Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 75558
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6449245
Ko je na sajtu?
Imamo 83 gosta i 1 člana na mreži

KASIOPEJSKI EKSPERIMENT


 24.08.2014. / ree-Akademediasrbija

Uvod u web stranicu  Laure Knight Jadczyk i Arkadiusza Jadczyka 

„U teorijskoj fizici trenutno postoje fundamentalni problemi, čije će rešavanje zahtevati mnogo drastičniju reviziju osnovnih koncepta, nego ikada pre. Sasvim je izvesno kako će ove promene biti toliko velike, da će biti van mogućnosti ljudske inteligencije u dobijanju neophodnih, novih ideja, direktnim pokušajima formulacije eksperimentalnih podataka u matematičke izraze. Teoretičari će, dakle, u budućnosti morati upotrijebiti mnogo direktniji pristup."

„Znatno moćnija metoda napretka, koja bi se sada mogla predložiti je mobilisanje svih resursa čiste matematike u pokušaje usavršavanja i generalisanja matematičkog formalizma, koji čini egzistirajuće baze teorijske fizike, te nakon svakog uspeha u ovom pravcu pokušati interpretirati nove matematičke formulacije u terminima fizičkih entiteta."  Paul Dirac
 
Zašto smo ovde?
Zašto su neki ljudi „veliki“, a neki nisu?
Zašto neki ljudi vode, a drugi slede?
Zašto tako puno ljudi samo sledi krdo?
Zašto neki ljudi postižu ...dok drugi samo sanjaju?
Zašto neki ljudi uspevaju sa malo napora, a drugi propadnu, bez obzira na to koliko su truda uložili?
Zašto neki otpočnu sa dobrim namjerama, pa ipak naiđu na nepremostive prepreke na svom putu? Dok drugi lako napreduju?
Da li je istina zaista "Tamo negde"? Ako jeste, da li je moguće otkriti bar deo nje?
Ljudska bića su toliko preokupirana svakodnevnim životom, da zaboravljaju najvažniji faktor tog istog života: smrt. Niko se od nas odavde neće izvući živ. Ali niko ne voli pričati – ili čak razmišljati – o najobičnijoj činjenici koja je zajednička svemu živom: Svi ćemo jednoga dana umrijeti. I tada, šta?

Postoji mnogo odgovora na ovo pitanje, zavisno o tome koga pitate. Ali da li su bilo koji od odgovora „istina?" Postoje i mnogi ljudi koji sugerišu kako ovakva pitanja nisu uopšte bitna. Određene „Naučne filozofije" upućuju na „slučajnu mehaničnost" univerzuma učeći nas da je jedini smisao života njegova - besmislenost. „Jedi, pij i uživaj, jer sutra možeš umreti", a onda - ništavilo.

Kada postavite pitanje: šta se dešava kada umremo, verojatno ćete se naći suočeni i sa pitanjem zašto smo onda ovde? Zašto išta uopšte postoji? Postavljajući ovo pitanje suočavamo se sa čudnim ustrojstvom naše realnosti – ogromnim jazom u metodama i zaključcima između logike, nauke i religije.

I naučnik i sveštenik će se složiti u vezi definicije kristala natrijum hlorida, ali se verojatno neće ni u kom pogledu složiti oko teoloških definicija. Kada razmatramo religiju, naš pristup može biti naivan ili kritičan. Reč „naivan" dolazi od latinskog natives - prirodan, što znači da je naivnost više - manje „prirodno" stanje naših stavova prema pitanjima života. Naivno religiozno iskustvo može se protumačiti prirodnom zadivljenošću i začuđenošću nad prostranstvom neba ili neverovatnoj delikatnosti običnog cveta; neodoljivoj misteriji koja nas obuzima u trenucima kada smo suočeni sa gromom, munjom i olujnim vetrovima. Oni koji primećuju sezone rasta i raspadanja, rađanja i smrti, mogu instinktivno osetiti ideju reda koji upravlja životom oko nas. Veličanstveni zalazak sunca ili lepota planina, mogu impresionirati ljudska bića snažnim osećanjem kako nisu sami, kao osećaj koji se proteže puno dalje od čistog osećaja fizičkih organa. Sve ovo – i još mnogo toga – može probuditi osećaj misterije u nama. I pažljiva observacija istog preplavljuje nas osećajem o postojanju neke "nevidljive realnosti" koja je iza ili iznad ovog vidljivog života našeg sveta. I upravo u tom stanju nevinosti mi smo uslovljeni,  čak programirani  "tradicijama" naših religija. Kao posledica tog „programiranja", većina ljudskih bića jednostavno prati konvencije: njihove religije su napravljene za njih od strane drugih, izrečene kroz njihove tradicije, prihvaćene kroz imitaciju, te održavane putem običaja i navika. Dakle mogli bismo reći kako neki ljudi imaju „second-hand” religiozni život.
 
Svuda i oduvek, iskustva ljudskih bića bila su imenovana i odevana tradicijama i konceptima, koji „objašnjavaju" misterije sa kojima se suočavaju. Pitanje je samo: da li su ove tradicije i učenja „istiniti"? Kada tragamo za originalnim izvorima koji su bili tvorci uzorka za ovu masu sugerisanih osećaja i imitiranog ponašanja, nalazimo – u samom korenu osobe, za koje je religija pre „akutna groznica" nego „dosadni običaj" koji se mora pretpeti jednom nedeljno , kako bismo osigurali „Spasenje" i mesto u raju.
Problem je što su  religozni „geniji" ili proroci vrlo često ljudi koje možemo definisati kao osobe sa „pojačanom emotivnom senzibilnosti." Generalno, oni žive nesrećne živote, puni melanholije, podložni su opsesijama i fiksnim idejama, a vrlo često su to individue koje spontano padaju u stanja transa, čuju glasove, imaju vizije i, esencijalno, ponašaju se na način koji bi moderna psihijatrija smatrala patološkim.

U današnjem vremenu, naravno, postoji mnogo osoba vrlo blizu patološke granice, koje promovišu ideje, verovanja, i popriličnu gomilu koještarija, i sa punim ih pravom etiketiramo kao „sektaše." Ono, na što većina ljudi nikada ni ne pomisli, je kako su naše "standardne religije" sasvim sigurno podjednako „sektaške", kao i bilo koja moderna grupa koja tvrdi da poseduje poverljivu  informaciju, koju je dobila od vanzemaljaca ili komunikacijom sa različitim realitetima.
„Proročanstvo," u originalnom smislu reči, značilo bi „ Inspirisanu izjavu." Drugim rečima, ljudsko biće tvrdi kako poseduje veće znanje o „drugim svetovima" ili „nevidljivim realnostima" od znanja običnog smrtnika. Ovo nas naravno dovodi do sledećeg pitanja: Ko inspiriše takve „izjave."

A ovo pitanje uopšte nije nebitno. U stvari, ovo pitanje je kritično. Kao što već uglavnom znamo, sve „primitivne" ili nepismene kulture iz naše daleke istorije posedovale su neku formu kodirane komunikacije između duhova i živih i postale su neprimerene tek po izumu monoteizma, negde oko 1000-te godine pre Hrista. Machiavelli tvrdi kako su religija i njeno učenje o nekritičnoj veri, nadi, milosrđu, ljubavi, poniznosti i strpljenju u patnji, bili faktori koji su učinili čoveka slabim i uzrokovali da manje brine o političkim i duhovnim stvarima, pa je prepustio političku moć zlim ljudima, imunim na takve ideale (iako se bez ikakvog napora mogu pretvarati suprotno). Naravno, glavni trik je uveriti ljude kako je „život posle života" jedina stvar o kojoj je vredno misliti, i upravo to je razlog formiranja monoteističkih religija. Takođe, čini se da su zbog tog istog cilja konstruisana i mnoga „New Age” verovanja i  „formulacije" o „subjektivnoj istini". Sve što treba  je vera ili meditacija da biste osećali „ljubav" za sve i svakoga. Niko ne govori o svakodnevnoj borbi i potrebi za akcijom, koja bi mogla doprinjeti drugačijem, pozitivnom ishodu u sadašnjosti, objektivnoj realnosti u kojoj živimo, krećemo se i postojimo. Budućnost se kuje u sadašnjosti sa onim što činimo sada.

Efekt Leptirovih krila.
Ovo nas vraća problemu sa kojim se suočavamo u našoj stvarnosti: „nauka o živim bićima" nije uopšte napredovala u korak sa fizičkim objektima, koji se pojavljuju u našoj realnosti. "Čvrste – egzaktne nauke" su generalno bazirane na konceptima koji se mogu izraziti koncizno i elegantno kroz matematiku. Učinjeno je sve što je bilo moguće da se konstruiše fizički univerzum fenomenalnih kalkulacija i hipoteza. Ovaj matematički univerzum je često neizgovorljivo apstraktan, sastavljen od simbola koji izražavaju fizičku realnost izvan dometa naših običnih misli. Pa ipak, ukoliko upitate bilo koju od ovih nauka „zašto?" verojatno nećete dobiti odgovor. Na nauku se oslanjamo da nam kaže šta, kako i gde, a ponekad, čak i kada - međutim nauka nema puno toga reći o tome - ko i kako.

Od stvari poput kamenja, metala, tečnosti, zvezda i atoma, mogu se izlučiti određeni kvaliteti. Observacija, opis i klasifikacija objekta, odnosi između varijabilnih kvantiteta, sve to daje nam moć predviđanja budućih događaja, a često i podvrgavanje tih manifestacija našoj volji. Proučavanjem konstitucije i karakteristika materije, čovečanstvo je ovladalo gotovo svim što postoji u našoj realnosti. Ali na našu žalost - nismo ovladali sobom.

Ukoliko ćemo umreti, a to je data činjenica naše egzistencije, ono što nam je svima zajedničko,  zašto nauka nije utrošila maksimalni napor i sredstva koje ima na raspolaganju da otkrije razloge za KRAJ  naše egzistencije ?


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP