Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 96897
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6551391
Ko je na sajtu?
Imamo 105 gosta na mreži

DUŠA


17.06.2014. / ree-Akademediasrbija
 
Duša kao pojam podrazumeva onaj deo čoveka koji je stalan i koji preživljava smrt njegovog fizičkog tela. Alegorijski, taj pojam može da se odnosi na samu suštinu nečega. U religijskom, duhovnom i ezoteričkom žargonu, ta reč se koristi u raznim značenjima koja često čoveka dovode do konfuzije.

 Duša ( spirit ) obično podrazumeva onaj deo čoveka koji je permanentan u smislu opstanka nakon fizičke smrti i specifično pripada jednoj određenoj individui, a ne i nekoj drugoj. Na primer, jedan ‘organski portal’ ili ‘pre-adamični čovek nema dušu u tom smislu, iako bi kod njih mogla da postoji neka vrsta ne-individualizovane animirajuće energije na mestu gde se normalno nalazi individualna duša. S tim u vezi, ta vrsta duše se smatra fragmentom grupne duše iz 2-gog denziteta.

Ukoliko duša egzistira u jednom takvom smislu, onda ona može bi manje ili više razvijena. Ukoliko je izvesno da postoji, može se desiti da ona nema mnogo upliva na to kako čovek živi svoj život. Ona većim delom može da “spava”, što se obično i događa i kao takva je odvojena od doživljaja uma i tela. Ovde se možemo poslužiti onom starom gnostičkom Parabolom o Kočiji, u kojoj se čovekovo biće poredi sa jednom kočijom, odnosno, konjskom zapregom, gde sama kočija ili kola, simbolizuje čovekovo fizičko telo, konji predstavljaju njegove emocije, osećanja i strasti; kočijaš predstavlja jedan intelektualni sklop koji je sposoban da rezonuje (ličnost) a u kočiji se nalazi i jedan putnik, koji je ujedno i njen gospodar (duša).

U svom normalnom stanju, celi taj sistem bi trebao da bude u jednom besprekorno skladnom odnosu i perfektno da funkcioniše – kočijaš drži uzde čvrsto u svojim rukama i upravlja konjima i kočijom u pravcu i na način koji mu gospodar nalaže. Međutim, u praksi je stvar prilično drugačija, jer putnik u kočiji spava, a kočijaš koji se nalazi u nekoj vrsti transa smatra da je on gospodar kočije. Tako on nije ni svestan ili je zaboravio na putnika u svojoj kočiji .

U tom smislu, u nekim gnostičkim učenjima smatra se da bi kočijaš trebao da se "probudi" tj. poveže sa svojim višim centrima, te tako stekne uslove za povezivanje sa svojim – "istinskim Ja", Gospodarom (putnikom u kočiji), koji bi se tada razbudio i preuzeo upravljanje kočijom tj. čovekovim bićem. Tako, s gnostičkog aspekta, na kočiju, odnosno, kočijaša, gleda se kao na nešto što ima potencijal za razvoj ili napredak, a ukoliko se taj potencijal ne iskoristi, kočija veoma lako može završiti u provaliji. Čini se da je čoveku potrebno da prethodno ostvari određeni stepen razvoja svog bića, pre nego što se njegova duša ‘usidri’ u njemu kao jedan svestan gospodar misli, osećanja i fizikalnosti.

U sklopu filozofije new-age pokreta, pod dušom se smatra sve ono što se podrazumeva kao svest koja namerno napušta telo, vrši astralno putovanje, proizvodi vidovnjačke efekte itd. Za razliku od toga, učenje 4-ti Put traži načine da se prvo duša dovede u telo, ukoliko ona postoji. Duša prvo treba da preuzme vlast nad svojom vlastitom inkarnacijom od svih sila ličnosti, bioloških i drugih, koje normalno upravljaju telom, odnosno, koje upravljaju celom "predstavom."
 
Međutim, duša tu nije potpuno odvojena, nego se manifestuje u smislu povremenih impulsa svesti, dubokih emocija, osećaja nekog dubljeg smisla u svom životu itd. Čovek je tu, iako ne pod direktom upravom svoje duše, još uvijek odgovoran za sve svoje postupke. Prema uobičajenom stanju stvari, duša ipak mora da karmički plati za sve greške i štetu koju je čovekova ličnost napravila, mada ona nije bila ta koja je njome upravljala.

Možda je to razlog zašto u vezi s tim, Gurdjief kaže: "Blagosloven je onaj koji ima dušu; blagosloven je i onaj koji je nema; ali tuga i jad će zadesti onoga koji ju je imao u sebi u začetku i izgubio.'

Čak i u sklopu učenja 4-ti Put, duša nema fiksno značenje. Tu se ona nekada pominje kao astralno telo, a u nekim slučajevima se tvrdi da je čovek mora sam proizvesti iz ‘sirovih materijala’. To onda podrazumeva opstanak nakon smrti. Međutim, ako je duša napola izgrađena, onda ona može da se zaglavi u "limbu", jer se ne može razgraditi, a ne može se ni ponovo inkarnirati u ljudskom telu.

Za vreme jedne inkarnacije, duša može da (kapacitetom iskustava) raste a može i da se smanjuje. Ona nije nepokretna ili nepromenljiva. Upuštanje čoveka u magiju tokom života u smislu upravljanja višim spiritualnim silama, da bi nešto dobio ili ostvario može ozbiljno da ošteti dušu. Duša nema vezu sa čovekovim intelektualnim kapacitetom, fizičkim čulima ili fizičkom kondicijom, ali se čini da, da bi se ona inkarnirala, DNA u fizičkom telu mora na neki način da bude kompatibilna s njom. Interakcija duša-DNA može takođe da bude dvosmerna ulica, gde DNA u jednu ruku predstavlja preduslov, a u drugu, duša utiče na nju svojim prisustvom, te je tako na neki način može i modifikovati.
Čini se često da reči duh i duša imaju veoma usko, ako ne isto značenje, mada se ponekad upotrebljavaju u različitom kontekstu. Ponekad reč duša se koristi kod značaja emocija dok reč duh podrazumeva nešto opštije.

/ Kasiopejski Experiment /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP