Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 121673
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6891573
Ko je na sajtu?
Imamo 55 gosta na mreži

CRNA SMRT I KOSMIČKA VEZA / 2


29.05.2014. / ree-Akademediasrbija
Laura Knight-Jadczyk

Da li je Kuga – Crna smrt “poslata” iz svemira ?

Nastavak :
Mogu li uzroci nepoznatih bolesti i pandemija biti nameran ili slučajan “proizvod” vanzemaljskih civilizacija.

Recenzija knjige “New Light on the Black Death” – “The Cosmic Connection”, autora Mike Bailliea, dendrokronologa  univerziteta Queen’s u Belfastu od strane Laure Knight-Jadczyk

 Lewis ističe:

U prosečnoj godini negde na planeti se događa jedna atmosferska eksplozija jačine 100 kilotona ili više. Velika većina se dogodi u tako udaljenim područjima ili toliko visoko u atmosferi da one nisu ljudima uopšte vidljive. Čak i ako su vidljive, svedoci mogu videti samo bljesak svetla u daljini ili čuti ‘tutnjavu udaljenog groma’ koja dolazi s otvorenih okeana. Stoga, čak i te eksplozije koje su vidljive, često nisu prepoznate. (Lewis, Rain of Iron and Ice)

Kao što Baillie ističe, Lewis govori o “tipičnoj” godini i očito je iz drugih studija, da međutim nisu sve godine jednake – neke su manje tipične od drugih! Baillie tako piše:

Kao što je Lewis istaknuo, uopšteno znamo iz mnogih struktura dokaza kakva bi učestalost udara trebala biti tokom vremena. Činjenica da udari iz kosmosa u zemlju nisu u istorijskom zapisu [ ili priznati, ili se o njima ne raspravlja od strane istoričara i arheologa] nije zbog toga što se oni nisu dogodili. Uostalom, postoje dobro proverena polja kratera koja su nastala u zadnjih nekoliko hiljada godina u Estoniji, Poljskoj, Nemačkoj i Italiji – koja uopšte nisu istorijski zabeležena; njihovo postojanje je utvrđeno iz postojećih kratera – ogromnih rupa u tlu. Zato znamo da je mehanizam beleženja  netačan i nepouzdan! Ono što treba dodati … jeste jedan ključni dio intuitivnog razmišljanja. Ovde je citat iz Lewisovog takozvanog “Scenarija D”:

U ovom naučnom scenariju ( teoriji) 1946. godine 25.000 tona teška akondritska vatrena kugla je eksplodirala u 04:00 sata po lokalnom vremenu na visini od 11 km iznad mesta Fergane u Uzbekistanu. Eksplozija jačine od oko jedan  megaton je oštetila zgrade u području promera nekoliko kilometara, sagorevajući područje žestokom vrućinom i uzrokujući hiljade požara, koji su izmakli kontroli, ubivši potom 4.146 ljudi. Više od 20.000 stanovnika je probudio blistavi bljesak svetlosti i vrućina, te su ugledali svoj grad u plamenu. Preživeli su izvestili o “potresu”. Nekoliko tona fragmenata meteorita je pomešano s ostacima 2.000 izgorelih i urušenih zgrada, gde se ne mogu raspoznati od spaljenih i pocrnelih krhotina strukture cigle i kamena. (Baillie citira Lewisa)

Svrha ove teorije je, dokazivanje da gotovo ne postoji način totalnog nadziranja kome bi se konačno zaključilo jeste ili nije bilo koja katastrofa, udar prirodan ili, u suprotnom, nasilan zemljotres uzrokovan van zemaljskih prostora. Rezultat je da vekovi mogu proći, s brojnim udarima kometa i meteora koji se događaju celo vreme, a da niko ne posumnja na istinsku opasnost iz svemira! Baillie ističe: postoje mnogi zemljotresi koji su zabeleženi u istoriji , ali NE i udari meteora iz kosmosa !? Ali ipak, postoji nekoliko dokaza da se udari jesu dogodili – i oni su na zemljnom tlu i u jezgrima leda. A uostalom tu je i Tunguska misteriozna mega eksplozija, sa požarima i zemljotresom sa nesumnjivim tragovima porekla.

Izveštaji o događaju u Tunguskoj nam govore da se tlo treslo oko zone udara i eksplozije u radijusu od oko 900 km. Bilo koji preživeli u takvom događaju, koji su dovoljno daleko udaljeni da prežive, bi samo videli bljesak, osetili podrhtavanje i čuli glasan tutnjajući zvuk. Ako su bili predaleko da vide bljesak, ili su bili u  zatvorenom prostoru, oni bi samo izvestili o potresu.

Ukratko, ono što Lewisov rad iznosi je ideja da su neki dobro poznati istorijski potresi mogli vrlo lako biti događaji udara asteroida, meteora ili fragmenata kometa. Baillie spominje da je jedan očiti primer - veliki potres u Antiohiji 526. godine, koji je detaljno opisao John Malalas:

… oni koji su se našli zarobljeni u zemlji pod zgradama su bili spaljeni a iskre vatre su  padale iz vazduha i spalile sve koje su pogodile poput munje. Površina zemlje je kuvala, temelji zgrada pogođenih udarima munja izbačenih iz potresa i vatrom su spaljeni do pepela… bilo je to strašno i neverojatno čudo s vatrenom kišom koja pada kao iz ogromnih peći, plamenovima koji se pretvaraju u pljuskove… što je za posledicu Antiohiju učinilo potpuno opustošenom….... u ovom užasu je do 250.000 ljudi iščezlo. (Jeffreys, E., Jeffreys, M. i Scott, R., The Chronicle of John Malalas, Byzantina Australiensia, Australian Assoc. Byzantine Studies 4, Melbourne, 1986.)

Baillie takođe naglašava da bi niz takvih udara tačnije nadzemnih eksplozija kvalitetnije objasnio dugotrajni problem sa kraja bronzanog doba na istočnom Mediteranu u 12. v. pr. Hrista. U to vreme, mnogo  čak nebrojeno, većih lokacija je uništeno i potpuno spaljeno, a sva krivica je prebačena na natprirodne “Morske ljude”. Ako je to bio slučaj, ako je to bila zemaljska invazija, rat i osvajanje , tada bi trebalo biti barem nekakvih dokaza o tome, poput mrtvih ratnika ili znakova i posledica ratovanja… ali najvećim delom, to nije bio slučaj. Gotovo da nijedno telo tamo nije pronađeno, a ni vredni predmeti, osim onih koji su bili tako skriveni, kao da je neko očekivao da će se vratiti po njih ili nije imao vremena uzeti ih . Ljudi koji su pobegli (vanzemaljski događaji često imaju aktivnosti i upozorenja koje im prethode, jer se neko vreme naprimer kometa može posmatrati dok se približava) su verovatno takođe poginuli u begstvu, a rezultat je bio potpuno napuštanje i totalno uništenje pomenutih  gradova.

I NASTUPANJE MRAČNOG DOBA.

Dakle, mogućnost da su mnoga razaranja i uništavanja gradova, oblasti ili civilizacija u prošlosti mogla biti povezana s događajima udara iz kosmosa nikada nisu bila uzeta ozbiljno, ili testirana, što je opasna ne samo istorijska nego i naučna greška.

Pitanje koje Baillie postavlja, ali ne odgovara je: Šta je to bilo, da je tako uspešno zaustavilo ljude da se zapitaju zašto postoji tradicionalan i duboko ukorenjen strah od vanzemaljskih pojava posebno od kometa u psihi čovečanstva?  On doduše naglašava da postoje ljudi izvan glavne struje u akademskoj zajednici, koji postavljaju ova pitanja. Ali zašto je, protivno svakom zdravom razumu, ova tema tako naširoko i temeljno  ignorisana, ograničavana i ismejavana vekovima?

Neobična stvar je da, iako Baillie ističe da mnogi visokopozicionirani naučnici i vladine agencije danas doista uzimaju ove stvari ozbiljno (Lewis, na primer), i dalje je suština ignorisana , ograničavana čak i ismejana pred opštom javnosti preko glavnih – masmedija.  Baillie piše dalje:

U slučaju da čitaoci misle da je ovo samo retorika, ovo je dobro mesto kao i bilo koje drugo za spominjanje predstojećeg događaja. Asteroid nazvan Apofis (Apophis) će 13. aprila 2029. godine proći pored Zemlje na udaljenosti manjoj od 50.000 km. Ako budete živi u to vreme i ne bude oblačno, bićete u mogućnosti videti ga u prolasku golim okom. Apophis je promera nešto većeg od 300 m. Ako se nakon prolaska pored Zemlje dogodi da prođe kroz određeni uski prozor u prostoru zemljine orbite, tada će se u 2036. godini izvesno vratiti u njenu orbitu i udariti Zemlju. Ovaj “uski prozor” je tačka gde bi Zemljina gravitacija skrenula orbitu Apophisa taman dovoljno da bi osigurala udar u 2036. godini. Ako Apophis udari Zemlju, snaga udara će biti jačine 3.000 megatona.

Potpuno je osnovano tvrditi da bi takav udar, ako se dogodi bilo gde na planeti, uništio našu civilizaciju i vratio preživele koliko ih, i ako ih bude , metaforički govoreći, u “Mračno doba” .  Veruje se da bi u takvom slučaju sve svetske institucije poput financijskih i osiguravajućih i berzanska tržišta propale, rušeći sve međusobno povezane monetarne, trgovinske i prevozničke komplekse. To znači povratak na individualne mikroekonomije, po zemljama koje ne bi bile direktno pogođene prirodnim posledicama i razaranjima. Osim reduciranja svetske populacija na oko desetak do dvadeset  procenata, sve ono što postoji kao danas organizovani naučni, tehničko-tehnološki, privredno i agrarno dostignuti stepen razvitka bio bi bukvalno vraćen u kasni srednji vek.

Udari iz svemira nisu fikcija i čini se vrlo verovatno da ih se priličan broj dogodio u zadnjih nekoliko milenija od kada postoje ozbiljni zapisi o globalnim dešavanjima, razvoju kulture i opštoj istoriji planete. U tekstu su već spomenuti  primeri postojanja manjih ili većih kratera širom zemlje, ali bez objašnjenja kako su i kada nastali.  Iz nekog razloga, većina ljudi koji proučavaju prošlost izbegavaju ili ignorišu ove , da kažemo (ne)prirodne zagonetke. (Baillie)

Uz nauku, Baillie citira dokaze današnjice – neki od ovih dokaza su degradirani u “mit” – iz sveta koji upućuju da je Zemlja, zaista, bila podvrgnuta pravom „bombardovanju”  iz svemira upravo tokom 14. veka i da je ovo vrlo moguće bio ne samo uzrok zemljotresa  25. januara 1348. godine, nego takođe i uzrok pojave „Crne Smrti”. Baillie citira veliku selekciju materijala iz savremenih izveštaja uključujući i rad Zieglera:

Suše, poplave, potresi, skakavci, podzemna grmljavina, nepoznate nepogode, munje, zavese vatre, kiše kamenja čudesnih veličina, vatra s neba, smrdljivi dim, zagađena atmosfera, vatrene kiše na ogromnim prostranstvima, masovna količina dima i sumpora. (Ziegler)

Ziegler odbacuje izveštaje o “Crnoj kometi” viđenoj pre dolaska epidemije, ali beleži: pojave guste magle i oblake, padajuće zvezde, udare vrućeg vetra, ogromne stubove plamena, vatrene kugle, žestoko podrhtavanje zemlje, posebno u Italiji gde je niz nesreća i tih pojava bio sve  intenzivniji uključujući zemljotrese, nakon čega je konačno stigla Crna smrt - Kuga. (Baillie)

Eskaliranje izbijanja zemljotresa počelo je 1340-e godine. U knjizi autorke Rosemary Horrox, “The Black Death”, citirane od Bailliea, pronalazimo da je jedan tadašnji pisac u Padovi izvestio da, ne samo da se dogodio veliki potres 25. januara 1348. godine, nego i da se dogodio tačno u 23 sata.

U trideset i prvoj godini vladavine cara Ludovika, u vreme oko praznika Obraćenja sv. Pavla (25. januara) dogodio se potres širom Koruške i Kranjske, koji je bio toliko snažan da su se svi bojali za svoje živote. Dogodili su se potom i naknadni potresi, a jedne noći zemlja se zatresla čak 20 puta. Šesnaest gradova je u tim oblastima uništeno zajedno s svojim stanovnicima…. Trideset i šest planinskih utvrda i njihovih stanovnika je uništeno, a da je u celoj pogođenoj oblasti više od 40.000 ljudi progutala zemlja ili su bili zatrpani odronima.

Isti autor dalje navodi da je primio informaciju iz “pisma kojeg je kuća Friesach” uputila pokrajinskom poglavaru Nemačke”:

U pismu se kaže da je u ovoj godini [1348.] vatra padala s neba, te pustošila zemlju Turaka 16 dana ( Turci su bili na granicama Italije i Beča )  da je nekoliko dana padala kiša žaba i zmija od koje je mnogo ljudi poginulo; nakon čega se ista zarazna pošast priširila u još većem obimu u mnogim delovima sveta. (Horrox)

Iz knjige Samuela Cohna:

… zmaj nad Jerusalimom poput onog sv. Jurja koji je proždro sve koji su se našli na njegovom putu… Grad od 40.000 ljudi… potpuno uništen nakon što je s neba pala velika količina crva, velikih kao šaka i s osam nogu, koji su sve ubijali svojim smradom i otrovnim parama. (Cohn)

Priča dominikanskog sveštenika Bartolomea iz Pusona:

… obilne kiše crva i zmija u delovima Kine koj su “proždrle” veliki broj ljudi. Takođe je u tim delovima s neba padala vatra u obliku snega (vrelog pepela) koja je palila planine, zemlju i ljude. A iz ove vatre se uzdizao zarazan dim koji je ubijao, za dvanaestak sati, sve one koji su ga udahnuli, kao i one koji su samo videli u vazduhu tragove tog zaraznog dima. (Cohn)

Cohn dalje piše:

Niti su takve priče blebetanje trgovaca i izluđenih redovnika … [čak i] … Petrarkin najbliži prijatelj, Louis Sanctus, pre nego što se bacio na pažljivo izveštavanje o kugi… je tvrdio da su enormne junske kiše i poplave žaba i zmija širom Indije nagovestile dolazak tri zaražene Đenovske galije u Europu… [čak je i]… engleski hroničar Henry Knighton … [izvestio kako je]… kod Napulja jedan manji grad potpuno uništen potresima i olujom. Brojni hroničari su izvestili o potresima širom sveta koji su prethodili neviđenoj pošasti kuge.

Od ovih potresa koji su uništili mnoge velike gradove, gradiće, crkve, samostane, tvrđave, zajedno s njihovim ljudima i životinjama, najgore je pogođen grad Villach u južnoj Austriji. Hroničari u Italiji, Nemačkoj, Austriji, Slavoniji i Poljskoj su rekli da su poput Villacha mnoga mesta potpuno zatrpana od zemljotresa, s jednim preživelim od deset ljudi. (Cohn)

Jedan crkveni tekst datiran na nedelju 27. aprila 1348. godine tvrdi:
...... da je u tri meseca, od 25. januara [1348.] do današnjeg dana, ukupno 62.000 tela zakopano u Avignonu. (Horrox)

Nemački zapis kojeg je takođe Horrox “iskopao” u istorijskim dokumentima kaže:

....U meri u kojoj je smrtnost porasla zbog prirodnih uzroka – razlog  je bilo zagađeno i otrovno „izdisanje” zemlje koje je inficiralo vazduh u raznim delovima sveta… Ja kažem da je to bila para i zagađen vazduh koji se ispuštao – ili da tako kažem isparavao – tokom zemljotresa koji se dogodio na dan sv. Pavla [1348.], zajedno sa zagađenim vazduhom ispuštenim u drugim potresima i erupcijama, što je inficiralo vazduh nad gotovo celom zemljom i ubilo mnoštvo ljudi u raznim delovima sveta. (Horrox)

Kako Baillie beleži, ako je ovaj često citiran potres u stvarnosti bio rezultat udara komete o zemlju, tada bi zagađen vazduh mogao nastati zbog jednog ili dva uzroka: visoko-energetske hemijske transformacije u atmosferi ili ispuštanja otrovnih gasova iz same zemlje.

Nemački istoričar Hecker nas informiše:

Na otoku Kipru, kuga sa istoka je već izbila; kada je zemljotres uzdrmao temelje celog ostrva i gradova, zajedno sa tako zastrašujućim uraganom da su stanovnici… pobegli preplašeni… More je preplavilo sve… Pre potresa, nesnosan vrući vetar je širio tako otrovan smrad da su mnogi, njime savladani, odednom padali dole i izdahnuli u strašnim mukama. … u tom vremenu prirodna događanja su transformirana u čuda. Prijavljeno je da je strašni „Crni meteor“, koji se spustio na zemlju daleko na istoku ( obratite pažnju „spustio“  a ne pao ili udario) , uništio sve u opsegu većem od 500 kilometara, inficirajući vazduh otrovima. (Cohn)

Jon Arrizabalaga je sakupio izabrane tekstove u pokušaju razumevanja šta su obrazovani ljudi toga vremena govorili o Crnoj Smrti dok je ona harala. Što se tiče pojmova koje su lekari i drugi ljudi iz oblasti medicine koristili 1348. godine da bi opisali kugu, on piše:

Jedan… Jacme d’Agramaont je raspravljao o tome u pojmovima “epidemija ili pošast i smrtnost ljudi” koji su zapretili Leridi iz “nekih susednih delova i regija” … Agramaont nije rekao ništa u vezi pojma epidemije, ali je obimno razvio šta je mislio pod pojmom pošast (Kuga). Ovom zadnjem pojmu je dao vrlo neobičnu etimologiju, u skladu sa znanjem ustanovljenim od Izidora Seviljskog (570.-636.) u njegovoj knjizi “Etymologiae”, koja je široko prihvaćena širom Evrope tokom Srednjeg veka. On je podelio pojam „Pestilencia” (Pošast - Kuga) u tri sloga, od kojih svaki ima određeno značenje: Pes = Tempesta – „Oluja, nevreme”; te = Temps – „vreme”; Lencia = Clardat – „Sjaj, svetlo”; prema tome, zaključio je da je „Pestilencia” bila - „vreme oluje uzrokovane svetlošću sa zvezda” !?  Svetlošću sa zvezda !? Hmm.

Dogodilo se da Izidor Seviljski nije živeo dugo posle još jednog razdoblja „bombardovanja” kometa nad Evropom, što se takođe vidi u studijama o istraživanju godova drveća i jezgra leda . Knight Ridder Washington Bureau je 17. avgusta 1999. godine, objavio članak Roberta S. Boyda nazvan: “Comets may have caused Earth’s great empires to fall” koji uključuje sledeće:

Analize godova drveća pokazuju da se 540. godine, u različitim delovima sveta klima znatno promenila. Temperature su se spustile dovoljno da ometu rast drveća široko rasprostranjeno od Severne Evrope, Sibira, pa do zapadne i Severne Amerike i južnog dela Južne Amerike.

ISTORIJA - MITOLOGIJA

Pretraga istorijskih arhiva i upoređivanje sa mitološkim pričama pokazala je mnoga podudaranja ,naprimer upadljivo na katastrofalnu posetu sa neba tokom istog perioda. Postoji jedna referenca o “Kometi u Galiji” koja je bila toliko velika  da se celo nebo činilo zapaljeno” što se dogodilo 540. na 541. godinu. Prema legendama iz tog vremena , kralj Artur je umro baš u to vreme.  I keltski mitovi povezani s kraljem Arturom su zabeležili na neobične nebeske pojave, blještave Bogove sa neba i vatrene munje.

Oko 530-e godine, neuobičajena kiša meteora je metodično zabeležena od mediteranskih i kineskih astronoma i posmatrača neba. Šta više, tim astronoma s opservatorije Armagh u Severnoj Irskoj je objavio istraživanje 1990. godine, koje kaže da je Zemlja bila u ozbiljnoj opasnosti od bukvalnog „bombardovanja” kometa između 400. i 600. godine. [...]

Kao dodatni uzrok pomora ljudi i stoke je glad koja je usledila nakon uništenih useva, a nemilosrdna kuga je “ počistila ”  Evropu sredinom 6. veka, da se nedeljama moglo putovati bez da se naišlo živo biće i marvu. [...]

U ovo vreme, rimski car Justinijan je pokušavao obnoviti propadajuće Rimsko carstvo. Ali plan je propao 540. godine i usledilo je “Mračno doba” i početak uspona Islama.

Postoji mnogo materijala iz tog razdoblja, koji dosledno upućuje na “zagađenu atmosferu”, upozorenja :“udahni vazduh i umrećeš”, gde je nekako, okean bio umešan u ova svedočenja, uz zemljotrese, komete i vatrene kugle na nebu. Izveštaj pariskog Medicinskog fakulteta sačinjen  oktobru 1348. godine govori:

Još jedan mogući uzrok zagađenja, koji treba imati na umu, je izviranje truleža zarobljenog u centru Zemlje kao rezultat potresa – kao što se zaista i dogodilo nedavno. (Baillie)

Ukratko, Francuzi su bili svesni niza potresa u to vreme koji su mogli biti uzrokovani udarima kometa. Jedan izveštaj iz tog razdoblja kaže da je jedan zemljotres trajao šest dana, a drugi tvrdi da je trajao deset dana. Takvi događaji takođe mogu proizvesti ispuštanje gasova svih vrsta od neugodnih hemikalija do onih naojtrovnijih, koje mogu ubiti. Razmotrite sledeće događaje:

Eksplozija plina na jezeru NYOS, Kamerun, 1986. [...]

Iako se iznenadno ispuštanje plina CO2 dogodilo prethodno na jezeru Monoun 1984. godine, ubivši 37 lokalnih stanovnika, slična pretnja s jezera Nyos, nije bila očekivana. Međutim, 21. avgusta 1986., gejzirska erupcija se dogodila na jezeru Nyos koja je pokrenula iznenadno ispuštanje oko 1.6 miliona tona CO2. Plin se obrušio na dve obližnje doline, istisnuo sav vazduh i ugušio oko 1.800 ljudi unutar 20 km od jezera, većinom seljake, kao i 3.500 grla stoke. Oko 4.000 stanovnika je uspelo pobeći iz tog područja i mnogi od njih su imali disajne probleme, opekotine i paralizu ekstremiteta kao rezultat delovanja gasova.

Nije utvrđeno šta je pokrenulo to katastrofalno ispuštanje plina. Većina geologa sumnja na odron zemlje, ali neki istraživači veruju da se manja vulkanska erupcija možda dogodila na dnu jezera. [...]

Računa se da je ispušteno do jednog kubnog kilometra plina. CO2 je teži od vazduha i zato se plin spustio niz planinsku stranu na kojoj leži jezero Nyos i sišlo dole na dve susedne doline u sloju dubokom na desetine metara, istiskujući vazduh,  gušeći ljude domaće i divlje životinje, pre nego što se gas mogao razići od vetra kojeg nije bilo . Uobičajeno plava boja jezera je postala tamno crvena posle ispuštanja plina zbog vode bogate gvožđem, koje se iz dubine uzdiže na površinu i oksidira u kontaktu sa vazduhom.
Nivo jezera se spustio za oko jedan metar, obeležavajući otprilike količinu ispuštenog plina. Ispuštanje plina tokom erupcije je verovatno uzrokovalo izlivanje jezera i plavljenje obale pri čemu je drveće i žbunje blizu jezera bilo srušeno.

Hmmm… čovek se zapita da li bi slični događaji mogli biti pokrenuti udarima kometa i da li bi ispuštanje plina iz okeana moglo biti jednako opasno i smrtonosno? Čovek se takođe pita, s obzirom na činjenicu da je drveće bilo srušeno, da li je ovo ispuštanje plina možda bio događaj udara nečega u jezero, a ne erupcija gasa koja ne bi mogla imati takvu udarnu snagu ?

Baillie nas vodi kroz nauku čvrstim brojkama i grafikonima, i pokazuje kako su o ovim stvarima jasno govorili oni koji su bili savremenici i iskusili „Crnu Smrt”, ali iz nekog razloga, svi savremeni istoričari i naučnici misle uglavnom da su sva zapažanja i dokumenti o „kiši vatre i smrti”, i „vazduhu koji ubija” , samo metafore za Kugu tu zaista užasnu bolest. Na kraju, nauka je ta koja mora pobediti u ovome, jer svi potpuno nezavisni istraživači koji proučavaju komete, cunamije, ugljen dioksid, jezgra leda i godove drveća tražeći obeležja prirodnih kataklizmičnih događanja u istoriji opažaju u svojim podacima, da se zaista nešto vrlo, vrlo čudno događalo u svetu u vremena kada je „Crna Smrt” desetkovala ljudsku populaciju .

Baillie beleži u svome završnom komentaru, a što je vredno ovde reći:

Sve je više jasno da je svet intelektualno podeljen na dva dela. Postoje oni koji proučavaju prošlost u poljima istorije i arheologije, a ne vide očite dokaze da je bilo koja generacija ljudskog stanovništva ikada bila pod uticajem različitih i neobjašnjivih udara iz svemira. Dijametralno suprotno ovom stavu postoje oni koji proučavaju objekte koji dođu blizu i ponekad se sudare s ovom planetom. Neki ozbiljni članovi ove druge grupe nemaju nikakve sumnje da su postojali brojni razarajući udari koji su došli iz kosmosa u zadnjih pet hiljada godina tokom perioda poslednje ljudske civilizacije. Ipak, niko ne govori o tome. Međutim , sve je više istraživača i teorija koji ne samo da govore o mogućim katastrofama koje nam mogu doći sa neba, već i o potencijalnim virusima, mikrobima i drugim smrtonosnim uzročnicima nepoznatih nam bolesti. Ima i onih koji tvrde da su AIDS, Kravlje ludilo i druge nove bolesti došle sa malim meteorim ili sa delićima kometa, koje sve češće i sve bliže prolaze pored planete i za sobom vuku u repu nama nepoznate kosmiče sastojke, predspostavlja se, u smesi gasova i leda.

Zaista postoji sasvim dovoljno podataka predstavljenih u Baillievoj knjizi da bi se podržala teorija da se Crna Smrt dogodila zbog udara krhotina kometa – slično udarima krhotina kometa Shoemaker-Levy u Jupiter, koji su se dogodili 1994. godine. Postoji niz mogućnosti kako su se tačno te smrti dogodile: potresi, poplave, cunamiji, dugotrajne i obilne kiše vatre, oslobođene hemikalije sve do preko visoko-energetskih eksplozija u atmosferi, uključujući amonijak i cijanovodik, a moguće čak i patogeni uzročnici bolesti doneti kometom.

Ako se to događalo tako često kako Baillie kaže, može se naravno dogoditi ponovo. I ako, kao što nam se čini, Zemlju očekuje “kosmičko” bombardovanje u ne tako dalekoj budućnosti, čini se da postoji više načina za umiranje u takvom događaju, nego od  udara krhotina neke komete.

ŠTA AKO ?

Međutim niko od savremenika ne analizira mnogobrojne mitove  i artefakte u vidu slika koji prikazuju zmajeve, koji lete po nebu i bljuju plamen i vatrene kugle ? Radi se o evropskim slikarima i zapisima iz vremena Bubonske kuge. Za razliku od nekih drugih pojava, slične  slike nalazimo u svim krajevima sveta i ne retko, iste prizore iz različitih vremenskih perioda.

Šta ako je biblijski potop na zemlji od koga se navodno spasao samo NOE sa porodicom, bio jedna faza istrebljenja čovečanstva zbog genetskog „kvara” krivicom Stvoritelja ma ko on(i) bio. A druga faza ili “ Crna smrt “ pokušaj da se plamenom i gasovima “pročisti” sledeća ljudska generacija. I ova druga da kažemo “faza” nije uspela, ali je prepolovila , kako je zabeleženo, ljudsko stanovništvo bar što je pouzdano poznato u najrazvijenijim delovima tadašnjeg sveta. I konačno došli smo do faze pojava novih smrtonosnih bolesti, koje imaju takođe užasne manifestacije.

Samo najšire otvoreni umovi donose najveća otkrića i ideje. Ako se neko upita ili glasno kaže: a postoji li i najmanja mogućnost  da neki vanzemaljski entiteti, za koje se tvrdi da su odavno među nama ( proizvode ) šire te nove bolesti, odnosno akteri su pomora ljudi stotinama ili hiljadama godina unazad. Je li to jeres kao u doba inkvizicije ili možda pravac gde treba takođe usmeriti neko istraživanje. Ljudi se polako navikavaju na pomisao da nismo sami na zemlji. I misle da su ti naši „susedi” nevidljivi za mase, pozitivno raspoloženi prema nama i pomažu nam.

U holivudskim filmovima se čovečanstvo spasava od invazije vanzemaljaca, tako što ovi najčešće umiru od “ zagađenog” zemaljskog vazduha. A šta ako se ljudi razboljevaju i umiru od zagađenog “ vanzemaljskog” vazduha? 

Napomena :
Dr. Mike Baillie je penzionisani profesor (emeritus) paleoekologije u Školi arheologije i paleoekologije na Univerzitetu Queen’s u Belfastu, Severna Irska. Baillie je vodeći stručnjak u dendrokronologiji, tj. datiranju pomoću godova drveća. 1980-ih je imao glavnu ulogu u građenju godinu-po-godinu hronologije rasta godova drveća čija starost doseže 7.400 godina u prošlost.


©Jason Engle


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP