prijavio se odmah kao dobrovoljac u američku mornaricu. Na žalost u mornarici nije bilo odela za ovog kršnog Ličanina. Popović je onda otišao u avijaciju, ali je bio pretezak za letenje. Konačno, primljen je u inžinjerijsku diviziju. Kako je na testovima pokazao koeficijent inteligencije 174, Eli Popović je odmah upućen u Oficirsku školu Fort Belvor u Virdžiniji. Za samo godinu dana završio je oba razreda ove škole i sa diplomom inžinjerijskog oficira upućen je kamp Klejborn u Luizijani na mesto komandanta Inžinjeriske brigade za puteve. Kada je posle nekoliko meseci službeno boravio u Vašingtonu poručnik Eli Popović upoznao se sa Nikom Stepanovićem, vojnim obaveštajcem Pentagona.

Ovaj susret promenio potpuno životnu sudbinu Elija Popovića. Svom zemljaku i starijem oficiru Nikoli Stepanoviću požalio se da nije imao srece da ode na front : "Voleo bih da ratujem!" Pukovnik Stepanović ga je kratko posavetovao : "Upiši se u OSS!". Jula 1943. poručnik Eli Popović upisao se na kurs za vojnog obaveštajca. Predmete na kojima je morao da pokaže znanje stranih jezika, sposobnosti snalaženja u stranim zemljama i lojalnost SAD, položio je vrlo lako. Već u avgustu sa činom kapetana Popović je upućen u šume Merilenda na obuku i trening specijalaca. Učio je šifrovanje i dešifrovanje, rukovanje sa radio stanicom, padobranstvo, izvodjenje sabotaža i borbu prsa u prsa. Instruktori su im bili britanski obaveštajci iz tajne sluzbe MI5, koja je, inače, imala veliki uticaj na formiranje prve američke obaveštajne sluzbe OSS. Posle sedam nedelja obuke kapetan Popović je prebačen u drugi kamp, u drzavi Virdžinija. U njemu je obučavan za upotrebu vatrenog i hladnog oruzja. I ovog puta Eli Popović je bio najbolji u svojoj klasi. Tada mu je saopsteno da ubuduće pripada Odeljenju za Evropu i da je stavljen na listu obaveštajaca koji će biti članovi američke vojne misije u Jugoslaviji.

Put do Jugoslavije, medjutim, vodio je kapetana Elija Popovića preko Kaira i Palestine, gde su se nalazili centri OSS za održavanje veza sa Amerikancima u štabu Draže Mihailovića i u štabu Josipa Broza Tita. Popovićev načelnik centra bio je Lin Faris, kog je na to mesto oktobra 1943. godine imenovao lično Vilijam Donovan, prvi čovek OSS, čovek koji je organizovao puč 27.marta u Jugoslaviji i lični prijatelj američkog predsednika Ruzvelta . Posle opsežnih priprema kao član anglo-američke misije Eli Popović je 20. januara 1944. sleteo na Medno Polje kod Drvara i uputio se u Titov štab. Zajedno za Radnolfom Čerčilom sinom britanskog premijera i Linom Farisem kapetan Eli Popović bio je deo tima koji je vodio brigadir Ficroj Meklin. U februaru već je napustio je Bosnu i odleteo u Bari na raport američkoj komandi. Odatle je upućen kao obaveštajac u Makedoniju, kod kapetana Mihaila Apostolskog i majora Tempa Vukmanovića, docnijih visokih vojnih i političkih rukovodilaca Jugoslavije.

Bio je opremljen foto aparatom i kamerom radi snimanja pokreta i borbi partizanskih jedinica u Makedoniji i aktivnosti oficira OSS na tlu Jugoslavije. Na osnovu tih zapisa kasnije je napravljen i prvi dokumentarni film o američkoj vojnoj obaveštajnoj službi OSS.

Iz Makedonije kapetan Eli Popović je maja 1944. upućen u Sloveniju, na Crni vrh, odakle je slao svoje radio izvestaje komandi američkih snaga u Italiji. Ujedno je i davao kordinate za letenje i sletanje američkih teretnih aviona tipa C47 na prostorima severne Jugoslavije. Iz Slovenije, sa još dvojicom obaveštajaca, Eli Popović je prešao u Kordun. Svoj obaveštajni centar instalirao je u Glini, gde je u partizanskim jedinicama upoznao još jednog američkog Srbina, majora Stevu Stankovića iz Ruta u Nevadi. Avgusta 1944. godine Popović odlazi u Zagreb da bi iz obaveštajnog centra koji je formirao u Čazmi pratio povlačenje nemačkih konvoja Grupe Armija E iz Grčke preko Jugoslavije. Kako taj posao nije mogao dobro da obavlja u Zagrebu i okolini, Popović se u septembru mesecu prebacio u Prilep, bliže grčkoj granici. Krajem 1944. po naredjenju komande OSS iz Kaira, vojni obaveštajac Eli Popović je povučen iz Jugoslavije u Grčku. Privremeno je smešten u jedinicu britanskih specijalaca "Crveni djavoli", koji su upravo upali u Grčku u sukobu komunista i monarhista. Popović je bio jedini Amerikanac u toj britanskoj specijalnoj akciji.

Kada su Rusi i partizani oslobodili Beograd, oktobra 1944. godine, američki obaveštajac Eli Popović je preko jugoslovenskog glavnog grada upućen na novi zadatak u Burmu. Obaveštajno i diverzantski Popović je sa svojom jedinicom specijalaca "Gorila" pokrivao trougao Kina - Burma - Indija. Tu se upoznao opet sa još jednim Srbinom, kapetanom Djordjem Musulinom, zvanim Gov, koji je, takodje, bio oficir OSS. U Burmi je ostao sve do kraja rata, kada se vratio svojoj porodici u Čikago. Za ratne zasluge obaveštajac Eli Popović je dobio čin pukovnika i odlikovan je orednom Srebrna zvezda u leto 1945. godine, zbog čega je i uvršćen u „žive legende OSS“ – prethodnice CIA-e.

Vojislav Vučinić, poznatiji kao Vejn, iz Bata u državi Montana dobio je, takodje, za svoje obaveštajne aktivnosti orden - Bronzanu zvezdu OSS. Taj orden uručen mu je još 1944. godine u Bugarskoj, gde je Vučinić službovao. Za razliku od Elija Popovića koji je bio prirodno inteligentan i spretan obaveštajac, Vojislav Vučinić se školovao za profesora i nije ni slutio da će raditi za američu tajnu služu. Njegov otac Špiro Vućinić stigao je u Ameriku još 1900. godine iz Bileće u Hercegovini. Vojislav je rodjen u SAD 1913. godine, ali je kao dete odlazio u Bileću kod strica Djoke Vučinića. U Ameriku se definitivno vratio 1929. da se upiše na koledž u Berkliju. Odlučio se za istoriju i slovenske studije. Bio je odličan student, govorio je četiri svetska jezika, pisao je za stručne časopise. Izabran je i za predsednika Slovenskog drustva na Univerzitetu Kalifornija, a kada je upoznao profesora Roberta Kernera mladi Hercegovac dobio priliku za ubrzano studiranje i doktoriranje. Profesor Kerner ga je 1937. uputio na Univerzitet u Pragu da doktorira na temu "Srbi i Austro-Ugaraska izmedju 1903. i 1908. ". U to vreme kao ugledni slavista Vejn Vučinić je bio urednik lista "Jugoslovenski američki glasnik" i magazina "Slavia". Svoj prvi posao dobio je u americkoj vladi, u Odelenju za praćenje i analiziranje zbivanja u Evropi.

Japanski napad na Ameriku, septembra 1941. godine zatekao je Vojislava Vejna Vućinića na poslu u Vašingtonu. Radio je tada u Odseku kordinacija informacija - COI iz koga je jula 1942. nastala nova americka obavestajna sluzba OSS (Office of Strategic Services), preteča CIA-e. Vučinić kao ekspert za slovenska pitanja, SSSR i Balkan, radio na poslovima obaveštajnog analitičara političkih problema u zemljama Istočne Evrope. Kao Srbin u više navrata je angažovan na izradi posebnih studija OSS o Jugoslaviji. Na poziv britanske i jugoslovenske vlade u egzilu, a uz saglasnost Amerikanaca, avgusta 1943. godine Vejn Vučinić je otuputovao u London da informiče saveznike o svim važnim obaveštajnim pitanjima vezanim za Jugoslaviju. Umesto da se vrati natrag u Vašington iz Londona dr Vojislav Vučinić je upućen u Bari, da rukovodi Odeljenjem za istraživanja i analize OSS u Italiji. Njegov zadatak je bio da na osnovu obaveštajnih informacija, prikupljenih od agenata OSS, ali i kroz intervjue sa izbeglicama sa Balkana, sačini preciznu studiju o trenutnim i narednim dešavanjima na prostorima Jugoslavije i Balkana. U to vreme, i njegova braća bili su mobilisani i angazovani da rade kao vojni obaveštajci na terenu. Aleksandar Vučinic je bio kapetan OSS, advokat Vladimir Vučinić je bio obaveštajac ratnog vazduhoplovstva, poručnik Sem Vučinić je radio na vojnim komunikacijama u Bariju, a kapetan Djordje Vučinić je bio vojni ataše SAD kod Titovih partizana u Hrvatskoj i Sloveniji.

Doktor Vojislav Vejn Vučinić nije imao priliku da kao vojni obaveštajac poseti Jugoslaviju, jer je SSSR po američkim predvidjanjima septembra 1944. okupirao Bugarsku, pa je sef Odeljenja za istraživanja i analize OSS upućen na novi zadatak u Sofiju. Zajedno sa general-majorom Vilijamom Halom doktor Vučinić je bio jedini američki obaveštajni stručnjak u Bugarskoj u vreme njenog sukoba sa Rusima. Njegovi važni izveštaji su zato američkoj vladi i Pentagonu služili za procenu stanja u Bugarskoj, ali i na Balkanu, u vreme kada je hladni rat već počinjao da se nazire. Za te svoje izveštaje Vejn Vučinić je dobio prvo Bronzanu zvezdu OSS, a potom i orden Legije časti. Kada se maja 1945. godine vratio u Vašington prebačen je iz OSS u novo Obaveštajno odeljenje američke vlade, u kome je Vejn Vučinić vodio Odsek za Balkan. Godinu dana kasnije, medjutim, dr Vučinić je napustio američku tajnu službu i vratio se univerzitetskim poslovima. Na Stanford Univerzitetu držao je katedru o Zapadnoj civilizaciji punih trideset godina. Od 1972. pa do 1985. dr Vojislav Vučinić je bio i direktor Centra za ruske i Istočno-evropske studije u Americi, o čemu je napisao i objavio desetak knjiga. I ostali Vučinići, braca dr Vojislava Vučinica, napustili su američku armiju do pedesete godine i posvetili se profesorskim i advokatskim poslovima.

NEBESKI OBAVEŠTAJCI

Nikola - Nika Dragaš, sin Srba iz Like, rodjen 1915. u južnom Čikagu, postao je takodje potpukovnik američke obaveštajne službe OSS, koja je bila preteča CIA. Njegov otac Jovan Dragaš došao je 1896. u Ameriku iz Korenice, odakle je poveo i svoju suprugu Stanu, rodjenu Vukmirović iz Strlačkova sela. Poterao ga je otac Budimir Dragaš rečima: "Beži sine da ne služis Franji Josifu!" Bili su to vredni ljudi. Jovan Dragaš je prvo radio u čeličani, i bio je toliko vredan da su ga Poljaci zvali "Buba". Od uštedjevine je otvorio kafanu "Lički salun" u Čikagu i upisao svog sina Nikolu u državnu školu "Orvil D. Brajt". Nik je maturirao 1930. godine i upisao se u Tilden tehničku gimnaziju. Gradjen kao atleta upisao se u sportski klub "Srpski orlovi", pevao je u Srpskom pevačkom društvu "Sloboda" i tu upoznao svoju buduću suprugu Darinku - Doris Smiljanić. Uzeli su se 1940. godine. Bilo je to vreme kada je Nikola Nik Dragaš bio već poznati ragbista u timu "Čikaski kardinali". Američki fudbal mu je omogućio da se zaposli kao menadžer u čeličani u kojoj je radio i njegov otac Jovan Dragaš.

Kada je izbio Drugi svetski rat pukovnik Nikola Stepanović je pozvao Nikolu Dragaša da postane obaveštajac OSS. U toj službi već su bili mnogi Srbi : Nikola Nik Lalić iz Ohaja, Danilo Dan Dešić iz Detroita, Jovan Džon Milodragović iz Montane i Marko Majk Rajašic iz Minesote. Dragaš je svoju vojničku karijeru započeo kao oficir u 20. Norad diviziji američkog ratnog vazduhoplovstva u Medisonu, država Viskonsin. Šest godina kasnije, tada već major Nikola Dragaš bio je oficir Vojne odbrambene konta-obaveštajne službe SAD. Kao obaveštajac DIA radio je sve do 1966. godine, kada se u pedeset i prvoj godini penzionisao. Armiju je napustio sa najvišim vojnim vazduhoplovnim odlikovanjima. Nastavio je da radi, ali ovog puta kao oficir Odeljenja za javnu bezbednost države Ilinois. Bio je izuzetno agilan u borbi protiv klasičnog kriminala u Čikagu i ostalim gradovima države Ilinois. Sredinom osamdesetih Nikola Dragaš je izabran za počasnog člana uprave svoje srednje škole, a potom i ragbi kluba "Čikaski kardinali".

I Djordje Vujnović sin srpskog emigranta, koji je pred Drugi svetski rat došao u Beograd da studira medicinu, postao je američki vojni obaveštajac. Rodjen je 1910. godine u SAD, ali je kao stipendista Srpskog narodnog saveza došao u Srbiju. Tu se i oženio, ali je napad Nemačke na Beograd surovo razbio njegovu mladalačku idilu. Samo zahvaljujući tome sto je bio američki gradjanin Djordje Vujnović je sa suprugom odleteo avionom u Istanbul, a odatle u Kairo. Tu je našao posao u PAN AM-u, ali je ulaskom SAD u Drugi svetski rat mobilisan u ratno vazduhoplovstvo. Vujinović je završio obaveštajni kurs u Kairu i kao „nebeski špijun“ leteo nad Balkanom fotografišući ratne regione. Prilikom seobe vojne tajne sluzbe OSS iz Kaira u Bari, radi lakše kontrole jadranske obale Jugoslavije, Albanije i Italije i major Djordje Vujnović se primakao otadzbini. Bio je prvo oficir za vezu kod predsednika Ruzvelta, zatim oficir za vezu sa štabom Draže Mihailovića, a potom rukovodilac OSS u Bariju i komandant aerodroma Brindizi.

Njegov posao na aerodromu u Bariju bio je da oprema i ispraća američke letilice koje su išle za Rumuniju i Jugoslaviju sa tovarima vojne i humanitarne pomoći prvo Draži Mihailoviću a potom i Josipu Brozu. Kada se rat završio Djordje Vujnović nije ostao dugo u američkoj vojnoj obaveštajnoj službi. Opredelio se za biznis, ali je koristeći svoj oficirski ugled dosta često pomagao srpskim novo-pridošlim iseljenicima da se snadju u Americi.




Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP