Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 53190
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6293144
Ko je na sajtu?
Imamo 69 gosta i 4 člana na mreži

НИКАДА СЕ НЕЋЕМО ОДРЕЋИ ГРАНИЦА ВЕЛИКЕ СРБИЈЕ


27.02.2014. / pee-Академедиасрбија

др Никола Жутић

Српска радикална странка никада није одустала од борбе за Идеологију српског национализма, коју доследно заступа од оснивања последњих 24 година.

 Основа те идеологије је борба за Велику Србију у границама Карловац- Огулин – Карловац- Вировитица, у којој би се ујединили Срби све три вере. За разлику од осталих, који се уткрују у мирењу са Хрватима, СРС никада није заборавила на Србе у Хрватској, Усташки геноцид, Олују и прогоне Срба, нити је икада признала легитимност постојања геноцидне творевине Хрватске у садашњим границама. Нити смо одустали од српства Вуковара, Книна, Бенковца, Глине, Осијека, Винковаца и осталих српских градова.

Тим поводом за наш званични блог, наш кандидат за народног посланика проф. др Никола Жутић, нам је дао интерју везане за српско- хрватске односе.

Како коментаришете Хрватску мржњу према ћирилици?

„У својим ранијим радовима истицао сам тезу да је Хрватство псеудонационална цивилизацијска тековина настала на потпуно супротним идеолошким, политичким и културним основама у односу на историчност и цивилизацијске тековине православних Срба. Не треба заборавити на чињеницу да је историја хрватства настајала на римокатоличким светим лажима, односно систематски конструисаним историјским фалсификатима који су настајали у ватиканским и бечко- загребачким историографским радионицама током 19. И 20. века. Такви фалсификати несмањеним интензитетом настављају се и данас клептоманским потезима присвајања туђе духовне и културне баштине, прије свега српске али и словеначке, њемачке, мађарске, италијанске и друге.“

У 19. вијеку пропагандисти хрватства су чак присвојили и српску ћирилицу, под називом глагољица, којом су, према њиховом сновиђењу, писали истарски и кварнерски Хрвати чакавци (који су у ствари били Срби православне и римокатоличке вјере према аустријском попису становништва из 1850. године). Дијалектолози Милан Решетар и Александар Белић крајем 19. вијека писали су о двама српским дијалектима – штокавици и чакавици. Ако је чакавски дијалекат српски онда је и писмо истарских и кварнерских чакаваца (глагољица) дио ћирилске српске баштине.

Данас је комично посматрати Хрвате како су доспјели у позицију потпуног културно-историјског несклада по питању ћирилице, пошто дио „образованијих“ Хрвата (академика и професора) из Загреба присвајају српску ћирилицу говорећи да је ћирилица саставни дио хрватске повијесне баштине, па су на ту тему 26. новембра 2012. организовали чак и један научни скуп под називом „Хрватска ћирилична баштина“, а поводом петстоте годишњице штампања „Дубровачког ћириличног молитвеника“ – прве „хрватске књиге“ на ћирилици.“

Да ли је Дубровник био српски град?

Српски па потом и југославенски национализам били су врло изражени код Срба римокатолика и Хрвата Југославена Дубровника, Конавала (Цавтата) и околине. Ти крајеви су, од некада чисто српско-католичких средина, током двадесетог вијека претворени у ексклузивно великохрватски рубни бастион (као што је то данас и Вуковар). Поред српског Вуковара, у којем је ипак остало око 33% православних Срба, Дубровник је доживио потпуно „ослобађање“ од римокатоличких и православних Срба са завршетком Другог свјетског рата. Од некадашњег српско-романског града данас је настао „чисти“ град хрватства, који је геноцидно оријентисан према српском становништву, од којега је и настао. О Дубровнику као националном и културном сједишту јужнодалматинских Срба најбоље свједочи попис становништва од 31 децембра 1890. године, по коме је дубровачка опћина имала 11.177 становника, од којих је било 9.713 Срба римокатоличких и православних (у самом Дубровнику живјела су 5.823 Србина).

У попису је стајало да су Срби говорили српским језиком, а као што је познато, писали су Вуковом латиницом и ћирилицом (у културном оптицају била су дакле два писма с којима су се служили Срби). Остатак становништва припадао је Италијанима (Романима) 716, Мађарима (384), Њемцима (285) и другима. Према вјероисповјести доминирали су римокатолици (10.327), док је православних било свега 546. Срби су у великој већини били римокатолици, Хрвати нису помињани. Дакле, рубни римокатолички градови постајали су стубови Хрватства, „мртва стража“ на Дунаву и јужном Јадрану, иако се у њима до првих деценија 20. вијека Хрвати уопће не помињу.

Зашто се ћирилица напада баш у Вуковару?

Преко наведених антицивилизацијских великохрватских акција српски западни Сријем и његов некадашњи главни град Вуковар претвара се у исконски старохрватски град, у којем су Срби доспјели у пуки статус националне манјине. Не треба заборавити чињеницу да Вуковар географски није више западни Сријем већ је накнадним хрватским геополитичким трансвером смјештен у источну Славонију. Свједоци смо, дакле, претварања српског западног Сријема и његовог главног града Вуковара у исконски хрватски град, у којем су Срби доспјели у пуки статус националне манјине у бројности од 33% становништва, која им се међутим оспорава најавом „изванредног“ пописа због дефинитивног уклањања ћирилице из административне и културно-просвјетне „упорабе“.

Који су корени хрватске мржње према Србима?

У својим бројним студијама, чланцима и расправама писао сам о технологији стварања и ширења чудовишне нације мјешанаца ( „бастарда“), на чијој је страни тобож повијесно право старог „хрватског политичког народа“, народа који је кроз своју измишљену историју тобож увијек трпио неправде од „агресора“, а он сам био у положају невине миротворне овчице, да би коначно својим миротворним „апостолским“ римокатоличким деловањем заслужио титулу геноцидног народа због страшних злочина које је починио током 20. Вијека. Такав конвертитски народ чинио би злочине и раније над православним српским народом, али није имао прилике јер је прије прохујалог крвавог 20 вијека увијек био нерођен, односно пројектован од својих твораца ( царске Аустрије, Ватикана и Римске цркве). У творцима хрватства лежи узрок мржње, која је прије свега изражена због цивилизацијске затрованости већег дела тог народа агресивним римокатолицизмом и нетрпељивом „хазбурговштином“.

Постоје најаве да ће Алојзе Степнац бити проглашен светцем. Можете ли нам рећи нешто више о њему?

Надбискуп Степинац је настављач агресивног клерикализма и хрватског национализма свог претходника – надбискупа Антуна Бауера, који је у љето 1914. благосиљао хрватске војнике у аустријским униформама који су јуришали на Краљевину Србију. У НДХ Степинац се понаша истовјетно као надбискуп Бауер у време Првог свјетског рата, испољавајући солидарност са германском солдатеском и нарочито са усташким режимом Анте Павелића у његовим настојањима да утемељи НДХ као ортодоксно чисту хрватску државу и вјековни сан хрватског народа. Мит о Степинчевом спашавању Срба у потпуности је неутемељен, а познато је да је одмах по успостављању НДХ благословио ту клеро-нацистичку државу.Више историчара је писало о улози Ватикана и РКЦ у злочинима геноцида над Србима,нарочито др Милан Булајић који је изнио егзактне податке о учешћу бројног римокатоличког свећенства у прозелитској акцији римокатоличења Срба, али и у акцијама ликвидације Срба православних (фра Мајсторовић и други).

Да ли постоји шанса за помирење са Хрватима?

Шанса за помирење Срба и Хрвата свакако постоји, и то преко катарзе хрватског народа, односно, бар преко геста искреног кајања за све учињене злочине над Србима током 20. вијека. Ја никада нисам негирао постојање хрватског народа и насилно остварени суверенитет хрватске државе у савременом тренутку. Хрватски народ као државни (политички) али вишеетнички настајао је током посљедња два вијека од Срба римокатолика и бројних странаца (нарочито Њемаца), и то насилним путем, мисијом и прозелитизмом. Хрватска држава је такође створена насилним путем преко упорног уништавања српског народа. Хрватска нација је дакле, формирана као једна мултиетничка цјелина и она данас постоји.

Као историчар који се више деценија бави феноменом римокатоличког хрватства, ја сам дужан у име науке да утврдим стварно постојање народа кроз историју. Срби су доминантно присутни на територији југоистока Европе хиљадама година. Писао сам о српским подручјима на основу прецизне оригиналне архивске грађе, па сам тако утврдио да је и Вуковар кроз историју био у великој већини српски град. О томе сам писао у фељтону „Новости“ који носи назив „Српство Вуковара кроз вјекове“ (видјети сајт на интернету). Вуковар на жалост није у Србији и зато више није српски град јер је насилним путем претворен у хрватски град. Ипак, и поред свих спроведених насилних метода у Вуковару и дан данас има преко 30% Срба православних (без Срба римокатолика). Исто је и са Книном који је ратним насилним путем од чисто српског града претворен у хрватски град.

Да ли се још увек залажете за Велику Србију?

Идеја Велике Србије, или како је ја волим назвати: идеја сједињених историјских српских земаља“, у садашњем тренутку је идеја неопходног националног, историјског и духовног освешћивања српског народа, а то није никакав милитаристички програм. Као историчар и из српског парламента волио сам да подсјетим јавност гдје су некада биле историјске границе западног српског распростирања, и на што су се на крају свеле захваљујући антисрпским и антиправославним акцијама Ватикана, Хабзбурговаца, Коминтерне, нациста и данашњих неолиберала предвођених Европском унијом и САД-еом изузетно подржавам. Многи су се и у Србији згражавали с мојим „великосрпским иступима, али се, међутим, нису згражавали с агресивном политиком стварања велике Хрватске која је окупирала историјске српске земље.

Историјска Србија је још западније од Шешељеве линије Карлобаг-Огулин-Карловац-Вировитица. Иза те линије су живјели бројни Срби, па сам ја повукао историјску границу (документарну утврђену) линијом Перој (сјеверна Истра)-Српске Моравице (Горски Котар)-српски Жумберак (граница са Словенијом). Ову границу потврђује аустријски попис из 1850. према којем је у Истри и Кварнерским отоцима живјело 155.044 православна и римокатоличка Србина. Остало становништво сачињавали су Италијани (око 60.000) и Словенци (око 30.000). Хрвати су настали тек касније када су Срби римокатолици почели узимати хрватско име првих деценија 20. вијека.

Примјер Дубровника. До краја 19. вијека Дубровник је био српски град. Према аустријском попису из 1890. у дубровачкој опћини је живјело 11.385 становника, од тога броја било је око 9.700 Срба римокатоличке и православне вјере, око 700 романа (Италијана), око 400 Њемаца, око 300 Мађара, Хрват ниједан. Опет понављам, насилним путем, свјетским геополитичким играма већина српских земаља претворене су у хрватске, или данас у бошњачке и црногорске земље. Да ли ће Книн опет бити српски зависи опет од геополитичких игара свјетских сила…

Један од разлога зашто је СРС омражена у Хрватској су оптужбе за прогон Хрвата у Срему 90-тих, у селу Хртковци. Шта се ту десило? Какав је ваш однос према Хрватима Хртковца?

Војвођански дио оптужнице против проф. др Војислава Шешелја за тобожње етничко чишћење Војводине представља врхунац правног апсурда. Масовни прогони српског али и неподобног хрватског становништва (Хрвата Југославена) 1991/92. из градова и села административне СР Хрватске (преко 250.000 становника), који нису били захваћени ратним дејствима, уопште нису узимани у обзир када је састављана оптужница за тобожње етничко чишћење Срема и Бачке од тзв. Хрвата. Српско становништво прогнано из Хрватске, у свом очају спонтано је поступило, у појединим случајевима, по принципу реторзије (узвраћање истом мјером) према Хрватима из Србије, нудећи им у замјену своју некретнину и другу имовину у Хрватској. Како је и Шешељ истицао у Хагу, у међународном праву постоји легитимни принцип реторзије (одмазде): „Ако једна држава протјера припаднике националне мањине са своје територије у другу државу, где живи већински део тог протераног народа, по међународном праву дозвољено је примјенити ту одмазду и извршити контра-протјеривање националне мањине оне државе која је већ протеривала, и те размене становништва нису ништа ново у свету.

Ако смо имали основа после рата да протерамо на стотине хиљада Немаца због њихове колаборацијед, и због њиховог служења нацистичкој Њемачкој, Хрвати имају много више разлога да буду протерани, јер оне злочине које су чинили Хрвати, Немци нису могли ни санјати“. Иначе је и правницима познато да је за одређени криминални акт одговорна она страна која прва почини злочин етничког чишћења, геноцида, етноцида или културоцида. Срби су на жалост и у Другом св. рату морали наступати као осветници (на пр. четници у Далмацији и Лици), који би тек са закашњењем послије извршених злочина припремали освету. Често је и сама српска освета била блага у односу на почињене хрватске злочине. Што се тиче Хртковаца, врхунац великохрватске националне мегаломаније представљало је почетком 20. вијека проглашење Климената, српско-арнаутског становништва Космета и Албаније, досељеним Хрватима Хртковаца, Никинаца и Јарка.

Заборављало се чак и то да су прије досељења Климената у Хртковцимља почетком 17. вијека живјели Срби. На крају крајева, у Хртковцима током деведесетих није било никаквих злочина, већ се вршила замјена скромних кућа Хртковчана за вредније куће Срба из Крајине и Хрватске. Необорива је истина да на простору Војводине није спроведено етничко чишћење, да није било организованог протјеривања или малтретирања свих оних који нису били српске националности. Број Хрвата се чак и повећавао. Тако на пр. на територији општине Суботица по попису из 1991. било је 16.369 Хрвата, од 150.534 становника, а 2002, након наводног протјеривања Хрвата, било их је 16.688 од 148.401 становика.

Да ли постоји дискриминација Хрвата у Србији?

Тзв. хрватска мањина у Србији настајала је опет насилним путем када су Јосип Броз и КПЈ 1945. декретом забранили да се Буњевци и Шокци (у старини Срби римокатоличке вјере) називају својим историјским именима, и прописали да се имају називати искључиво Хрватима. Тако је настајала тзв. хрватска мањина у Србији, односно у Војводини. И такви Хрвати настали на такав неприродан и при том насилан начин, у Србији имају сва права националних мањина. Нарочито су били заштићени у времену владавине Тадићевог ДС-а, али и данашњег Вучић-Николићевог режима који даје пуни легитимитет насилној (геноцидној) творевини Републици Хрватској.

Како би сте окарактерисали акцију Олуја?

Хрватска није кажњена за војну побуну против легитимне, међународно признате СФРЈ, која је 1991. због те побуне требала провести југославенску „војно-редарствену операцију“ против сепаратистичког водства Хрватске и процесуирати све виновнике те великохрватске побуне. Потом је Хрватска, под војним покровитељством САД-а, у „Олуји“ 1995. етнички очистила западни дио Републике Српске Крајине, која је представљала заштићену зону УН-а.

То никако није „војно-редарствена операција“ већ злочиначка „војно-терористичка акција“ нелегитимних паравојних хрватских постројби.

/ СРС /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP