Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 75463
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6449078
Ko je na sajtu?
Imamo 58 gosta na mreži

NOVI AMBASADOR VELIKE BRITANIJE U SRBIJI DENIS KIF - DIPLOMATA ILI PROFESIONALNI ŠPIJUN ?


11.02.2014. / Akademediasrbija

Denis Kif (Denis Keefe) će biti postavljen za novog ambasadora Velike Britanije u Srbiji, gde će naslediti Majkla Devenporta saopštilo je britansko ministarstvo spoljnih poslova, javio je polovinom januara Tanjug. Kif će, kako je navedeno u saopštenju, preuzeti dužnost u junu.

 "Veliko mi je zadovoljstvo što ću preuzeti ovaj izazov, budući da Srbija počinje pregovore o pristupanju Evropskoj uniji. Raduje me što ću sarađivati sa Vladom Srbije i njenim narodom, imajući u vidu da Srbija modernizuje svoju ekonomiju, društvo i institucije, integrišući se u evropsku porodicu naroda", rekao je Kif posle imenovanja.

Napominjući da se ove godine obeležava stogodišnjica početka Prvog svetskog rata, Kif je podsetio na zajedničku istoriju. "Biće mi drago da radim na učvršćivanju naših međusobih odnosa", poručio je novoimenovani britanski ambasador.

Denis Kif radi u Ministarstvu spoljnih poslova od 1982. godine, a veći deo karijere posvetio je razvoju odnosa Velike Britanije i Evropske unije sa državama istočne i centralne Evrope. Kako je navedeno na vebsajtu britanske vlade, Kif je od 2010. godine bio zamenik ambasadora Velike Britanije u Moskvi, a prethodno je radio u Tbilisiju, Pragu i Najrobiju.

Ali evo zanimljivog članka koji objašnjava ko je ustvari Kif prema izveštajima Moskve, na osnovu njegovog rada u Rusiji, koji prenose britanski mediji.

ШПИЈУН ИЛИ ДИПЛОМАТА ?
Превео Миљан Јокић
У тексту уредника Sunday Telegraph од 9. марта прошле године стоји да је Denis Keefe у Русији био оптуживан за обавештајну делатност. То отвара питање:  Ко је у ствари нови британски амбасадор у Србији – шпијун или дипломата?

За спољни, западни свет он је симбол дипломатског држања: културан, пријатног гласа, оштрог интелекта. Он има пријатеље широм Источне Европе и бившег Совјетског Савеза, где има дугу историју изузетног рада у име Британије, а познат је по свом слуху за хорску музику и љубави према једрењу.

Пошто се право са Кембриџа придружио Министарству иностраних послова пре 30 година, стекао је сјајну репутацију због брилијантног ума и као непогрешиво поуздан човек. Па ипак, на запрепашћење оних који га познају, Денис Киф, поштовани заменик амбасадора у Русији је у последњих неколико месеци праћен бизарним облаком гласина и интрига који као да су дошли право из филмова о Џејмсу Борну.

Када год господин Киф иде ван Москве, он ризикује да га окруже руски новинари и агресивно захтевају одговоре од њега, уз оптужбе да је шпијун. Регионални новински извештаји су пуни инсинуација да је он неко много субверзивнији него што су дипломате и да је послат од Британије да открива тајне информације и подрива владу председника Владимира Путина.

Британски званичници су покушали да смире званични љутњу коју је проузроковало прогањање г. Кифа, о коме је Сандеј Телеграф први извештавао у Великој Британији. Али оптужбе описане из дипломатских извора као „напад без преседана на дипломату тако високог ранга”, прете да баце сенку на састанак ове недеље у Лондону који има за циљ да „ресетује” трновите односе између Британије и Русије.

William Hague, министар иностраних послова, и Philip Hammond, министар одбране, састаће се са својим руским колегама у циљу „стратешког дијалога” са намером да превазиђу низ дубоких ровова који ометају сарадњу две земље. Међу тим питањима се налази недавна одлука да се у Британији одобри азил за милијардера Андреја Бородина, бившег руског банкара, оптуженог од Москве за преваре; затим покушаји Русије да омету истрагу о тровању бившег шпијуна Александра Литвињенка у Лондону и почетак овонедељне постхумне представе од суђења покојном Сергеју Магнитском. Иначе Магнитски је руски адвокат који је радио за лондонски хеџ-фонд, открио је аферу за коју се сматра да је највећа пореска превара икада почињена у Русији, али, када ју је пријавио, био је ухапшен и касније умире у притвору у 37. години.

 „Кажу да сте шпијун МИ6?”
Наводи против г. Кифа се виде у неким круговима као намерни покушај да се дискредитују британски званичници у Москви и да се поткопају напори који се чине у циљу побољшања односа са Русијом. Прошлог месеца г. Киф, дипломата од каријере који говори шест језика, укључујући течно и руски, био је суочен са руским новинаром који је захтевао одговор на питање: „Кажу да сте шпијун МИ6 – реците нам да ли Џејмс Бонд постоји?” Очигледно иритиран, г. Киф је одговорио: ”Ја не мислим да је ово озбиљно питање или да то има икакве везе са мном”. Још један новинар га је притиснуо питањем око његовог наводног статуса у МИ6: „Можете ли дати једноставан одговор на ово питање? Да ли то потврђујете или негирате?” Цитиран је како одговара: „Молим вас, ово није озбиљно питање, молим вас…”

Г. Киф, отац шесторо деце, који се интересује за певање, једрење, ходање и учење језика, такође је испитиван о својим везама са руским опозиционим личностима. Једно од његових првих дипломатских постављења по приступању Форин Офису 1982. је био Праг. Пре 1989. године и Плишане револуције он се спријатељио са противницима једнопартијске комунистичке државе, укључујући и Вацлава Хавела. Касније се вратио да помогне новој демократској Чешкој у припремама за прикључење НАТО и Европској унији.

Он је такође био амбасадор у Грузији током 2008. и руско-грузијског рата. Неколико извештаја користе то против њега, оптужујући га да је био укључен у спор око сепаратистичког региона Јужне Осетије. У једном извештају стоји да се он „активно залагао за улазак Грузије у НАТО и ургирао за брзу модернизацију њене војске, представљајући Русију као директну претњу бившој совјетској републици”.

Ниједна од ових епизода га није препоручила код „hardliners” (екстремиста) у Путиновом режиму и изгледа да су инциденти прорачунати да га поткопају. Сибирски телевизијски канал НТН-4 посветио је спот од два и по минута за наводе да је бивши шпијун означио г. Кифа „као официра тајне обавештајне службе”. Он је навео да „у МИ6, као и у нашим обавештајним службама, не постоји таква ствар као што је бивши припадник” – једном у служби, заувек у служби.

Водитељ је поставио питање да ли је паметно да се г. Киф, назове „официром обавештајне службе стране државе”, у Академгородок, универзитетски град који је најнапреднији руски научни центар, као и центар за нуклеарна истраживања. У децембру г. Киф је доживео сличан напад приликом посете планинама Урала на додели диплома дипломцима Отвореног универзитета. У једном извештају је отворено стајало: „Денис Киф се може описати као тајни агент који користи своју дипломатску позицију као параван”.

Сајт вести упозорио је студенте, наставнике и званичнике да буду опрезни у случају да господин Киф покуша да их „регрутује”. „Особа добро упућена у регрутовање агената као што је Денис Киф, имајући у виду његово озбиљно дипломатско искуство, може лако да ухвати у своју мрежу незреле душе дипломаца или учесника програма британског Отвореног универзитета. Не треба вам разбијач шифара да бисте установили до чега то може да доведе…”

Утицај на руско-британске односе
Дипломатски извори су рекли Сандеј Телеграфу да су континуиране оптужбе, који изгледа потичу од дискредитоване листе МИ6 агената послате преко интернета 2005. године, „смешне”. Оне долазе после мукотрпних напора за обнову енглеско-руских односа после Литвињенковог тровања у Лондону 2006. године. Истрага о његовој смрти биће отворена 1. маја, али његово убиство је довело до низа мило-за-драго дипломатских протеривања. Тадашњи британски амбасадор Anthony Brenton био је подвргнут четири месеца дугој кампањи узнемиравања, при чему су млади чланови прокремаљске организације прекидали његове говоре, прогањали га викендом и лупали песницама по његовом јагуару са дипломатским ознакама.
Уследило је непријатно откриће, када су британски агенти ухваћени на делу, користећи предајник скривен унутар лажног камена, остављеног на улици у Москви како би шпијуни могли да им предају тајне. Истовремено, руска полиција је претресла канцеларије Британског савета, тврдећи да је та организација, која промовише британску културу у иностранству, прекршила руске законе, укључујући и пореске регулативе.

„То је културна, неполитичка институција и снажно одбијамо сваки покушај да се она повеже са руским неуспехом да сарађује у нашим напорима да убицу Александра Литвињенка приведемо правди”, рекао је портпарол Министарства спољних послова у то време.

Водеће британске компаније, укључујући и Бритиш петроелум, суочене су у Русији са проблемима у пословању, који имају негативан утицај на трговину две земље. Више је од 600 активних британских компанија у Русији, а руске фирме чине око четвртину флотације страних акција на Лондонској берзи.

Пре две године Дејвид Камерон потписао је низ трговинских послова и симболични меморандум о сарадњи, а састанак ове недеље у Лондону је виђен као важан позитиван корак ка обнављању односа са Русима. Али тајминг напада на г. Кифа, заједно са нашим сталним притиском да нам се изруче главни осумњичени за убиство Литвињенка, британског држављанина, чине непријатну позадину предстојећих разговора. У суботу увече извори из Вајтхола су инсистирали да тешка питања, укључујући и убиство, „неће бити остављени ван просторије за дискусије” на састанку ове недеље.

МИ6 је поново оптужен прошле седмице да је центар друге антируске завере – овај пут у вези са отпочињањем суђења Магнитском у понедељак. Он се терети за превару руске државе, заједно са бизнисменом милионером Билом Браудером, који живи у Британији и шеф је Hermitage Capital Managementa, где је Магнитски био запослен. Г. Браудер је одбио да иде у Москву на суђење.

„Руси не схватају”
У гледаном ТВ документарцу на руској телевизији прошле недеље ова два човека су оптужена да су део завере МИ6 да се подрије руска влада. Ревизор инвестиционог фонда Магнитски је својевремено рекао да је открио пореску превару вредну 150 милиона фунти, која укључује руске државне званичнике, али је потом ухапшен под оптужбом за превару. Умро је у затвору 2009, без дозволе да га чланови породице посете, присиљен да буде у бедним ћелијама и на крају је још зарадио панкреатитис.

Упркос поновљеним захтевима, није му пружена лекарска помоћ и, пошто је умро, обучен је у лудачку кошуљу и на њему су се видели знаци премлаћивања. Случај је постао тачка окупљања за критичаре Путиновог режима, који оптужују државу за кампање застрашивања политичких противника.

Састанак такође долази у светлу „недостатка воље” руских власти да помогну у решавању покушаја убиства руског банкара Германа Горбунцова, који је рањен са шест метака испред свог стана у близини Канари Ворфа у марту прошле године. Г. Горбунцов тврди да је покушај његовог убиства повезан са људима блиским Путину и да је последица Горбунцове одлуке да помогне полицији у истрази покушаја убиства његовог пословног партнера у Москви у 2009. У почетку руска полиција је понудила сарадњу, али Скотланд Јард је касније рекао да је имао проблема да добије дозволу да пошаље истражитеље у Москву.

Високи британски извори тврде да ”Руси не схватају да су наши званичници и судство самостални у доношењу одлука, да наши медији постављају тешка питања и да британска влада инсистира да права и животи британских грађана морају бити заштићени”. „То је једна од главних културолошких разлика и она наставља да чини наш однос са Русијом ‘пипавим’.”

/ Sunday Telegraph /


 


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP