Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 54160
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6301099
Ko je na sajtu?
Imamo 75 gosta na mreži

USUD KRALJA ALEKSANDRA I.


24.06.2014. 

Piše : Slobodan M.Maričić 

Kod nas se u narodu USUD-om nazivaju neke vrste upozorenja buduće sudbine ili događaja koji se odnosi na pojedinca ili na porodicu i šire.

 To mogu biti prirodni događaji, čudne pojave u vezi sa nekom osobom, ili pak u širem smislu prirodne pojave ili nepogode.Ovaj pojam može značiti (nečiju) sudbinu u narodu definisanu izrekom  ( za pokojnika koji je umro na neobičan način , u nekoj nesreći i sl.)
„Takav mu je (bio) Usud “. Usud se može manifestovati kao fenomen koji se javlja u više oblika: kroz snove, pojavu nekog znaka ili dogadjaja u kući, susrete sa neobičnim ljudima ili viđenjenja određenih radnji čije su posledice posve neobične i neuobičajene i tumače se nekim posebnim znakom upozorenja i rezultira posledicom. 

Poljski romanopisac Henrik Sjenkijević koji je munjevito stekao svetsku slavu, jer mu je roman “Qvo Vadis?” samo u godinu dana preveden na ravno 22 svetska jezika, letovao je juna 1901. godine kao pedesetogodišnjak u tada jednom od najpoznatijih modnih letovališta – Bijaricu. Koliko je bio popularan govori podatak, da je njegov roman samo u Parizu te godine prodat u tiražu od ravno sto hiljada primeraka. Inače neženja, prilično usamljeničkog života, Sjenkijević je tako šetajući jedno popodne u parku upoznao prelepu mladu engleskinju Doroti , od koje je uskoro saznao da je član Društva za psihička istraživanja u Londonu koje se bavilo istraživanjem spiritističkih i drugih parapsiholoških i okultnih fenomena. Ona lično je imala neke sklonosti ka tome i bila veoma medicinski obrazovana, pa je susret bio za oboje vrlo zanimljiv. Sledećeg dana je Sjenkijević inače prema opisu savremenika vrlo uzdržan i povučen, izbegao susret sa mladom damom koja ga je ipak uveče potražila i upitala za razlog njegovog lošeg raspoloženja i umornog izgleda. Tada joj se on poverio da je prošle noći imao težak san u kome je sanjao, kako ga u šetnji sustižu jedna mrtvačka kola, a vrlo lep i otmeno obučen mladić plave kose sa kola pruža ruku Sjenkijeviću da se popne u ista. San je bio toliko upečatljiv, da je slavni pisac proveo ostatak noći čitajući u fotelji.

Mlada engleskinja ga je smirila govoreći mu da takav san ne mora obavezno značiti neki loš predznak itd. Sutradan  ujutro Sjenkijević  je mladoj dami prišao odmah posle doručka i skoro izbezumljen joj ispričao da je ponovo sanjao identičan san. Njegovo lice je bilo oznojeno i video se umor još jedne neprospavane noći. Zajedno su proveli skoro ceo dan , da bi mu engleskinja pokušala objasniti značenje snova kao poruke iz podsvesti, te je poznati pisac otišao na počinak nešto smireniji, ubedjen da je dva puta isti dogadjaj dovoljno upozorenje bez obzira šta to značilo. Sutradan treći put za redom Sjenkijević je sav očajan ujutro sačekao mladu damu i rekao joj da je grozni san sanjao opet i da će prekinuti odmor i odmah napustiti hotel. Tada je ona predložila da ceo dan provedu zajedno i da hotel napusti dan kasnije, što je on prihvatio. Doroti  je tokom dana sprovela sa njim neku vrstu zajedničke meditacije,  igre asocijacija i psiho-analize da bi zajedno večerali do duboko u noć prepustivši se zabavi. Sledećeg  jutra na doručku pisac je bio sav ozaren i poverio joj se  da je umesto jezivog sna sanjao celu noć – samo nju. Potom joj je rekao da je odlučio da produži boravak u istom hotelu. Sledeću noć je proveo bez ikakvih uzbudjenja,  da bi narednog dana Sjenkijević otputovao na tri dana vozom u Pariz radi generalne probe prve pozorišne predstave njegovog romana.

Kada je stigao u Pariz u hotel Rivoli u istoimenoj ulici,  posle prijave na recepciji  pošao je na III. sprat  da se smesti u svoju sobu. Kada su se otvorila vrata lifta Sjenkijević je na svoj užas, spazio mladića iz svog sna, nasmejanog  u savršenom odelu liftboja ovog uglednog hotela, kako mu pruža ruku da udje u lift. Užasnut Sjenkijević je kriknuo i pobegao u lobi hotela, srušivši se onemoćao u jednu od fotelja. Osoblje je odmah pozvalo doktora da bi pregledao poznatog pisca koji je zanemeo, mrtvački bled i obliven hladnim znojem poluležeći u fotelji zurio ispred sebe. To je trajalo par minuta, kada se  iznenada  začuo strašan tresak i svi  iz predvorja hotela poskočili iznenadjedjeni i uplašeni potrčali,  da bi ugledali jeziv prizor. Zbog puknute sajle lift se srušio sa visine u parter hotela, a u kršu lifta smrt su našli   pomenuti  liftboj i tri gosta hotela. Sjenkijević je konačno došao sebi, povezao ovaj tragični dogadjaj sa svojim snovima i o svemu poslao opširan izveštaj mladoj gospodji Doroti i Londonskom društvu za psihološka istraživanja. Navedeni dogadjaj opisao je detaljno i u svojim memoarima.

Ovaj fenomen naravno nije usamljen, jer postoje mnoga svedočenja poznatih i javnosti nepoznatih ličnosti, koji su imali slične snove ili prikazanja koja su sudbinski uticali na neke njihove odluke. Naravno, teško je reći koliko njih nije poslušalo ovakva ili slična upozorenja. Kralj Aleksandar II. je 1934. godine pred svoj odlazak u Francusku gde je u Marselju ubijen, takodje doživeo jedan usud. Opraštajući se od porodice u Kotoru, prema običaju je pre silaska na  brod u porti male crkvice kao i svi kapetani brodova generacijama pre njega prišao zvoniku da pozvoni za “ Dobro more i srećan put” .

Medjutim, gledajući u porodicu podigao je ruku i pogrešno se uhvatio za inače mnogo kraći konop za koji je vezano tkzv. “Teško zvono”, kojim se označava nečija smrt na moru ili potonuće broda” i na užas ostalih prisutnih - zazvonio. To je bio, osim ručnih snova Kraljice Marije (koja je inače tradicionalno kao Rumunka, polagala veliku pažnju narodnim verovanjima) još jedan od loših znakova (Usuda) pred poslednji put jugoslovenskog kralja, od kojeg su ga mnogi bezuspešno odvraćali.

/ Iz knjige : Leksikon parapsihologije autora Slobodana Maričića / 


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP