Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 74024
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6445002
Ko je na sajtu?
Imamo 62 gosta i 1 člana na mreži

ŠTA ČEKA SRBIJU NA DUGOM PUTU U NEIZVESNU BUDUĆNOST ?


04.02.2014. / ree-Akademediasrbija 
Nikola Vlahović

U senci početka pregovora sa EU........
 
U pokušaju da još jednom prevare građane Srbije, srpski vlastodršci su se dosetili vanrednih izbora. Sa njima bi dobili izgovor za skoro godinu dana novih obećanja, nerada i kriminala.

 Tako bi naprednjačka vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem i dalje ostala čuvar demokratske pljačke, a zahtevi Evropske komisije da Srbija do detalja istraži korupciju, pranje novca i način na koji je iz nje izneto 51 milijardu dolara za deset godina, ostao bi nerešen. To je poruka koju, na samom početku pregovora sa EU, šalju iz kabineta potpredsednika vlade Srbije. I Evropa ima odgovor na ovo. Pregovori u svakom momentu mogu biti suspendovani. Onda Vučić može da nastavi sa svojim lažnim investicijama i arapskim prolećima.
 
U trenutku kad je komesar za proširenje Evropske unije, Štefan File,  21. januara 2014. godine čestitao premijeru Srbije Ivici Dačiću i vicepremijeru Aleksandru Vučiću početak pregovora o ulasku Srbije u ovu zajednicu država i naroda, većina građana nije imala nikakvu predstavu o tome kakva će dalja sudbina pregovora biti, šta evropska administracija u Briselu traži od Srbije i koja su to poglavlja koja će, po svemu sudeći, biti nepremostiva za svaku ovdašnju vlast. Tim pre što je reč o poglavljima čija bi puna realizacija značila nestanak sadašnjih političkih vođa i njima pripadajuće kriminalne elite.

Novinaru Tabloida koji je pre dve nedelje u Briselu primljen na visokom nivou, saopšteno je, između ostalog, da je većina srpskih političara, posebno onih koji sebe vide kao vođe i lidere, na vrlo lošem glasu, te da ih tamo smatraju patološkim lažovima. Među njima istaknuto mesto zauzima  potpredsednik vlade Aleksandar Vučić, o čijem liku i delu nadležne institucije EU redovno pišu obimne izveštaje. Sa pojedinim delovima tih izveštaja i lično je bio suočen pred početak pregovora o Kosovu.

U tom smislu je i predstava koja je napravljena 21. januara, u sedištu Evropske unije, upriličena sa ciljem da svet vidi kako čak bivši protivnici takozvanih evroatlanskih integracija, kao što je Aleksandar Vučić, danas milostivo cvile pred vratima Brisela. Ali, to je samo početak, jer pokajnici tek moraju da obave zadatak. O tome je rečito govorio i Štefan File povodom početka pregovora o pridruživanju Srbije sa EU:

"...Početak pregovora znači ulazak u veoma zahtevnu fazu. Naporan rad će biti neophodan i pred Srbijom su mnogi izazovi: Prvo - Beograd će morati da ostane u potpunosti posvećen normalizaciji odnosa sa Prištinom i da nastavi sa sprovođenjem svega što je dogovoreno u dijalogu. Drugo - Reforme se moraju privesti kraju i mora se obaviti usklađivanje sa pravnim tekovinama EU. Od posebnog su značaja Poglavlja 23 (Pravosuđe i Osnovna prava), i 24 (Pravda, sloboda i bezbednost) koja će čvrsto obezbediti reforme u oblasti vladavine prava... Pošto su pristupni pregovori transformativni - oni će menjati ključne karakteristike srpskog društva i srpske ekonomije...".

Istog dana, oglasio se i dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Brisela, Rikard Jozwiak, koji pozivajući se na izvore bliske Savetu ministara EU, da će Srbija morati da se suoči sa priznanjem Kosova, i da će u nastavku pregovora, evropski komesar Štefan File (i svi drugi koji dođu posle njega), insistirati na tome:

 "...Evropska komisija ima upravo takvu nameru. Oni o tome do sada nisu zvanično razgovarali, ali veruje se da je to jedan od zadataka na koji će File insistirati.  Dakle, on će im predočiti da će pitanje Kosova biti stavljeno u poglavlje 35, umesto da se provlači kroz sva ostala poglavlja. Pretpostavlja se, s obzirom na to da je dijalog Beograd-Priština u toku i da će se nastaviti, da će i poglavlje 35 u januaru biti 'probno' otvoreno, paralelno sa poglavljima 23 i 24, koja će, takođe, biti veoma teška. Poglavlje 35 će, dakle, na stolu pristupnih pregovora biti neprekidno, od samog početka do samog kraja pristupnih pregovora!".

                        

                                                                     Spasioci Srbije i savetnici

Zahtevi Nemačke i Velike Britanije su u konačnim dokumentima malo ublaženi, ali su suštinski ostali, rekao je tim povodom i Bodo Veber, ekspert za pitanja Balkana i EU iz Berlina, nezvanični "tumač" Fileovih izjava. Veber još kaže da je "...priznavanje nezavisnosti Kosova nije formalan zahtev EU, ali se isticanjem ovog sporazuma suštinski od Srbije zahteva da neformalno ili formalno prizna Kosovo i to je Beogradu poznato. Kraće rečeno,  Srbiji i njenim građanima mora biti jasno da bez direktnog i eksplicitnog priznanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Kosova, Srbija neće biti primljena u članstvo EU."

To je suprotno od onoga što je javnosti u Srbiji predočila Tanja Miščević, glavni pregovarač Srbije sa EU, koja je tim povodom 21 januara izjavila: "...Pregovarački okvir za Srbiju i Poglavlje 35 koje se tiče Kosova mnogo su bolji nego što smo mogli zamisliti, jer će se normalizacija odnosa sa Kosovom odvijati u okviru političkog dijaloga Beograda i Prištine, a ne u okviru procesa pregovaranja o članstvu ".
Nemački radio Dojče Wele takođe navodi da je Srbija i zvanično otvorila pristupne pregovore sa EU, ali uz ozbiljnu ogradu da joj predstoji dug put sa puno bolnih reformi. Naravno, nikako ne treba zaboraviti da je Srbiji jasno stavljeno do znanja da ovi pregovori mogu u svakom momentu biti prekinuti. Ukoliko Evropska unija proceni da su neka poglavlja za nju "nesavladiva".
 
Da li neko čuje ambasadora Nemačke?
 
Srbija se danas nalazi na samom evropskom dnu na osnovu svih statističkih pokazatelja. Poslednja je po kvalitetu zdravstvene zaštite, kvalitetu obrazovanja, očuvanja životne sredine, komunalne infrastukture...Njene državne institucije ne funkcionišu a ekonomija je u stanju potpunog raspada. U takvim okolnostima, razumljivo je zbog čega posmatrači Evropske unije vide Srbiju kao teškog bolesnika prepunog parazita, a izjave Aleksandra Vučića o milijardama evra investicija i fantastičnim privrednim perspektivama, kao neuračunljivo poigravanje sa vrlo jasnim zahtevima Evropske komisije. Jer, ništa od onoga na čemu je Evropska komisija insistirala, a tiče se gonjenja krivaca za nezakonito iznošenje 51 milijarde dolara iz Srbije za deset godina, do danas nije urađeno. Tačnije, za sada je u Srbiji poveden sudski proces za iznetih 80 miliona evra, što je smešno mala suma u odnosu na ukupnu cifru opljačkanog novca tokom decenije nezapamćene pljačke države.

Za srpske vlastodršce koji su bili uključeni u otimačinu biblijskih razmera, nesavladiv problem je i insistiranje Evropske komisije na istražnim radnjama povodom izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije, koji je napravljen dugogodišnjim ozbiljnim angažovanjem Verice Barać. Ovu njenu dokumentovanu zaostavštinu, Brisel danas koristi kao jedan od ključnih dokumenata na osnovu koga će svaka ovdašnja vlast morati da postupa. Ali, umesto da uhvati i osudi glavne krivce, među kojima i nekoliko bivših ministara, do današnjeg dana je izvršena samo selektivna istraga, a u zatvor su dospeli ljudi poput Nemanje Kolesara, čija je jedina krivica bila u tome što je bio šef kabineta pokojnog Zorana Đinđića, i što je ispunjavao njegove naloge.

Današnja vlast koju samovoljno "zastupa" Aleksandar Vučić, nije pokrenula opsežnu istragu nad svim direktorima Agencije za privatizaciju, uključujući i  Mirka Cvetkovića, bivšeg predsednika vlade, koji je lično odgovornog za najcrnju tranzicionu pljačku više od osamdeset srpskih preduzeća. Takođe, nije ni dotakla pitanje odgovornosti bivšeg ministra za privredu i privatizaciju Aleksandra Vlahovića i bivšeg ministra finansija Božidara Đelića u slučaju nezakonite prodaje Duvanske industrije u Nišu, železare Sartid u Smederevu i još nekoliko strateški važnih preduzeća, kao ni odgovornost Aleksandra Vlahovića i Mlađana Dinkića za pravljenje kriminalnog Zakona o privatizaciji, koji je omogućio prikrivanje identiteta kupaca i strukture vlasništva njihovih kompanija.
Nije procesuiran ni bivši, višestruki, ministar zdravlja Tomica Milosavljević odgovoran za ogromnu pljačku zdravstva, zdravstvenih fondova, kriminal u farmaceutskoj industriji...

Nije na optuženičku klupu izveden ni bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac koji je omogućio šverc vojne opreme i naoružanja. Nije odgovarao ni Boris Tadić, koji je kao bivši ministar telekomunikacija, ministar odbrane i, konačno, kao predsednik republike u dva mandata, direktno odgovoran za multimilionske pljačke koje su, uz njegovo odobravanje i  "logistiku", počinili njegovi najbliži saradnici...

Dugačak je spisak najodgovornijih ličnosti koje su svojim delovanjem, sa najviših političkih pozicija, omogućili pljačku Srbije ili su i sami u njoj učestvovali. Zbog svega toga, od današnjih i neki sutrašnjih vlasti, EU i Evropska komisija, ultimativno će zahtevati da Srbija obavi temeljno čišćenje svoje kuće, da vrati iznete milijarde i do detalja istraži koruptivnu mrežu koja već godinama opstajava zahvaljujući sprezi politike i mafije.

Aleksandar Vučić, čovek koji sebe vidi kao iskušenika demokratije i ličnost istorijskog preokreta u Srbiji, zapravo je među ozbiljnim političkim krugovima Evropske unije, još  odavno viđen kao jeftini konvertit, koji je do juče služio najmračnijim desničarskim snagama, a danas je spreman da padne na kolena pred svakom kancelarijom u Briselu.
 Ali, i kao takav, bio bi makar privremeno koristan da nije njegovog verolomnog karaktera. Dovoljno je da dva dana bude gost kod šeika u Emiratima, pa da zaboravi na Evropsku uniju. Ili, dovoljno je sedam dana u Americi kod Leona Panete, bivšeg šefa CIA-e, pa da zaboravi da je Rusija ikada postojala. Još gore: tri dana u Londonu kod šefova MI6 i MI5, potpuno ga preobrate u nadobudnog i samouverenog autokratu koji "zna najbolje" šta je dobro za Srbiju.

Istovremeno, svi oni koji slično njemu misle, rado bi krenuli u vanredne izbore 2014. godine. Da još malo dobiju na vremenu i produže vek demokratskoj pljački. Administracija Evropske unije zna da su takvi izbori samo još jedna dimna zavesa iza koje hoće da s sakriju oni koji su potpisali obaveze da će raditi na procesuiranju političkog i svakog drugog kriminala. Izbori bi barem godinu dana odložili i rešavanje gorućih pitanja oko pravosuđa, policije i tužilaštva, gde još uvek rade oni isti ljudi koji su najdirektnije učestvovali u zaštiti pljačkaške elite.

Ni njih nove vlasti nisu opozvale, niti je iko od njih procesuiran (a ima dovoljno jasnih slučajeva korupcije i saučesništva u kriminalu). Na taj način je samo još više podstaknuta pravna nesigurnost građana, a put anarhiji i samovlašću jedne partije i jednog čoveka, opet je široko otvoren.

Zbog svega toga, ambasador Nemačke u Beogradu, Hajnc Vilhlem, skrenuo je pažnju najvišim državnim institucijama u Srbiji, jednostavnom porukom: "...Srbija ne treba da gubi vreme na izbore".
 
San letnje noći, pretvoren u noćnu moru....
 
Neposredno pred početak pregovora Srbije sa Evropskom unijom, ekonomski atašei u diplomatskim krugovama u Beogradu, dobili su zapanjujući izveštaj da naprednjačka vlast dnevno zadužuje Srbiju za 11 miliona evra, da je ta stranka za godinu i po dana zaposlila preko 15 hiljada stranačkih aktivista, te da je nivo najavljenih investicija za prošlu godinu bio petostruko manji.

Istina je,  umesto megalomanskih snova o milijardama dolara iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Srbija je dobila samo nova zaduženja, a platiće i navodnjavanje šeikovih njiva kod Bačke Palanke, ako se on seti gde je to. Izgleda da ni hotel na Kopaoniku koji je trebao biti prodat šeicima za 600 evra po kvadratnom metru (što je duplo jeftinije od najjeftinijeg stana u Beogradu), neće biti prodat nego skoro poklonjen. 

Tako ulazak Srbije u pregovore sa Evropskom unijom postaje odmah problematičan na više nivoa, posebno kad je u pitanju rasterećenje državnog aparata i stranih investicija.  Naprednjačka vlast je najavila ukidanje najmanje šezdeset vladinih agencija, a ukinuto je samo sedam. Zakon o javnim preduzećima niko ne poštuje, direktori nisu birani na javnim konkursima, nego ih i dalje smenjuje i bira predsedništvo SNS.

Treba se setiti da je drugom polovinom prošle godine Aleksandar Vučić najavio nekakav "Maršalov plan" za obnovu Srbije (misleći, valjda, na čuveni Ruzveltov plan o obnovi posleratne Evrope, nazvan "Maršalov plan"). Ali, umesto toga, novi vlastodršci su samo povećali PDV,  smanjili plate i najavili otpuštanje 60.000 radnika, ukinuli subvencionisane stambene kredite i izvršili novo nasilje nad građanima preko naduvanih računa za struju. Umesto obećanog pojeftinjenja električne energije od 20 odsto, ona je je poskupela za 11 odsto.

Mada su najavili da će zahvaljujući zakonskim reformama (kojim?), država uštedeti preko   600 miliona evra, naprednjaci su samo povećali javne troškove za novih 100 miliona evra!  Isto tako spektakularno najavljivano investiranje u srpske poljoprivredne kombinate ("kupiće ih šeici"), završilo se neslavno. Naime, kompanija Al Dahra je trebalo da kupi osam srpskih poljoprivrednih kombinata, jer je sa njom potpisan predugovor o kupovini PKB korporacije iz Padinske Skele, Agrobačke iz Bača, „Bratstva i Jedinstva" iz Neuzina, kombinata „Dragan Marković" iz Obrenovca, Nove Gajdobre, „Mladog borca" iz Sonte, Omoljice i Vojvodine iz Starčeva, čime je ta arapska kompanija trebalo da preuzme 9.000 hektara oranica i preporodi poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji, nezvanično se povukla iz posla koga nije ni bilo!

Prilikom poslednje posete srpske državne delegacije Abu Dabiju, niko nije ni pomenuo taj poslovni projekat, iako je za njega svojevremeno tadašnji ministar poljoprivrede Goran Knežević, u jednom dahu izgovorio: „Međudržavni sporazum sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima je verovatno jedan od najboljih dogovora koje je Srbija postigla u poslednjih par decenija i reč je o paket aranžmanu u kome je poljoprivreda samo jedan segment, a koji Srbiji donosi ogromne koristi. Al Dahra će sigurno doći u Srbiju.

Nama se čude, od predsednika Francuske do švajcarskih i nemačkih bankara, kako smo to uopšte uspeli, ali Vlada Srbije je to uspela preko nekih svojih veza i odličnih poznanstava koje ima potpredsednik vlade Aleksandar Vučić".

Nakon svega što se desilo, oglasio se i jedan od omiljenih Vučićevih "vizionara",  predsednik Privremenog veća Beograda, Siniša Mali, koji je bio ključna figura Vlade Srbije u sporazumima sa "arapskim partnerima", priznajući da sa Al Dahrom nije ostvaren nikakav posao zato što se ispostavilo, kako je priznao, "da se njima to ne isplati" i da su odustali od kupovine srpskih poljoprivrednih kombinata, onog dana kad su došli ovde i napravili analizu!

U svetlu ovakvog ružnog iskustva, treba posmatrati i neverovatni, imperijalni projekat pod nazivom "Beograda na vodi", u sklopu kojeg su i zamišljene "kule od 800 metara i gradovi u gardu".

Uprkos potpunom medijskom mraku u Srbiji, javnost je saznala i to da je bivši JAT, sada Er Srbija, koja je u posedu kompanije "Etihad" iz Emirata, dobio 20 januara 2014. godine od američkog ministarstva saobraćaja zabranu letova iznad ove zemlje.

Tako naprednjačke vlasti, na čelu sa Aleksandrom Vučićem intenzivno rade na produkciji svih vrsta obmana, ali, istovremeno, pokušavaju da obmanu i članove Evropske komisije i nadležne institucije Evropske unije. Taj pokušaj će ostati samo pokušaj. Evropska unija ima dovoljno realnih problema da bi na sebe uzela i Vučićev "san letnje noći" i njegove orijentalne fantazije.

/ Tabloid – List protiv mafije /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP