Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 65200
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6403283
Ko je na sajtu?
Imamo 64 gosta i 1 člana na mreži

БАТАЈ : ИЗЈАВА ТИМА ЏУДЕ ЈЕ ПОГРЕШНА И УВРЕДЉИВА


14.08.2010. / Академедиасрбија

Бранка Тривић

Реакција француског геополитичара Ива Батаја (Yves Bataille) на изјаве Тима Џуда дате „Слободној Европи“

Изјаве и аналогија Тима Џуде, као и поређење ситуације око Алжира са проблемом Косова је погрешна, нетачна и увредљива, колико због логичких, толико и због историјских, правних и политичких разлога. Алжир јесте био француски, али он никад није био Француска, а Косово је било и јесте Србија. Де Гол никада непријатељима не би предао Алзас и Лорен, па тешко да ће се наћи „српски Де Гол“ који ће предати Косово и Метохију.

Србији никада не дају да буде у праву, чак и када она то у стварности јесте. То је утисак који се стиче после става међународног суда у Хагу, који је некада сматран озбиљном институцијом. Али, ово време је очигледно завршено. Једностраност судија у косовском конфликту оставила је од интегритета ове институције још само пуки мит.

Ако проучите профил тих четрнаест судија који чине суд, не можете а да не успоставите везу између њихове националности и политичке оријентације њихових земаља у конфликту око Косова. У ствари, постоји јасна циркуларност: све судије међународног суда које су у својој пресуди одобриле крађу Косова и Метохије од Србије, сами управо припадају државама које су признале лажну независност Косова и Метохије. Изузетак је једино марокански судија, вероватно зато јер је добио упутства да не угрожава интересе Марока у бившем „Рио де Оро“ (западна Сахара), коју потражује Мауританија, а на коју је бацио око и Алжир. Што се тиче десет судија који су гласали против Србије, може се приметити да су то искључиво елементи који директно потичу из англосаксонског света (као што су британски и новозеландски судија, затим „америчке“ судије) или „француски“ судија рођен у Братислави или Александрији, а затим англоамеричке мекушне играчке којима се лако управља из Сијера Леонеа и Сомалије, земаља које уопште немају свој правни систем.

Једно је извесно, све судије које су заузеле став против Србије, добро су процеђене кроз институције Вашингтона и Лондона, градова у којима се студирало или пролазило кроз „стажирање“, а потом су од Англо-Американаца стизале повластице и напредовања. Што се тиче мексичког судије,он је човек Фондације Рокфелер, па се његов глас могао и унапред урачунати у корист Косова.

Чим је Србија објавила да ће политичку ствар око Косова подићи на ниво међународног Суда, брже боље направљене су измене у саставу судства. Такође, будући да је крајем јуна замењена, судија Кинескиња (став њене земље о Косову добро је познат!), тобоже случајно, није могла да гласа.

Будући да је Тим Џуда, човек који је представљен као експерт за Балкан, у свом интервју Радио Слободној Европи, направио погрешну аналогију са Де Головом политиком поменувши север Африке, ја, пре свега као Деголиста, а затим и као Француз који је живео у Алжиру, осећам обавезу да на декларације и поређења овог човека јавно одговорим и покажем зашто су она потпуно погрешна.

Наиме, Тим Џуда у свом интервјуу тврди да би интерес Србије био да пронађе свога Де Гола и призна независно Косово. Као дете француског судије, од свог раног детињства па све до независности Алжира живео сам у њему и ситуацију око Алжира познајем једнако добро као и ону око српског Косова и Метохије. Познајем је једнако добро као што познајем историју Француске и историју Србије. Зато пођимо редом.

Мој први став поводом изјава Тима Џуде јесте: Србија је окупирана, а Де Гол је оскрнављен. Име нашег великог генерала Де Гола често се у последње време на различите начине злоупотребљава и зато сам потребу и обавезу да неке ствари историјски објасним. Чудно је чути једног Енглеза који до сада баш и није показивао неко велико познавање српске историје, како одједном на Балкану прижељкује појаву неког „српског Де Гола“ који би решио проблем Косова. Позивање на генерала Де Гола у овом случају је историјски погрешно и политички непоштено. Такође није случајно што те изјаве преноси баш Радио „Слободна Европа“, радио који је давно у Прагу основала ЦИА и који, поред америчког Конгреса, и даље финансирају америчке фондације, типа фондације Шорош.

Изјаве Тима Џуде и поређење ситуације око Алжира са проблемом Косова, неодрживе су из више разлога. Навешћу у том смислу неколико аргумената, колико логичких, толико и историјских, правних и политички нетачних.

1. Први аргумент против онога што Тим Џуда изјављује о Косову и Метохији тиче се географије. Између Француске и Алжира налази се Средоземно море. Иако Алжир није много удаљен од Француске, он се ипак налази на једном другом континенту. Оно основно што треба знати, то је да Алжир јесте био француски, али он никад није био Француска. За разлику од тога, Косово је увек имало територијални континуитет са Србијом, јер је Косово било и јесте Србија.

2. Други аргумент наставља се на први и тиче се историје која је Англосаксонцима обично мање важна. И поред тога што су различити режими и различите администрације уцртавали своје границе, Косово ипак припада Србији од средњег века. За разлику од тога, Француска се у Алжиру настанила тек од 1830. године. Ово је време последњих колонијализација, које су царства давала већини европских земаља. Ми у Француској обично кажемо да су Француску створили Капесијански краљеви (краљеви из династије Капета). Национални некропољ краљева француске налази се у Сан Денију поред Париза, а не у Алжиру. Насупрот томе, Срби одувек на Косову и Метохији, имају реликвије раних српских краљева, оне су нераскидиво везане за Косово, што сведочи о косову као о правој историјској колевци српског народа. Алжир то у односу на Француску- никада није био.

3. Трећи аргумент је аргумент историјске мањине и већине. Французи су у Алжиру увек били мањина, а европска популација око 1960. године, заједно са француском војском тамо није премашивала 1.400.000 становника. За разлику од тога, на Косову су Срби дуго били управо већина. Међутим, страна освајања, етничка чишћења и егзодуси, као и неконтролисано усељавање популације са високим наталитетом, временом су изменили етничку структуру косовске регије у корист албанске популације. Међутим, Срби за овакву еволуцију догађаја нису ни одговорни ни криви.

Француски Деголиста Андре Малро, бивши министар културе, Југословенима , односно Србима већ 1975. године био је ставио до знања да нешто код њих није у реду . Малро у то време каже: „ Ваше границе су порозне , а данас је једина за имигранте отворена граница у Европи управо граница са Албанијом. Ви сте луди и срљате у катастрофу, имаћете ваш Алжир у близини вашег Орлеана.“ То су биле речи Малроа којима је хтео да каже да је за нас Французе Алжир далеко од Париза (историјски гледано- Орлеана), али да ће вама проблем Косова бити итекако близу Београда. Малроово поређење са Алжиром било је техничке природе, али он је већ тада увидео неприродну демографску опасност која се над том српском регијом надвијала.

4. Четврти аргумент је аргумент територијалног интегритета, односно разбијања државе. Аналогија Тима Џуде је логички потпуно погрешна, јер и ако је генерал Де Гол дао независност Алжиру као бившем француском поседу, он је увек бранио интегритет националне територије. 1940. Де Гол се склања у Лондон јер је француска територија по ко зна који пут окупирана од стране Немаца. Де Гол у Лондону не организује колаборацију, већ отпор. Убрзо затим, управо Енглези и Американци постављају му препреке. Зато је политички веома тешко замислити неког „српског Де Гола“ који би сада , како то Тим Џуда схвата, требало да постане послушник управо сила које су разбиле бившу Југославију и Србију од 1991 године до данас: Европска унија под капом Америке, НАТО-а и УСА империјализма.

Де Гол не напушта Алзас и Лорен!

Укратко, Косово и Метохија нису Алжир, него српски Алзас и Лорен, а њега Де Гол никада не би дао немачком окупатору! То је права аналогија са Косовом, а не она коју прави Тим Џуда! Уосталом, чувено је Де Голово супротстављање НАТО-у. Када Де Гол Француску повлачи из удружене команде НАТО снага 1966. године, он овај чин од огромног историјског значаја објашњава жељом да Француску извуче из англосаксонске, пре свега америчке војне команде. У истом правцу била је и Де Голова жеља да Француска поседује нуклеарну енергију.

Чак и ако не кажемо да би у овом последњем балканском рату, генерал Де Гол геополитички свакако стао на страну Срба, може се слободно рећи да он Француској војсци не би дозволио да учествује у агресији против Југославије и Србије под командом Нато, а вођене америчко-енглеским империјализмом и немачком осветом за други светски рат. Реално је претпоставити да би генерал Де Гол у том случају у потпуности употребио снагу и тежину пете по реду нуклеарне силе на свету да би такав рат спречио и нашао начин да очува независност и интегритет Југославије и Србије.

5. Пети аргумент односи се на спољну политику и геополитичку визију Француске и спољну политику данашње Србије. Генерал Де Гол није тек тако дао независност бившем поседу Алжиру. Познато је да су му и Французи из Алжира и они из Метрополе ово замерали, а зна се и какве је проблеме имао и са командом француске војске. Али, генерал је овај чин сам објаснио: требало је створити јаку државу која ће почивати на нуклеарној дисуазивној снази и јаким институцијама Пете Републике. Де Гол је желео унитарну државу, крај доларске хегемоније, као и француски културни и дипломатски успон. Управо због тога њега су федералистички и атлантистички кругови представљали као „националисту“ старе школе. Али , све је то било смишљено да би се дискредитовао његов пројекат који је огромне бриге задавао Вашингтону и Лондону. Де Голова Европа није била само зона просте слободне трговине као што је то данашња бриселска Европа, нити је била америчка колонијална зона, већ је то била једна велика геополитичка идеја окупљања највеће могуће уједињене Европе народа и нација. Таква Европа, велика Европа са Русијом, требало је према визији Де Гола да се простире од Атлантика до Урала.

Спољна политика Француске требало је да почива на француско-немачком помирењу и на сарадњи са Русијом (па макар то била и Совјетска Русија). Такође је била важна визија међусобних интереса са арапским светом, независно од америчко-израелске политике. Ураво у том контексту Де Гол враћа независност бившем француском поседу Алжиру.

Као Француз који је своје детињство провео у Алжиру, сам припадам једној генерацији која је генералу замерала што нас је вратио у Француску. Ако је Француска себи приближила Гвијану, могла је свакако и Алжир. Ми смо у Алжиру живели пријатељски са тим народом, који и данас у огромном броју хрли у Француску. Као и стотине хиљада мојих земљака, и ја сам на палуби једног брода детињим сузним очима гледао напуштање севера Африке где смо имали много пријатеља. Оставили смо све: кућу, природу, пријатеље и афричко сунце и са једним кофером преко мора дошли назад у Француску. Зато знам шта значи бити избеглица у било ком правцу, знам шта значи бити онај ко губи земљу и пејзаж свог детињства.

Али, ја сам такође, живећи касније у Канади присуствовао генераловом историјском узвику: „Живео слободни Квебек!“, који није био охрабривање сепаратистичког покрета, јер је Квебек већ одавно био француски. Овај чин тражења слободе за француски Квебек био је само тражење правде историје.

Окупиране, отете и украдене територије морају кад-тад да буду враћене свом власнику, односно народу од кога су отете. И косово, и Република Српска, и Република Српска Крајина и Црна Гора и Македонија су српске територије. Српски Де Гол кога призива Тим Џуда не може дакле да буде ни колаборациониста, нити онај ко ликвидира и напушта српске земље, већ само њихов ослободилац.

А ако се српски Де Гол кога Тим Џуда узалудно тражи у садашњем председнику Србије не пронађе, можда ће се пронаћи нека српска Јованка Орлеанка која ће баш у духу Де Гола бити ослободиац. После толико зла које је учињено Србији, тако нешто ће Србију свакако једног дана снаћи. Али ни српски Де Гол, нити српска Јованка Орлеанка свакако неће слушати наредбе или савете атлантистичких лопова и земљокрадица!

Пише: Ив Батај (Yves Bataille)

 Да би чланак био комплетан у наставку прилажемо изјаву Интервју Тима Џуде који је дао за Радио "Слободна Европа" .“

Тим Џуда: Запад тражи српског Де Гола, који ће признати да је Косово изгубљено

" Велике силе су против поделе Косова и неће је дозволити из већ свима познатих разлога: неповољних ефеката које би она имала на Македонију и Босну

Француски шеф дипломатије Бернар Кушнер рекао је српској влади да ће Београд пре него што уђе у Европску унију морати да призна Косово, каже уз остало у интервјуу за Радио Слободна Европа угледни британски публициста Тим Јудах. Он такође оцењује како председник Србије Борис Тадић свакако има потенцијал да постане српски Де Гаулле, али је питање да ли за то има и политичку храброст.

· Шта очекујете од септембарске дебате у Генералној скупштини Уједињених нација о нацрту резолуције о Косову који је поднела Србија?

- Сматрам да је у том контексту важно истаћи чињеницу да су 22 земље Европске уније које су признале Косово у последњих годину-две дана осећале извесну несигурност, али да су после објављивања мишљења Међународног суда правде о косовској декларацији независности, стекле знатну дозу самопоуздања и да Србија треба због тога да буде забринута.

· Не може бити повратка на преговоре било о косовском статусу или о постојећим границама, рекао је заменик британског амбасадора у Савету безбедности Уједињених нација. истовремено, председник Србије Борис Тадић је изјавио да, ако косовски Албанци изаберу самосталност, она се мора дати и Србима са Косова. Не звучи ли ово као понуда за поделу Косова?

- Да, то звучи као флертовање са идејом поделе, али та идеја није нова, она циркулише већ дуже време. Ствар је, међутим, у томе да су велике силе против поделе Косова и да је неће дозволити из већ свима познатих разлога: неповољних ефеката које би она имала на Македонију и Босну. То се, дакле, неће догодити.

· Српска власт стално понавља да никад неће признати Косово, али већ се повремено чују гласови политичара неких најутицајнијих земаља Европске уније који упозоравају да ће Београд, кад за неколико година заиста закуца на врата Брисела, морати да призна Косово.

- Да, има званичника попут француског шефа дипломатије Бернарда Коуцхнера који је пришао Јеремићу и рекао: на крају ћете морати да признате Косово јер Европска унија неће да прими још један Кипар, хвала лепо. То је Коуцхнер рекао пре три-четири месеца кад је био у посети Београду. Дакле, казао је српској власти да ће на крају морати да призна Косово. Нисам сигуран да је то тако отворено саопштио, али дефинитивно знам да је рекао да ће Србија, пре уласка у Европску унију морати да призна Косово јер ми је то речено из два веома поуздана извора. А ако Србија инсистира на томе да никад неће признати Косово, онда би морала имати у рукаву већ разрађену солидну алтернативу за улазак у ЕУ, односно, план Б.

· Не верујете да Београд има тај план Б?

- Колико ја знам, нема. Читав план Србије темељио се на идеји да ће мишљење Међународног суда правде бити у најгорем случају амбивалентно и да ће у том смислу бити добар темељ за инсистирање на поновним преговорима о статусу Косова. То се, међутим, није догодило. У предложеном нацрту српске резолуције која се залаже за преговоре нема, додуше, речи “статусни”, али некако актуелна стратегија владе асоцира на јунаке цртаних филмова који упорно трче и који се зауставе тек кад падну са литице.

· Неки познаваоци региона сугеришу да би српска политичка елита требало да стави тачку на косовско питање тако што ће скупити храброст и рећи грађанима Србије истину да је Косово отишло из Србије. Слажете ли се са њима?

- Да, свакако. То је требало учинити и много раније, али очигледно ниједан српски лидер или у то није веровао или није био довољно одважан да то учини. Непосредно после одласка Милошевића са власти, у неким круговима је, додуше, постојала идеја да Коштуница има шансу да постане српски Де Гауле. Као што је познато, француски вођа је у почетку заступао становиште да Алжир треба да остане део Француске, али је, схвативши да је то немогућ пројекат, променио став и пустио Алжир да “оде” и то храбро саопштио грађанима Француске. Очигледно је, међутим, да се то у Србији није догодило.

· Не верујете да Тадић може бити српски Де Гауле?

- Тадић свакако има потенцијал да нешто слично учини, али не знам да ли за то има и политичку храброст.

· Очекујете ли да ће премијер Републике Српске Милорад Додик покушавати да профитира из мишљења Међународног суда правде о Косову?

- Ако би Додик покушао сецесију, то би био озбиљан ризик од обнављања ратног сукоба. Не кажем да би до тога дефинитивно дошло, али би ризик био веома велики. Друго, Додик не би имао никакву међународну подршку, тако да би се Република Српска нашла у тоталној изолацији и то не само у региону него и у читавој међународној заједници. А ако би Србија покушала да је призна, то би дефинитивно био крај њених европских интеграција. Дакле, сматрам да не постоји повољно тле на које би такав покушај могао пасти.


/Srpska politika/ 


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP