Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 74947
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6448352
Ko je na sajtu?
Imamo 86 gosta na mreži

„БОСАНСКО ПРОЛЕЋЕ” СПАЛИЛО ДОКУМЕНТЕ О МЛАДОЈ БОСНИ


14.02.2014. / pee-Академедиасрбија
Владимир Кецмановић

Уз трагичне жртве ових немира, бар како се чини сада, најгора тековина неуспелих протеста биће чињеница да је запаљен архив у ком су били похрањени драгоцени документи о Младој Босни.

 Немири у Босни и Херцеговини! Социјални бунт! Тузла, Сарајево, Зеница, Мостар – горе! Тако је, отприлике, гласила вест коју сам пре неко вече чуо на радију, у једној кафани. Прилично упућен у тамошње прилике, нисам поверовао да је до епохалних промена узрокованих социјалним бунтом у тој немогућој држави могуће да дође. Не зато што услови за такав бунт не постоје. Напротив, економско стање у бошњачком делу бошњачко-хрватског ентитета је очајно.

Што не значи да је у хрватском делу или у Републици Српској сјајно. Далеко од тога. Али, у бошњачком делу јесте знатно горе.

За озбиљан, организован протест, међутим, потребна је озбиљна организација. А иза озбиљне организације мора неко озбиљан да стоји. А у Босни не постоји нико ко би тако нешто могао, а смео да организује без консултације са „страним фактором”. Читај – колонизатором. А протести против колонијалног стања који се изводе у координацији са колонизатором, ма колико озбиљно деловали, озбиљни не могу да буду. Али, да буду крвави – могу.

За озбиљан, организован протест потребна је озбиљна организација. А иза озбиљне организације мора неко озбиљан да стоји. А у Босни не постоји нико ко би тако нешто могао, а смео да организује без консултације са „страним фактором”. Читај – колонизатором. А протести против колонијалног стања који се изводе у координацији са колонизатором, ма колико озбиљно деловали, озбиљни не могу да буду. Али, да буду крвави – могу.

Стигавши кући, ипак, отворио сам интернет.

Очекивано – ни на једном доступном снимку нисам успео да избројим више од стотинак демонстраната. Истина, нисам успео да пронађем ни један снимак из Тузле, где су протести, кажу, били најжешћи и где је први човек власти, како испада – ако и то није монтирано – био принуђен да поднесе оставку.

Готово сви снимци и прилози доступни на интернету, власништво су једне стране телевизије, која се доказала као врло агилна у праћењу „арапског пролећа”. Симптоматично. На једном од снимака, репортерка са терена извештава колегу у студију. Иза ње се види облак дима. Нека зграда управе је запаљена. Репортерка – како ће се испоставити неискусна и непромишљена – искрено саопштава да је необично што на стотинак метара од тог места људи мирно испијају кафе. Старији и искуснији колега у студију схвата да се информација не уклапа у задати концепт. Реагује, што би се на новоговору рекло – „промптно”. „Али, то је карактеристично за овакве просвједе”, готово узвикује он. „Био сам у Египту, гдје су се дешавале страшне ствари, а људи су исто пили кафу.”

Професионална деформација новинара жедног крви? Или спиновање? Човек делује прилично доброћудно – рекао бих да је у питању ово друго.

То што људи седе као да се ништа не догађа, доказ је, испада, да је ствар јако опасна. Директна асоцијација на Египат потенцира паралелу „арапско” – „босанско пролеће”. Па макар ово друго било у фебруару. Неће бити. Барем не у овој епизоди.

Уз трагичне жртве ових немира, бар како се чини сада, најгора тековина неуспелих протеста биће чињеница да је запаљен архив у ком су били похрањени драгоцени документи о Младој Босни. Гаврило Принцип се, тако, претвара у традиционалну жртву сарајевских турбуленција. Године 1941. су, као ратни плен, Хитлеру у Берлин, однели спомен-плочу, 1992. су му избрисали стопе, а 2014, ево, свесно или несвесно, покушавају да униште сећање на њега. Ако неки будући сарајевски демонстранти – уместо да Принципу затиру траг, његову слику ставе на транспаренте – тек то ће пружити основ за веровање како у питању нису колонизаторске шарене лаже. И наду да се нешто, суштински и заиста – јесте променило. На слици: Адолф Хитлер пред заплењеном спомен плочом Гаврилу принципу коју му је 1941. године Вермахт поднео као рођендански поклон.

И „арапско пролеће” су, добрим делом, организовали колонизатори,али су им, ту и тамо, догађаји измакли контроли.

Ни у Босни се, очигледно, ствар није одиграла по плану колонизатора. Не зато што је насиље било прекомерно. На мање насиља се, гарантовано, није ни рачунало. Него зато што је број демонстраната био неочекивано мали.

И коначно – а то је колонизаторима, добар вам стојим, био главни, ако не баш и једини мотив – немири се нису пренели на Републику Српску.

Почетком двехиљадитих, док сам се бавио издаваштвом, штампао сам српски превод кувара Џејмија Оливера, за којим је у то време и у „великом свету” и на „западном Балкану” владала истинска помама. Као луд се продавао у Србији и Црној Гори, хрватски издавачи су били одушевљени како им иде.

Само у Босни и Херцеговини, где смо се Хрвати и ми сударили са готово истоветним издањима – ни они ни ми нисмо продали готово ништа. И у бошњачкохрватском делу и у Републици Српској – ћорак.
Рационалног објашњења за овакву, атипичну незаинтересованост није било. Иако према енглеском мајстору лаког кувања гајим топла осећања, пошто ми је обезбедио више него удобну егзистенцију, и мада ме је ова босанска индоленција директно ударала по џепу – нисам могао да се не осетим поносним на своје земљаке, неспремне да купују шарене лаже. Изгледа да бренд „арапско пролеће”, баш као ни бренд „Џејми Оливер” у Босни не може да прође.

Уз трагичне жртве ових немира, бар како се чини сада, најгора тековина неуспелих протеста биће чињеница да је запаљен архив у ком су били похрањени драгоцени документи о Младој Босни. Гаврило Принцип се, тако, претвара у традиционалну жртву сарајевских турбуленција. Године 1941. су, као ратни плен, Хитлеру у Берлин, однели спомен-плочу, 1992. су му избрисали стопе, а 2014, ево, свесно или несвесно, покушавају да униште сећање на њега.

Ако неки будући сарајевски демонстранти – уместо да Принципу затиру траг, његову слику ставе на транспаренте – тек то ће пружити основ за веровање како у питању нису колонизаторске шарене лаже. И наду да се нешто, суштински и заиста – јесте променило.

/ Изворник текста: Политика /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP