Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 14363
Sadržaj : 8309
Broj pregleda : 5218088
Ko je na sajtu?
Imamo 87 gosta na mreži

PUTINOV UTICAJ NA SRBIJU RASTE


02.04.2014. / ree-Akademediasrbija
Nataša Milinković

Evropska unija i Amerika zabrinute…..

Nikolić, Vučić i Dačić retorički Srbiju vode ka EU, ali neki postupci državnog vrha poslednjih dana ukazuju da se intenziviraju i učvršćuju odnosi između Moskve i Beograda.

 Kada je u sredu 19. marta Ministarstvo spoljnih poslova izdalo saopštenje za javnost u kojem stoji da je ministar Ivan Mrkić primio šefa Delegacije EU u Beogradu Majkla Davenporta i ambasadora Rusije Aleksandra Čepurina, koji su mu preneli poruke Brisela i Moskve, malo kome je to privuklo pažnju.

Davenport je, kako je navedeno u saopštenju, tražio prijem kod ministra da bi preneo poruku visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton povodom razvoja situacije u vezi sa Ukrajinom.

„Takođe, ministar Mrkić imao je danas susret u svom kabinetu i sa ambasadorom Rusije Aleksandrom Čepurinom, koji je dostavio poruku ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova“, piše u saopštenju MSP-a, u kojem nije preciziran sadržaj razgovora, niti na čiju inicijativu se održao susret Mrkić–Čepurin, što je bio slučaj u vezi sa susretom Mrkić–Davenport.

Tog dana javnost nije imala informaciju da su Ivica Dačić i Aleksandar Vučić diskretno otputovali u Moskvu. I to samo dan nakon privođenja Darka Šarića i dva dana od održanih izbora, na kojima je SNS Aleksandra Vučića osvojila apsolutnu vlast.
Retki su tog dana imali tu spoznaju i njima su intoniranje i karakter saopštenja Ivana Mrkića govorili više od uobičajnih i rutinskih saopštenja za javnost MSP-a.

Sutradan, u četvrtak 20. marta, Milorad Dodik je u Banjaluci izjavom tamošnjim medijima dekonspirisao posetu Dačića i Vučića Moskvi. To nisu odmah preneli srpski mediji i novinske agencije.

Tu vest je tog dana objavio Radio „Slobodna Evropa“, dok su dva dnevna lista bliska lideru naprednjaka u petak objavila nove vesti. Jedan je objavio da je lider SNS-a uslikan u jednom beogradskom restoranu, a drugi list je potom objavio da je lider naprednjaka zaista u Moskvi, ali da je reč o poseti koja ima medicinski karakter. Kako te dve „spinovane“ verzije, objavljene u dva dnevna lista bliska Aleksandru Vučiću, nisu bile uverljive, izazvale su posebnu pažnju, kako „Akter“ saznaje, u diplomatskim krugovima u Beogradu.

Diplomatski kor, pre svega EU i SAD, u Beogradu je sa pažnjom iščekivao subotu, 21. mart, kako bi video reakciju na Dodikov medijski ispad u Banjaluci, u kojem je obnarodovao da su Dačić i Vučić u Moskvi. Tada je najavio i svoj susret u Beogradu sa Aleksandrom Vučićem po njegovom povratku iz Moskve. Ambasador SAD Majkl Kirbi je u petak 20. marta, ne slučajno, kao što ni Dodikov ispad nije bio slučajan, u listu „Politika“ dao intervju čija je poruka u najsažetijem smislu bila: „Rusija greši, a Srbija neka sama odluči na koju će stranu“.

Zato je sa velikom pažnjom u diplomatskom koru akreditovanom u Beogradu iščekivan susret Dodik– Vučić, kako bi se ocenio karakter jednog više nego običnog političkog sastanka dva srpska lidera sa obe strane Drine.

Važno je napomenuti da duži vremenski period Milorad Dodik vodi Republiku Srpsku i politiku oslanjajući se na snažnu podršku zvanične Moskve, i u otvorenom je političkom konfliktu sa mnogim predstavnicima EU i SAD. Činjenica je da je nekad veoma blizak saradnik Milorada Dodika, a danas Aleksandra Vučića, Zoran Korać dugo bezuspešno pravio „hemiju“ između Vučića i Dodika. Lider naprednjaka je dugo vremena imao negativan lični i politički stav prema Miloradu Dodiku. Otuda su mnogi iščekivali da će posle Dodikovog medijskog ispada, da je Vučić sa Dačićem u diskretnoj poseti Moskvi, koju su mnogi shvatili kao tutorsku posetu, što je Vučiću politički naštetilo u nekim odnosima, lider naprednjaka susret otkazati iz ličnog protesta prema gestu Dodika. Ili na drugi način javno disciplinovati predsednika Republike Srpske. Desilo se sasvim suprotno.

Lider naprednjaka je na konferenciji za medije, koju je održao zajedno sa Dodikom, o pitanju krimske krize uputio iznenađujuće oštru kritiku Zapadu, kako je to javnost percipirala, rekavši: „Mi poštujemo teritorijalni integritet u međunarodnom pravu, ali nemojte da nam o tome govore oni koji su ga ovde zgazili“, misleći na slučaj Kosova.

Neočekivano srdačan prema Miloradu Dodiku i retorički neočekivano oštar, Aleksandar Vučić je bacio u senku očekivano oštrog Milorada Dodika, koji je ispalio salve kritika i negativnih političkih kvalifikacija na račun EU i SAD, demonstrirajući lično zadovoljstvo što to radi u prisustvu Aleksandra Vučića u sedištu Vlade Srbije.

Tog dana Aleksandar Vulin, ministar za KiM i blizak saradnik lidera naprednjaka, u izjavi za „Jerusalem post“, koju je preneo Tanjug, bio je neprijatan prema međunarodnoj zajednici, prvenstveno prema SAD, što se tog momenta mahom tumačilo kao njegov lični medijski ispad. Ubrzo je o tom pitanju formirano posve drugačije mišljenje u diplomatskom koru.

Te subote, odmah po održanoj konferenciji za medije Vučića i Dodika, na kojoj je lider naprednjaka pored izrečenih „packi“ na račun Zapada izjavio da se Srbija neće solidarisati sa EU i SAD u pogledu uvođenja sankcija Rusiji povodom krimske krize, niti preduzimati bilo kakve neprijateljske akcije prema Rusiji, oglasio se i potpredsednik Vlade Rusije Dmitri Rogozin na svom zvaničnom „Tviter“ nalogu, komentarom da Rusija nikad neće zaboraviti Aleksandru Vučiću i SNS-u takav stav. Drugim rečima, između redova mnogi su zaključili da ta vrsta pohvale Vučiću i SNS-u šalje dublju političku poruku od običnog javnog komentara.

Posle Rogozinovih reči mnogima se logično nametnulo pitanje da li Srbija menja spoljnopolitički kurs i orbitu, i da li je u toku proces izlaska iz Evropske i ulazak u rusku orbitu, sa ulogom njenog satelita na Balkanu.

Malo kojem ambasadoru u Beogradu je promaklo da se ponedeljka, 24. marta, obeležila 15-godišnjica NATO bombardovanja Srbije na intenzivniji način nego svih prethodnih godina. Malo kojem stranom diplomati je istog dana promakla i izjava Aleksandra Vulina koji je optužio NATO za bombardovanje 1999. projektilima sa osiromašenim uranijumom, najavljujući da će Srbija tim povodom pokrenuti inicijativu pred UN. Tu Vulinovu izjavu i najavu inicijative NATO krugovi doživeli su kao političku voljnost državnog vrha Srbije ka konfrontaciji i pogoršanju odnosa zvaničnog Beograda sa NATO-om.

Ono što je interesantno i što su i politički laici uočili jesu dve protestne note MSP-a i ministra Ivana Mrkića, obe na prvi pogled opravdane, ali suštinski diplomatski neuobičajne, manipulativne i politički konfrontirajuće sa Ukrajinom i NATO-om, što je u značajnoj meri predstavljalo signal javnosti na afirmisanje proruske orijentacije u domaćem javnom mnjenju i podsticanje antizapadnog raspoloženja domaće javnosti.

Prva nota MSP-a Ukrajini je bila upućena iz protesta zbog TV spota ukrajinskog premijera i sporne mape Balkana na kojoj nema Srbije, već je cela SFRJ prikazana kao Hrvatska. Druga protestna nota je upućena NATO-u zbog neprimerenog „tvita“ portparolke te organizacije u vezi sa bombardovanjem Srbije 1999.

Takvo postupanje MSP-a, pravljenje od muve slona, način i trenutak na koji je reagovao, i Ukrajina i NATO doživeli su kao postupanje Srbije po zahtevima Rusije. Ako su diplomate EU i SAD u Beogradu bile u dilemi kada je reč o odnosu Srbije prema Rusiji i tome pristupile u stilu „može da bude, ne mora da znači“ da se ona udaljava od EU, a mnogo više od SAD, opredeljujući se za strateško partnerstvo sa Vladimirom Putinom i Rusijom, proteklog utorka je državni vrh mnogima to pojasnio.

U posetu Srbiji stigao je visoki ruski funkcioner Vladimir Jakunjin, direktor Ruskih železnica, koji je primljen na najvišem državnom nivou i u pratnji predsednika Tomislava Nikolića i premijera Ivice Dačića prisustvovao svečanom početku radova na železničkoj pruzi Pančevo–Beograd.

Poenta njegove posete nije privrednog karaktera, već je primarno spoljnopolitičkog i odlično oslikava stav Srbije prema EU i SAD i sankcijama koje su te sile uvele bliskim saradnicima Vladimira Putina povodom pripajanja Krima Rusiji. Interesantno je da skoro nijednom srpskom mediju u fokusu nije bila činjenica da je Vladimir Jakunjin među prvima stavljen na crnu listu EU i SAD kao lice nad kojim EU i SAD primenjuju sankcije, što će reći da ih Srbija ne primenjuje.

Najbolji dokaz da njegova poseta nije primarno privrednog karaktera, i da je pokretanje radova pred TV kamerama na pančevačkoj pruzi zajedno sa Nikolićem i Dačićem političkog karaktera, jeste što su već sutradan i gradilište i pruga bili pusti, bez radnika i mehanizacije koji su tu bili očigledno samo tog dana, prošlog utorka, za potrebe televizije, kako ruske, tako i srpske, kako bi i EU i SAD shvatile ko danas ima dominantan uticaj na državni vrh Srbije.

Ono što je prošle srede razočaralo EU jeste ponavljanje postupaka MSP-a i šefa srpske diplomatije. Ivan Mrkić je ponovo primio šefa Delegacije EU u Beogradu Majkla Davenporta, a potom i ambasadora Rusije Aleksandra Čepurina. Zatim je izdao saopštenje na način kako je to uradio i protekle nedelje. Isti scenario.

Tog dana, prošle srede, košarkaški klub Crvena zvezda, koji vodi rođeni brat lidera naprednjaka, igrao je utakmicu sa jednim ukrajinskim klubom. Tribine su se u Beogradu orile od navijača KK Crvene zvezde koji su skandirali bratskoj Rusiji i Putinu. Ni taj događaj za mnoge nije bio obična sportska i košarkaška utakmica, već mali deo u slagalici aktuelnih političkih relacija Srbije i Rusije.

Prošlog četvrtka državni vrh odlučio je da Srbija ne glasa u Generalnoj skupštini UN za Deklaraciju o očuvanju teritorijalnog integriteta Ukrajine, čime se Srbija jasno postavila prema krizi u Ukrajini, a time i prema budućim odnosima sa EU i SAD. GS UN je usvojila Deklaraciju većinom glasova članica UN i potvrdila teritorijalni integritet Ukrajine.

Državni vrh Srbije, Nikolić, Vučić i Dačić stali su otvoreno uz Putina i Rusiju po tom pitanju, tako je to doživljeno i u SAD i u EU. Otvara se pitanje na koji način će se SAD i EU ubuduće postaviti prema Vučiću i SNS-u.

I šta to znači za Srbiju i njene građane.

/ Izvor : Akter  /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP