Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 53181
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6292978
Ko je na sajtu?
Imamo 73 gosta na mreži

ŠTA JE SPIRITUALNA LJUBAV ?


13.08.2014. / ree-Akademediasrbija

U svakom ljudskom biću postoji težnja za pozitivnom neutralizacijom onoga što stalno doživljavamo kao nesavršenost, a često potiskujemo, i što je u isto vreme i egzistencijalna usamljenost, i nesposobnost za stvaranje, ili nezadovoljena želja za onim što se naziva ljubav.

 Poezija je verno oslikala do koje se mere ljubav može osetiti kao duševna svetlost, ili dijalektički kao goruća strast, kao topla i podržavajuća simpatija, kao majčinski instinkt ili fizički doživljaj požude.

Retko možemo susresti danas najviši aspekt ljubavi, naime kao svetlost i snagu velike razvijene duše, koja može obgrliti ( ontološku) tugu čovečanstva i koja zrači snagom svesnosti – u bezgraničnom žaljenju  kako bi ljudi prepoznali put prema istinskom životu, a to je ljubav, jedinstvo svega i stvaralačka sposobnost.

Oduvek je malo ljudi u potrazi za tim svetlom ljubavi istinskog ispunjenja. Ponekad se događa da u privlačnosti ljubavi između dvoje ljudi vibrira i svest o reinkarnaciji mjihovih ranijih  karmičkih veza, ili čovek može doživeti da mu na život, a posebno na njegove osećaje ljubavi utiču kosmičke veze. Usled cikličkog zračenja uticaja meseca podižu se osećaji koji vode stvaranju novoga života. Posebno se izdvaja Venera kao planeta čija zračenja utiču na srce, gde se mogu razbuktati astralne vatre, pa isto tako i ugasiti, ako je vatra ljubavi isključivo dijalektička igra etera. Bez mudrosti, želja za iskustvom ljubavi može dovesti do tragedije. Slast osećaja svojstvenih dijalektičkom svetu može se okrenuti u gorku suprotnost kada se pojave suprotne posledice od očekivanih. Vatra astralne igre je snaga koja ostavlja za sobom sprženu ličnost ili promene odnosa, od strastvene ljubavi do gorke mržnje usled razočaranja. Kada uticaji Venere deluju isključivo kao strast, odnosno kada nisu u saglasju s glavnim čovekovim ciljem u planu stvaranja, razvija se samo ljubomora i nagon za uništenjem.

Sedmostruki Duh
Postoji izvor, tok božanske ljubavi, koji podržava sva bića i koji im omogućuje da shvate koji je njihov razvojni cilj, sadržan u duhovnoj matrici, a koji teži da bude otkriven uz pomoć atoma iskre Duha u mikrokosmosu. U tom toku aktivan je sedmostruki Duh, tako da sveobuhvatna snažna struja ljubavi takođe predaje snagu mudrosti – spoznaju božanske volje i snage kao istine, koja može postići čisto ostvarenje božanskog cilja -Otkrivenja.

Tok snage i ljubavi prodire u sve što je predviđeno u celoj kreaciji i na njenim mnogostrukim poljima u svim različitim nivoima razvoja iznutra i prema spolja. Biljka ili drvo, na primer, oblici su začeti iz klice semenke. Istinski je čovek emanacija Duhovne iskre prema duhovnom, duševnom i fizičkom prikazanju , koji su u skladu s formulom sadržanom u matrici celog mikrokosmosa. To je deo mnogostrukog stvaranja.

Na svakom planu postojanja, i na polju ovog prirodnog čoveka i onog prvobitnog božanskog pračoveka, prisutna je ljubav. Ono što je važno, međutim, je spoznaja da se oblici i zadaci ljubavi razlikuju jedni od drugih u različitim područjima i da se ne mogu mešati. Čovek je uvek u iskušenju da to učini, jer ga na to tera zov ponovnog rođenja. Spinalna snaga -  prvobitna Duhovna snaga muškarca i žene, prirodno je vezana za palo stanje duha, pa stoga donosi odvojenost od sedmostrukog Duha. Kao rezultat te situacije čovek (muškarac i žena) nije u stanju slediti svoj poziv ka istinskom ponovnom rođenju. Obostrana privlačnost između muškarca i žene je prirodni fenomen iako su često oboje  svesni svoje strukturalne nesavršenosti, svoje nepotpunosti. Ta svest o vlastitoj nesavršenosti tera ih u potragu za komplementom. Želja, žudnja i čežnja stvaraju  jake snage privlačnosti, ujedinjuju se i mogu voditi do spinalnog, astralnog i eterskog procesa stvaranja, odnosno, do procesa u kojem sudeluju združene mentalne, emocionalne i spiritualne životne energije. Kao rezultat svega, stvara se zajedničko subjektivno polje svesti, eterski kosmos mentalnog i emotivnog stvaranja. U toj prirodnoj i stvaralačkoj saradnji muškarca i žene, i u takvom jednom njihovom partnerstvu javljaju se visoki ideali ljubavi, jedinstva i sklada, osećaj sigurnosti, razvoja, samoostvarivanja i ispunjenja, iz prasećanja na božanski-ljudski život u sedinjenju sa sedmostrukim Duhom i božanskim planom stvaranja.

U bujici takvih ljubavnih osećaja, međutim, zaboravlja se na temeljno palo stanje. Čovek nije svestan temeljne nesposobnosti prirodne (ovozemaljske ) duše, da se približi visokim idealima na bilo koji drugačiji način osim imitacijom samostvorene stvarnosti snoviđenja.

Prirodna, ovozemaljska ljubav nije sveobuhvatna, ona obuhvata i usredsređuje se na ljubljenog i idealizuje ga. Posledično partner ne primećuje celu stvarnost. Ono što vibrira u srcu traži i oko. Prirodna ljubav koja nije povezana s mudrošću, slepa je spram životne stvarnosti i istinskog kapaciteta i obeležja ljubljenoga. “Iskrivljeno vidi svaki onaj koji se oseća jedinstven, jasno vidi samo neko ko stavi stvari u njihovu pravu razmeru” : kaže Lao Tze. Postoji božansko biće «muškarac» i postoji božansko biće «žena». Ta dva aspekta zajedno tvore ljudski životni talas u planu stvaranja. U čoveku od ove prirode postoji pretpostavka, koja se javlja usled prasećanja, no sa obzirom da on poseduje prirodnu dušu bez božanskih snaga stvaranja koje izviru iz snage istinske ljubavi; spinalni, astralni i eterski procesi stvaranja čoveka ove prirode posledično su ograničeni i temeljno poremećeni. Bez mudrosti i snaga savršene ljubavi čovek ove prirode svestan je jedino dijalektike. Posebno u svojim mladim danima on stvara svojim ograničenim mentalnim, astralnim i eterskim snagama, iluzorne svetove uobičajenoga života s partnerom u skladu i ljubavi, ispunjenju i samoostvarenju. U dijalektičkoj ljubavi za partnera on može tako nastaviti sanjati u iluziji prilično dugo vremena, i neće stići do oslobađajućeg delovanja.
 
Polarizacija
U skladu s božanskim stvaranjem muškarca i žene, predviđeno je da polovi stvaralački sarađuju u nužnom poretku u najširem smislu reči. Žena ima na raspolaganju sposobnost mišljenja koja izražava podsticaj, astralnu sposobnost koja otkriva oblike i etersko telo koje izražava podsticaje, kao i fizičko telo koje može apsorbovati eterske podsticaje iz primljenoga semena kako bi potom “ukalupila” i porodila telo. Muškarac, s druge strane, proizvodi mentalne oblike svojom receptivnom sposobnošću mišljenja. Njegov intelekt može odgovoriti i na poslate duhovne podsticaje  i na podsticaje iz dijalektike – bilo iz astralne sfere ili iz zračeće sposobnosti mišljenja žene. Njeno astralno telo daje podsticaje, a njegovo receptivno etersko telo proizvodi eterske oblike. Muško fizičko telo je opet zrači podsticaje. Na račun uzajamno komplementarne polarizacije eterskih tela muškarac i žena su u stanju proizvesti u ljubavnom zanosu nesagledive procese eterske fuzije i oblikovanja. Kao rezultat te astralne vatre, oni su u stanju evocirati sve senke emocija i strasti prirodne ljudske ljubavi.

Tačno je da su ti procesi uvek komplikovani, jer su u njih upletene snage iz sfere “ogledala” - astrala. U našem društvu ženski um neprekidno zrači mnogostruke podsticaje muškim entitetima, koji, reagujući prema svojoj nesvesnosti, proizvode misaone oblike na mentalnom nivou. Zahvaljujući karmičkim razlozima, spinalni podsticaji će gotovo bez izuzetka preneti, uz pomoć višeg svojstva, dijalektičke idole ljubavnih želja i ljubavnog ispunjenja. Ostatak procesa zatim se odvija automatski, na račun uzajamno komplementarne polarizacije polova, iz eterskog u fizičko telo.

Tako svaki par može ponovo proživljavati beskrajni dijapazon stvorenih mentalnih i astralnih ljubavnih idola iz astralne sfere, stvarajući subjektivne svetove pune želje i slatke iluzije. Eterske snage su stvaralačke snage koje stvaraju svest. Osećaji ljubavi, svesno iskustvo ljubavi, izviru iz eterskih snaga koje čovek oblikuje u svojim čakarama. Ljudska ljubav, dakle, traje onoliko koliko traje izgaranje eterskih procesa u sastavu eterskoga tela, onoliko koliko se proizvode i održavaju u kontinuitetu ideala i idola one snage koje uzrokuju podsticaje koje generišu misaone oblike. Što je veća spinalno-svetlosna snaga ideala ili njegova vibracija i što je intenzivnija predaja impulsa u čakre, kao aparata u alhemijskim procesima - igri napredovanja; to se može „raspaliti” veći plamen ljubavi , a time je impresivnija iluzija koja zaokuplja svest specifičnosti koja izbija mikrokosmičku stvarnost iz ljudske egzistencije.
 
Kakva tragedija! Najstrastvenija, najlepša i najskladnija ljubav astralnog nivoa između ljudi ne može potrajati dugo, niti ostati visokog intenziteta. Čak i kada bi takvi osećaji mogli potrajati za celoga života, ljubav ipak ne bi pružala savršeno ispunjenje. Žudnja iz prasećanja i dalje bi postojala, jer istinska, savršena ljubav ne nastaje u promenljivoj igri između viših nivoa, naših zamišljenih idola astralne sfere i ograničenog kapaciteta sastava čakri, već se rađa isključivo iz božanske duše, ujedinjene s duhom. Prirodna duša i sastav čakri ne mogu podneti visoku vibraciju savršene ljubavi. Kada bi ih ona dotakla, vatra bi ih spržila.

Žudnja za najvišim oblikom ljubavi diže se iz Duhovnoga srca i prirodna je svest oživljava kao idealnu sliku. Taj podsticaj iz duhovne iskre ima vrlo visoku vibraciju i posledično, stvara vrlo jasnu i sjajnu idealnu sliku s jakom sugestivnom snagom. Kada čovek nije svestan činjenice da ga taj intenzivni ideal - slika poziva na povratak u prvobitno životno stanje, gde je savršena ljubav mogućnost svojstvena životu, on počinje tragati za idealom ljubavi u dijalektičkom životu, u materijalnom životu i posebno u astralnoj sferi. Pod podsticajima intuitivno zamišljenog ideala, on će prigrliti sve u dijalektici što toj slici imalo sliči. On pokreće svoj sastav čakri i stvara uz pomoć svesti eterske svetove pune iluzija ljubavi. U tom eterskom procesu intuitivni ideal iz Duhovnoga srca odmah biva proteran i zamenjen zamišljenom idejom, idolom koga su oblikovali eteri. Taj mentalni idol takođe zrači snage podsticaja. Posledično, tokom tog procesa čovek se retko kada probudi pred imitacijom ideala koju stvara idol, a često čak i ceo niz sve ograničenijih idola nižih eterskih polja. Čovek je tako vezan  svojim mentalnim i astralnim prikazama za maju  - svet iluzornih fenomena, sve dok ne dođe vreme kada oni svi umiru.

Relativni sklad
Svako ko je u potrazi za intuitivnim idealom istinske, podržavajuće ljubavi iz prasećanja s nekim zemaljskim bićem koje mu je komplementarno, čini to pod impulsom idola i neizbežno se mora pripremiti za razočaranje. Muškarac i žena ne mogu dati istinsku ljubav iz ovozemaljske prirodne duše. Prirodno biće može samo odgovoriti na etersku privlačnost misli, na osnovi obrnute polarizacije tela. To može dovesti do relativnog, prirodnoga sklada u snagama svesti i osećaja s partnerom. Zbog toga, čovek se može udružiti s osećajima i mislima partnera kojeg razume u nekom trenutku i kome je vrlo blizak na temelju sklada osećaja.  Eteri snažno teku u takvom udruživanju i doživljavamo ih kao komplementarne, podržavajuće, ojačavajuće, potvrđujuće i skladne, odnosno kao ljubav. Na prirodnom planu takvi su odnosi vrlo potrebni i korisni.U prirodnoj privlačnosti između polova i u njihovim izrazima ljubavi, uvek se javljaju dijalektička ograničenja, kao sama po sebi razumljiva u prirodnom odnosu stvari. Ta se ograničenja neizostavno javljaju u svakodnevnom životu pod terajućim i neumoljivim uticajima kosmičkog zodijaka i mikrokosmičke karme, posebno u višem sobstvu i u astralnom telu.

Muškarac i žena žive kao dijalektička bića iz potrebe za samoodržanjem i stoga su uvek podsvesno u riziku da skliznu u etersku borbu između polova, zato što su strasti moći i posedovanja usidrene u višem sobstvu i uvek teraju na iskorišćavanje, tlačenje, ljubomoru, suptilno umeće zavođenja, itd. Svako ko se suoči s tim poteškoćama uz pomoć uvida, inteligencije i na osnovu samospoznaje, bilo da je muškarac ili žena, uspeće delovati u relativnom skladu između raznih sposobnosti polova, u pripremanju i podršci saradnji polova na putu oslobođenja. Takva istinska ljubav može biti primljena i oslobođena jedino iz povezanosti duha - duše s prvobitnim poljem postojanja. Tako se prirodna i najviša ljubav komplementarno spajaju, bez da se, međutim, izmešaju, sve dok ne dođe vreme kada nova  duša, koja proizvodi sveobuhvatnu, podržavajuću i trajnu ljubav, neutrališe u aurskom biću nagon za samoodržanjem i primitivne nagone za moći, prestižom i posedovanjem. To je ljubav o kojoj govori apostol Pavle u svojoj prvoj poslanici Korinćanima: „Ljubav je velikodušna i dobrostiva; ne zavidi; ljubav se ne razmeće, ne nadima se, nije nepristojna, ne traži svoje, nije razdražljiva, ne pamti zlo; ne raduje se nepravdi, a raduje se istini; sve pokriva, sve veruje, sve podnosi i svemu se nada . Prorokovanja ? Uminuće. Ogovaranja? Umuknuće. Saznanja? Nestaće. Uzvišena, kosmička ljubav nikad ne prestaje, ali naš ovozemaljski život je ograničen.  Zato je jako malo slučajeva da u ovozemljskoj ljubavi između dvoje ljudi vibrira i svest o reinkarnaciji ranijih karmičkih veza. 


/ Meditacija.yoga /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP